Саопштење Епархије рашко-призренске поводом прекида радова на храму у Гораждевцу и литургијског сабрања на празник Свих српских светитеља
 
На празник Свих српских светитеља, у другу недељу по Педесетници, у селу Гораждевац код Пећи служена је света Литургија испред храма Рођења Пресвете Богородице.
 
Литургију је служио архимандрит Сава, игуман манастира Високи Дечани, уз саслужење протојереја Ненада Нашпалића и протосинђела Петра уз присуство верног народа из околине, међу којима је био велики број деце.
 
Богослужење је обављено са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита рашко-призренског г. Теодосија, а посебан повод окупљања била је потреба да се охрабри верни народ који је тренутно суочен са озбиљним препрекама косовских институција из Приштине да заврши адаптацију сопственог храма и обезбеди поштовање основних верских права.
 
У пастирској беседи архимандрит Сава је указао на дубоки историјски и духовни значај Гораждевца и његових светиња, попут древне брвнаре Светог пророка Јеремије, и подсетио да је српски народ на овим просторима вековима сведочио своју веру, остајао веран Цркви и Богу. Он је поручио да хришћанске светиње нису само културна баштина, већ живи сведоци и знаци присуства Божјег и сусрета човека и Бога у светој Евхаристији, као и да се сваки покушај ометања богослужбеног живота доживљава као дубока рана на телу Цркве и акт прогона на верској основи.
 
Дечански игуман је посебно указао на тренутни проблем обуставе радова на адаптацији храма Рођења Пресвете Богородице у Гораждевцу од стране косовских институција из Приштине. Радови који су још прошле године отпочети са знањем општине у Пећи, заустављени су ових дана под притиском органа полиције из Приштине и претњама радницима, укључујући и локалне албанске мајсторе које је Црквена општина ангажовала. Архимандрит Сава је истакао да се без икакве законске основе радови обустављају, иако је јасно прописано да Српска Православна Црква има пуно право да се стара о својој имовини и обнови своје баштине. У складу са овим принципом косовске институције још пре неколико година су преузеле обавезу да буду од помоћи у остварењу тих права, а не да делују као фактор кршења верских права и слобода. Поправка верских објеката, а посебно цркве из 1925. године, није никаква провокација, већ израз жеље да парохија у Гораждевцу настави са редовним црквеним животом и коришћењем својих верских права која су законски гарантована.
 
Игуман Сава је пренео испред Епархије рашко-призренске снажан и одлучан апел међународним представницима: „Наша Епархија и овом приликом позива све људе добре воље, представнике међународних институција и цивилизованог света да учине све да се прекине са праксом селективне примене закона и притисцима косовских институција из Приштине које онемогућавају Цркву да обавља своју пастирску мисију која је гарантована законима… Наш народ не тражи ништа више од онога што је уобичајено и признато широм света, право да се моли, окупља, гради, поправља и чува своје светиње, не угрожавајући при томе права ниједне друге заједнице“.
 
Изражавајући подршку локалном пароху протојереју Ненаду Нашпалићу и верницима, архимандрит Сава је пренео и благослов и подршку митрополита Теодосија и поручио да је Епархија рашко-призренска увек подржавала дијалог и сарадњу и да, иако су политичке околности тешке, порука Цркве остаје јасна: Нећемо престати да сведочимо Христову истину, остајући увек спремни на заједнички живот, уз пуно уважавање свих људи добре воље.
 
„Ако нам се то право одузима, ми ћемо служити свету Литургију где год буде потребно… на пољима, у шумама. Као што су хришћани у катакомбама подносили прогоне, тако и ми данас сведочимо да Црква живи и да Царство Божје није од овога света, већ је присутно свуда где се људи у љубави и истини Божијој сабирају и приносе благодарност Богу“, поручио је игуман Сава.
 
Aрхимандрит Сава пренео је присутним представницима медија да се Епархија рашко-призренска и наши верници последњих месеци суочавају са систематским кршењима основих права. У светлу све чешћег ускраћивања основних људских права на миран и достојанствен живот, произвољних хапшења и прогона људи на етничкој и верској основи, уз неутемељене оптужбе, застрашивање грађана, толерисања провала и скрнављења српских православних цркава, спречавања нормалног приступа свим светињама Српске Православне Цркве, српски народ овакво понашање косовских институција с правом доживљава као отворени прогон, што је у супротности и са косовским законима и међународним стандардима, а нарочито порукама страних представника да је дестабилизација безбедности на Косову и Метохији супротна међународним интересима и интересима свим мирољубивих грађана на овом простору.
 
Епархија рашко-призренска поново наглашава да остаје чврсто опредељена за мир, дијалог и поштовање закона, али исто тако очекује да институције Косова, као и међународне мисије присутне на терену, гарантују право Српске Православне Цркве и њених верника на слободу исповедања вере, несметано коришћење својих објеката и заштиту културног и духовног наслеђа, о коме се Црква вековима бринула.
 
Извор: Епархија рашко-призренска

СПЦ

Хуманитарна организација "Српска солидарност" већ седму годину за редом организује акцију "Чизме солидарности", намењену деци из енклава на Косову и Метохији, којој је неопходна топла обућа и одећа. Позивају се сви људи добре воље и друштвено одговорне компаније, синдикати, удружења и сви који су у могућности да подрже ову акцију, да помогну деци да са радошћу дочекају зимске чаролије у новој топлој обући и одећи.

У претходном периоду "Српска солидарност" је утоплила 250 малих хероја из Косовског Поморавља – Ново Брдо, Дрена на Мокрој Гори, Врбештице на Шари, Цернице, Понеша и Паралова. Прошле године обрадована су и деца општине Клина из села Видање, Берково, Рудице и Дугоњиве. Овог пута радост ће бити приређена за 32 деце старости од 0 до 18 година из Старог Грацког.

Жиро рачун за динарске уплате: 340-11013053-38

PayPal: srpskasolidarnost@gmail.com

Инструкције за уплате на девизни рачун:

Currency tag (EUR,$,CHF, CAD)

SWIFT CODE: GIBARS22

IBAN: RS35340000001101305338

NAME: Srpska solidarnost

ADDRESS: Beograd, Skerliceva 12

Подршку можете пружити и слањем СМС-а на хуманитарни број 1389.

За правна лица постоји могућност склапања уговора о донацији.

Наше мало је некоме много!

Извор: Радио "Слово љубве"

Хуманитарна организација "Сви за Космет" позива све који су у могућности, да се прикључе Саборном турниру који ће бити одржан у недељу 6. октобра 2024. године од 15 часова, у "Окто паб"-у на првом спрату ТЦ "Пирамида" на Новом Београду. Сва прикупљена средства биће усмерена за помоћ манастиру Соколица код Звечана.

Извор: Радио "Слово љубве"

Јуче, 28. новембра 2023. године, према писању интернет портала kosovapost.net, у цркву Св. Архангела Михаила у селу Ракитници, општина Подујево провалила је група лица заједно са самозваним и лажним свештеником  Николом Џуфком, грађанином Републике Албаније, да би у цркви наводно обавили црквени обред. Реч је о грубом насртају на имовину СПЦ у циљу ширења етничке и верске мржње и нестабилности на простору Косова и Метохије. Према тврђењу поменутог портала у овој провали и злоупотреби српске православне цркве која датира из 15 века, а која је касније и поправљана, учествовали су и представници општине Подујево. Циљ ове групе према писању портала био је да ову цркву прогласе за ”цркву Фана Нолија” која припада самозваној и самопроглашеној Албанској националној православној цркви из Елбасана. (линк чланка https://kosovapost-net.translate.goog/podujeve-per-here-te-pare-ne-historine-e-kosoves-u-mbajt-mesha-e-pare-ortodokse-ne-shqip/)

Ово кривично дело је само још једно низу које за циљ има отимање духовне и културне баштине Српске Православне цркве, односно „албанизацију“ или „косоваризацију“ наше духовне и културне баштине. На процес културне апропријације наше баштине Епархија рашко-призренска указује већ годинама. Овај најновији случај је наше наводе потврдио, овога пута на неспоран и крајње забрињавајуће начин. Овакви и слични акти указују на хитну потребу заштите наше културне и духовне баштине, пре свега од појединаца и организација повезаних са косовским институцијама, или са појединцима које делују уз већу или мању подршку тих институција.

Епархија рашко-призренска СПЦ овом приликом жели да упозна јавност са следећим чињеницама:

1. Никола Џуфка је грађанин Републике Албаније из Елбасана и није свештено лице, већ се лажно представља као православни свештеник. О њему је детаљно известила јавност канонска Православна Црква Албаније која је пренела саопштење Митрополије Елбасанске, које преносимо у српском преводу. Текст на албанском доступан је на фејсбук страници Православне Цркве Албаније https://m.facebook.com/121840944657599/posts/kush-%C3%ABsht%C3%AB-nikolla-bllazhde-xhufka-nj%C3%AB-sqarim-i-nevojsh%C3%ABm-p%C3%ABr-opinionin-publik-r/2310443219130683/

КО ЈЕ НИКОЛА (БЛАЖДЕ) ЏУФКА?

Неопходно појашњење за јавно мњење.

„Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у одијелу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви.“ Матеј 7:15

1. Никола (Блажде) Џуфка није православни клирик и као такав није признат од стране било које хришћанске цркве у било којој земљи. Тврди да је рукоположен од стране извесног човека српско-румунског порекла, који нема везе са Православном црквом и није њен клирик. Ово је једноставно обмана јавног мњења.

2. Никола представља само себе, нема ни цркву ни заједницу верника, упркос својим помпезним изјавама које повремено даје у медијима.

3. Импровизовао је оно што назива „црквом“ у подруму своје куће, отворено обмањујући јавност чак и у медијима да је реч о „палеохришћанској катакомбној цркви“.

4. Отворено лаже и обмањује у медијима да је завршио верске студије, иако није учинио ништа слично. Тачније речено, завршио је средњу стручну школу за прехрамбену технологију у Елбасану, чак понављајући последњу годину.

5. Он даје „патриотске“ изјаве, док истовремено исмева и презире албанске православне клирике, такође угрожавајући и исмевајући озбиљност верских лидера и свештених лица других вера.

6. Недостатак богословског образовања показује да су његове медијске изјаве о православној вери нетачне и обмањујуће. Овај појединац није зависан од било којег црквеног ауторитета и није одговоран за своје поступке.

7. Његов једини интерес је медијско промовисање и привлачење јавне пажње, без обзира на штету коју то наноси угледу свештеног чина и православној вери.

8. Његове неодговорне изјаве у медијима, под окриљем верског ауторитета, изазивају незадовољство, подстичући непријатељство међу верским заједницама, недостатак узајамног поштовања и као последица тога, међуверску мржњу.

9. Са забринутошћу пратимо његове медијске наступе. Прикупљањем прелиминарних информација од стране медија о особи која не припада ниједној верској заједници, нема никакав аоритет,  нема ни одговарајуће образовање те  не представља никога осим себе пружило би довољан разлог зашто он не заслужује да буде узет озбиљно.

10. Аутокефална Православна Црква Албаније је једини духовни и званични ауторитет који гарантује очување и промоцију догматских и црквених принципа, која се води од стране својих легитимних тела у складу са својим статутом и црквеним канонима. Сваки покушај, како у прошлости тако и сада, да умањи улогу и допринос Православне Цркве у Албанији пропашће уз благодат и помоћ Божију.

Света Митрополија Елбасана, Шпата и Либражда.

Елбасан, 16. новембар 2022. године

——

2. Ракитница је некада била српско село, али су се последње српске породице иселиле после српско-турског рата 1878. године. У селу је очувана стара црква посвећена Св. Арханђелу Михаилу летњем. Албанци из села је зову „Киша Лазарит“ – Лазарева црква јер је, по предању, након Косовског боја у њој заноћило тело српског кнеза Лазара када је преношено из Приштине у манастир Раваницу. Према архитектонским и стилским одликама, црква је грађена у 14. или 15. веку, први пут је обнављана у 16. веку, други пут 1936. године. У селу се налазе и остаци старог српског гробља. У цркви се повремено служило док преостало српскко становништво у околним селима и Подујеву није протерано од стране ОВК 1999. године. Више цркава у општини подујево је руинирано, а посебно је страдала саборна црква Св. Апостола Андреја која је брутално запаљена 2004. године, о чему постоји видео запис са ломљењем крстова и паљењем храма. Храм је после поправљен али због лоше безбедносне ситуације Срби пореклом из овог краја не усуђују се да долазе. Приликом обиласка подујевског краја Епархија је после рата 1999. установила да је више српских православних гробаља по околним селима руинирано. Црква Св. Архангела Михаила у Ракитници је уз мања оштећења преживела јер су је поштовали и старији Албанци који су чували предање да је у њој преноћило тело Св. Кнеза Лазара после Косовске битке 1389.

3. Српска Православна Црква и Православна Црква Албаније су две сестринске аутокефалне Цркве са својим простором јурисдикције и имају изузетно добре и братске односе. Православни верници из Албаније често посећују и наше светиње на Косову и Метохији, а у више наврата могли су са нашим свештеницима и монасима да служе и на албанском језику.

4. Због насилне провале и злоупотребе објекта Српске Православне Цркве у селу Ракитници Епархија рашко-призренска ће поднети кривичну пријаву против Николе Џуфке и тражити да полиција разјасни околности око учешћа представника општине Подујево у овом кривичном чину.

Епархија рашко-призренска СПЦ

29. новембар 2023. год.

извор

Епархија рашко-призренска најоштрије осуђује најновији напад који се догодио јутрос на северу Косова, у близини села Бањска, у коме је један косовски полицајац убијен, а двојица повређена. То је озбиљан инцидент који може имати велике последице и зато је веома важно да се предузме све како би се сачувао ред мир и поредак. Епархија најискреније изражава саучешће члановима породице погинулога полицајца и искрено се нада да ће се двојица рањених што пре опоравити.

Епархија је  јако забринута јер према најновијим информацијама, група наоружаних, маскираних људи, упала је блиндираним возилом у сам манастир, при чему су провалили манастирску закључану капију. Тренутно се у манастиру налази група поклоника из Новог Сада, са свештеником, игуманом Данилом и братијом манастира.

Ради безбедности, братија манастира и поклоници су се закључали у конак, и храм манастира је такође закључан. Наоружана маскирана лица се крећу по дворишту  и чују се повремено пуцњи.

Епархија најоштрије осућује отворено насиље које се примењује у верском објекту Српске Православне Цркве, позивајући све стране да што пре прекину сукоб.

извор

ТВ Храм

Потписивању Меморандума присуствовао је и Његово Преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, викарни Епископ Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија.

"Солидарност за Косово" ће до краја септембра финансирати реализацију пројеката Епархије рашко-призренске у вредности од 86.000 евра, и то за изградњу заштитне ограде за погон за пастеризацију воћа и поврћа у Могили, сервиса за поправку пољопривредних машина у Врбовцу, куповину мултикултиватора, изградњу бунара за стајско ђубриво у Слатини, летовање за децу из косовских енклава на мору, као и конвој хуманитарне помоћи.

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије устоличен је 14. октобра 2022. године, на празник Покрова Пресвете Богородице,  у најсветији трон Архиепископа пећких и Патријараха српских.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је светом Литургијом у древном манастиру Пећкој Патријаршији. На крају торжественог богослужења, по традиционалном последовању обављен је свечани чин устоличења Његове Светости г. Порфирија у најсветији трон Архиепископа пећких и Патријараха српских.

Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржана 14. октобра 2022. године, на празник Покрова Пресвете Богородице,  на устоличењу у Пећкој Патријаршији

У име Оца и Сина и Светог Духа. Браћо архијереји, презвитери, монаси и монахиње, сви по реду и чину драги гости, верни народе Божји, мноштво разлога сабрало нас је данас у ово вековно седиште српских архиепископа и патријараха, стециште теолога, књижевника, уметника и најумнијих Срба минулих времена.

Мноштво  је повода и разлога, а само је један најважнији, један једини, без којег не би постојао и не би био могућ нити један други. Тај главни разлог је да нас је Пресвета Мати Божја овде сабрала да на празник Њеног Покрова, празник којим обележавамо не један догађај из Њеног живота, као што то обично чинимо на друге Богородичине празнике, већ један догађај из нашег живота, из живота наше Цркве, догађај Њеног чудесног јављања у Цариграду 911. године, када се часним својим Покровом надвила над окупљене вернике, указујући им се прекрасна у свом сјају у лепоти небескога постојања ка коме нас води и за које се за нас Богу моли. Тај прекрасни Покров чудесног ткања, утеха је и радост хришћанима и свим људима добре воље кроз векове и знак сведочанства старања Богоматере за оне који је молитвено призивају.

Прослављање празника Покрова Пресвете Богородице нас православне Србе, као и све друге хришћане, увек изнова радује напросто због тога јер изнова схватамо и подсећамо се да смо Народ Божји, да Богу припадамо и да Његов благослов спасења имамо, да смо у заједници са свима Светима, да имамо Дом Очев – Цркву нашу, али да истовремено припадамо и породици, и нашем народу, и друштву, али и заједници свих народа света.

Тако је Пресвета Богомати – Пећка Красница, како је народ ових крајева зове по предивној чудотворној икони пред којом се молимо у овдашњем храму Њој посвећеном, учинила да  наш данашњи Сабор буде света Литургија коју смо служили за спасење света, за спасење свега створеног, за спасење човека, за спасење читавог људског рода. Дакле, света Литургија, која је и икона и присуство Царства Божјег међу нама, главни је разлог због којега смо данас овде. То је главни разлог због којега је српски Патријарх данас овде: да се заједно са вама моли за све људе, за заједницу љубави, мир и добро које Христос Господ жели и Пресвета Мати Његова.

Све вас овде сабране, али и све који су у духу са нама, где год да се налазе, са овога светог места позивам да се молимо за све људе – и за наше сународнике, али и све са којима живимо овде на овим просторима, укључујући пре свих браћу Албанце, да градимо мир. Градимо заједно мир као што су градиле српске породице са албанским породицама, које су и у добра и у зла вемена чувале ову пећку светињу и свете Дечане. Ти су честити Албанци, без обзира на то што су били муслимани, или баш можда због зато што су били муслимани, искрено верујући људи, знали за моћ молитве, знали да се у православним светињама моли и за њих и њихову децу и да Бог, као апсолутна љубав, не гледа на то ко је ко, већ да су сви Божја деца.

Желео сам да ово одмах на почетку нагласим, подвучем, да снажно истакнем – да сви знају, да нико накнадно не приписује Српској Цркви нешто друго: програм овог Патријарха, програм Српске Православне Цркве – док многи читавом свету желе да наметну немир, када се повећава опасност од најпогубнијег општег рата, од светске катаклизме – јесте мир и само мир. И то прво помирење, праштање и мир са оним који нам је најближи, који нам је први сусед: мир као једина могућност опстанка и наше и њихове деце. Треба да буде свима нама на Балкану јасно да су наша деца најважнија нама који овде живимо, и да шансу, да им омогућимо живот у миру, имамо пре свих осталих – ми. Нико други нашој деци не може пружити такву прилику, нити је заинтересован да им пружи као ми. Зато данас са овога светог места поручујемо Србима и Албанцима и свима који живе на овим просторима – нађимо у себи снагу, препознајмо Бога и чувајмо једни друге, јер жеља за миром сагласна је са основним начелима наше вере и мир је део Божјег промисла за човечанство и целокупан створени свет. Мир који долази као дар Божји сигуран је и непоколебив. Он је истовремено и унутрашњи мир са самим собом и спољашњи мир са свима људима и свима створењима.  И због тога мира на земљи и Царства Небеског ради, служимо свету Литургију, јер то од нас очекује Христос Господ, Кнез Мира. То од нас очекује Мати Његова, али то од нас очекују и наши претходници, свети српски архиепископи и патријарси који су од столовања Светог Арсенија Сремца, наследника Светог Саве, установили освештану традицију Српске Православне Цркве и српског народа да српски Патријарх буде устоличен и уведен у свети трон првојерарха српских у Пећкој Патријаршији.

Од 13. столећа овде су устоличавани српски архиепископи и патријарси, седели су на пећком трону и носили славно и свештено име. Пећки трон је најближи престо Богу који је наш народ саградио и зато је Пећка Патријаршија наша најважнија и најсигурнија кућа. Пећки патријарси, чак и када су услед тешких историјских околности били далеко од овог трона, душом њиховом и мислима њиховом и читавим бићем увек су били везани за овај трон – за српски православни Јерусалим. Отуда и друго име  наше помесне Цркве јесте Пећка Патријаршија; отуда и када смо далеко одавде за нас дословно важе стихови какве су Јевреји појали на рекама вавилонским: Ако заборавим, тебе Пећи, нека ме заборави десница  моја. Нека се прилепи језик мој за грло моје ако те не споменем Пећка Патријаршијо… Јер, одавде целом српском народу долазио је и долази Божји благослов Светог Саве и светих архиепископа: Арсенија, Никодима и Данила,  и светих патријараха: Јоаникија, Јефрема, Спиридона, Макарија, Пајсија, Арсенија. Тај благослов Божји чува све наше светиње на Косову и Метохији којих је као звезда на летњем небу, чува тако Цркву Христову и чува српски православни народ да опстане у свом дому, јер су Косово и Метохија дом српског народа. Овде смо се родили за Христа, овде у Пећкој Патријаршији, Дечанима, Грачаници, Светим Архангелима и другим призренским храмовима, смо видели светлост истиниту, примили Духа Небеснога, стекли веру истиниту поклањајући се Тројици нераздељивој.

И кад год дођемо на Косово, враћамо се као блудни син који се враћа дому очевом из страних земаља. Нико данас, морамо то знати, не гради, не чува и не држи Пећки трон као што то чине часне монахиње овде у Пећкој Патријаршији, као и многи монаси и монахиње широм наших светиња на Косову и Метохији, аи и ви, браћо и сестре, православни Срби који живите овде на Косову и Метохији. Ви сте ти који уздижете Пећки трон највише што се може узнети! Ваш живот и вера су део општег савеза са Богом и са Косовским заветом. Наша међусобна подршка и наше заједничке молитве део су наше нераскидиве заједнице која је изван сваке идеологије.

Стога, браћо и сестре, као педесет и седми поглавар Српске Православне Цркве, са овог светосавског трона у који сам милошћу Божјом данас уведен, позивам вас да заблагодаримо Пресветој Богородици која Покровом својим светим закриљује, чува и спасава наш крстоносни род и својим молитвама узводи нас да видимо светлост истиниту која је  сам Син Њен љубљени, Христос Господ и Спаситељ наш, да  ходамо стопама Његовим на голготском путу, на коме смо много пута у историји били распети са Њим на крсту, али увек и увек васкрсавали, јер су наши свети преци усадили у нас дух самоспознаје, покајања, богољубља и човекољубља.

Још се молимо да заступањем Пресвете Богородице, Мајке Божје, Син Њен и Господ наш подари толико неопходан мир свима и у наше дане: мир у нашим срцима, мир у нашим породицама, мир у нашем друштву, мир у нашем народу, мир нашим суседима, мир у свему свету и, изнад свега, мир и непоколебљивост Светих Божјих Цркава. Амин.

ВЕСТ У ИЗРАДИ!

Хуманитарна организација "Сви за Космет" позива све који су у могућности да се придруже традиционалном хуманитарном окупљању и турниру у стоном фудбалу и пикаду, који ће овога пута бити одржан у недељу 09. октобра 2022. године у локалу "Окто паб" у ТЦ "Пирамида" на Новом Београду (Јурија Гагарина 151/34, 1. спрат) са почетком у 15 часова. Сав прикупљени приход ће са благословом Епископа рашко-призренског г. Теодосија бити прослеђен манастиру Улије, како би ова древна српска светиња код Лепосавића добила бунар са пијаћом водом. О овој акцији разговарали смо са г. Зораном Ћирићем из ХО "Сви за Космет":

Прилози за помоћ манастиру Улије се могу уплатити и на рачуне ХО "Сви за Космет":

Хуманитарна организација Сви за Космет, динарски рачун 285-2295090000074-05.

- Пејпал: szk.dijaspora@gmail.com

- Хуманитарни СМС на 4030 (цена поруке 100 динара)

- Уплате на девизни рачун из дијаспоре (ЕУ и Немачка без провизије)

Svi za Kosmet e.V.

IBAN: DE83 4405 0199 0111 118825

Ime Banke: Sparkasse Dortmund

Adresa Banke: Freistuhl 2, 44137 Dortmund

Swift/Bic: DORTDE33XXX

Verwendungszweck: Spende

- онлајн уплате:

https://www.facebook.com/donate/772085727425282/?fundraiser_source=external_url

https://www.instagram.com/linking/fundraiser?fundraiser_id=842271257136457

Извор: Радио "Слово љубве"

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће на Видовдан, 28. јуна, Свету архијерејску литургију у манастиру Грачаница и парастос косовским јунацима на Газиместану, речено је Срни у Епархији рашко-призренској.

Патријарх Порфирије присуствоваће „Видовданском пјесничком бденију“, које се традиционално одржава уочи Видовдана у порти манастира Грачаница.

На Видовдан ће патријарх служити Свету архијерејску литургију у манастиру Грачаница заједно са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским г. Јоаникијем и још 13 епископа.

Патријарх српски ће у 13 часова на Газиместану служити парастос косовским јунацима и свим новострадалним мученицима.

У Полицијској станици Грачаница Срни је речено да је већ сачињен оперативни план према којем ће више десетина припадника Косовске полицијске службе обезбјеђивати окупљање Срба у Грачаници и одлазак на Газиместан.

https://mitropolija.com/2022/06/23/patrijarh-porfirije-i-mitropolit-joanikije-na-vidovdan-u-gracanici-i-na-gazimestanu/

Са великом забринутошћу, Српска Православна Црква већ неколико месеци прати изјаве које долазе од стране највиших локалних политичких представника у Приштини, а које се тичу статуса земље манастира Високи Дечани и других судских спорова око наше имовине, у које смо увучени без своје воље. Овога пута, неистине су изречене са највишег места, од стране г.Аљбина Куртија, премијера владе у Приштини, док су се само у децембру о овом питању оглашавали председник скупштине г. Глаук Коњуфца, поједини ресорни министри, г. Рамуш Харадинај као лидер партије ААК и представници општине Дечани више пута. Подривање судских пресуда у јавности од стране политичара у овом случају је без преседана у ширем региону.

Једини смисао обраћања свих ових званичника видимо у томе да за Српску Православну Цркву на простору Косова и Метохије не важе било какви закони или судске одлуке. По речима једног од званичника, спровођење ове одлукеби изазвало „ланчану реакцију где би морало да се попушта Цркви и по другим питањима“. Преведено на обичан језик, ово значи да су права Српске Православне Цркве на овом подручју ствар нечије добре воље, а не система који би морао да буде темељ сваког друштва, и да делује исто према свима, што је, уосталом више пута истакнуто од највиших међународних представника који су апеловали на поштовање закона и судских одлука.

Уколико се укратко осврнемо на сам судски поступак, онје трајао шеснаест година пред косовским судовима. За време тог поступка, Манастир Високи Дечани је трпео не само претње, него и физичке и оружане нападе,организоване протесте, покушаје блокирања приступа манастиру, а клеветничка кампања која је спровођена против СПЦ и самог манастира је нешто што не би могло да се упореди са било каквом пропагандом након Другог светског рата. За време тог поступка, свако правно питање је детаљно обрађено, пред свим судским инстанцама, сам поступак су све време пратили и међународни представници на овом простору и њихови правни тимови.Верујемо да не постоји поступак од 2000. године који је толико праћен, и који се оволико политизује, не од стране наше Цркве, већ од стране локалних институција.

Чак и након таквог поступка, локалне институцијеодбијају да спроведу пресуду у катастру (већ скоро шестгодина), и поред огромних настојања да се одлука Уставног суда изврши, јер је по својој природи коначна и неопозива. Овакво поступање није само одраз стања у ком се налазе косовске институције, већ и отворенедискриминације према Српској Православној Цркви. Даље, овакво поступање јасно говори и каква би била судбина наше Цркве на овом простору уколико би у целости била препуштена на милост и немилост властима у Приштини, из које год политичке групације да долазе. Наша Епархија очекује да ће се судска одлука свакако извршити, али све тешкоће око тог питања, и опструкција владавине права која траје годинама показује да суштински проблеми остају и само је питање времена када могу бити отворени на другом месту. Зато, иако је важно да се судска пресуда изврши, још је важније да се нађу дугорочна решења како да се даља дискриминација спречи и ефикасно заштите права Српске Православне Цркве и њене имовине.

Иако локалне институције стално позивају на дијалог са СПЦ, тај дијалог није могућ са неким ко нам на сваком кораку показује отворену етничку и верску дискриминацију и неспремност да поштује сопствене законе. Наша Црква је од првог дана након оружаног сукоба 1999. године учествовала у дијалогу са локалним институцијама и активно радила на изградњи поверења и мостова, што је итекако познато међународној заједници.Стога, спровођење ове одлуке, од стране ове или неке следеће администрације, нужан је услов како би нам се показало да дијалог не би био само представа за камере и стране званичнике, и да постоји спремност да се заустави систематска кампања дискриминације и отвореног непријатељства према Српској Православној Цркви.Наглашавамо и да постоји још читав низ отворених питања и неиспуњених обавеза које је Приштина преузела, али да је решавање овог питања минимум од кога би морало да се крене даље. Упорно третирање пред јавношћу наше Цркве као политичке институције или некога преко кога се прави политички утицај, зашта нема основе, показује суштинско неразумевање концепта слободе и равноправности верских институција у савременом демократском друштву. Неодговорне медијске изјаве, арбитрарно коментарисање правоснажних судских пресуда и стварање конфузије у јавности додатно угрожава безбедност Српске Православне Цркве, њених светиња, свештенства, монаштва и верника и у супротности је са свим међународним стандардима.

Српска Православна Црква је најстарија институција која постоји на овим просторима, о чему сведоче бројни домаћи и страни историјски извори, и постојаће, ако Бог да, и у будућности. Бранећи свој идентитет и имовину ничим не желимо да угрозимо друге верске заједнице играђане, без обзира на етничко порекло, нити да се бавимо политиком. У току свог постојања, наша Црква са верним народом преживела је прогоне сваке врсте, и овакав однос за нас није никаква новост. Још више смо решени да останемо на просторима где вековима живимо, али и да не будемо експонент политичких кругова, посебно оних који желе да створе имиџ европског друштва док истовремено игноришу законе и сопствене судске одлуке. Нажалост, овакав неправедан и једностран однос према СПЦ највише штете може да донесе свим грађанима који на Косову и Метохији живе, које год да су вере и националности, јер свако трезвен може да се запита какве су његове могућности и будућност у оваквом систему, уколико институција попут Српске Православне Цркве, посебно манастир Високи Дечани који је континуирано радио на помирењу и помагао свим угроженим у време оружаног сукоба 1998.-1999. године,већ годинама доживљава овакву неправду и дискриминацију.

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Епархија рашко-призренска још једном изражава дубоку забринутост због учесталих случајева обијања наших храмова на Косову и Метохији

Епархија рашко-призренска изражава дубоку забринутост због најновијих у низу напада на верске објекте српске православне цркве на Косову и Метохији, у општини Зубин Поток.

Дана 1. Фебруара 2022. године, у селу Зупче, полиција је ухапсила косовског Албанца из села Кошутово, који се основано сумњичи за серију обијања и пљачки српских православних храмова на северу Косова и Метохије.

Само у  року од месец дана црква Св. Отаца у Зупчу обијена је два пута и то: 26. 12. 2021. године, као и 18. 1. 2022. када је на цркви поломљен прозор и однета одређена сума новца. Црква Вазнесења Господњег у Јагњеници такође је два пута обијана, при чему је начињена материјална штета. Приликом обијања цркве и црквене сале Св. Јована Крститеља у Доњим Варагама 30. 1. 2022. године, починиоц је оскрнавио православне иконе у и однео новац који је тамо нашао.

Напади на српске православне храмове на Косову и Метохији се континуирано дешавају и посебно су учестали последњих месеци. Највећим делом ови напади на цркве и приватну имовину имају етничку и верску позадину јер су усмерени конкретно против српске заједнице, чије присуство некоме очигледно смета. Ова серија пљачки и напада изазвала је узнемиреност међу локалним српским становништвом, које тражи јачу заштиту органа реда.

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Дана, 19. новембра 2015. године упокојила се мати Февронија – игуманија Пећке патријаршије, која је пуних 59 година била игуманија и бранич ове српске светиње

Мати Февронија је свој овоземаљски живот провела скромно и побожно, била је права мајка и утјеха како сестринству Пећке патријаршије, тако и свима којима је требала помоћ. Сјећамо се мати игуманије и држимо се свих правила која нам је оставила. Захвалне смо јој на свему и остајемо њена вјерна чада. Хвала Богу, боримо се, остајемо и опстајемо да се не постиди ни мати игуманија, ни све наше упокојене сестре овдје.

Овим ријечима је мати Харитина, игуманија ставропигијалне лавре Пећке, са слушаоцима Радио Светигоре прије двије године подијелила успомене на своју претходницу, блаженопочившу мати Февронију, игуманију Пећке патријаршије, која се на данашњи дан 2015. године упокојила у Господу, а која је важила за источник православља на страдалном Косову и Метохији.

Мати Харитина је тада казала да је сестринство ове свете обитељи свакодневно помиње и моли се за њену душу, иако вјерују да је она већ спашена с обзиром на њен живот.

Говорећи о животу мати Февроније, игуманија свештене лавре Пећке каже да је она била скромна, честита, побожна, даноноћно се молила, тако да се слободно може рећи да се њена побожност одвајала од свих других монахиња.

“Живећи с њом стекли смо доста искуства и скромности, што нас је одржало током ових тешких година на КиМ, а и не желимо другачије да се понашамо”, поручила је мати Харитина и додала да је монашки пут мати Февроније јако дуг.

Замонашила се са 19 година у манастиру Јовању у Овчару, за вријеме владике Николаја, гдје је провела 12 година, од 1940. до 1952. године, а послије тога била је и у другим манастирима. Када се угасило мушко монаштво, 6. априла 1957. године прешла је у Пећку патријаршију. Успостављање женског манастира, како каже мати Харитина, наишло је на противљење становништва Пећи и околине.

“Али живећи овдје и показујући велику скромност и духовност, народ је прихватио и поштовао мати Февронију са сестринством”, наставља своје сјећање мати и истиче да је то поштовање народа присутно до дана данашњег, као и жеља да увијек буду са сестрама и помажу за све што је потребно.

Мати Харитина је упознала блаженопочившу мати Февронију када је са љубављу примила у ову светињу. Поред многих послушања, била је уз мати у многим приликама кад је требало, али, истиче, није се тиме издвајала од других сестара.

Мати Февронија је са сестринством прошла сва искушења кроз која је прошао и наш народ на КиМ, поготово у току и послије ратних дешавања:

“Било је много тешко, и 1999, и послије 2004. године… било је муке и невоље, али молили смо се Мајци Божијој, Светим патријарсима и архиепископима у овој светињи, да нас сачувају. Мати игуманија је казала да не желимо одавде да идемо, да се селимо, што су све сестре и прихватиле. И заједнички смо остале све до њене смрти, ако Бог да и даље остајемо у овој светињи.”

И у својој болести, мати Февронија се није предавала, пуно се молила и трудила да све буде у реду:

“Често бих је затицала и послије поноћи да чита Псалатир, Јеванђеље, житија…па јој кажем: Мати, молим вас лезите, одморите се, не можете да издржите тако. Она би одговарала да мора да се потруди и моли за све нас, да нас Господ заштити од свега што се овдје дешава и да нам помогне. Имала је велику вјеру и љубав према Цркви, сестрама, народу, овој светињи… и била је упорна да се не иселимо, па ако треба и да пострадамо.”

Своје сјећање мати Харитина је завршила ријечима да нема потребе да она много говори о животу мати Февроније, јер је она својим животом све казала, а да сестре Пећке патријаршије остају вјерне њеном животу и љубави којом их је окупила и сачувала.

Митрополит Амфилохије: Увјерен сам да ће Црква мати Февронију Пећку прибројати лику светих

Блаженопочивши Митрополит Амфилохије, говорећи о овој исповједници и подвижници Цркве Божије, истицао да је ова светитељка, мати Февронија Пећка, свој живот посветила Христу Господу: “Ходила је као богомољка за Светим владиком Николајем, замонашила се и бринула о Светом Арсенију Брадваревићу Митропилиту црногорском током његовог кућног притвора у манастиру Озрен. 1957. године је послата у Пећку патријаршију, која је сачувана захваљујући њој и сестринству”.

Миторополит је казао да се мати игуманија нарочито показала 1999. године када је дошло ново нацифашистичко зло на КиМ, под видом НАТО пакта, које је бомбардовало, отело, оскрнавило и порушило преко 150 храмова на КиМ. Благодарећи останку мати и сестринства, хиљаде наших страдалника и мученика је прошло и уточиште нашло у Пећкој патријаршији.

Упркос упозорењима Кфора, да не могу да гарантују безбједност, током погрома 2004. године на КиМ, и захтјева да мати са сестрама напусти Патријаршију, мати Февронија је рекла да је њен живот и гроб у Патријаршији и ту је и остала до упокојења. Задивљен њеном храброшћу, италијански генерал је помогао да се заштити ова светиња Божија.

„Права наследница Свете Февроније, подвижница и исповједница Цркве Божије, и увјерен сам да ће је наша Црква и званично прибројати лику светих, тако да и ове наше данашње Февроније, имају на кога да се угледају“, казао је тада Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

На монашењу сестре Наде, којој је дао монашко име Февронија, у манастиру Бешка на Скадарском језеру, блаженог спомена Митрополит Амфилохије је рекао да је мати Февронија Пећка једна од најдивнијих подвижница рода нашега: “Мати Февронија једна од најдивнијих невјеста Христових у нашем роду у овом злом и смутном вијеку и времену.“

Косметска кандила: Воштаница мати Февронији

Емисија “Косметска кандила” Радио Светигоре прошле, 2020. године, била је посвећена управо овом кандилу вјере Српске православне цркве на распетом Косову  – мати Февронији, поводом пете годишњице од њеног упокојења.

Емисију можете послушати на линку: Косметска кандила: Воштаница мати Февронији

Кратaк животопис мати Февроније

Рођена је 29. септембра 1921. године као Петра Божић у селу Сандићи код Брчког. Замонашила се са 19 година у манастиру Јовању у Овчару. Ту је провела 12 година, од 1940. до 1952. године. Тада прелази у манастир Тавну, где остаје до 1956. године. Након тога бива премештана у још неколико манастира, да би напокон 6. априла 1957. године прешла у манастир Пећка патријаршија. Тада је у њему боравило свега четворо људи — отац Серафим са једним богословом и две монахиње.

За њено време и њеним залагањем урађено је много за манастир: црква је обновљена и препокривена оловом, у манастирској порти су откопани многи темељи средњовековних конака, направљена је звонара, подигнут је нови конак…

У ноћи 16. марта 1981. године избио је пожар на крову конака из 15. века. Мати Февронија је тада стицајем околности стекла поштовање читаве Србије. Десило се то да је, спасавајући од ватре древне реликвије, остала пожаром заробљена у манастирској ризници. Врата су била затрпана, на прозорима су биле гвоздене решетке, а плафон је претио да падне сваког тренутка. Мати Февронија је ипак упорно сакупљала иконе и крстове у филиграну, рукописне књиге и остале драгоцености. Славна монахиња се спасла интервенцијом монаха Дамаскина, који је успео да ишчупа решетке са прозора.

Присуствовала је чину устоличења 43, 44. и 45. патријарха Српске православне цркве – Германа, Павла и Иринеја. Била је сведок свега што је задесило Пећку патријаршију и Косово и Метохију у другој половини 20. и почетком 21. века. Веома је омиљена међу косовским монахињама и војницима Кфора који чувају манастир.

Вукову награду је добила 2009. године. Примила је 2012. године награду „Браћа Карић“ за хуманитарне активности, јачање мира, сарадње и пријатељства међу народима, заједно са мати Харитином.

Преставила се у Господу 19. новембра 2015. године.

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Светом архијерејском литургијом коју је служио Епископ рашко-призренски г. Теодосије, уз саслужење епископа полошко-кумановског г. Јоакима и буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила, те викарног Епископа топличког г. Јеротеја, данас је у манастиру Грачаница прослављено седам вјекова постојања ове српске светиње и од упокојења Светог краља Милутина, преноси РТРС.

Владика Теодосије рекао је да 700 година траје молитва Свевишњем да сачува српски народ и ову светињу коју је саградио Свети краљ Милутин. Како је истакао манастир Грачаница је најљепша задужбина Светог краља Милутина, као објекат, али и као извор духовне љепоте.

Подсјетио је да се данас Свети краљ Милутин слави и у Бањској, Богородици Љевишкој, Трескавици и у Скопљу у Богородичнијој цркви у Сјеверној Македонији јер он није знао за границе, знао је да је Црква једна.

– И у Светој Гори и у Јерусалиму његовим благословом многи манастири су даривани и обновљени и зато би таквог краља многи народи пожељели, а ми као његови наследници смо поносни што смо га имали и што нам је оставио више од 40 светиња – рекао је Преосвећени честитајући славу вјерном народу, уз благослов да задужбина Светог краља Милутина живи док је свијета и вијека.

Епископ рашко-призренски г. Теодосије је најавио да ће заједно са руководством Основне школе “Краљ Милутин” из Грачанице код Министарства просвете у Влади Србије покренути иницијативу да школа ове године добије назив “Свети краљ Милутин”.

Епископ топлички Јеротеј, викар Патријарха српског, у бесједи је рекао да је Милутин био свети краљ који је имао имао много задатака и одговорности који су му били поверени од Господа Бога, а први је био да државу коју је добио од праоца Симеона Мироточивог сачува и унаприједи.

– Када је од брата Драгутина добио власт, Свети краљ Милутин се зарекао Богу да ће сваке године док влада саградити по једну цркву-задужбину – навео је владика Јеротеј.

Као велики владар, војсковођа и државник, каже владика Јеротеј, Милутин је успио да унаприједи и обезбиједи да народ живи у благостању, уз то штитећи православну вјеру у тадашњој Србији.

– Везао је Србију за Византију и тако наставио политику коју је започео Свети Стефан Немања и његови синови – подсјетио је владика наводећи да су се и његов брат и мајка Јелена Анжујска били против тога.

Свети краљ Милутин се касније оженио ћерком цара Андроника Симонидом и једини који га је подржао је била Црква, што је довело до тога да се Србија, како је рекао владика, дефинитивно везала за Исток.

Трећи задатак који је добио јесте да буде православни хришћанин и да свој живот спроведе у миру.

Он је навео да је бити ктитор као што је био Свети краљ Милутин, велика част и зато се његово име помиње 700 година и да ће се помињати све док његове задужбине попут бисера манастира Грачанице сијају и у њима се држе богослужења.

Владика је подсјетио да је Свети краљ Милутин убрзо послије смрти канонизован, а његове мошти почивају у цркви Свете Недјеље у Софији.

Светој архијерејској литургији присуствовао је велики број вјерника, међу њима и комесар за везу Београда у Приштини г. Дејан Павићевић, кога је владика Теодосије замолио да руководству Србије пренесе поздраве и захвалност за све што Влада Србије чини за Цркву, њен и опстанак српског народа на Косову и Метохији.

Извор: РТРС