Живе речи утехе: Живе речи утехе

Антиохијски дом студија добио акредитацију

Mon, 09 Jul 2018 18:56:00 +0000

АТС је организација хришћанских и јеврејских семинара и других теолошких школа са више од 270 учлањених високих школских институција.

Примајући сертификат на двогодишњем састанку АТС-а у Денверу 20. јуна, АХОС стаје у ред са Православном богословском семинаријом Светог Тихона, Православном Богословиском Академијом Светог Владимира и Грчком Православном богословском школом Часног крста.

АХОС је покренуо процес акредитације код Удружења теолошких школа у Сједињеним Америчким Државама и Канади (АТС) 1. септембра 2017. године, а додељивање сертификата о придруженом чланству означава први корак у петогодишњем процесу ка пуном чланству у АТС.

„Наша намера је да допринесемо теолошком пејзажу овог великог континента сведочењем библијског и патристичког етоса Православне Цркве“, нагласио је др Христофер Венијамин, професор Патристичке теологије и догматике, декан и главни административни функционмер АХОС.

Према вебсајту АХОС-а, његове Мастер дипломе додељују се у сарадњи са Богословском академијом Светог Јована Дамаског при Баламандском универзитету у Либану, а међународно су акредитовани преко Комисије за високо образовање у Либану.

АХОС је најавио и оснивање програма докторских студија још у новембру 2015. године. „Уверени смо да ће докторски програм православних студија највише допринети даљем разумевању критичких изазова нашег времена. Ово дубоко обогаћивање интелектуалног живота Цркве побољшаће пастирски рад свих наших свештеника и просветних радника, катихета. Наши дипломци ће најзад донети непроцењиву духовну корист свим православним хришћанима, што ће омогућити верницима да сведоче о православној вери својим дубоким интелектуалним и критичким културним ангажовањем на свим нивоима,“ рекао је високопречасни др Мишел Најим, директор програма докторских студија.

Извор: orthochristian.com

Православни молитвеник на таџичком језику

Sun, 08 Jul 2018 15:13:33 +0000

Молитвеник је преведен у оквиру пројекта „Центра за социјалну помоћ мигрантима“ у Мисионарској и катихетској комисији Москве.

У блиској будућности планира се рад на преводима на језике Централне Азије познатог катихизиса „Вера светих“ од светог Владике Николаја Српског, кратког зборника богослужења, као и и мисионарских брошура.

Извор: Српска Православна Црква

Редовно заседање Архијерејског Сабора Руске Заграничне Цркве

Sat, 07 Jul 2018 19:09:18 +0000

У његовом раду учествовали су: први заменик председника Архијерејског Сабора архиепископ берлински и немачки Марко, секретар Архијерејског Сабора архиепископ санфранциски и западноамерички Кирил, архиепископ монтреалски и канадски Гаврило, архиепископ чикашки и средњоамерички Петар, заменик секретара Архијерејског Сабора епископ менхетенски Николај и секретар Архијерејског Сабора за међуправославне односе епископ сакраментски Иринеј.

Саборски оци су се упознали са припремама за свечано освећење нове катедралне Саборне цркве у Лондону у којој ће се одржати следеће заседање Архијеејског Сабора. Освећење лондонске Саборне цркве, као и споменика у част 100-годишњице мученичке кончине светих царских страстотерпаца, одржаће се на Малу Госпојину, 21. септембра 2018. године.

Извор: Српска Православна Црква

Викарни Епископ моравички Антоније удостојен ордена Светог кнеза Растислава (другог степена)

Sat, 07 Jul 2018 12:26:00 +0000

Извор: Званични сајт Епископа Антонија

Митрополит Волоколамски Иларион (Алфејев): Иза пројекта "Помесне Цркве" у Украјини стоје власти, расколници и унијати

Fri, 06 Jul 2018 08:46:18 +0000

— Ваше Високопреосвештенство, ових дана сте у посети Грчкој. О којем питању ће се дискутовати на састанку са Предстојатељем Грчке Православне Цркве?

— Као и увек, када долазим у Атину, и овог пута ћу се срести са Блажењејшим Архиепископом Атине и све Грчке, Јеронимом. Разговараћемо о односу Руске и Грчке Православне Цркве, али и о свеправославној дневној теми; на ту тему се накупило много питања, о којима треба разговарати.

Желео бих да испричам Блажењејшем Јерониму о ситуацији у Украјини и о тешком положају у којем се сада налази канонска Православна Црква. О томе ћу говорити на Међупарламентарној скупштини Православља. Врло је важно да Предстојатељ и јерарси Грчке Цркве, а са њима и шира јавност, имају реалну слику о ономе што се догађа у Украјини. Да знају да се данас канонска Украјинска Православна Црква, којој припада велика већина украјинаца, излаже дискриминацији, гоњењима и беспримерном притиску од стране светске власти у тој земљи.

Притисак се врши да би канонска Црква признала пројекат који иницира држава, пројекат стварања „једне помесне цркве“. У облику у ком су га замислиле украјинске власти, такав пројекат је немогућ и крајње опасан по Цркву, с обзором да је његова идеја да одвоји канонску Украјинску Православну Цркву од Московске Патријаршије и да је присаједини двема расколничким структурама. Осим тога, наводи се да у пројекат треба привући унијате. Унијати су за то заинтересовани, с обзиром да према њиховим речима, та уједињена црква „треба да буде у јединству са наследником светог Петра“, што значи, да у том случају више не би била православна, него католичка. На тај начин, враћамо се на ситуацију из 1596. године, када је власт пољско-литванске државе насилно унијатила православни народ.

Као што сам већ говорио, иза пројекта „једне помесне цркве“ у Украјини стоје три силе: украјинске власти, расколници и унијати. Свака од ових сила има свој интерес. Интерес украјинске власти је у томе да пронађе тему која би јој помогла да се одржи до избора, и да победи, што се сада чини скоро невероватним, изимајући у обзир изузетно низак рејтинг садашње власти. Интерес расколника је у томе што њиме покушавају да легитимишу све што су радили током протеклих 25 година. А унијати се надају да ће, уз помоћ овог пројекта ослабити Православну Цркву и превести православне украјинце у унијате.

— Ваше Високопреосвештенство, недавна посета делегације канонске Украјинске Православне Цркве Фанару, изазвала је велико интересовање. Да ли нам можете рећи нешто више о састанку? Да ли се ова посета може назвати исправним кораком?

— Пре неколико дана, делегација Украјинске Православне Цркве је посетила Фанар. Делегацију су чинила четири митрополита: Одески Агафангел, Доњецки Иларион, Каменец-подољски Теодор и Борисопољски Антоније.

Дијалог у којем су, испред Васељенске Патријаршије, учествовали Патријарх Вартоломеј, митрополит Пергамски Јован, митрополит Галски Емануил и митрополит Смирнски Вартоломеј, трајао је шест сати. Током тих шест сати, учесници су излагали своје виђење дате ситуације. Митрополит Пергамски Јован је подсетио на догађај који се одиграо пре триста година, када је Кијевска митрополија прикључена Московској Патријаршији. Тада је он почео да развија теорију према којој је присаједињење имало привремени карактер, а Кијевски митрополит је, сходно одлуци тадашњег Васељенског Патријарха, требало да се устоличава у Москви, али да се при томе подчињава Васељенском Патријарху.

У последње време смо доста истраживали у архивама. Пронашли смо сву постојећу документацију у вези са тим догађајима – 900 страница докумената, како на грчком, тако и на руском језику. Они јасно показују да је Кијевска митрополија, одлуком Васељенске Патријаршије, била у саставу Московске Патријаршије, и нигде се не наводи привремени карактер те одлуке, никакве временске одреднице нису биле постављене. Ни у једном од тих докумената није речено да ће Кијевска митрополија бити у саставу Московске патријаршије ни десет, ни двадесет, ни сто година. Никада за протекла три и више столећа Васељенски Патријарх није оспоривао пребивање Кијевске митрополије у саставу Московске Патријаршије – ни Патријарх Димитрије, ни његови предходници, ни, садашњи Патријарх Вартоломеј.

Осим тога, не смемо заборавити да је Кијевска митрополија у тренутку када је ушла у састав Московске Патријаршије, територијално била много мања, него садашња Украјинска Православна Црква Московске Патријаршије – то је сасвим друга територија, од оне која је тада прикључена. Управо ова Украјинска Православна Црква и представља једину канонску Помесну Украјинску Цркву.

Нема потребе стварати неку нову „помесну цркву Украјине“, када Украјина има Помесну Цркву. Та Црква поседује више од 12 хиљада парохија, преко 200 манастира, обједињује милионе верника по читавој територији Украјине. И она није тражила аутокефалију.

Епископат, свештенство и верници те Цркве су против аутокефалије, што је врло убедљиво потврдио Архијерејски састанак, који је одржан у Кијеву. 25. јуна се прослављао дан небеског покровитеља Блажењејшег митрополита Кијевског и све Украјине Онуфрија. Окупили су се ахријереји из целе Украјине – око 70 архијереја. Саслушавши извештај четворице митрополита о посети Фанару, они су донели декларацију.

Надам се да ће и грчки народ сазнати за ту декларацију преко ваших уважених медија. Нисам видео тај текст, јер он још увек није објављен, али сам чуо од украјинских архијереја да се у тој декларацији говори о неопходности очувања садашњег статуса Украјинске Православне Цркве. Она одражава позицију верника, клира и епископата Украјинске Цркве у вези са датим питањем.

— То што сте рекли Владико, звучи врло убедљиво. На крају, желео бих да Вам поставим још једно питање. Расколник Филарет се једном изјаснио како планира да одузме и Лавре, чим оствари горе наведену замисао. Како бисте Ви то прокоментарисали?

— Филарет Денисенко је током протеклих 25 година на разне начине обмањивао народ. Сада он убеђује људе да ће Васељенски Патријарх у блиској будућности дати аутокефалију његовој структури. При томе, он говори да, наводно, неће пристати ни на шта ниже од патријаршије – ни на какву митрополију или архиепископију. Он говори: „Ја сам патријарх и остаћу патријарх“. Чини се да је то најважније што га занима, - да му не одузму патријаршијски аналав који је незаконито присвојио.

Он већ говори о томе да, чим буде створена та нова, црквена структура, у њу ће прећи Кијево-Печерска лавра, и Почајевска лавра. Схватате да верници неће препустити Лавру? Сада је око 50 храмова канонске Украјинске Цркве незаконито заузето од стране расколника. Врши се насиље над православним верницима. Замислите шта ће се догодити ако расколници крену да заузимају Лавру. Скупиће се хиљаде људи, браниће ове обитељи; пролиће се крв. Ко ће одговарати за крвопролиће? Зато, мислим да ни у ком случају не треба то допустити.

Сматрам да врло важан фактор дијалога, који је одржан у Фанару, представља и то што је Патријарх Вартоломеј подвукао: раскол је за њега раскол, а у Филарету Денисенко он види иницијатора тог раскола. Сем тога, Патријарх Вартоломеј је рекао да људи, који шире сведочанства по којима је, наводно, већ написан Томос о аутокефалији, представљају непријатеље Васељенског Патријарха. Такву информацију је дао на „Петом каналу“ украјинске телевизије један архимандрит, близак одређеним круговима Васељенске Цркве. Он је рекао како је Томос већ написан, да је његов аутор „генијални грчки каноничар, професор Атинског универзитета“. Та информација је, наравно, изазвала изненађење у Украјини, али је Патријарх Вартоломеј јасно рекао да нема никаквог томоса, а они који шире лажне гласине да га има – да су то непријатељи Васељенске Цркве.

Све стране процеса треба да схватају одговорност за оно што се сада дешава, и за оно што ће се дешавати. Делегација Васељенског Патријарха обилази Помесне Православне Цркве, како би установила, какав је став тих цркава према аутокефалији Украјинске Цркве. 9.јула делегација ће посетити Москву. Ми ћемо, наравно, пажљиво саслушати аргументе, које ће пред нас изнети. Мислим да је најважније да између наше две Цркве, Васељенске и Руске почне озбиљан диалог. Става сам да је, индиректна размена мишљења, која се одвија последњих месеци, између осталог и преко средстава масовних информација, неправилан начин решавања проблема украјинског раскола. Сматрам да је најбољи начин за то – ући у преговоре.

Чини ми се да је врло важно да Помесне Цркве покажу солидарност која представља залог јединства Православне Цркве. Било које подржавање раскола може да ослаби то јединство, а уз то, подржавање раскола на једном месту, аутоматски буди расколнике и у другим местима.

Руска Православна Црква није ништа мање од Васељенске заинтересована за то да се расколници врате Цркви. Сматрамо да је пут повратка отворен за расколнике. Сем тога, не тако далеко, у децембру прошле године Филарет Денисенко се обратио епископату Руске Православне Цркве на челу са Патријархом Кирилом, да једни другима опростимо грехе прошлости и кренемо путем дијалога. Наша Црква је позитивно одговорила на добијено писмо. Али, чим је то постало познато, неко је опоменуо Филарета, и следећег дана је он јавно негирао све оно што је написао у свом писму. То значи да у Украјини постоје силе, које не желе да се расколници врате Цркви канонским путем, већ насупрот, желе да легитимишу раскол.

Током сусрета са украјинским јерарсима, Патријарх Вартоломеј је јасно изјавио да никакве легитимације раскола неће бити, и то је врло важна изјава. Надам се да ће решавање проблема украјинског раскола ићи искључиво канонским путем. Надам се да у основи одлуке Васељенског Патријархата у вези са овим питањем, не лежи концепција коју је изложио митрополит Пергамски Јован, - концепција која није основана на реалном познавању ситуације, већ на једностраном и необјективном ослањању на изворе тристагодишње старости.

— Захваљујем Вам се, Ваше Високопреосвештенство на прелепој беседи.

— И ја се Вама захваљујем и желим вам успеха у тако важном задатку, који годинама испуњавате.

Извор: Православие.ру

Годишњица упокојења митрополита Павла (Салибе)

Wed, 04 Jul 2018 08:19:00 +0000

Извор: Српска Православна Црква

Митрополит Амвросије: Патријарх Вартоломеј против легализације раскола у Украјини

Tue, 03 Jul 2018 18:34:00 +0000

„Кампања за легализацију раскола, коју сада покрећу одређене украјинске политичке снаге и медији – то је чиста пропаганда с којом Патријарх Вартоломеј нема никакве везе“, рекао је Митрополит Амвросије током сусрета с Митрополитом запорошким и мелитопољским Луком, објављено је на сајту Запорошке епархије Украјинске православне цркве Московског патријархата.

Одговарајући на питање запорошког архијереја да ли Патријарх Вартоломеј жели да потпише у блиској будућности томос о аутокефалности Цркве у Украјини, представник Константинопоља је одговорио да нема такве намјере и православне вјернике посавјетовао да не насједају на пропагандистичке трикове медија.

„Док год нема мира и јединства у Украјини, док год се не нађе пут за исцјељење раскола, све док се не покају они који су учинили рану раскола на тијелу Мајке Цркве – говорити о томосу је прерано“, казао је Митрополит Амвросије.

Истовремено, истакао је чињеницу да Патријарх константинопољски „једино жели да помогне решавању питања раскола, а не стварање још једног раскола“, стоји на сајту Епархије.

Представници двију цркава сусрели су се током недавно завршених торжестава у грчком граду Верија посвећених спомену на Светог апостола Павла.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Александријски Патријарх Теодор II позвао Денисенка на покајање

Tue, 03 Jul 2018 18:31:01 +0000

„Уколико шизматик Денисенско хоће да се врати у лоно Цркве, неопходно је да се врати одакле је отишао. Оно што је отпало треба да се врати тамо одакле је отпало. Бог је милостив према ономе који се каје. Тако и Црква опрашта и прима у свој матерински загрљај онога ко се каје“, казао је Патријарх Теодор током разговора с Митрополитом запорошким и мелитопољским Луком, наводи се у саопштењу.

Патријарх Теодор и Митрополит Лука имали су сусрет током светковине у част Светог апостола Павла у грчком граду Верија. Коментаришући недавну изјаву предсједника Украјине Петра Порошенка о неопходности успостављања у држави „једне помјесне аутокефалне православне цркве“, Патријарх александријски је примијетио да савремене политике чешће наносе штету Цркви, него што јој помажу. По његовом мишљењу, било каква питања која се тичу аутокефалности морају се решавати кроз разговоре са свим помјесним црквама и „само укупна подршка може да допринесе њиховом решавању“.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Манастири Свете Горе осудили грчку владу због признања имена Македоније

Tue, 03 Jul 2018 11:07:25 +0000

Коминике Светог кинота Свете Горе о признању грчке државе „Северна Македонија“:

„Света заједница Светог Атоса са великом тугом и жалошћу примила је вест о заједничком потписивању Споразума о имену суседне земље Скопља. Наравно, ми хришћани морамо да се трудимо свим силама да ујединимо све православце, да се отарасимо раздора, да постигнемо мир, и да на сваки могући начин избегнемо стварање жаришта фанатизма и верске и етничке мржње. Поред тога, пожељно је решити дугорочни проблем назива државе Скопља и пуне обнове односа, јер Свету Гору годишње посећује велики број ходочасника из суседне земље, који су ту ради мира у души у атмосфери истинског духовног јединства и љубави. Међутим неприхватљиво је, у име горе поменутих добрих циљева, решити овај велики национални проблем кроз импровизоване, нетранспарентне и исхитрене поступке, заузимајући ставове који су у супротности са научном истином, историјском стварношћу и сећањем, тако да то угрожава националну свест грчког народа.

Грчка држава не сме да прихвати обавезујуће међународне споразуме, који – као што се показује масовни народни одзив који је у току – неће бити прихваћени од стране огромне већине нашег народа. Конкретно, као атонски монаси и чувари историјске, духовне и културне традиције, која траје више од хиљаду година, не можемо се сложити да се македонски идентитет уступа језику и народу који нису везани за древни македонски грчки дијалект и грчко порекло древних Македонаца. Не можемо схватити како се грчки политичари са факултетским дипломама, а међу њима и универзитетски професори, односе према приписивању македонског језика и етничке припадности људима чије се порекло и језик показују као словенски!

Позивамо грчки парламент и владу да поштују вољу грчког народа и историјску истину. Свети Атос као непроцењив духовни и историјски центар Македоније и наше земље, где од времена његовог формирања мирно коегзистирају православни различитих језика и националног порекла, сматра да грчка држава признавањем македонског језика и националности презире историју и истину, и представља издају националне свести хеленизма. Нека би заштитница Свете Горе Пресвета Богородица просветлила оне који руководе државом како би схватили своје грешке и како би их почели исправљати, да би се најзад постигао споразум који поштује истину и који представља основу за јединство и заједнички мирни пут два народа који деле исту веру у нашу православну цркву.

Сви представници и старешине двадесет светих манастира Светог Атоса у заједничком договору“

Од 1993. године, у међународној пракси, укључујући документе УН, на инсистирање Грчке, за име Републике Македонија користи се службени назив „Бивша Југословенска Република Македонија“ (Former Yugoslav Republic of Macedonia, FYROM, македонски: „Поранешна Југословенска Република Македонија“).

Територија Републике Македоније, чије су границе успостављене после Другог светског рата, није идентична историјској области Македоније. Поред тога, постоје подручја Македоније (Егејска Македонија) у Грчкој и у Бугарској (Пиринска Македонија). Република Македонија је око 35,8% површине историјске Македоније (52,4% припада модерној Грчкој, 9,6% Бугарској).

Године 1991. при распаду Југославије територија Македоније није претрпела измене. Али појава независне државе са именом „Македонија“ довела је до политичких спорова са Грчком у погледу тога да нова држава користи називе „Македонија“ и „Македонци“. У 2004. години, Сједињене Државе су званично признале Републику Македонију под овим именом. Али Европска унија је изјавила да ће наставити да користи претходно име земље – „Бивша Југословенска Република Македонија“. Европска унија је такође дала Грчкој гаранције да Македонија може постати пуноправни члан ЕУ тек после промене свог имена. Македонија је 2011. години поднела тужбу Међународном суду правде у Хагу, оптужујући Грчку за стварање препрека уласку Македоније у ЕУ и НАТО. Тај суд је 5. децембра 2011. године донео одлуку да Грчка нема право да блокира чланство Македоније у НАТО, ЕУ и другим међународним организацијама.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Букурешт: Дипломирани студенти положили заклетву верности

Mon, 02 Jul 2018 15:51:33 +0000

Свечаност је одржана у патријаршијској дворани у присуству Његовог Блаженства патријарха Данила, професора и других гостију. Патријарх је у свом говору казао да је богословље наука о спасењу и вечној радости и да су за проучавање богословља потребни „посвећеност и интелектуални подвиг“.

„Циљ богословља је отварање људске душе Богу - извору радости, нарочито у нашем времену, када је свет у великој мери изгубио осећај радости и духовног мира због слабљења праксе молитве.“

„Као богослови морамо уносити наду тамо где је очајање; љубав и заједништво где постоје неслога и мржња; достојанство тамо где се људско достојанство потцењује,“ рекао је патријарх Данило.

Претходно су студенти теологије присуствовали Божанској Литургији и доксологији одслуженој у универзитетској капели Свете Катарине.

Факултет православног богословља у Букурешту је основан 12. новембра 1881. године, али је званично државно признат 1890. године. Сада је у саставу Букурештанског универзитета и носи име патријарха Јустинијана Марине.

Извор: Српска Православна Црква

Епископ диоклијски, изабрани буеносајрејско-јужноцентрално американски г. Кирило служио у Светотројичноалександроневској лаври у Петрограду (ФОТО+ЗВУЧНИ ЗАПИС)

Mon, 02 Jul 2018 08:46:29 +0000

Поред Владике Кирила из Митрополије црногорско-приморске служивали су протојереј Мирчета Шљиванчанин, парох подгорички и протођакон Владимир Јарамаз.

После литургије бројном вјерном народу обратили су се Преосвештени Епископи г. Назарије и г. Кирило, а празничну поуку говорио је по благослову Владике Назарија игуман Силвестар, сабрат Лавре.

На свечаном ручку Владику Назарија и братство ове свете обитељи поздравио је по благослову Владике Кирила, протојереј Мирчета Шљиванчанин.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Предавање Епископа нишког Г. Арсенија на традиционалном симпосиону "Павлија" У Верији

Mon, 02 Jul 2018 08:44:06 +0000

Извор: Српска Православна Црква

Делегација Васељенске Патријаршије у Риму

Sun, 01 Jul 2018 18:51:13 +0000

Већ према традицији, делегација Васељенске Патријаршије присуствовала је миси у част светих апостола Петра и Павла, покровитеља Католичке Цркве, данас у петак. „Ово присуство је још један знак да смо на путу заједништва и братства које карактерише наше Цркве захваљујући Божјој помоћи“, рекао је Папа у свом обраћању после молитве Ангелуса на Тргу Светог Петра.

Католичка Црква обележава празник светих апостола Петра и Павла 29. јуна, по новом календару. Према предању, скончали су око 64. године као мученици у Риму и тако су покровитељи Светог града, због чега је овај дан празник у Риму и Ватикану.

Традиција је да висока делегација Васељенске Патријаршије учествује на прославама римског престола. Са своје стране, Ватикан ће послати делегацију на прославу цариградског престола, на празник светог апостола Андреја Првозваног.

Извор: Српска Православна Црква

Прослава поводом 26-годишњице канонске обнове Цркве у Албанији

Sun, 01 Jul 2018 16:04:03 +0000

Овом поводом, у Саборној цркви Васкрсења Христовог у Тирани све православну Литургију служили су архиепископ Анастасије и митрополити: Јован Корче, Димитрије Ђирокастра, Антоније Елбасана, Натанаил Амантије, владика Асти Вилиса, као и свештеници Архиепископије и других митрополија.

Његово Преосвештенство Антоније одржао је проповед поводом светковања Рођења светог Јована Крститеља (по новом календару).

На крају Литургије, у име православних верника и свештенства, митрополит корчански Јован честитао је Архиепископу поводом ове светковине. Архиепископ Анастасије је подсетио младе на збивања тих историјских дана све до његовог прихватања дужности, и топло захвалио учесницима на њиховим жељама и подршци.

Извор: Митрополија црногорско-приморска