Живе речи утехе: Живе речи утехе

Фински Архипископ говориће на заседању Сабора у САД

Fri, 20 Jul 2018 14:13:22 +0000

Тема заседања Сабора биће „За живот света“. Фински Предстојатељ ће се обратити Сабору у четвртак, 26. јула, а његово предавање ће бити објављено следећег дана на енглеском, финском и руском језику. Митрополит Тихон је посетио Финску почетком 2016. године на позив архиепископа Лава, заједно са делегацијом своје Цркве. Два предстојатеља су одслужили Божанску Литургију 28. фебруара у Нововалаамском манастиру, и тад се митрополит Тихон обратио на отварању годишње свештеничке конференције на тему „Неговање манастирских звања“

За време свог боравка у САД митрополит Тихон ће потписати споразум са архиепископом Лавом о међусобној сарадњи у пет важних области црквеног живота: програм размене студената, дијалог о етичким питањима, пастирско старање и рад са нордијским домородачким народима, омладинска размена и размена свештеника и монаха.

Извор: Српска Православна Црква

Спомен Царских страстотерпаца поштован и у Словачкој

Fri, 20 Jul 2018 14:11:20 +0000

Богослужењу је присуствовао службеник Амбасаде Руске Федерације у Братислави Т. Л. Шпокјавичјус.

По завршетку Литургије Блажењејши Митрополит Растислав свечано је уручио Митрополиту Сергију дар за Руску православну цркву – икону Светих царствених страстотерпаца, коју су урадили православни вјерници града Стропкова поводом 100-те годишњице мученичке кончине царске породице у Јекатеринбургу. Митрополит Сергије је, са своје стране, уручио Његовом Блаженству на молитвено памћење икону светитеља Макарија, просветитеља Алтаја, док је храму подарио кадионицу и друге утвари.

Деветнаестог јула на торжественој прослави празника преподобног Сергија Радоњешког у Сергијевотројицкој лаври Митрополит Сергије је даровну икону из Словачке предао Свјатјејшему Патријарху московском и све Русије г. Кирилу.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ Антоније - декан Православног института у Москви

Fri, 20 Jul 2018 10:11:26 +0000

Извор: Православни институт Светог Јована Богослова / Српска Православна Црква

Празник Преподобног Сергија у Тројице-Сергијевој лаври

Thu, 19 Jul 2018 10:18:30 +0000

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, свечаностима поводом прославе Преподобног Сергија Радошњешког у Тројице-Сергијевој лаври присуствовао је Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског и настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви.

Свету Литургију у среду, 18. јула 2018. године, на празник обретења часних моштију Преподобног Сергија игумана Радоњешког, у Успенском храму Тројице-Сергијеве лавре служио је Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил, уз саслужење Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, и великог броја архијереја: Митрополита минског и заславског г. Павла – патријарашког егзарха целе Белорусије, Митрополита чебоксарског и чувашског г. Варнаве, Митрополита калужског и боровског г. Климента – председника Издавачког савета РПЦ, Митрополита вароњешког и лискинског г. Сергија, Митрополита омског и таврическог г. Владимира, Митрополита истринског г. Арсенија – првог викара Патријарха Московског и целе Русије за град Москву, Митрополита тоболског и тјуменског г. Димитрија, Митрополита владимирског и суздаљског г. Евлогија, Митрополита тернопољског и кременецког г. Сергија, Митрополита владивостокског и приморског г. Венијамина, Митрополита белгородског и старооскољског г. Јована – председника Синодалног мисионарског одела, Митрополита ростовског и новочеркаског г. Меркурија – председника Синодалног одела религиозног образовања и катихетизације, Митрополита тамбовског и расказовског г. Теодосија, Митрополита нижегородског и арзамаског г. Георгија, Митрополита кировоградског и новомиргородског г. Јоасафа, Митрополита ханти-мансијског и сургутског г. Павла, Митрополита смољенског и дорогобужског г. Исидора, Митрополита псковског и порховског г. Тихона – председника Патријарашког савета за културу, Архиепископа калињградског и балтијског г. Серафима, Архиепископа сергијево-посадског г. Феогноста, Архиепископа чикашког и средњеамеричког г. Петра, Архиепископа солнечногорског г. Сергија – руководиоца Административног секретаријата Московске Патријаршије, Архиепископа петропавловског и камчатског г. Артемија, Архиепископа салехардског и ново-уренгојског г. Николаја, Архиепископа јегоревског г. Матфеја, Епископа тверског и кашинског г. Саве – првог заменика управника послова Московске Патријаршије, Епископа арцизског г. Виктора, Епископа броницког г. Парамона – намесника Донског ставропигијалног манастира, Епископа таруског г. Серафима, Епископа петергофског г. Серафима – ректора Санкт-Петербургских духовних школа, Епископа городишченског г. Феоктиста, као и свештенства и свештеномонаштва Руске православне цркве.

У броју свештенослужитеља су били и представници Помесних православних цркава при Патријарху Московском и целе Русије: Митрополит филипопољски г. Нифон (Антиохијска православна црква), Епсикоп моравички г. Антоније – викар Патријарха Српског (Српска православна црква), архимандрти Серафим (Шемјатовски) (Православна црква Чешких земаља и Словачке) и протојереј Данило Андрејук (Америчка православна црква).

На Патријарашкој Литургији у Успенском храму појао је хор Тројице-Сергијеве лавре, а ТВ станица Сојуз је уживо преносила богослужење.

На малом входу, Свјатјејши Патријарх г. Кирил је Епископа тверског и каширског г. Саву наградио чином митрополита, у вези са назначењем на катедру тверске митрополије. Након сугубе јектеније, Његова Светост Патријарх г. Кирил је прочитао молитву за мир у Украјини. Проповед пред причешће је изнео игуман Филип (Ељшин), сабрат Тројице-Сергијеве лавре.

По одслуженој светој Литургији, Његова Светост Патријарх г. Кирил је на Саборном тргу лавре началствовао молебном пред чудотворном иконом Преподобног Сергија, а затим се са балкона обратио окупљеним верницима пригодном беседом.

Као што је то већ традиционално, архијерејске Литургије су се вршиле у скоро свим храмовима Тројице-Сергијеве лавре: у Тројицком храму (где се чувају мошти Преподобног Сергија Радоњешког) служио је Митрополит санкт-петербургшки и ладошки г. Варсануфије, у Трапезном храму (чији је главни олтар посвећен управо Преподобном Сергију) светом Литургијом је началствовао Митрополит крутицки и коломенски г. Јувеналије, у Духовском храму је богослужио Митрополит волоколамски г. Иларион (председник Оделења спољних црквених послова Московске Патријаршије), Покровском-академском храму служио је Митрополит талински и целе Естоније г. Евгеније, у семинарском храму Преподобног Јована Лествичника светом Литургијом је началствовао Митрополит ташкентски и узбекистански г. Викентије, док је у Черниговском скиту Тројице-Сергијеве лавре богослужио Митрополит астрахански и камизјатски г. Никон.

Извор: Српска Православна Црква

Митрополит Калист - почасни председник Међународног института атонског наслеђа

Thu, 19 Jul 2018 10:16:11 +0000

Према речима директора Института Сергеја Шумила, „митрополит Калист много је учинио и даље чини на промовисању наслеђа Свете Горе у свету. Блиско пријатељство и сарадња са њим траје годинама, он је члан редакције научног часописа „Атонско наслеђе“ (The Аthonite Heritage), заједно са њим неколико пута смо проводили разне научне и образовне активности, и сви наши пројекти и иницијативи увек су наилазили на спремну подршку с његове стране. Због тога је избор митрополита Калиста за почасног председника наше научне и друштвене организације природан наставак плодне сарадње.“

Извор: Српска Православна Црква

Патриjарх Московски и целе Русиjе Кирил: Овај злочин и данас рањава нашу савест

Wed, 18 Jul 2018 08:27:08 +0000

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Блажењејши владико Онуфрије, Митрополите кијевски и целе Украјине! Сабраћо архипастири! Драга браћо и сестре, који сте се ове ноћи у великом мноштву окупили испред места где је пре сто година почињен страшан злочин – људи који ни за шта нису били криви, који су цео свој живот посветили служењу домовини, убијени су због зле људске воље!

Овај злочин и данас рањава нашу савест, и данас нас наводи да се у мислима вратимо у ово време и да покушамо да схватимо шта се дешавало с нашом земљом, с нашим народом. Одакле ова помраченост ума и ова напаст? Гледајући са дистанце од сто година и поред све жеље не можемо да видимо све нијансе националног живота нашег народа које бледе у сећању и које не види чак ни најпроницљивији поглед. Међутим, злочини као што је овај који је овде учињен не могу бити случајни. Иза овог злочина је нешто стајало, постоји ту извесна колективна кривица целог народа, нека прекретница у историјском животу Свете Русије која је довела народ у тешки и страшни ћорсокак.

Шта се то дешавало с нашим народом? Јер земља је била препуна храмова и манастира, апсолутна већина људи је била крштена и храмови су били пуни људи. Зашто се то десило? Зашто су убице повукле ороз не задрхтавши због онога што чине? Значи, није све било добро. Значи, сунчева светлост која се одражавала у позлаћеним куполама није се увек преламала у људским срцима јачајући у њима веру у Господа. И ми знамо како су се у току најмање 200 година које су претходиле трагедији у дому Ипатјева одвијале извесне промене у свести људи које су постепено, али стално многе водиле ка одступању од Бога, заборављању заповести и губитку стварне духовне везе са Црквом и вишевековном духовном традицијом.

Зашто се то догодило нашем народу? Зашто је он у извесном временском тренутку постао као воз чији машиновођа није израчунао брзину и који је ушао у оштру окуку јурећи ка неминовној несрећи? Кад смо као народ ушли у ову окуку? Ушли смо онда кад су и интелигенција, и аристократија, па чак и део клира туђе мисли, туђе идеале, туђи поглед на свет који се формирао под утицајем философских и политичких теорија које немају ништа заједничко са хришћанством, ни са нашом традицијом и културом, почели да прихватају као напредне мисли захваљујући којима се живот народа може променити набоље.

Заиста, идеја о промени народног живота набоље рађа се сваки пут кад се појави замисао о наглој промени тока историје. Знамо да су се најстрашнији и најкрвавији преврати увек дешавали због људске тежње ка бољем животу. Вође ових преврата сугерисале су људима да не постоји друга могућност за побољшање живота, већ да се то може учинити само крвљу, само кроз смрт, само кроз уништење устаљеног уређења. И у извесном тренутку, одрекавши се свог духовног првородства, изгубивши реалну везу са Црквом и Богом, интелигенција, аристократија, и чак, као што сам већ рекао, део клира, стекли су помрачен ум, били су заражени мишљу о потреби за наглом променом националне историје и желели су да што пре изграде свет у којем ће владати правда, где неће бити некадашњег раслојавања по имовинском стању, у којем ће људи живети мирно и срећно. Тако су многи људи обузети овом идејом дошли до тога да чине злочине.

Поставља се питање: „А да ли је уопште могуће изградити срећан живот посредством злочина, крви, насиља и рушења светиња?“ Историја јасно сведочи: није могуће! И вероватно је прва и најважнија лекција коју данас треба да усвојимо из трагедије од пре сто година – никаква обећања срећног живота, никакве наде на спољашњу помоћ, од стране наводно образованијих и напреднијих људи, не треба да саблажњавају наш народ. Треба да запамтимо трагедију из прошлости. Треба да створимо имунитет на све позиве остваривања људске среће посредством уништења постојећег. Тешко да би било ко од оних који су позивали на уништење народног живота уништио сопствени живот и одрекао се сопственог благостања. Али како јаросно су целом народу предлагали да то чини! И људи су усвојили ову лаж, и венац одступања од најсветијег и најдрагоценијег што су имали било је страшно погубљење царске породице, невиних људи који нису прекршили закон. А и о каквом закону је могло бити говора ако је за изградњу срећног живота требало убити цара и целу његову породицу? Знамо да није било никаквог успеха и научени горким искуством треба да створимо стабилан отпор према свим идејама и свим лидерима који нам предлажу да уништимо свој народни живот, своју традицију и своју веру и да стремимо ка некаквој непознатој „срећној будућности“.

Данас, окупивши се овде у таквом мноштву, сетили смо се трагедије дома Ипатјева. Узносили смо молитве Господу, молили смо се цару-страстотрпцу Николају и онима који су пострадали заједно с њим да се на небу моле за нашу земаљску отаџбину, за наш народ, да се православна вера учврсти у свакој наредној генерацији Руса, да верност Богу и љубав према отаџбини прате живот наше омладине и оних који ће доћи после ње, и да се овакве трагедије никада више не дешавају у нашој земљи. Нека Господ чува нашу руску земљу, руски народ који данас живи у разним државама, које носе различите називе, а и наш народ се различито зове, али је то исти онај народ који је изашао из кијевске крстионице и који је прошавши кроз најтеже историјске околности до данас сачувао православну веру. И нека благослов Божији буде с нашим народом, с нашом отаџбином и нашом мученицом Руском Православном Црквом. По молитвама новомученика и исповедника Руске Цркве нека се преображава народни живот – без икаквих потреса и крви, већ на чврстом темељу вере и наде у то да је Бог с нама! Нека нас Господ све чува по молитвама светих царских страстотрпаца и свих новомученика! Амин.

Извор: Православие.ру

Поштанска маркица у сећање на породицу цара Николаја II

Wed, 18 Jul 2018 08:19:56 +0000

На поштанској маркици приказан је Храм - споменик у име Свих Светих у земљи Руској. Он је подигнут на месту где се налазила кућа рударског инжињера Николаја Ипатјева, у којој су држани у притвору и у ноћи између 16. и 17. јула убијени последњи руски император Николај II и чланови његове породице.

Маркица је штампана у тиражу од 270 хиљада примерака. Маркице ће бити у продају на шалтерима Поште Русијe.

Извор: Православие.ру

Свети Синод је упутио посланицу поводом 1030. годишњице Крштења Русије

Tue, 17 Jul 2018 08:40:09 +0000

Посланица Његове Светости патријарха Кирила и Светог Синода Руске Православне Цркве архипастирима, клиру, монасима и мирјанима поводом 1030. годишњице Крштења Русије

Благословен је Господ Исус Христос,
Који заволи нове људе, руску земљу,
и просвети је светим крштењем.
(Повест о древним временима)

Вољени у Господу преосвећени архипастири, свечасни презвитери и ђакони, богољубиви монаси и монахиње, драга браћо и сестре!

Данас сва Пуноћа наше Цркве слави светог равноапостоног великог кнеза Владимира и са захвалношћу се сећа како се пре 1030 година трудом богоизабраног и духом снажног човека одиграла прекретница у историји словенских народа. Сведобрим дејством Светог Духа кнез се окренуо од паганских заблуда, поверовао је у Јединородног Сина Божијег Исуса Христа и примивши заједно са својим саборцима свето Крштење донео је у Русију спасоносну светлост Јеванђеља.

Зашто догађај Крштења Русије називамо прекретницом у историји наших народа? Зато што је заувек променио обличје све словенске цивилизације и предодредио је даљи пут њеног развоја. То је био заиста одлучујући преокрет од таме ка светлости, од хођења у мраку лажних идеја и представа ка стицању богооткривене истине и спасења.

Човекољубиви и милосрдни Господ даровао нам је милост која се ни са чим не може упоредити и велику срећу: могућност да припадамо Православној Цркви, да чинимо Јединствено Христово Тело и да постанемо заједничари неисцрпног Извора воде која тече у вечни живот (Јн. 4: 14). Дакле, нисмо више туђинци и нисмо дошљаци, већ суграђани светаца и своји Богу, пошто смо утврђени на темељу апостола и пророка и имајући Самог Исуса Христа као крајеугаони камен (Еф. 2, 19-20).

Врло мало знамо о животу Русије пре Крштења. Историјска сведочанства која су до нас дошла сачувала су прилично противречну слику о нашим прецима као људима, с једне стране суровим и поквареним, а с друге – одважним и милосрдним. Поштујући законе крвне освете Словени су се истовремено одликовали изузетном гостољубивошћу и душевном ширином. А у време похода мирни Словен се претварао у страшног и немилосрдног војника: његова јарост није познавала границе и он је ради богатог плена био спреман на све.

Словенски свет се на известан начин налазио на раскрсници између добра и зла показујући час племените душевне особине, час страшни бездан таме. Био је потребан одлучан и чврст корак како би се напокон начинио овај судбоносни избор. И овај избор је учинио свети равноапостолни кнез Владимир. Православна вера, утврђена у животу предака напорима великог кнеза преобразила је наш народ и одгајила је у њему дух самопрегорности и кротости, пожртвованости и стрпљења.

У току векова који су уследили након крштења у благословеним водама Дњепра Русија се трудила да гради своје биће на темељу узвишених хришћанских идеала и верности Јеванђељу, трудила се да уређује свој живот оним што је мислилац Иван Иљин називао „целивањем Крста“, односно ватреном љубављу према Господу и свештеним страхом пред Његовом Жртвом Искупљења. Без обзира на тешке историјске перипетије, без обзира на све грешке, одступање, па чак и падове, за наш народ је увек било главно служење Божанској истини и живот у складу с њом.

Заједничарење у православној духовности представљало је снажан импулс за развој самосвојне источнословенске културе. Религиозни избор кнеза Владимира, осим тога, био је и избор начина размишљања, хришћанског уређивања друштвеног живота и стила културе. То је био избор цивилизацијског пута. Сад више не можемо да замислимо своју књижевност, сликарство, архитектуру или музику без јеванђељских мотива и сижеа. Ова дела, прожета хришћанским моралним идеалима и вредностима уводе нас у богати духовни свет православне вере и позивају нас да размислимо о вечним питањима постојања и смислу људског живота.

Међутим, хришћанима нас не чини само припадност православној култури по рођењу. Бити православни хришћанин није данак традицији због „љубави према гробовима отаца“ и националној историји. Бити православни хришћанин пре свега представља свестан избор животног пута, то је непрестано тражење Христа и Његове истине. Слично као што је равноапостолни Владимир, скинувши са себе старог човека с његовим делима и обукавши се у новог (Кол. 3: 9-10) заувек дао своје срце Господу Исусу, тако и ми, сећајући се каквог смо духа (Лк. 9: 55) нисмо призвани да будемо само слушаоци, већ и извршиоци речи (Јак. 1: 22), потпуно свесни да је наш живот скривен са Христом у Богу (Кол. 3: 3).

Тражење Христове истине и њена одбрана је главни завет светог кнеза Владимира народима Свете Русије – наследницима Дњепарске крстионице. Сва наша заједничка историја и култура, сва вишевековна духовна и црквена традиција наших народа повезани су са спознајом ове истине. Она чини срж нашег бића и самосвести, она нас све уједињује и даје нам снагу да идемо путем историјског развоја савладавајући све незгоде, невоље и распре.

И сад у братској Украјини, у земљи у којој се налази света Дњепарска крстионица народа Русије, стихије овог света устају против Цркве светог кнеза Владимира покушавајући да униште јединство ове свете Цркве. Клир и верници се подвргавају неправедним оптужбама и срамоћењу. Али верујемо да никакав спољашњи притисак неће моћи да уништи свете везе Христове љубави која нас уједињује у јединствено Тело Цркве. Верујемо да ће нам наша заједничка молитва помоћи да савладамо сва искушења и да сачувамо чистоту православне вере и верност канонској истини.

Једним устима и једним срцем прослављајући Творца због Његове неизрециве милости према нама будимо достојни ове љубави Божије која се обилно излива и оног великог духовног приноса који је дао равноапостолни кнез Владимир свом народу.

По молитвама овог дивног угодника Господњег нека Небески Владика благослови земље историјске Русије миром, нека укрепи пастире и вернике у Украјини који храбро остају верни канонској Цркви – и нека дарује Своју изобилну помоћ на путу спасења како се на бисмо саображавали овоме веку, него се преображавали обновљењем ума свога (Рим. 12: 2) и обављали своје служење Богу и људима сведочећи о сјајној лепоти и стваралачкој сили Христове вере.

Извор: Православие.ру

На 100-годишњицу погубљења царске породице Предстојатељ Руске Цркве богослужио испред Цркве на крви у Екатеринбургу (ФОТО)

Tue, 17 Jul 2018 08:31:55 +0000

Богослужење на месту мучеништва Светих царских страстотерпаца и њихове верне послуге била је круна Царских дана у Митрополији екатеринбуршкој о стогодишњици трагичних догађаја. Свети царски страстотерпци: цар Николај II Александрович, царица Александра Фјодоровна, царевић Алексеј, велике кнегиње Олга, Татјана, Марија, Анастасија примили су мученичку смрт пре 100 година, у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године, у подруму куће Ипатијевих. У периоду од 2000. до 2003. године, на месту Ипатијеве куће срушене 1977. године изграђен је Спомен-храм на крви.

Његовој Светости су саслуживали: Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије; Митрополит крутицки и коломенски Јувеналије; Митрополит кишињевски и све Молдавије Владимир; Митрополит астански и казахстански Александар; Митрополит ташкентски и узбекистански Викентије; Митрополит петроградски и ладошки Варсонуфије; Митрополит мински и заславски Павле и други архијереји, свештеници и ђакони.

Божанској служби су присуствовали: пуномоћник представник Председника у Уралском федералном округу Н.Н. Цуканов; губернатор Свердловске области Е.В. Кујвашев; председник Одбора Државне Думе РФ за развој цивилног друштва, питања јавних и верских удружења С.А. Гаврилов; председник Законодавне скупштине Свердловске области Л.В. Бабушкина; председник Императорског православног палестинског друштва С.В. Степашин; председник Надзорног одбора Фондације „Јелисаветско-Сергијевог просветног друштва“ О. Громов; високе власти Свердловске области и града Екатеринбурга; представници Дома Романових: велика кнегиња М.В. Романова, О.Н. Куликовскаја-Романова, П.Е. Куликовски-Романов, Л.А. Куликовскаја-Романова.

Током Литургије молили су се становници Екатеринбурга и многе поклоници који су стигли у главни граду Урала из различитих области Русије, као и из Азербејџана, Аустралије, Аустрије, Белорусије, Бугарске, Велике Британије, Немачке, Казахстана, Киргистана, Кине, Литваније, Молдавије, Новог Зеланда, САД, Таџикистана, Туркменистана, Узбекистана, Украјине, Француске, Естоније, Јужне Кореје, Јапана. Група поклоника стигла је и из Србије. недалеко од храма организовани су шатор-кампови за храну и одмор.

На богослужењу је певао хор свештенства Митрополије екатеринбуршке (диригнет свештеник Алексиј Русин) и хор при Саборној цркви Свете Тројице у Екатеринбургу (диригнет М.Ј. Литвиненко).

Веб-сајт Московске Патријаршије, у сарадњи са ТВ каналом “Сојуз“, и портал Патриархииа.ру преносили су догађања директно. Многобројни верници су гледали емитовање на великим екранима инсталираним на Царској улици поред Храма на крви.

После сугубе јектеније Предстојатељ Руске Православне Цркве произнео је молитву за мир у Украјини.

Једна прозба на заупокојеној јектенији гласила је: „Још се се молимо за упокојење душа усопших слугу Божјих на овом месту убијених Јована, Алексија, Ане и свих у времену жестоког безбожничког прогона побијених; за оне који су скончали у логорима, у тамницама и у оковима од рана, болести и смрти; за оне који су умрли у тешким радовима и за све који су се подвизавали у исповедању вере, и да им се опрости сваки грех вољни и невољни.“

Пред причешће Његова Светост је одржао проповед.

Његова Светост је поклонио Цркви на крви литијски крст, а за друге храмове Митрополије екатеринбуршке 15 олтарских јеванђеља.

На крају свете Литургије, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил предводио је традиционалну литију од места мучеништва Светих царских страстотерпеца и њихових верних слугу до манастира Светих царских страстотерпеца у Јанина Јами (далеко 21 км). Пут литије је био: ул. Царскаја– ул. Толмачева - ул. Ленина – ул. Татишчева - ул. Бебелја – ул. Техничка – ул. Решетскаја - Железнички шумски парк - насеље Шувакиш - Јанина јама.

Извор: Српска Православан Црква

Патријарх московски и све Русије Кирил: Верни Господу - Царска породица

Mon, 16 Jul 2018 15:13:31 +0000

Као шеста књига у овој серији, она садржи говоре Предстојатеља Руске Православне Цркве посвећене 100-годишњици мученичке кончине Светих царских страстотерпаца, преподобномученице Јелисавете Фјодоровне и њених сапутника. Овај преломни и трагични догађај за руску историју био је дан светковања живота над смрћу и победе светости над злом. Предговор књизи написао је митрополит екатеринбуршки и верхотурски Кирил. Књига је је технички дивно уређена, садржи избор фотографија и илустрација неопходних за јасније разумевање историјске позадине догађаја.

Извор: Српска Православна Црква

Грузијски Патријарх крстио 660 малишана

Mon, 16 Jul 2018 15:10:15 +0000

Са првим масовним крштењем 19. јануара 2008. године патријарх Илија је започео иницијативу у циљу побољшања тешке демографске ситуације у Грузији изазваној пост-совјетским стопама абортуса. Оваква масовна крштења се обављајучетири пута годишње када Предстојатељ Цркве лично крштава и постаје кум сваког трећег и каснијег детета венчаних православних парова.

Према најновијим статистикама, земља има 3.718.200 становника. Према прогнозама Фонда становништва Уједињених нација (УНФПА), овај број може пасти на 2.985.000 људи до 2050. године.

Извор: Српска Православна Црква

Сверуски Патријарх у Алпајевску осветио цркву

Mon, 16 Jul 2018 12:16:37 +0000

У седму недељу по Духовима, 15. јула 2018. године, Свјатјејши Патријарх московски и све Русије г. Кирил и стални чланови Светог Синода Руске Православне Цркве стигли су у град Алапајевск у Свердловској области, где се у оквиру Царских дана који се одржавају у Митрополији екатеринбуршкој, организују спомен догађања посвећена 100-годишњици подвига велике кнегиње Јелисавете Фјодоровне и монахиње Варваре и свих с њима пострадалих кнезова царске крви.

Предстојатељ Руске Православне Цркве посетио је манастир Светих новомученика и исповедника Руске Цркве (Епархија каменска), изграђен поред Нижње-Селимског рудника, где су у ноћи 18. јула 1918. године живи бачени велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна Романова, монахиња Варвара (Јаковљева), велики кнез Сергеј, царске крви кнезови Јован, Константин и Игор Константинович, и кнез Владимир Палеј и Фјодор Ремез.

Његова Светост Патријарх г. Кирил је савршио обред великог освећења цркве у част Теодоровске иконе Матере Божје Богородице у манастиру и началствовао Литургијом у новоосвећеној цркви. Изградња храма је отпочела 2008. године, трајала је 10 година и завршена у години обележавања 100-годишњице мучеништва преподобномученица Јелисавете и Варваре. Иза олтара храма налази се рударски шахт у којем су мученичком смрћу окончали Јелисавета, Варвара и алпајевски мученици.

У храму се налазио ковчег са моштима преподобномученице Јелисавете донет из манастира Марте и Марије у Москви.

Његовој Светости су саслуживали: Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије; Митрополит крутицки и коломенски Јувеналије; Митрополит кишињевски и све Молдавије Владимир; Митрополит астански и казахстански Александар; Митрополит ташкентски и узбекистански Викентије;Ммитрополит петроградски и ладошки Варсонуфије; Митрополит мински и заславски Павле и други архијереји, свештеници и ђакони.

Богослужењу је присуствовао представник председника Путина у Уралском федералном округу Н.Н. Цуканов, први заменик губернатора Свердловске области А.В. Орлов и друге високе државне личности. Међу верницима налазило се троје чланова царске породице Романов.

Свјатјеши Патријарх је произнео молитву за мир у Украјини, а на крају богослужења посебно је поздравио украјинског предстојатеља, митрополита Онуфрија, и пожелео помоћ Божју у превладавњу садашњих искушења, честитао му предстојећу јубиларну прославу 1030-годишњице крштења Кијевљана, с молитвом Господу Цркве да ће „сачувати своју православну веру и остати верни светом предању свете Православне Цркве“.

По завршетку богослужења одржана је литија с ковчегом с моштима велике кнегиње Јелисавете до рудника у којем су настрадале преподобномученице Јелисавета и Варвара с другима.

Извор: Српска Православна Црква

Његова Светост Патријарх Кирил стигао у Екатеринбург

Mon, 16 Jul 2018 12:10:31 +0000

Наиме, 17. јула Руска Православна Црква слави успомену на Свете мученике цара Николаја, царицу Алекандру, царевића Алексеја, велике кнегиње Олгу, Татјану, Марију и Анастасију и страстотерпца праведног Евгенија Лекара убијене у Екатеринбургу. У ноћи 18. јула 1918. године, после поубљења царске породице, 18 километара од града Алапајевска у руднику Нижнаја Селимскаја погубљене су Свете преподобномученице велика кнегиња Јелисавета и монахиња Варвара, чланице Дома Романових, и лица њима блиска.

Предстојатељ Руске Православне Цркве допутовао је у Екатеринбург с моштима велике кнегиње Јелисавете. По благослову Његове Светости, ковчег са моштима, донет из ставропигијалног манастира Марте и Марије у Москви, налазиће се у Митрополили екатеринбуршкој од 13. јула до 20. јула 2018. године.

На аеродрому Кољцово у Екатеринбургу Свјатјејши Патријарх се састао са Митрополитом екатеринбуршким и верхотурским г. Кирилом и још тројицом епархијских архијереја. Свечаном дочеку присуствовали су заменик председника у НЛО Н.Н. Цуканов, гувернер Свердловске области Е.В. Кујвашев, председник законодавне скупштине Свердловске области Л.В. Бабушкин, свештенство Митрополије екатеринбуршке, као и студенти Свердловског регионалног медицинског факултета у историјским костимима медицинских сестара.

Његова Светост предао је ковчег са моштима великомученице Јелисавете Фјодоровне двојици епископа. Од аеродрома светиња је однета у Храм на крви. Сутрадан ујутру светиња ће бити превезена у Алапајевск, где ће остати до 18. јула, након чега ће се вратити у Екатеринбург.

Обраћајући се медијима на аеродрому, Његова Светост је рекао: -У години 150-годишњице рођења цара Николаја II и 100-годишњице његовог мучеништва са посебним осећањем дошао сам у Екатеринбуршку земљу, јер је у њој окончан његов овоземаљски живот... Стога, наравно, моја посета је испуњена посебним значењем.

Извор: Српска Православна Црква

Цариградска Патријаршија први пут од 1922. изабрала Eпископа анкирског

Mon, 16 Jul 2018 12:01:36 +0000

Седница Светог и Свештеног Синода је одржана у манастиру Свете Тројице у Халки, у Саборној цркви Анкирске Митрополије, под председавањем Његове Светости Патријарха васељенског г. Вартоломеја. Од три кандидата, једногласно је изабран Његово Високопреосвештенство Митрополит швајцарски Јеремија. Епископ лампсакијски Макарије изабран је за новог Митрополита Анеона, а архимандрит Максим (Потос) за Митрополита Швајцарске и он ће заменити митрополита Јеремију.

Извор: Српска Православна Црква