<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/page/99/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B;: &#x41F;&#x43E;&#x434;&#x435;&#x43B;&#x430; &#x434;&#x440;&#x443;&#x448;&#x442;&#x432;&#x430; &#x458;&#x435; &#x43E;&#x433;&#x440;&#x43E;&#x43C;&#x430;&#x43D; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x431;&#x43B;&#x435;&#x43C;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC-r7965/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_01/281893.b.jpg.311fcafca853bbf34a617091c7a651d0.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Раслојавање друштва је огроман проблем, – подвукао је Патријарх. Оно је данас присутно у нашем животу.“ Стабилност друштва и општа правичност по мишљењу Патријарха, зависе од превазилажења ове поделе.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Што је та подела већа, – приметио је Патријарх, – друштво је више дестабилизовано, и што је више негативне енергије, то се више људи дистанциарају од свега што се дешава у друштву, у земљи, и више критикују. Стога ова тема има политичку, социјалну и духовну димензију, и то је,наравно, позив власти, законодавној и извршној.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Неопходно је поставити задатак преовладавања ових противречности. Желео бих још једном да поновим, да ће богати и сиромашни увек постојати. Врло је важно да се тај раздор умањује, и да сиромаштво не буде најтежи положај за човека, да човек не буде на ивици егзистенције.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Наравно, бригу изазива и стање многих пензионера. Бригу изазива и то што многи људи на крају живота остају без својих станова. Њих избацују из кућа „црни агенти за некретнине“, делатељи који им одузимају имовину. У држави мора бити примењен врло прецизан систем, који би осигуравао народ од таквих животних ситуација. Дај Боже, да развој економије и правилна унутрашња политика потпомогну превазилажењу огромне поделе између имућних и сиромашних људи, и да правичност све више и више продре у недра нашег националног живота“, – подвукао је Патријарх.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	<span style="font-size:14px;"><i>Са руског Ива Бендеља</i></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><i><b>Извор: <a href="http://pravoslavie.ru/srpska/109774.htm" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Православие.ру</span></a></b></i></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7965</guid><pubDate>Tue, 09 Jan 2018 12:03:36 +0000</pubDate></item><item><title>&#x415;&#x440;&#x434;&#x43E;&#x433;&#x430;&#x43D; &#x438; &#x411;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x441;&#x43E;&#x432; &#x43E;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x43B;&#x438; &#x440;&#x435;&#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x440;&#x443;&#x438;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x443; &#x431;&#x443;&#x433;&#x430;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x443; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x443; &#x443; &#x418;&#x441;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x431;&#x443;&#x43B;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%BD-%D0%B8-%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%B2-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D1%83-%D1%83-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B1%D1%83%D0%BB%D1%83-r7940/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_01/erdogan-borisov-pravoslavna-crkva-istanbul-jpg_660x330.jpg.ee584cbf2e1ce2b0ae8f419d5e3f11ae.jpg" /></p>
<h1 style="background-color:#ffffff;color:#4a4a4a;font-size:32px;">
	
</h1>

<h1 style="background-color:#ffffff;color:#4a4a4a;font-size:32px;">
	Турски председник Реџеп Тајип Ердоган и бугарски премијер Бојко Борисов свечано су данас отворили бугарску православну цркву Светог Стефана у Истанбулу након њене седмогодишње рестаурације.
</h1>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a4a;font-size:16px;text-align:justify;">
	<p>
		Турски председник је том приликом рекао да црква Свети Стефан остаје "јединствени пример" цркве изграђене на гвозденој конструкцији, преноси АП.
	</p>

	<p>
		 
	</p>

	<div>
		<img border="0" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border-style:none;vertical-align:middle;" title="Танјуг (Yasin Bulbul/Pool Photo via AP )" alt="erdogan-borisov-pravoslavna-crkva-istanbul-jpg_660x330.jpg" data-src="http://www.rtv.rs/sr_ci/evropa/slike/2018/01/07/erdogan-borisov-pravoslavna-crkva-istanbul-jpg_660x330.jpg"><div style="background-color:#ffffff;color:#999999;font-size:12px;padding:10px 0px 0px;">
			Танјуг (Yasin Bulbul/Pool Photo via AP )
		</div>
	</div>

	<p>
		Он је рекао да црква доприноси "лепоти и богатству Истанбула" и да је она најновији пример напора које Турска улаже у обнављање синагога, капела и цркви.
	</p>

	<p>
		Борисов је рекао да ће његова држава радити на "нормализацији и побољшању" односа између Турске и Европске уније у време када његова земља председава Саветом Европске уније.
	</p>

	<p>
		Свечаном отварању су осим турског председника и бугарског премијера присуствовали и премијер Турске Бинали Јилдирим, бугарски патријарх Неофит, бугарски муфтија Мустафа Хаџи, делегација Бугарске, велики број званичника из обе државе, дипломата и посланика као и Бугара из Бугарске и локалне заједнице Бугара.
	</p>

	<p>
		Обратили су се Јилдирим, Борисов и Ердоган а након тога су двојица премијера имали састанак.
	</p>

	<p>
		Бугарска агенција БТА наводи да се очекује кратак састанак Борисова и Ердогана, а потом давање изјава за медије.
	</p>

	<p>
		 
	</p>

	<div>
		<img alt="православна црква истанбул јпг" border="0" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border-style:none;vertical-align:middle;" title="Танјуг (AP Photo)" data-src="http://www.rtv.rs/sr_ci/evropa/slike/2018/01/07/pravoslavna-crkva-istanbul-jpg_660x330.jpg"><div style="background-color:#ffffff;color:#999999;font-size:12px;padding:10px 0px 0px;">
			Танјуг (AP Photo)
		</div>
	</div>

	<p>
		Црква Светог Стефана у облику крста смештена је на обали Златног рога, на Балату, а карактеристична је по томе што је у потпуности од кованог гвожђа.
	</p>

	<p>
		Црква коју још називају Гвоздена црква, првобитно је била изграђена од дрвета.
	</p>

	<p>
		Поново је саграђена 1898. године, овај пут од гвожђа.
	</p>

	<p>
		Рестаурација, коју је радио Град Истанбул, трајала је седам година, а обновљено је све, од пода до крова.
	</p>

	<p>
		Од 3,5 милиона евра (16 милиона турских лира), колико је уложено да се црква спаси од пропадања, више од 2,8 милиона евра (13 милиона лира) издвојио је Град Истанбул.
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7940</guid><pubDate>Sun, 07 Jan 2018 19:19:58 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x43E;&#x436;&#x438;&#x45B;&#x43D;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x430; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;&#x430; &#x43C;&#x43E;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x438; &#x441;&#x432;&#x435; &#x420;&#x443;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0-r7923/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_01/5a51636557555_.jpg.d48bc9ae9f43931f8fad7969703ba443.jpg" /></p>
<h1 style="background-color:#ffffff;color:#0f4f7e;font-size:2em;text-align:left;">
	<img alt="maxresdefault-600x400-600x400.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:0px;" data-src="http://www.spc.rs/files/u12/maxresdefault-600x400-600x400.jpg"></h1>

<div style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:11.2px;text-align:left;">
	<div>
		<p style="font-size:1.2em;">
			Његова Светост Сверуски патријарх упутио је Посланицу „архипастирима, пастирима, ђаконима, монасима и монахињама, и свима верним чедима Руске Православне Цркве“. Доносимо извод:
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			„... Срдачно вам честитам велики празник Рођења Христовог: празник рођења у телу од Духа Светога и Пречисте Дјеве Марије Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа. Овиме позивамо сав свет да заједно с Црквом прослави Творца и Саздатеља речима „Пој Господу, сва земљо“ (ирмос 1. песме канона Рођењу христовом).
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			 
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			Свеблаги Бог, који воли Своју творевину, шаље Јединородног Сина – дугоочекиваног Месију да Он саврши дело нашега спасења. Син Божји, <em>који је у наручју Оца </em>(Јн 1,18), постаје Син човечји и долази у наш свет да би нас Својом крвљу избавио од греха и да жаока смрти не би више плашила човека.
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			Знамо да су мудраци који су се поклонили Христу, донели дарове. Које дарове можемо, пак, ми принети Божанском Учитељу? Ово је дар који Он лично тражи од нас: „Дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путове“ (Приче 23,26). Шта то значи дати срце? Срце је символ живота. Ако оно престане да бије, човек умире. Дати срце Богу значи посветити Му свој живот. Ово посвећивање не захтева одрицање од свега што имамо. Позвани смо да једино удаљимо из срца оно што ствара сметњу Божјем присуству у њему. Када су све помисли заузете само сопственим „ја“, када у срцу нема места ближњему, тада и Господу нема места у њему. А присуство ближњега у срцу зависи пре свега од наше способности да преживимо бол другога човека и одазовемо се на њега делима милосрђа.
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			Господ тражи од нас да <em>ходимо Његовим путем. </em> Ходити путем Божјим значи видети божанско присуство у свом животу и људској историји: видети пројаву како божанске љубави, тако и Његовог праведног гнева.
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			Минула година је у животу нашега народа била испуњена подсећањима на трагична догађања 20. века и на почетке прогона вере. Сећали смо се подвига новомученика и исповедника који су чврсто посведочили своју преданост Христу. Међутим, чак и у то страшно време по нашу земљу Господ је пројавио своју милост: после принудног двостолетног прекида васпостављено је патријараштво у Руској земљи, и Црква је у тој туробној години искушавања добила у лицу светитеља Тихона мудрог и смелог пастира, чијим су усредним молитвама пред престолом Свевишњег Творца наша Црква и народ могли проћи кроз огањ искушења.
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			Данас преживљавамо нарочити период: невоље нису изашле из овога света, јер свакодневно  <em>слушамо о ратовима и чујемо гласове о ратовима </em>(Матеј 24,6). Па ипак, колико је много љубави Божје изливено на род људски! Свет постоји упркос силама зла, јер људска љубав и породичне вредности опстају упркос невероватним настојањима да се разоре, оскврнаве и извитопере. Вера у Бога је жива у срцима већине људи. А наша Црква, без обзира на деценијска гоњења у недавној прошлости и напоре да се поткопа њен ауторитет у данашњици, била је, остала је и за свагда ће бити место сусретања с Христом.
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			Верујемо да ће после садашњих искушења народи историјске Русије очувати и обновити своје духовно јединство, да ће напредовати материјално и духовно...“
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			Извор: Московска Патријаршија (с руског протођакон Р.Ракић)
		</p>
	</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7923</guid><pubDate>Sun, 07 Jan 2018 00:01:44 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x43A;&#x438;&#x458;&#x435;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43A;&#x440;&#x441;&#x442;&#x438;&#x45B;&#x435; &#x441;&#x432;&#x430;&#x43A;&#x43E; &#x43F;&#x435;&#x442;&#x43E; &#x434;&#x435;&#x442;&#x435; &#x443; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438;&#x43C; &#x43F;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x430;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%BC%D0%B0-r7814/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/281196.p.jpg.9fd7c6acd869885ecff4541f66597e14.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	Током годишњег сабора свештенства Кијевске епархије Његово Блаженство је изјавио да је вољан да служи Тајну крштења сваком петом детету у великим православним породицама.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Његово Блаженство је изјавио да предстојатељ Грузијске Цркве Његова Светост патријарх-католикос Илија II, којег је кијевско свештенство поменуло, обави крштење трећег и сваког наредног детета.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<strong>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/mitropolit_kijevski_krstitshe_svako_peto_dete_u_pravoslavnim_porodicama" rel="external nofollow">Српска Православна Црква</a></strong>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">7814</guid><pubDate>Fri, 29 Dec 2017 09:24:12 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x41E;&#x43D;&#x443;&#x444;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435;: &#x41A;&#x438;&#x458;&#x435;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x435;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x430; &#x438;&#x43C;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x43A;&#x43E; 1.000 &#x43C;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x445;&#x430; &#x438; &#x43C;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x445;&#x438;&#x45A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%BE%D0%BD%D1%83%D1%84%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE-1000-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%85%D0%B0-%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%85%D0%B8%D1%9A%D0%B0-r7804/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/281218.p_0.jpg.0e3204a884a512157e19f81b4e4c2845.jpg" /></p>
<div style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(0,0,0);font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Епархија има 18 викарних епископа, 33 архијерејска намесника, од којих 15  само у Кијеву и 17 широм епархије. Од 396 парохија, 163 су у Кијеву, а 233 ван престонице. Епархија има 23 манастира, 13 мушких (међу којима Кијево-печерска лавра) и 10 женских. Поред овога, ту је и 9 ставропигијалних манастира( међу којима Успенско-почејевска лавра, и три мушка и пет женских манастира) и 1.035 монаха и монахиња (455 монаха и 580 монахиња).</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/kijevska_eparhija_ima_preko_1000_monaha_monahinja" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7804</guid><pubDate>Thu, 28 Dec 2017 08:21:42 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x440;&#x43E;&#x458; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x430;&#x432;&#x430; &#x443; &#x420;&#x443;&#x441;&#x438;&#x458;&#x438; &#x43C;&#x43E;&#x433;&#x430;&#x43E; &#x431;&#x438; &#x441;&#x435; &#x443;&#x434;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x440;&#x443;&#x447;&#x438;&#x442;&#x438; &#x438; &#x43A;&#x440;&#x43E;&#x437; 30 &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x434;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438;&#x45B;&#x438; &#x431;&#x440;&#x43E;&#x458; &#x43F;&#x440;&#x435; &#x420;&#x435;&#x432;&#x43E;&#x43B;&#x443;&#x446;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%83-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%BE-%D0%B1%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D1%83%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B7-30-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98-%D0%BF%D1%80%D0%B5-%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-r7803/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/281124.p.jpg.e5c0518d2a29ed788b1869d8dd5988fd.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Током скоро последњих 30 година саградили смо више хиљада цркава, што ће рећи да је за време овог периода саграђено или обновљено из рушевина 1.000 цркава годишње или три цркве дневно.“ Ове статистике се односе на сву Руску Православну Цркву на територији Русије, Украјине, Белорусије, Молдавије, Казахстана и других централноазијских република, балтичких земаља и далеке дијаспоре, узимајући у обзир стање и у Руској Заграничној Цркви  – у 60 земаља, додао је владика.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Тако, Руска Црква има у овом тренутку 40.000 цркава. „Ако наставимо овим темпом, кроз 30 година имаћемо 70.000 или 80.000 цркава“, додао је архијереј и напоменуо да у овој цркви има 900 дејствујућих манастира, док их је пре Револуције било 1.000.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Ми подижемо Цркве и отварамо манастире не да би увећали њихов  број, и не да бисмо стварали импресивну статистику, већ радимо зато што то народ тражи,“ изјавио је митрополит Иларион говорећи о значају толико великог броја цркава и манастира.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Не смемо заборавити да је већина од 30.000 цркава саграђена прилозима људи. То су паре обичних верника, као и бизнисмена и великих компанија. Цркве се не подижу на пустари; оне се не подижу да би биле архитектонски споменик. Цркве се свагда граде за народ.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У овој години подигнуто је или обновљено 24 цркве само у Москви, чиме је број парохија у овом граду повећан на 1.154. Остварујемо зацртан програм да се током наредних неколико година у Москви освети 200 нових цркава.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/broj_crkava_u_rusiji_mogao_bi_se_udvostruchiti_kroz_30_godina_dostitshi_broj_pre_revolucije" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7803</guid><pubDate>Thu, 28 Dec 2017 08:19:37 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x445;&#x432;&#x430;&#x442;&#x438;&#x43E; &#x43F;&#x43E;&#x437;&#x438;&#x432; &#x43C;&#x43E;&#x43B;&#x434;&#x430;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x414;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x43D;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%85%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0-r7798/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/281222.p.jpg.7145f4ee78f264232cd178b377f9e72b.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Светски конгрес породица има за циљ да удружи међународне организације и црквене и државне великодостојнике у њиховом залагању на афирмацији породице и одбрани породице као једине темељне и одрживе јединице друштва.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Патријарх Кирил је прихватио мој позив да посети Молдавију и учини јој своју архипастирску посети, и тим поводом учествује у раду Светског конгреса породица који ће се одржати у Кишињеву у септембру 2018.“ - изјавио је молдавски председник у разговору са Предстојатељем Руске Цркве.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Разговарали смо о потреби да штитимо и јачамо традиционалне и породичне вредности у православним земљама. То је веома важно данас када се традиционалне хришћанске вредности ниподаштавају“. Он је такође нагласио да је Молдавија бедем Православља и будна стражарка у борби за хришћанске вредности, поготово у Молдавији где 97% становника исповеда Православље и у којој се највише верује Цркви.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Патријарх Кирил је изјавио на пријему да је његово срце блиско молдавским народом који живи „са дубоком вером у својим срцима“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Његова Светост грузијски патријарх-католикос Илија дао је благослов и одржао главно предавање на Светском конгресу породица у Тбилисију 2016. године.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/patrijarh_kiril_prihvatio_poziv_moldavskog_predsednika_dodona" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7798</guid><pubDate>Wed, 27 Dec 2017 18:32:49 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x440;&#x443;&#x43C;&#x443;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438;: &#x420;&#x43E;&#x452;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x425;&#x440;&#x438;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x432;&#x43E; &#x434;&#x43E;&#x43D;&#x435;&#x43B;&#x43E; &#x458;&#x435; &#x441;&#x43F;&#x430;&#x441;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x441;&#x432;&#x435;&#x433;&#x430; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D1%80%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%80%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%BB%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%B3%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-r7794/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/patriarhuldanielaoficiatsfantaliturghiedenastereadomnuluiincatedralapatriarhala12.jpg.fb2b155f98e3a605965bbd1e027f0c23.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Предстојатељ Румунске Православне Цркве је началствовао Литургијом у Саборној цркви светих Константина и Јелене у Букурешту, уз саслужење Епископа ерзурумског Кајса (Антиохијска Патријаршија) и свог викарног епископа Варлаама Плоештанског, секетара Светог Синода,</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Спомињући тројицу мудраца са Истока који су донели дарове Детету Исусу, Његово Блаженство је истакао да управо тај догађај показује да будућност Цркве није ограничена на јеврејски народ.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Исус није дошао само за јеврејски народ, него за све народе који буду поверовали у Њега и примили га свог Спаситеља. Задивљује што су мудраци са Истока, иначе туђини, људи друге вере од јеврејског народа, дошли да се поклоне детету Исусу,“ рекао је Патријарх.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Спаситељ је рођен у пећини, под површином земље „да освети земљу изнутра“. Он је рођен од Деве Марије „да освети људски род изнутра“. Био је положен у јасле где је била храна за стоку „да би постао храна за живот људи“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Његово Блаженство је приметио да реч Витлејем, где је Исус рођен, значи „Дом хлебова“. Тако, „у Дому хлебова рођен је Исус Господ, Небески хлеб који се приноси за нас на Светој божанској евхаристији“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Патријарх је објаснио да дарови које су примили мудраци симболички представљају дарове које верни треба да приносе у Цркви. „Највећи дар је злато вере. Вера много више вреди од свих злата на свету, из разлога што је вера човекова жива веза са Богом и залог вечног живота.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Тамјан означава молитву. Када се молимо смирено, уз велику љубав благодаримо Богу на дару живота и на свима његовим благодетима, када подсећамо на мудраце са Истока, ми приносимо дар наших молитви славословља и благодарења Богу.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Смирна означава добра дела. „Када чинимо добра дела милосрдне, самилосне љубави према нашим ближњима, чинимо да наша душа надвладава смрт проузроковану грехом себичности. Када пружамо нешто другоме, наша душа је испуњена Христовом милосрдном љубављу,“ додао је Румунски патријарх.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/patrijarh_rumunski_rodjenje_hristovo_donelo_je_spasenje_svega_sveta" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7794</guid><pubDate>Wed, 27 Dec 2017 13:03:33 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x437; &#x411;&#x43E;&#x436;&#x438;&#x45B;&#x43D;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x435; &#x410;&#x43B;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B8%D0%B7-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0-r7793/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/dstl1860.jpg.ca1d039eea8fa8f9157c74ea19036281.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Порука празника Рождества Христовог упућена је свима нама, и то не само данас, него и сваког дана, сваког тренутка у нашем животу, и ми треба да је доживимо као правило вере, као безбедно уточиште у свима бродоломима нашег живота. Као никад раније, човечанство треба да држи своја срца отворена, да буду стално топла и чиста како би се у њима могао родити Исус. Не би требало да га потражимо у дворовима и луксузним собама. Довољна је мала врећа какве се свуда могу наћи у Африци. Он тражи топлину и утеху. Вечерас Бог куца на врата нашег срца. Хоћемо ли га оставити пред вратима?</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Пренесимо се у мислима у напаћене крајеве Блиског истока, у искрајке Јудеје да бисмо видели где је Исус Христос рођен. Уђимо у пећину, поклонимо се пред Њим и рецимо Му: Господе Христе, људски род не ужива у врлинама мира онолико колико је пожељно. Он живи у ратовима који разарају радост и мир. Живи у очајању и у страху од неизвесне будућности. Овај свет подсећа на огромно стратиште где се човек окреће против своје браће. Упркос свима конференцијама и трагањима за миром, свет је већ дуже од 20 векова у неком туробну сну. Све то морамо превазићи. Оставимо пострани људске страсти и сузбијајмо сваки чин насиља. Размножавајмо оружје љубави, грлећи свако људско биће, па ћемо сваки пут доживети Рождество Христово!</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/iz_bozhitshne_poslanice_aleksandrijskog_patrijarha" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7793</guid><pubDate>Wed, 27 Dec 2017 13:01:42 +0000</pubDate></item><item><title>40-&#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x448;&#x45A;&#x438;&#x446;&#x430; &#x443;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x447;&#x435;&#x45A;&#x430; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;&#x430; &#x418;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x435; II</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/40-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0-%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5-ii-r7787/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/281160.p.jpg.f0c3d1518b84774434f521f58eaa3a85.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Његова Светост Патријарх г. Илија је најомиљенији и најпоузданији човек у целој Грузији. Саборна црква је била испуњена стотинама свештеника, монаха и верника који су дошли да искажу своју љубав и захвалност свом вољеном архипастиру.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Честитке су примљене од Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила: -Ваша Светости и Блаженство, од срца честититам Вама и свој Грузији овај битан дан за Цркву, написао је патријарх Кирил у писму које је прочитано на прослави.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Представници грузијске владе дошли су да честитају Патријарху, а међу и председник Ђорђи Маргвелашвили, који је поручио. -Ваша Светости, 40-годишњица Вашег устоличења је велики празник за нас. Желим да Вам од срца честитам на овом веома важном дану. Ваша служба је велики благослов Божји с духовног становишта и стварно историјски догађај са секуларног становишта. Захвалан сам Вам на Вашој служби нашем народу и земљи. Желим Вам да служите нашој земљи још дуго времена. Велики број цркава је изграђен и обновљен од кад сте ступили на патријарашки престо. Монашки живот је обновљен, и то је увелико Ваша заслуга.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Његовој Светости честитала је и британска краљица Елизабета II писмом које је дошло преко Британске амбасаде. -Радо се сећам нашег сусрета у Лондону 2011. године. Драго ми је што се односи између наших народа продубљују. Желим Вам здравља и среће, писало је у Краљичином писму.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/gruzija_proslavila_40godishnjicu_ustolichenja_patrijarha_ilije_ii" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7787</guid><pubDate>Wed, 27 Dec 2017 10:20:53 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x441;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x438; &#x43A;&#x440;&#x441;&#x442;&#x438;&#x43B;&#x438; &#x442;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x430;&#x435;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x440;&#x43E; &#x431;&#x43E;&#x43B;&#x435;&#x441;&#x43D;&#x435; &#x434;&#x435;&#x446;&#x435; &#x443; &#x440;&#x430;&#x442;&#x43D;&#x43E;&#x458; &#x437;&#x43E;&#x43D;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B5-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5-%D1%83-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B8-r7786/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/281153.p.jpg.e743de8d7ffd0da655a815de306c1c9a.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Тринаесторо крштене деце су сви ђаци интерната за децу са болестима плућа. Начелник војне дивизије Епархије александријске протојееј Александар Шнјакин, заједно са настојатељем војне свештеничке службе протојерејем Вјачеславом Јаковенком, посетио је два интерната за децу са инвалидитетом и плућним болестима у Кремини и Шчастији у Луканској провинцији 21. децембра 2017. године.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Два свештеника подучила су децу о основама хришћанства и онда, на захтев самих ученика, крстили су оне који се још нису били крштени. Свештеник је дао свакоме од тринаест нових чланова Цркве Христове по један крст објашњавајући његов значај за хришћане.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Сва деца су добила и бонбоне и одећу.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/ukrajinski_sveshtenici_krstili_trinaestoro_bolesne_dece_u_ratnoj_zoni" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7786</guid><pubDate>Wed, 27 Dec 2017 10:19:27 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B;: &#x442;&#x435;&#x436;&#x45A;&#x430; &#x43A;&#x430; &#x432;&#x43B;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438; &#x458;&#x435; &#x43C;&#x43D;&#x43E;&#x433;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x430;&#x43B;&#x430; &#x438;&#x434;&#x43E;&#x43B;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D1%82%D0%B5%D0%B6%D1%9A%D0%B0-%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%98%D0%B5-%D0%BC%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%BB-r7776/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/281182.p.jpg.49cd9f70bf2bae40fd39dabad9ab00b0.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	"Такви људи ретко посећују храм, лоше знају Свето Писмо, у животу се никада њиме не руководе; њихова религиозност, блиска традицији у својој основи, пре је културолошка него духовна. Ови људи живе изван Јеванђеља, изван Божанских заповести. Зашто се то догађа? Преподобни Јефрем Сирин одговара овако: оно што човек воли, то је за њега бог. Главна заповест коју је Бог дао људима била је да воле Бога. Ако човек воли нешто друго, значи да је њему предмет његове љубави бог. Такав човек постаје идолопоклоник, јер оно што воли није истинска вредност и предмет поштовања, већ само обичан идол", – подвукао је Предстојатељ.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	"Знамо колико власт може привлачити. Тежња ка власти је многима идол, највиша вредност у коју улажу сву своју снагу. Ради задобијања власти људи су спремни на крваве конфликте и ратове. Био је период када је идеологија постала такав идол. Многи људи су заволели ту идеологију, одрекавши се Бога. Идеологија је за њих постала нови бог."
</p>

<p style="text-align:justify;">
	"Идеологија се храни људском мудрошћу, а људска мудрост је релативна: оно што данас делује као апсолутно важно, сутра губи значај. Исто се догодило и са идеологијом у коју су људи поверовали, — испоставило се да у својој суштини, та идеологија није имала никакав значај за људски живот, и по својој природи није могла имати." – закључио је Свјатјејши Патријарх Кирил.
</p>

<p style="text-align:right;">
	<em><strong>С руског Ива Бендеља</strong></em>
</p>

<p style="text-align:right;">
	 
</p>

<p>
	<em><strong>Извор: <a href="http://pravoslavie.ru/srpska/109524.htm" rel="external nofollow">Православие.ру</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">7776</guid><pubDate>Mon, 25 Dec 2017 21:52:25 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x443; &#x410;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x430;&#x441;&#x438;&#x458;&#x443; &#x434;&#x43E;&#x434;&#x435;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x43E; &#x410;&#x43B;&#x431;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E; &#x434;&#x440;&#x436;&#x430;&#x432;&#x459;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x432;&#x43E;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%83-%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-r7775/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/ilir-meta-albanias-720x375.jpg.e44f4a3d3a98a63b7472437c79f637b4.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	<strong>Анастасије Јанулатос</strong>  је архиепископ Тиране, Драча и целе Албаније од 1992. године. Рођен је у Пиреју, Грчка 4. новембра 1929. године. Студирао је теологију на Универзитету у Атини, религиологију, мисионарење и етиологију на универзитетима у Хамбургу и Марбургу у Немачкој. Рукоположен је за ђакона 1960, за презвитера 1964. и викарног епископа Андрусе 1972. када је именован за директора Апостолске мисије грчке цркве. Године 1991. произведен је за митрополита Андрусе. Радио је много на мисионарењу на афричком континенту и ту остварио изванредне резултате.<br>
	Редовни је професор историје религија на Атинском универзитету (1972-1997) и дописни члан Атинске академије од 1993. Као професор Теолошког факултета у Атини изабран је за декана 1983. године. Почасни је професор теологије Богословског факултета Часног Крста у САД и катедре за теологију Богословског факултета Аристотеловог универзитета у Солуну. Почасни члан Богословске академије Москве, Пољопривредног факултета у Атини.<br>
	Као архиепископ Албаније (од 1992), уз огромне тешкоће уздигао је из рушевина Православну аутокефалну Цркву Албаније.<br>
	Добитник је низа одликовања, међу којима и велики крст Реда части Републике Грчке. Добитник је Ордена Светог Јована Владимира 2016. године који му је уручен приликом освећења Саборног Храма Светог Јована Владимира у Бару.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:right;">
	<strong>Са грчког превео протојереј Никола Гачевић</strong>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<strong>Извор: <a href="http://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/19055-meta-apo-25-xronia-albaniki-ithageneia-ston-arxiepiskopo-anastasio" rel="external nofollow">Ромфеа.гр</a></strong>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">7775</guid><pubDate>Mon, 25 Dec 2017 21:47:45 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x43E;&#x436;&#x438;&#x45B;&#x43D;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x430; &#x410;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0-r7767/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/antiohija.jpg.aa4565d323dbdccdf6c1688debd9d44b.jpg" /></p>
<h1 style="background-color:#ffffff;color:#0f4f7e;font-size:2em;text-align:left;">
	<span style="font-size:12px;">25. Децембар 2017 - 13:57</span>
</h1>

<div style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:11.2px;text-align:left;">
	<div>
		<p style="font-size:1.2em;">
			<img alt="dsc_5797-5.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:0px;" data-src="http://www.spc.rs/files/u12/dsc_5797-5.jpg">Његово Блаженство патријарх Антиохије и свег Истока Јован Х упутио је Божићну посланицу свештенству и вернима Апостолске столице Антиохијске Цркве, у којој се, између осталог, каже:
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			„... Време је да се распрши тама са Истока и да народ Истока живи у миру у својој родној груди. Време је да ратови престану у земљи у којој је Христос рођен и из које потиче божанска вера. Порука нашег Истока јесте порука слободе, мира и отворених срца према читавом свету. Ту нема ни трага о насиљу и тероризму, није га било у прошлости а нема га ни данас. Молимо се да светлост Витлејемске пећине одагна таму ратова...
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			...Узносимо своје молитве за мир у Сирији, за стабилност Либана, за безбедност Палестине и за благостање крварећег Ирака; за сваку душу и за све народе. Узносимо молитве за Јерусалим и за његове светиње и установе еда би Јерусалим и даље био град молитви. Молимо се за сав свет; призивамо свог Господа да овенча Нову годину својим милошћу и благословима. Приносимо своје молитве за све заробљенике, а посебно за двојицу архијереја, митрополита Павла Јазигија и архиепископа Јована Ибрахима. Молимо се за киднаповане, бескућнике и за све оне који живе у беди. У навечерју Рождества узносимо молитве за оне који су нам претходили у нади на васкрсење и вечни живот, и да божанско Дете све њих загрли у свом топлом наручју и окружи их својом божанском милошћу.
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			И док се подсећамо на Исток током ових тешких дана, никада не треба да заборавимо оно делатно антиохијско присуство широм света. Молимо се да Христос Дете подари своје милости свему свету и свима духовним чедима Антиохијске столице на Блиском истоку и широм света.
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			Од срца Антиохијске Цркве упућујемо срцима свих људи поздраве у име Христа рођеног у Витлејему. Заиста се опомињемо да је хришћанство рођено на Истоку и да је живело братски са другима и да хришћанска Црква Антиохије пружа своје руке и грли сву своју децу, да је поносна на њих, ма где су, јер преко њих и њиховим делатним присуством Антиохијска Црква проповеда Јеванђеље Христово и његову Благу вест читавом свету.“
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			Дано у Патријаршијском двору у Дамаску, у Сирији.
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			Извор: Антиохијска Патријаршија (превод са енлеског – Инфо служба СПЦ)
		</p>
	</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7767</guid><pubDate>Mon, 25 Dec 2017 13:24:50 +0000</pubDate></item></channel></rss>
