Живе речи утехе: Живе речи утехе

Грчки и руски архијереји и верници заједно прославили Светог Луку Симферопољског

Thu, 14 Jun 2018 12:15:44 +0000

Празник је прослављен у симферопољском манастиру Свете Тројице, који је био епископска Саборна црква у време Светог Луке и где мошти великог свеца из двадесетог века почивају.

Прослава је почела у суботу молебном са водоосвећењем и акатистом Светом Луки. Према дугој традицији, болничке уиформе такође се освећују овог дана.

Празнично свеноћно бденије поводом празника Светог Луке одслужено је у манастирској Саборној цркви следеће ноћи.

Грчка делегација архијереја, свештенство и верни поклоници стигли су следећег дана на Божанску Литургију у част вољеног Светог Луке. Богослужио је митрополит симферопољски и кримски Лазар, уз саслужење митрополита теодосијско-керчког Платона, архиепископа џанкојско-раздолненског, и грчких архијереја :митрополита нафплијско-арголидског Нектарија, митрополита артског Калиника и митрополита тесалиотско-фанариоферсалског Тимотеја.

Чудо Светог Луке догодило се у области митрополита Нектарија, у граду Аргосу 2014. године, када је уље од светитељевихх моштију излечило једног човека од дуготрајне болести у леђима. Свети Лука је такође оперисао једног човека у Северној Грчкој 2004. године, уклонивши његов тумор у мозгу.

После Божанске Литургије, митрополит Лазар обратио се присутнима архипастирским говором у којем је позвао своју паству и поклонике овог манастира на заједничку молитву и духовне подвиге.

Прослављење се завршило литијом кад су су светитељеве мошти биле ношене око зидова манастира, после чега су биле враћене у Саборни храм, где су верници наставили да их целивају.

Извор: Српска Православна Црква

Руска Црква апелује да се не узима алкохол за време првенства света у фудбалу

Wed, 13 Jun 2018 18:55:05 +0000

„Будимо трезвени навијачи који ћемо са својим породицама возити бицикл или ујутру бавити се спортом,“ рекао је овај свештеник у интервјуу за Интерфакс-религија“. Лебедев је нагласио да бити „пијан као даска значи упропастити светковину“.

У овом смислу се труди и Руска православна добротворна агенција „Милосердије“, која ће крајем ове недеље организовати фудбалски турнир бескућника у једном спортском центру у Москви, а који ће се завршити безалкохолним пикником.

„Фудбалско такмичење међу бескућницима представља корак ка солидарности са онима који су изгубили свој стан или кућу“, рекли су организатори такмичења.

Извор: Српска Православна Црква

Руска делегација на прослави имендана патријарха Вартоломеја

Wed, 13 Jun 2018 18:53:23 +0000

Увече, уочи празника Светог Апостола Вартоломеја, архиепископ Антоније дошао је у манастир Валукли у којем је одслужена празнична вечерња у присуству Свјатејшег патријарха Вартоломеја и архијереја Васељенске Патријаршије и многобројних гостију. У свом говору после вечерње Свјатејши Патријарх је поздравио руску делегацију, а у манастирском конаку приређен је празнични пријем.

Наредног дана, 11. јуна архиепископ Антоније се молио на Божанској Литургији у патријаршијској Саборној цркви Светог великомученика Георгија. По традицији ове Цркве, богослужење је савршио чредни архимандрит уз саслужење ђакона. У храму су се молили и патријарх Вартоломеј, архијереји, представници грчких државних власти и многобројни гости.

После отпуста архиепископ Антоније је прочитао поздравно слово Свјатејшег патријарха Кирила и уручио Свјатејшем Патријарху на дар знаке патријарашког достојанства - панагију и крст. У наставку је руски архијереј примљен у кабинету патријарха Вартоломеја и учествовао у празничном ручку.

Извор: Српска Православна Црква

Нова еколошка иницијатива Патријарха Вартоломеја у Атини

Mon, 11 Jun 2018 20:10:11 +0000

На позив васељенског Патријарха Вартоломеја, више од 200 личности из подручја богословља, природних наука, политике, природе, грађанског друштва и штампе учествовало је у међународном еколошком симпосиону „За зеленију Атику: Очување Земље и заштита њених становника“, који је ових дана одржан у „Музеју Акропољ“ у Атини и на Саронским острвима. Циљ симпосиона, који је један у низу ранијих сличнијих иницијатива овог, „зеленог Патријарха“ био је да размотри драматичне еколошке проблеме у Грчкој, а посебно да анализира везу између екологије и економије, укључев и последице великог прилива избеглица.

У свом кључном предавању Свесвјатејши Патријарх је истакао да је еколошка криза јасно ставила до знања до које мере је овај свет постао „расклимана целина“. Он сматра да се проблеми не могу више решавати на локалном нивоу или сводити их на регионални ниво. Атика, околина Атине, мора да у знак глобализације плати високу цену, подсетио је Васељенски Патријарх и указао на многобројне депоније ђубрета у брдима Атике и на огроман број пластичних предмета у мору, који представљају претњу биљном и животињском свету.

Отварању симпосиона присуствовао је и председник грчке државе Прокопис Павлопулос, са којим се Свјатејши Патријарх Вартоломеј претходно састао. Међу учесницима симпосиона били су представници Православне Цркве, међу којима митрополит Пергама Јован Зизјулас и митрополит Нове Јоније Гаврило (Папаниколау), који је на челу великог харитативног друштвеног рада Атинске архиепископије, али и нигеријски кардинал Џон Онајекен и холандски рабин Аврам Сетендорп и други, међу којима и представници Исламске заједнице.

На челу организационог одбора налазио се архиђакон Јован Хрисавгис, који је, између осталог, објавио и документацију еколошких иницијатива патријарха Вартоломеја под називом „On Earth as in Heaven“ („И на Земљи као што је на небу“). Ускоро ће се појавити и његова књига „Creation and Sacrament“.

Извор: Српска Православна Црква

Грчки Свети Синод прогласио Светог Терафонта Кипарског и Светог Григорија Богослова за свете заштитнике у медицинској области

Mon, 11 Jun 2018 20:00:00 +0000

На истој радној седници усвојена је и молба Јелинског реуматолошког друштва да узме Светог Григорија Богослова за свог светог заштитника.

Мада је мало података сачувано о Светом Терапонту, он је познат нарочито у грчким црквама као велики исцелитељ и чудотворац. Он је постао мученик 632. године и прославља се 14. маја (по новом календару).

Синод је на свом ранијем новембарском заседању такође установио да је Свети Пајсије Светогорац свети заштитник војних командних јединица.

Извор: Српска Православна Црква

Архимандрит Мина, исповедник комунистичке Румуније, упокојио се у 96. години

Mon, 11 Jun 2018 19:53:40 +0000

Отац Мина (Добзеу) рођен је 1921. у једном бесарабијском селу које се данас налази у Републици Молдавији. У својој 13. години, односно 1934. године, ступио је у манастир и остао је до 1938. године, да би у једном другом манастиру провео две године као шегрт проучавајући црквено вајарство. Године 1940. ступио је у румунску војску да би после рата провео пет година у Богословији при манастиру Њамец и четири године на Богословском факултету у Букурешту. За јеромонаха је рукоположен 1955. године.

Међутим, осуђен је на 11 месеци затвора 1948. године, зато што је протестовао против укидања верске наставе у државним школама. У наставку је провео пет година у кућном притвору. Након 10 година био је истеран са Богословском факултета у Букурешту и из свог манастира и ухапшен јер се противио одузимању манастирâ. У затворима је смело проповедао православну веру, због чега је још више пострадао. По његовом исказу, и по недељу дана је био изолован у ћелији без столице стојећи на земљи пуној воде. А храну је добијао у 9 часова увече, после чега му је уношен кревет да би у 5 часова ујутро био однет. Из затвора је пуштен 1974. године и одатле је отишао у манастир Светог Петра и Павла у Хусију, где је служио као игуман од 1978. до 1988. године, али је још 8 месеци провео у затвору 1978. због писама које је упућивао Николају Чаушескуу због комунистичке атеизације. После тога радио је у новоустановљеној епархији Хуси од 1996. године.

Тек 2017. године одликовао га је митрополит молдавски и буковински чином архимандрита.

Извор: Српска Православна Црква

Оштећене древне фреске у грузијском манастиру Давит Гареџи

Fri, 08 Jun 2018 10:49:59 +0000

Јединствене грузијске фреске у манастирском комплексу Давит Гареџија из 9. – 11. века оштећене су, јавља Грузијски журнал. Фреске у конаку и у Саборној манастирској цркви били су жртве вандализма. Оштећене су натписима скрижама и маркером. Иначе, споменик се налази на УНЕСКОвој листи наслеђа и представља значајан историјски споменик Грузије.

Ово није први случај да неки културни споменик буде оштећен натписима туриста или домаћих хулигана. Штавише, нико ниједном није био кажњен што је упропастио изглед културног споменика у Грузији, пошто се такви случајеви откривају много касније. Еуропа Ностра наводи манастирски комплекс Давид Гареџи међу седам најугроженијих историјских споменика, што значи да ће Национални завод за заштиту културног блага у Грузији сместа отпочети са прикупљањем новца за поправљање оштећених целина.

Манастир Давид Гареџи је усечен у стенама у области Какети у источној Грузији на полупустињским падинама планине Гареџа, око 60-70 км југоисточно од грузијске престонице Тбилисија.

Манастирски комплекс садржи стотине ћелија, цркава, капела, конака, трпезарија усечених у стенама. Поред тога, ова област служи за заштиту угрожених животињских врста и сведочанство је најстаријих људских насеља.

Манастир је основао у 6. веку Давид (Свети Давид Гареџели) један од 13 асирских монаха који је стигао у ову област. Његови ученици Додон и Лукијан проширили су првобитну лавру и основали још два манастира.

Извор: Basilica.ro ( са енглеског Инфо служба СПЦ)

СПЦ

Митрополит Растислав: Држава не треба да се меша у црквена питања

Tue, 05 Jun 2018 18:23:19 +0000

Председник Леонид Кравчук (1991-1994), и председник Леонид Кучма (1994.-2005) сусрели су се са Његовим Блаженством 30. маја 2018. године у Прешову, где су разматрали стање Православља у Украјини. Митрополит је истакао пред украјинским политичарима да је „свако мешање државних чиновника у црквена питања недопустиво у демократском друштву“. Овиме је Митрополит мислио на недавни апел Петра Порошенка Васељенској Патријаршији.

Бивши украјински председници такође су се својевремено састајали са Његовом Свесветошћу патријархом васељенским Вартоломејем молећи га да Украјини додели аутокефалност. Митрополит Растислав је истакао да се раскол изазван људским егоизмом може зацелити једино покајањем и повратком Цркви и да аутокефалија мора бити резултат свеправославног сагласја. Овиме је митрополит мислио на самопроглашеног „патријарха“ Филарета Денисенка, који се отцепио од светог Православља пошто није био изабран за московског патријарха после смрти патријарха Пимена 1990. године, до када је био канонски митрополит кијевски.

На крају састанка Његово Блаженство је изразио наду да ће се тешко црквено стање у Украјини решити на канонски начин како не би додатно узнемирило већ напету друштвено-политичку атмосферу.

Извор: Српска Православна Црква

Грузијски патријарх примио митрополита Илариона

Tue, 05 Jun 2018 18:21:21 +0000

Владика Иларион га је званично представио Предстојатељу Грузијске Цркве.

Током боравка у Тбилисију Митрополит је посетио мушки манастир Св. пророка Давида и сионски Катедрални саборни храм Пресвете Богородице, где се поклонио светињама Грузијске Цркве.

Извор: Српска Православна Црква

Чином причислења светима Јакова Евијског началствовао патријарх Вартоломеј са 30 архијереја

Tue, 05 Jun 2018 11:00:33 +0000

Хиљаде верних испунило је манастир у суботу увече када је патријарх Вартоломеј стигао са више архијереја Цариградске Цркве да одслужи вечерњу. Приспело је и много архијереја Грчке Цркве.

После одслужене Божанске Литургије у недељу, митрополит Халке Хризостом казивао је о духовној личности Светог Јакова. У наставку је говорио Његова Светост подсећајући на то да се лично познавао са овим старцем, који је својевремено предсказао да ће бити изабран за патријарха.

Блажени старац Јаков прибројан је збору светих на заседању Светог Синода Васељенске Патријаршије 27. новембра 2017. године. Предлог за канонизацију старца Јакова дао је много раније Свети Синод Грчке Цркве који је поднео молбу и потребна обавештења Цариградској Патријаршији. Одређено је да се помен на њега одржава 22. новембра по новом календару.

Извор: Српска Православна Црква

Сведочење: Хришћани у Сирији и Ираку

Mon, 04 Jun 2018 19:34:02 +0000

Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј обратио се у суботу, 2. јуна 2018. године, учесницима пленарне седнице Гeнералне скупштине Кoнференције европских Цркава поручивши да ми, хришћани, знамо зашто „гледамо у небо”. Знамо и зашто наша жалост аутоматски прелази у радост. -Знамо, наиме, о Коме и о чему смо призвани да сведочимо и у Европи и „до краја земље”. У Србији и околним земљама вишеструко је умножен број оболелих од канцера, што је директна последица бомбардовања осиромашеним уранијумом и разарања хемијских фабрика и постројења. Пре неколико дана наоружани војници усмрћују десетине, а рањавају стотине демонстраната. Свет као да је дошао до тачке са које нема повратка. А хришћани, заправо сви људи, вапију за миром, рекао је Епископ бачки.

Такође, владика Иринеј је нагласио да представници европских Цркава који су сабрани на Генералној скупштини у Новом Саду, ни на тренутак не смеју да забораве да на Блиском Истоку читави народи, а посебно хришћанске заједнице, доживљавају мартиријум без преседана. -Слична је ситуација и овде у Европи, посебно у јужном делу Србије, који се зове Косово и Метохија. То је релативно мала територија, али се на њој налази око хиљаду и пет стотина манастира, цркава и других споменика хришћанске културе, као и историјско седиште српских архиепископа и патријараха. Многа од тих светих места су или потпуно уништена или оштећена и оскрнављена, а нека, иако под заштитом УНЕСКО-а као изузетно важни културни споменици, у сталној су опасности, као манастир Дечани, уз тешко објашњиво пасивно држање евроамеричких снага које се тамо налазе да обезбеде мир и живот за све. Већина православног српског становништва је прогнана, многи су побијени, имовина прогнаних је узурпирана, а њима је via facti одузето право на повратак. Чак су и многа гробља порушена, а када прогнани и расељени дођу да узнесу молитву Богу на гробовима својих предака и сродника за покој њихових душа, бивају изложени бруталним нападима локалних Албанаца, њихових некадашњих суседа. Поновљена је, једном речју, трагична судбина Кипра, објаснио је владика Иринеј, и додао да су све истинске вредности, уграђене у основе савремене европске цивилизације, потекле са Блиског Истока, из матице хришћанства.

За седми дан Генералне скупштине Конференције европских Цркава, 3. јун, планирано је учешће у богослужењима и посета локалним црквама, док ће у послеподневним часовима, учесници Генералне скупштине узети учешће у литији која ће кренути од споменика Породица на Кеју и кретаће се ка новом Жежељевом мосту, показујући да разноликост мишљења и култура дијалога воде ка изграђивању нових веза између Балкана и остатка Европе. Историчар Петар Ђурђев, директор Историјског архива Новог Сада ће се обратити присутнима код споменика Породица.

Православни верници сутра ће узети учешће у светој Литургији која ће бити служена од 9 часова у Саборном храму у Новом Саду, као и у Николајевском храму; у 10 часова ће почети служба у храму Словачке евангеличке Цркве, у улици Јована Суботића; за верујуће Реформатске Цркве служба ће бити од 10 часова у храму у Марадику; у исто време ће почети и за методисте, у објекту у улици Лукијана Мушицког 7; од 10 часова служба ће почети и за римокатолике у цркви Имена Маријина (тзв. Катедрали), док ће англиканци имати прилику да учествују у служби у капели у Мастер центру.

У послеподневним часовима, од 14 до 16 часова, биће одржано излагање о хришћанском присуству и сведочењу у европској будућности. Присутнима у Конгресној дворани Мастер-центра обратиће се Архиепископ кентерберијски Џастин Велби, бискуп Петра Босе-Хубер из Евангеличке Цркве у Немачкој, као и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије г. Зоран Ђорђевић. Дискусије ће бити усмерене на визију будућности и покретање дијалога између главних говорника и вођства КЕЦ-а, са нагласком на надахнуће за будући рад КЕЦ-а.

Извор: Српска Православна Црква

Прогон хришћана - ситуација на Блиском Истоку

Mon, 04 Jun 2018 19:30:42 +0000

Истичући да није први пут да су хришћани на Блиском Истоку прогоњени и да свакодневно бива убијено на десетине хришћана, архимандрит Алексеј Чехаде каже да је политичка, економска и пре свега ратна криза у Сирији почела 2011. године и да се од тада рапидно проширила на цео Блиски Исток.

-Хришћани нису добровољно оставили Сирију. Конфликт се наставља из дана у дан, нарочито је ситуација критична у Алепу. До сада је ову земљу напустило од 50 до 80 одсто верујућих. Православни хришћани углавном остају у Сирији. Наравно, нико добровољно не иде из ове земље, већ зато што је присиљен. Они хоће и имају жељу да остану, њихова визија није да напусте земљу, али ситуација није једноставна. Ми морамо да их подржимо. Термин хришћанска мањина није добар и не волимо да га употребљавамо, јер хришћани нису мањина у Сирији, навео је отац Алексеј, 2. јуна 2018. године, током обраћања у Конгресној дворани Мастер-центра, где је у току заседање Генералне скупштине Конференције европских Цркава.

Хришћани су највећи део своје историје на Блиском Истоку провели живећи као мањина, углавном маргинализована, а неретко угњетавана и потлачена од стране различитих (исламских) империја које су се постепено смењивале на историјској сцени.

Архимандрит из Антиохијске Патријаршије, древне Цркве Истока, подсећа да је Блиски Исток колевка хришћанства. -Антиохијска Патријаршија је најстарија Црква на Блиском Истоку. Блиски Исток је колевка хришћанства: ту је Исус Христос благоизволео да се роди, живи, проповеда, страда и васкрсне. Морамо да нађемо начин како да преживимо у овим тешким временима. Сигурни смо да кроз молитву можемо да преживимо и померимо планине. Имамо проблема али не можемо да живимо у свакодневном страху. Божја је воља да живимо као мала група на Блиском Истоку. Важно је размишљати о будућности у Сирији после рата и размишљати о младим људима који морају да се образују, навео је отац Алексеј, уз громогласну поруку да је Блиски Исток незамислив без хришћана и да је неопходно окончати рат и пронаћи политички и економски мир у Сирији.

Хришћанској заједници у Ираку прети нестанак. У древном сиријском Алепу, где се воде жестоке борбе, остало је мање од 40.000 хришћана од некадашњих 400.000. У Либији су стална мета припадника Исламске државе. Процене су да је до 2010. године проценат хришћана на Блиском Истоку, укључујући земље као што су Египат, Израел, Палестина, Јордан, опао са 14 на свега четири одсто. Томе нису кумовали само сукоби и грађански ратови, револуције арапског пролећа, већ и ниска стопа рађања, економска криза, непријатељско политичко окружење. Антиохијска Патријаршија, једна од пет древних Патријаршија, упркос сложеним и тешким условима и даље наставља мисију и проповедање вере и у Сирији из које свакодневно долазе вести о најжешћим окршајима од почетка сукоба. Богослужбена сабрања несметано се обављају у бројним парохијским црквама и манастирима, па чак и у оним насељима која су у непосредној близини ратних сукоба.

Извор: Српска Православна Црква

Протојереј Николај Балашов: О главним питањима давања аутокефалије достигнут је консензус

Fri, 01 Jun 2018 21:24:38 +0000

Синод Константинопољског Патријархата објавио је намеру да са свим Помесним Православним Црквама размотри њему адресовано обраћање председника Украјине Петра Порошенка (недавно су то, по питању аутокефалије МПЦ која је у расколу, урадили и председник Републике Македоније Зоран Заев и Синод МПЦ - прим. превод.), о саздању у Украјини аутокефалне Цркве. Постоји ли данас општеприхваћена процедура давања Црквене независности - аутокефалије - и шта о том механизму говоре Црквени канони, подробно је за РИА Новости разјаснио заменик председника Одељења спољних Црквених веза Московског Патријархата, протојереј Николај Балашов.

Оче Николаје, зашто питање о додели независности некој Цркви нема, једном за свагда, одређеног јасног одговора - нема ли одговарајућих прописа?

- Заиста, услови и процедура давања аутокефалије експлицитно нису прописани у одлукама Васељенских Сабора. Стога, када је на Родосу 1961. године почела припрема Свеправославног Сабора, дата тема је по општем сагласју била унесена у каталог питања за разматрање. Ка њеном пракичном разматрању Помесне Православне Цркве приступиле су на заседању Међуправославне припремне комисије (МПК) у Шамбезију, близу Женеве, 1993. године. До тог момента, осам Помесних Православних Цркава доставиле су своје реферате на тему "Аутокефалија и начини њеног додељивања". У разноликом мишљењу било је могуће приметити две концептуално различите позиције. Константинопољска, Александријска и Јерусалимска Патријаршија и Грчка Православна Црква, истицали су приоритет компетенција Васељенских Сабора и Помесних Сабора Константинопољске Патријаршије, у додељивању аутокефалије. Московска, Румунска, и Бугарска Патријаршија, а такође и Пољска Православна Црква, полазили су од независног права сваке аутокефалне Цркве даровати аутокефалију свом канонском делу. Међутим, у ходу разматрања успело се договорити о главном: нема аутокефалије без сагласности Цркве-Мајке, то јест оне Помесне Православне Цркве којој у том моменту принадлежи онај њен део који жели добити аутокефалију. И нема аутокефалије без свеправославног сагласја, које се "изражава једногласношћу Сабора аутокефалних Цркава". При достигнутом пуном једнодушју Цркава у односу на те принципе, остало је да се договори око процедуре и детаља процеса.

О каквим детаљима, на првом месту, ту иде реч?

- Имајући у виду важност питања, које је у вези са одређеним догађајима сада постало посебно акутно, навешћу опширни цитат завршног документа МПК из 1993. године, који је потврђен потписима представника свих општепризнатих аутокефалних Цркава:
"3. Запажена је пуна подударност погледа који се тичу неопходних каноснких услова проглашења аутокефалије било које Помесне Цркве, тј. у односу на пристанак и деловање Цркве-Мајке, а такође и других аутокефалних Православних Цркава при проглашењу аутокефалије. Сагласно томе:
а) Црква-Мајка, добивши молбу од њој подчињеног региона, оцењује суштинске црквене, канонске и пастирске услове за давање аутокефалије. У случају, да Помесни Сабор, у својству вишег Црквеног органа, дарује свој пристанак, он подноси одговарајући предлог Васељенској Патријаршији за тражење свеправославног концензуса, информишући остале Помесне аутокефалне Цркве.
б) Васељенска Патријаршија, сагласно свеправославним принципима, Патријаршијском Посланицом доводи све до свеопштег обзнањивања, свезано са конкретном молбом, и постиже се свеправославни концензус. Свеправославни концензус се изражава једногласјем Сабора аутокефалних Цркава.
4) Помесна Црква која је проглашена аутокефалном, уводи се у рангу равноправне у заједничарење Православних Цркава, и има све општеправославно прихваћене канонске привилегије (диптихе, помињања, међуправославне односе итд.)
Напомена. Садржај тачке 3. разматраће се и у будуће, следећом Међуправославном комисијом, која је по том питању дужна наћи заједничку позицију Помесних Православних Цркава, и на тај начин завршивши рад по датом питању".
На тај начин, при пуном сагласју у основним принципима, преостало је било да се договори о томе, како се управо проглашава аутокефалија, која је одобрена по свеопштем сагласју свих Помесних Цркава: ко и како потписује одговарајући документ.
Међутим, после тога, процес заједничког рада се зауставио.

- Шта је засметало да се у потпуности усагласи процедура и коначно реши то питање.

После 1993. године Константинопољска Црква, која председава у МПК, није сазивала њену седницу шест година, а када је такав покушај направљен 1999. године - засметала је естонска црквена криза, која се разгорела три године раније. Константинопољски Патријархат затражио је учешће у заседањима, равноправно са општепризнатим Помесним Црквама, такозване Естонске апостолске цркве, која је створена на територији Руске Православне Цркве, у рангу Константинопољске аутономије. Руска Православна Црква се са тим није могла сагласити.

- Но, касније су се преговори Цркава по том питању обновили. До чега се успело доћи?

Прошло је још девет година, пре него се 2008. године Константинопољски Патријархат одрекао од претходних захтева. Процес припреме Свеправославног Сабора се обновио.
На заседању МПК у Шамбезију, 2009. године, успео се постићи још један корак ка достизању пуне сагласности: била је састављена формулација заостале тачке, коју шеснаест година раније нисмо довели до коначног изгледа.
Сада се он формулисао овако:
"3. в) Изражавајући сагласност Цркве-Мајке и свеправославни консензус, Васељенски Патријарх официјално проглашава аутокефалију сведочећи о томе Цркви посредством издавања Томоса о аутокефалији. Тај Томос се потписује Васељенским Патријархом и осведочава се, потписима у њему, Најблаженијих Предстојатеља Светих аутокефалних Цркава, позваних за то Васељенским Патријархом". Овде је још више оснажен акценат на свеправославном сагласју као услову аутокефалије. Заједно са тим, остала су не формулисана до краја "питања о садржају Томоса о аутокефалији и начину његовог потписивања од стране свих предстојатеља", која су била предана следећој МПК за "изражавање јединствене позиције Цркве".

-Зашто је начин потписивања Томоса о аутокефалији недефинисан до данашњих дана?

Питање о начину потписивања Томоса разматран је на МПК 2011. године, но пуни консензус Помесних Православних Цркава по том питању није достигнут. А управо концензус свих општепризнаних аутокефалних Цркава био је основни принцип свих предходних састанака по питању припреме Свеправославног Сабора. Све Цркве су биле сагласне, да су Томос дужни потписати сви Предстојатељи. Сви су били сагласни да ће потпис Васељенског (Константинопољског) Патријарха, при томе бити на првом месту. Али, делегација Константинопољског Патријархата је настојала, да је потпис Васељенског Патријарха, осим тога, дужан бити још и на специјалан начин издвојен. Конкретно, предлагало се да се његов потпис допуни и речју "апофенете" (на грчком - "одлучује"), а потписи Предстојатеља осталих Помесних Православних Цркава - речју "синапофенете" ("заједнички одлучује").
Делегација Руске Православне Цркве изразила је мишљење, да је Томос дужан да се потврди истоветним потписима Предстојатеља свих Помесних Православних Цркава, при чему би Константинопољском Патријарху, разуме се, било дато место првог међу једнакима. Због непреодољених разлика по таквом, у општем смислу, другостепеном питању, тема аутокефалије није биле унесена за разматрање Свеправославног Сабора. Сагласно одлуци, донесеној на Сабрању Предстојатеља, који је одржан у Цариграду 2014. године, дато питање је било дужно додатно размотрити у оквирима наново установљене Специјалне међуправославне комисије, да би, у случају постизања концензуса, био размотрен на Сабору. Међутим, у стварности, комисија није чак ни приступала изучавању тог питања, не обазирући се на призиве реда Цркава. Тако су у 2015. години Предстојатељи Грузијске, Српске и Бугарске Православне Цркве, у преписци са Патријархом Константинопољским Г. Вартоломејом, иступили за уношење теме аутокефалије на Сабор.
На новом Сабрању Предстојатеља, које је прошло у Шамбезију 2016. године, Руска Православна Црква упорно је предлагала да се доведе до краја оно мало, што је остало да се усагласи по питању давања аутокефалије, да би донели коначно решење на Сабору. Но, Константинопољски Патријарх се бојао, да би то могло довести до кашњења сазивања Сабора.
Ипак, Патријарх Вартоломеј уверио је Патријарха Московског и целе Русије Кирила, да ни на самом Сабору, ни после њега, од стране Константинопољске Патријаршије неће бити предузимана дејства, повезана са легализацијом раскола на Украјини. При том услову, Руска Црква се сагласила на провођење Сабора без разматрања теме аутокефалије, о чему је Патријарх Кирил званично упознао све Предстојатеље на заседању Синаксиса (Сабрања), 24. јануара 2016. године.

- Али, Сабор на Криту и није постао Свеправославни. Да ли је то коначно одложило решење питања о аутокефалији? Или постоји нада?

На жалост, при даљој припреми Сабора, због узрока који нису зависили од Руске Православне Цркве, није било обраћено довољно пажње неједнократном саопштењу о несагласности Антиохијске Цркве да учествовује у њему без предходног решења спорног питања о црквеној јурисдикцији у Катару (Антиохијска и Јерусалимска Патријаршија оспоравају једна другој право на парохије у Катару), а такође оним приговорима, који су били покренути са стране Грузијске и Бугарске Цркве. Све је ово привело томе, да Сабор иако се и одржао, није постао Свеправославан.
Но, то је већ друга историја. Она не мења ту чињеницу, да је по главним питањима доделе аутокефалије - о улози Цркве-Мајке као иницијатора процеса, о неопходном концензусу свих Помесних Цркава, израженим једногласјем њихових Сабора, - општеправославно сагласје, или, речима документа, "пуно подударање погледа", било достигнуто још четврт века уназад.

Извор. https://mospat.ru/ru/2018/05/23/news160272/
Са руског за Поуке.орг превео, Игуман Манастира Пиносава Петар (Драгојловић)

Архиепископ Јевгеније нови предстојатељ Естонске православне цркве Московског партријархата

Thu, 31 May 2018 15:12:19 +0000

На ванредном заседању Сабора Естонске православне цркве Московског патријархата одржаном у Цркви Св. благоверног кнеза Александра Невског у Талину, за новог предстојатеља ове Цркве, тајним гласањем изабран је досадашњи архиепископ верејски Јевгеније, ректор Московске духовне академије и председник Наставног комитета Свештеног Синода Руске православне цркве.

Архиепископ Јевгеније рођен је 1957. године у Казахстану, а детињство и младост провео је у Кирову. Рано се определио на пут богословског образовања и монаштва. Већ више деценија успешно управља процесом богословског образовања у Руској цркви.

Избор за новог поглавара самоуправне Естонске православне цркве, највеће православне организације у Естонији (постоји и паралелна структура која је под јурисдикцијом Васељенске патријаршије), захтеваће нове трудове владике Јевгенија.

На многаја и благаја љета, Владико!