Sahrana ce biti u petak 9. februara 2018.

Vjecnaja pamjat!

http://www.romfea.gr/diafora/20010--ekoimithi-o-gerontas-nektarios-bitalis-

Одлуком Светог Синода он је 20. јануара 2008. хиротонисан за викарног Епископа драговитијског и постао је викарни Eпископ неврокопског Митрополита. А 15. јуна 2010. године постављен је за викарног Епископа у САД, Канади и Аустралији, и на овој дужности остао је до 4. фебруара 2018, када је изабран за видинског Митрополита.

Историјски манастир светог Јована Крститеља у области Витаваре, источно од Јерихона, на западној обали реке Јордана, биће поново отворен као православно светилиште Јерусалимске Патријаршије почев од понедељка 16. јануара 2018. године.

Према црквеном предању, сматра се да је ово подручје тачно место крштења Господа нашег Исуса Христа од стране светог Јована Претече и Крститеља, као и место преласка Израиљаца преко реке Јордана када их је предводио Исус Навин ради уласка у Обећану земљу. Такође се верује да је очувана пећина у којој је живео Свети Јован Крститељ док није ступио у јавну службу.

Свештени манастир светог Јована Крститеља постоји на овом месту од времена кад га је подигла света Јелена у Светој земљи (325-335.г.). Традиционално се сматра да је он власник овог манастира.

Манастир је рушен и обнављан неколико пута у историји. Тренутно Јерусалимска Патријаршија успешно обнавља манастир Светог Јована Крститеља.

Извор: Јерусалимска Патријаршија (са енглеског Информативна служба СПЦ)

Георгиј Великанов, историчар, вероучитељ, појац у црквеном хору погинуо спасавајући бескућника са шина на железничкој станици

Крајем прошле недеље, Георгиј Великанов, историчар, вероучитељ, појац у црквеном хору и помоћник у олтару храма Свемилостивога Спаситеља у московском предграђу Митино, погинуо је спасавајући бескућника са шина на железничкој станици. Он је извукао мушкарца који је пао са перона на пругу, и тако му спасао живот, али није успео да избегне брзи воз који је наилазио.

„Баш ових дана смо расправљали о неким текстовима које је написао. Правили смо планове. Али он је имао храбрости да оде даље. Ка Христу“, написао је на Фејсбуку игуман Силуан Туманов, који је обавестио јавност о овој несрећи. „Умро је невероватно светли и добри парохијан нашега храма! Човек који је познао љубав Христову! Човек чија је кротост недостижна многим људима! Он је умро учинивши подвиг! Он је умро испунивши заповест Христа: ‘Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје’,“ написао је Алексеј Јуљин, Георгијев дугогодишњи пријатељ.

Георгије Великанов је завршио Богословски факултет Православног хуманитарног универзитета Св. Тихона. Писао је за православни сајт „Православие.ру“, који је на вест о погибији свог сарадника одмах објавио један од његова два текста која је послао дан пре свог упокојења. Великанов је радио као секретар православне службе помоћи „Милосрђе“, и био је запослен у Синодалном одсеку за црквену добротворну делатност и социјалну службу. Био је ожењен и желео је да постане свештеник.

„Гоша је жарко желео да пронађе свој призив, смирено је сматрао себе човеком немоћним, слабим, неспособним за право служење. Притом се сваки минут само тиме и бавио, немогуће је избројати све оне које је он подржао, утешио, ободрио, помогао им да осете да их Бог воли. То је за њега било најважније, он је још у детињству био спреман све да пружи, само да се ближњи осети вољеним“, рекла је његова школска другарица Анастасија Бељтјукова.

„И знате шта сам овде схватио? … Да Господ прихвата било какву нашу жртву. За Њега је веома, веома драгоцен сваки покрет нашег срца ка Њему, сваки чин љубави и давања, сваки поступак, мисао или реч, у којем се пројавила љубав. За Њега је то дар…“ написао је Великанов 2012. године. Вјечнаја памјат!

Информација узета са: http://www.pravmir.ru/

За Стање ствари приредио: Светозар Поштић