Пријему су присуствовали Патријарх александријски и све Африке Теодор II, Патријарх московски и све Русије Кирил, чланови Светог Синода и начелници синодских одељења Руске Цркве са архијерејима и свештенством Московске Патријаршије, чланови Организационог одбора прославе 1030-годишњице крштења Русије, делегације помесних Православнх Цркава, државне и јавне личности.

Пријему су присуствовали председник Одељења за спољне црквене односе Митрополит волоколамски  Иларион, Митрополит пафски Георгије (Кипар),  опуномоћени заменик председника РФ у Централном федералном окруку И.О. Шчоголев, председник Комитета Државне думе ФС РФ за развој цивилног друштва  и питања јавних и верских удружења С.А. Гаврилов.

Његова Светост Патријарх Кирил обратио се присутнима овим речима:

-Ваше Блаженство! Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства! Високи представници државне власти! Драги оци, браћо и сестре!

Желео бих да срдачно захвалим Вашем Блаженству и свој мојој драгој браћи, представницима помесних Православних Цркава, на данашњем богослужењу и на општењу које смо у радости доживљавали ових дана. Сматрам да заједничка молитва пред престолом Божјим има велики духовни значај за све нас. Наравно, веома је важно сусрести се и размотрити различита питања и проблеме. Али када око светог жртвеника заједно савршавамо Евхаристију онда настаје нешто што се не догађа на било ком састанку посвећеном расправи о различитим проблемима: сада пак различите тачке гледишта, па чак и кад постоје сучељавања – све је то избрисано. И ми стварно стојимо пред Богом као један народ. Још једном бих желео да кажем: ми смо један народ. На дан прославе 1030-годишњице од крштења кнеза Владимира, мислим да сви то осећамо.

Нажалост, понекад су нам потребни преводиоци, потребна нам је нека врста процедуре како бисмо усагласили  различита гледишта о одређеним питањима. Али све ово је другостепено. Првостепена ствар је што смо ми једна Црква и један народ. Мислим да је веома важно васпитавати нашу паству у том схватању.

Данас живимо у новој ери, ери глобализације, глобализованом друштву, и неко може да створи илузију да постоје и други разлози за заједништво поред вере: политички савези, војни савези, зависност од неких моћних центара финансијске моћи у свету. Али све ово је илузија. На овом нивоу никада не може бити истинског јединства. А истинско јединство је тамо где се причешћујемо из једне Чаше. За мене је данашње богослужење у Кремљу са свима вама било веома снажно духовно искуство. Ја сам веома снажно осетио то заједништво пред Богом и нашу одговорност пред Богом за наше народе, за наше људе.

Настало  је време када морамо ојачати наше јединство и не дозволити да нас икаква политичка сила покуша поделити. Верујем да ће ово јединство бити до краја века. Верујем и да га никакве силе зла неће разорити.“

Извор: Московска Патријаршија (с руског Инфо служба СПЦ)

На празник Светог равноапостолног великог кнеза Владимира, 28. јула 2018. године, у свима епархијама Руске Православне Цркве одслужена су богослужења поводом 1030-годишњице Крштења Кијевске Русије. Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве, на заседању од 24. до 29. јуна 2018. године у Москви, одлучио је да се у спомен на Крштење Русије на празник Светог равноапостолног кнеза Владимира 1/28. јула „одслужи богослужење по уставу великог празника, чиме ће се указати ваљана част крститељу Русије“. У Русији, Украјини и Белорусији дан Светог кнеза Владимира унет је међу државне празнике који се сведруштвено прослављају. На заседању 14. маја 2018. године Свештени Синод је донео одлуку да се у свима митрополијама и епархијама одрже празнична и спомен-догађања - конференције, концерти и изложбе посвећене 1030-годишњици Крштења Русије.

Ради учествовања у свечаностима поводом овог значајног догађаја у Москву су допутовали Блажењејши Патријарх александријски и све Африке г. Теодор и делегације помесних Православних Цркава. Свечаност у престоници Русије отпочела је Божанском Литургијом којом су на тргу испред Саборне цркве Кремља началствовали Његово Блаженство Патријарх александријски и све Африке г. Теодор и Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил. Ово је први пут да је овде под ведрим небом одслужена Литургија. Престо је био постављен на подијуму на јужној страни паперте патријаршијског Успенског Саборног храма.

У богослужењу су учествовали чланови делегација помесних Православних Цркава:

из Александријске Патријаршије: представник Патријарха александријског и све Африке при московском патријарашком престолу Митрополит кирински Атанасије, Митрополит јоханесбуршки и преторијски Дамаскин, генерални секретар Свештеног Синода архимадрит Данило (Бијазис);
из Јерусалимске Патријаршије: представник Патријарха јерусалимског код московског патријарашког престола архимандрит Стефан (Диспиракис);
из Српске Патријаршије: Епископ бачки Иринеј, Епископ ремезијански Стефан;
из Грузијске Патријаршије: Епископ никорцминдски Вахтанг;
из Бугарске Патријаршије: Митрополит ловчански Гаврило, генерални секретар Светог Синода Епископ мелнишки Герасим, преставник Патријарха бугарског при московском патријарашком престолу архимандрит Теоктист (Димитров);
из Кипарске Православне Цркве: Митрополит пафски Георгије, архимандирт Стилијан (Стелеу);
из Албанске Православне Цркве: Митрополит аполонијски и фијерски Никола;
из Пољске Православне Цркве: Архиепископ вроцлавски и шчетински Георгије, јеромонах Спиридон (Кузјак);
из Православне Цркве Чешких земаља и Словачке: представник ове Цркве при московском патријарашком престолу архимандрит Серафим (Шемјатовски), помоћник представника јеромонах Александар (Галушка).
Представник Патријарха антиохијског при московском патријаршком престолу Митрополит филипопољски Нифон присуствовао је  богослужењу. Саслужавао је вели број архијереја, клирика, ђакона, директора црквених синодских одељења, представника високих и нижих богословских школа...

Богослужењу су присуствовали министар културе Руске Федерације В. Р. Медински, опуномоћени представник Председника Руске Федерације у Централном федералном округу И.О. Шчеголев, градоначелник Москве С.С. Собјанин, председник Комитета Државне Думе ФС РФ за развој грађанскго друштва, питања друштвених и религијских заједница С. А. Гаврилов, директор Департмана религионалне безопасности и за сузбијање корупције града Москве В.В. Черников, руководилац Департмана националне политике и међурегионалних веза града Москве В. И. Сучков.

Међу вернима на тргу пред Саборном црквом молила се председница Синодалног одељења за манастире и монаштво, настојатељица Зачатјевског ставропигијалног манастира игуманија Јулијана (Каледа), као и настојатељице женских манастира, монаштво оба реда, парохијани московских храмова.

Богослужење су директно преносили тв канали „Росија-24“, „Сојуз“ и „Спас“.

На кремаљском тргу су били постављени икона и ковчег с честицом моштију Светог равноапостолног великог кнеза Владимира донети из катедралног Саборног храма Христа Спаситеља.

Богослужење је улепшао здружени хор Московске градске епархије под управом заслужног уметника Русије А.А. Пузакова. На Литургији су певани празнични антифони Дана Крштења Русије састављени 1988. године поводом светковања 1000-годишњице овог историјског догађаја. На малом входу отпевани су тропари Живоначалној Тројици, Свима светима просијалим у земљи руској, Крштења Русије, Светом равноапостолном великом кнезу Владимиру. На сугубој јектенији произнесене су посебне прозбе састављене поводом 1030-годишњице Крштења Русије, а Патријарх сверуски је прочитао такође посебну молитву. Прочитана је и заупокојена јектенија са специфичним додацима.

Епископ солнечногорски Сергије је прочитао Посланицу Руске Цркве њеним чедима поводом ове годишњице.

Његова Светост патријарх Кирил посебно је поздравио Његово Блаженство Патријарха александријског г. Теофила похваливши његове мисионарске напоре у Африци. Одговорио је александријски Патријарх.

На крају службе је Патријарх  је одликовао градоначелника Москве С. Собјакина поводом 60. рођендана, а за његове велике заслуге указане Цркви при обнови цркава.

Уследила је величанствена литија кроз Боровицка врата Кремља до споменика Светог Владимира коју су предводили патријарси Кирил и Теофил и г. Владимир Путин, председник Руске Федерације.

Поздрављајући присутне, Патријарх московски и све Русије г. Кирил је рекао да заједничка вера и култура Руса, Украјинаца и Белоруса није само начин да се очува национални идентитет, већ и да се обезбеди утицај на цео свет од стране јединственог народа. -Данас је посебан дан за цео наш народ, православни народ, чији су преци учествовали у крштењу у кијевском купељу. Историја у трајању од 1030 година испуњена је и срећом и тугом, и победама и поразима. Међутим, упркос најтежим историјским изазовима, наш народ је сачувао своју веру, национални дух и културу - и не само сачувао, већ и ојачао, рекао је поглавар Руске Православне Цркве.  

Председник Русије г. Владимир Путин је казао да је Крштење Русије дало њеним прецима слободу избора између добра и зла. -Крштење је кључни тренутак у нашој историји, догађај цивилизацијских размера који је определио даљи развој Русије током векова, навео је председник Путин.

У Москви је током дана одржан читав низ догађаја којима се обележава 1030-годишњица од Крштења Русије. Тачан датум када је Кијевска Русија прихватила Хришћанство 988. године је непознат, али се празник у Русији свечано обележава 28. јула као дан сећања на Светог кнеза Владимира, средњовековног руског владара који је донео светлост Православља у Кијевску Русију и крстио свој народ. Овај дан се званично обележава од 2010. године.

Високу делегацију Српске Православне Цркве у свечаном обележавању 1030-годишњице Крштења Руси чине Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј и Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског. У пратњи архијереја налазе се ђакони Мирослав Николић и Иван Васиљевић.

Извор: Српска Православна Црква

Цитат

 

 

Поред 250.000 верника, 13 високих делегација од укупно 15 православних помесних Цркава приспеле су у Москву на прославу 1030 година од  Крштење Руса у древном граду Кијеву, јавља Интерфакс-Религион. Делегације су упутиле ове свете Цркве: Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Српска, Грузијска, Бугарска, Кипарска, Албанска и Пољска, као и Православна Црква Чешких земаља и Словачке. Међу уваженим гостима је Његово Блаженство Патријарх александријски и све Африке Теодор. Српску Правослацвну Цркву представљају Епископ бачки Иринеј (Буловић) и Епископ ремезијански Стефан (Шарић).

-Веома је важно то што су наша браћа из целог православног света сада у Москви и Кијеву, да сведочимо заједно наше јединство на тако значајан датум за Руску Православну Цркву, рекао је секретар за Патријарха московског о. Александар Волков.

-Молимо се заједно, поделимо своје радости и бриге и размислимо како да ојачамо јединство наше васељенске православне породице, казао је о. Николај Балашов из Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије.

У том смислу, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил је окупљеним представницима изјавио да је њихова подршка канонској Украјинској Православној Цркви под Његовим Блаженством Митрополита кијевским и све Украјине у овом тренутку непроцењива за јединство Руске Православне Цркве. Такође је упозорио: -Покушаји да се Украјинска Православна Црква насилно отцепи од Московске Патријаршије могли би довести до катастрофе на свеправославном нивоу, наводи РИА-Новости.

Његова Светост је такође подсетио да за Руску Цркву „Кијев није обичан град“, већ „мати руских градова; то је место крштења кијевских Руса и рођења руског православља“. -За нашу Цркву Кијев је исто толико свето место као Константинопољ или Јерусалим за све православне хришћане, или Косово и Метохија за Српску Православну Цркву, додао је предстојатељ Руске Цркве.

Извор: Српска Православна Црква

Уз агапу заједно с парохијанима  и гостима села, високи гости су уживали у културном програму који су извела деца, ученици недељне школе. Верници су потом стигли на реку где је архијереј крстио више од стотину људи. Новопросветљени су се припремали неколико седмица како би се припремили за благодат крштења.

Извор: Српска Православна Црква

–  Ту људски ум не може ништа да каже, осим да се помоли Господу да прими невине душице у рајска насеља. Грчка држава је донијела низ мјера за помоћ свим жртвама које су сврстане у три категорије. Прва мјера је хитна помоћ угроженима од пожара тако што ће се свакој породици за почетак дати по 5.000 евра а породицама са више дјеце 6000 евра, као и одређене пореске олакшице. Друга мјера је помоћ породицама жртава. Пошто је огроман број кућа, објеката срушен надлежно Министарство за изградњу и инфраструкутру процјенило је да од 2.500 оштећених 1218 објеката није за употребу. Тако да је следећа мјера Владе Грчке оспособљавање свих стамбених објеката – рекао је архимандрит Евсевије.

Истиче да грчки народ осјећа благодарност због подршке и апела за помоћ који је упутио Патријарх српски Иринеј а који су пренијели најзначајнији грчки, световни и црквени медији. Наглашава да је Апел за помоћ грчком народу још један показатељ ко су у муци заиста истинска браћа и пријатељи.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј упутио је јуче Његовом Блаженству Архиепископу атинском г. Јерониму телеграм саучешћа и подршке у којем истиче да ће СПЦ помоћи онолико колико буде могла. Претходно је Патријарх позвао све људе, прије свега молитвом а након тога у границама својих могућности и материјално, да помогну наш грчки, братски народ.

Архимандрит подсјећа да међу настрадалима нема грађана Србије, БиХ и Црне Горе. Упућујући молитве Господу за страдалне, отац Евсевије је позвао све на молитву да онима који су страдали у пожару Господ подари Царство Небеско а породицама које су страдале и њиховим ближњима, снаге као и читавом грчком народу да превазиђу ово огромно искушење.

– Помолимо се једни за друге и тако кроз молитву да градимо једно љепше данас и сјутра – казао је на крају овог разговора архимандрит Евсевије Меанџија из Атине.

Оливера Балабан

Извор: Митрополија црногорко-приморска

Извор: Српска Православна Црква 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Извор: Српска Православна Црква

Извор: Српска Православна Црква