<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/page/88/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x442;&#x438;&#x43C;&#x43E;&#x447;&#x43A;&#x438; &#x418;&#x43B;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43E;&#x43D; &#x43D;&#x430; &#x43B;&#x438;&#x442;&#x443;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x438; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x43A;&#x440;&#x430;&#x459;&#x430; &#x41E;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x41D;&#x43E;&#x440;&#x432;&#x435;&#x448;&#x43A;&#x43E;&#x433;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0-%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B2%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B3-r10261/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/olsok04.jpg.88a886bb699d1fc701cb0afba1c9acbf.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://2.bp.blogspot.com/-HcE-IcHz3aI/W3VZbKT5QPI/AAAAAAAAuEQ/fVsKa_R7tKMQ0A1wv8qN2qnX-we7pen7gCLcBGAs/s1600/olsok12.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="240" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="320" alt="olsok12.jpg" data-src="https://2.bp.blogspot.com/-HcE-IcHz3aI/W3VZbKT5QPI/AAAAAAAAuEQ/fVsKa_R7tKMQ0A1wv8qN2qnX-we7pen7gCLcBGAs/s320/olsok12.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Тога дана, по први пут после скоро девет векова, православни хришћани на истоку Норвешке, међу којима су већину чинили православни Норвежани, молитвено су обележили сећање на мученичку кончину оснивача града Сарпсборга и вечног краља Норвешке  – Светог Олава Харалдсона. Божествену Литургију служили су архимандрит Доротеј (Форснер), игуман манастира Свете Тројице из места Бредаред у Краљевини Шведској, и јереј Горан Спасојевић из Сарпсборга, клирик Епархије британско-скандинавске, који по благослову надлежног архијереја опслужује мисионарску парохију. Литургијском сабрању поред тридесетак редовних посетилаца присуствовали су и Епископ тимочки г. Иларион, протонамесник Зоран Голубовић из Зајечара, као и архимандрити Дамаскин и Атанасије из Грузијске Патријаршије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У току празничне службе освећени су славски колач и кољиво које су ове године припремиле породице Сулберг и Спасојевић, а након богослужења присутнима се бираним речима обратио епископ Иларион. У топлој здравици, Владика је заблагодарио архимандриту Доротеју, јереју Горану Спасојевићу и присутнима на топлом дочеку и поручио:</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Ја сам лично по први пут у Норвешкој. Овде смо већ пет-шест дана, и уз благодарност Богу за прилику да посетим ову лепу земљу, изражавам и благодарност надлежном Епископу из Српске Цркве, владики Доситеју, за благослов да посетим његову епархију. У овој земљи сам видео много предивних ствари. Видео сам људе који су љубазни, срдачни, педантни и који воле своју земљу и воле природу коју нам је Бог дао. Видео сам људе који веома држе до свог здравља и који се веома брину о њему. Видео сам многе људе који трче, возе бицикле и баве се другим спортовима и сетих се оне античке пословице, или мудрости, да је у здравом телу здрав дух. Али ми, као људи који смо у Цркви Христовој, сагледавамо живот и свет око нас много даље и много дубље него што је телесно здравље. И зато ми је велика радост да у овој земљи боравим на овом месту где се на православан начин прославља Бог, Пресвета Богородица и Његови Светитељи.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><a href="https://4.bp.blogspot.com/-eYX_Mx5YozE/W3VZfQ1DoDI/AAAAAAAAuEU/VyD6_ppU3uoy6lEDCWtEwaWuh7laUmlkQCLcBGAs/s1600/olsok-01.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="320" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="240" alt="olsok-01.jpg" data-src="https://4.bp.blogspot.com/-eYX_Mx5YozE/W3VZfQ1DoDI/AAAAAAAAuEU/VyD6_ppU3uoy6lEDCWtEwaWuh7laUmlkQCLcBGAs/s320/olsok-01.jpg"></a></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-У једном тренутку сам помислио да је, заиста, велика историјска штета и недостатак што скандинавски народи нису имали ближих и чешћих контакта са Православљем. Зато што много заједничких црта као народи и као људи имамо. Све оно добро што је овде побројано, то се може наћи и у српском, руском, грчком, бугарском и у свим православним народима. И зато се надам и молитвено желим да и ова мисионарска парохија напредује у свом развоју. Да људи који се труде за своје здравље преко њега дођу и до познања да постоји и духовно здравље, које нам је много потребније од телесног здравља. Епархија на којој сам пре неки дан напунио четири године моје епископске службе налази се на крајњем истоку Србије, смештена уз границу са Румунијом и Бугарском. Многи људи из тог краја су на привременом раду у Скандинавији. Нека би Господ, молитвама Пресвете Богородице и Светог краља Олава, свима људима из нашег краја, наше Отаџбине, овде даровао благодат, мир и благослов. А ја ћу се потрудити да одавде за Србију, колико ми Бог помогне,  понесем све оно што је добро и што је примењиво за наше поднебље тамо, да нам буде свима на корист. И као што смо слушали у данашњем Јеванђељу да је потребно да љубимо једни друге, тако и ми треба да једни друге љубимо и волимо у Господу, да бисмо тако посведочили да заиста верујемо у Једнога Бога Оца и Сина Његовог и Духа Светога. Амин, поручио је Владика тимочки г. Иларион.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Као и обично, после свете Литургије, у дому породице Сулберг приређена је празнична трпеза коју је благословио епископ Иларион. Током вишечасовног дружења приређен је кратак, али занимљив, културно-уметнички програм. Теолог Јоханес Сулберг говорио је о животу Светог краља Олава, а у част присутног српског архијереја вредни домаћини извели су неколико песама. Прво су своје вокално умеће пред епископом Иларионом исказали Норвежани Јоханес и Ингрид-Лусиа Сулберг (Johhanes, Ingrid-Lucia Solberg), Ларс и Гру-Сунива Карлшоен (Lars, Gro-Sunniva Karlsøen), певајући једну од најстаријих песама/химни посвећених Светом краљу Улаву (Ljoset yver landet dagna/Lux illuxit laetabunda) насталу око 1100 године. Након њих су се зачули звуци козачке песме са југа Русије (На гори је стојао козак), коју су громко отпевали Кирил Дмитријевич Коновалов и Татјана Хрибко. Музички део програма затворен је песмом Онамо `намо, коју је заједно са присутним Србима певао јереј Горан Спасојевић.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><a href="https://3.bp.blogspot.com/-psFjyVXecdg/W3VZjsQiJhI/AAAAAAAAuEY/3FIfZNI97Q89uHh7YM5Hsj-U2_hNASqYgCLcBGAs/s1600/olsok08.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="320" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="240" alt="olsok08.jpg" data-src="https://3.bp.blogspot.com/-psFjyVXecdg/W3VZjsQiJhI/AAAAAAAAuEY/3FIfZNI97Q89uHh7YM5Hsj-U2_hNASqYgCLcBGAs/s320/olsok08.jpg"></a></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">После културно-уметничког програма Ларс Карлшоен се испред Црквеног одбора мисионарске парохије Успења Пресвете Богородице обратио архимандриту Доротеју (Форснеру) – који по благослову надлежног владике Доситеја од оснивања духовно руководи мисионарском заједницом у Сарпсборгу – и упутио му речи захвалности на свему што је до сада учинио и чини за добробит свих православних који живе у овом делу Норвешке. Пре него што су драги гости из Србије кренули пут Осла Ларс Карлшоен бираним речима захвалио је владики Илариону на посети. Епископ тимочки узвратио је позивом и жељом да у блиској будућности чланови мале православне заједнице на истоку Норвешке посете Епархију тимочку и њене светиње.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">И како је неко од присутних приметио, Господ је уредио да исток Норвешке и град Сарпсборг, једну од три најстарије престонице Норвешке (основан 1016. године), на дан када се прославља небески покровитељ и заштитник ове лепе земље на северу Европе, посети Епископ Српске Православне Цркве чија се епархија налази на истоку Србије. Та симболика само је утврдила чланове ове мале интернационалне православне заједнице, под покровитељством Британско-скандинавске епархије, да и убудуће торжествено прослављају дан када је на пољу Стиклестад (29.јул/11. август), за веру Христову мученички пострадао Свети краљ Олав Харалдсон. А за анале Архијерејског намесништва скандинавског Епархије британско-скандинавске овај дан остаће упамћен као дан када је први пут Српска Црква литургијски прославила једног од највољенијих православних светитеља овог дела Европе.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><a href="https://2.bp.blogspot.com/-btXEOLtS-FE/W3VZ9bhB8BI/AAAAAAAAuEk/--puseJySIwEWNtJ3w99BzesxnBqWkHPQCLcBGAs/s1600/ulaf_norveshki1.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="320" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="248" alt="ulaf_norveshki1.jpg" data-src="https://2.bp.blogspot.com/-btXEOLtS-FE/W3VZ9bhB8BI/AAAAAAAAuEk/--puseJySIwEWNtJ3w99BzesxnBqWkHPQCLcBGAs/s320/ulaf_norveshki1.jpg"></a></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://eparhija-timocka.org/proslava-svetog-kralja-olava-norveskog/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Епархија тимочка</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10261</guid><pubDate>Thu, 16 Aug 2018 15:38:35 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x43E;&#x43B;&#x434;&#x430;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x430;&#x43E; &#x43F;&#x440;&#x432;&#x438; &#x434;&#x440;&#x436;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x443; &#x438;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x458;&#x438; &#x43A;&#x43E;&#x458;&#x438; &#x43A;&#x43E;&#x458;&#x438; &#x441;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x43F;&#x435;&#x43E; &#x434;&#x43E; &#x432;&#x440;&#x445;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%83-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%BE-%D0%B4%D0%BE-%D0%B2%D1%80%D1%85%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B5-r10258/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/298589p.jpg.d8c3a111b2ce8807ebd16d8355158d65.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Председник државе је управо завршио још једно тродневно поклоничко путовање, током којег је обишао неколико планинских светих обитавалишта, целивао чудотворне иконе и мошти које се тамо чувају, и такође постао први председник једне владе у историји који се икада лично попео на врх Свете Горе.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Председник Додон је раније објаснио да је Света Гора врло блиско везана за Молдавију, пошто су многи владари Молдавије између 15. и 17. века обновили неколико светогорских манастира и молдавски монаси су се  одувек подвизавали на Светој Гори, оснивајући манастире и испосничке келије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Прва пауза на поклоничком путовању за председника и његову пратњу у недељу био је Ватопед, где су се сусрели са игуманом архимандритом Јефремом и целивали манастирске свете утвари. Иначе, председник Додон се састајао са игуманом Јефремом неколико пута раније док је био у посети Светој Гори. Онда су заједно отишли до административне престонице Кареје.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Они су такође посетили Иверски манастир, келију Св. Андреја, и манастир Светог Павла, који су помагали молдавски владари у стара времена.  Председник је имао прилику да целива свете утвари и да разговара са игуманом архимандритом Партенијем. Одатле су поклоници отишли у скит Свете Ане, где су целивали очувано стопало богородитељке Свете Ане.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Од Свете Ане председник је следећег јутра у 6 ујутро започео пешачење до врха Свете Горе, који се налази на 2033 метара надморске висине. Поклоници су превалили раздаљину од 9 миља за 5 сати и молили су се у Преображењској цркви која их је чекала на самом врху. Није познато да је иједан државник раније посетио сам врх Свете Горе.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Онда су одлучили да се спусте у келију Панагија, коју је сама Пресвета Богородица посетила, на висини од 1500 метара. Тамо је председник Додон поклонио копију чудотворне иконе Пресвете Богородице Гербовецкаја, која се сматра заштитницом Молдавије. Потом су се вратили до Свете Ане истог дана у 8 увече и преноћили су у келији Светог Јована Златоуста, где су присуствовали Божанској Литургији следећег јутра поводом проналаска Животворног Дрвета Крста.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Председник Молдавије је најзад посетио српски манастир Хиландар и потом отпутовао даље Грчком.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/moldavski_predsednik_postao_prvi_drzhavnik_u_istoriji_koji_koji_se_popeo_do_vrha_svete_gore" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10258</guid><pubDate>Thu, 16 Aug 2018 15:32:27 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423;&#x441;&#x43D;&#x443;&#x43E; &#x443; &#x413;&#x43E;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x443; &#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x442;&#x435;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x440;&#x443;&#x43F;&#x43E;&#x459;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x413;&#x435;&#x440;&#x43C;&#x430;&#x43D; (&#x410;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430;&#x434;&#x438;&#x441;) &#x438;&#x437; &#x412;&#x430;&#x441;&#x435;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x448;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83%D1%81%D0%BD%D1%83%D0%BE-%D1%83-%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81-%D0%B8%D0%B7-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B5-r10242/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/298509.p.jpg.80d0ad05383ab21c852abd98f0bdc8ab.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;">* * *</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Митрополит Герман (световно име Јоаникис Атанасијадис) рођен је 17. септембра 1939. године у Цариграду. Завршио је Велику школу грчког народа у Цариграду, после чега је студирао на Богословској академији на Халки (1950-1954). Замонашен је и добио је име Герман 10. октобра 1953. године и рукоположен за јерођакона следећег дана.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Постао је јеромонах 15. августа 1966.  г. и уздигнут у чин архимандрита и тако постављен за протосинђела у Митрополији Деркојској 29. октобра 1966. Изабран је за епископа 6. фебруара 1972. г. као викар Митрополије Деркојској. За титуларног  епископа Теодорупоља изабран је  5. фебруара 1987. године и устоличен за епархијског епископа ове епархије 2. октобра 1990. године.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Постављен је за игумана манастира Свете Тројице на острву Халки 10. јануара 1991. г. и то је био до 1995. године, када је постављен за исповедника Архиепископије цариградске.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/arhijerej_vaseljenske_patrijarshije_usnuo_u_gospodu" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10242</guid><pubDate>Wed, 15 Aug 2018 14:22:32 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x438;&#x442;&#x435;&#x440; &#x411;&#x440;&#x430;&#x443;&#x43D;, &#x201D;&#x425;&#x440;&#x438;&#x448;&#x45B;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x432;&#x43E; &#x43D;&#x430; &#x43F;&#x443;&#x442;&#x443; &#x443; &#x441;&#x440;&#x435;&#x434;&#x45A;&#x438; &#x432;&#x435;&#x43A;&#x201D;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%83%D0%BD-%E2%80%9D%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%83%D1%82%D1%83-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%E2%80%9D-r10213/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/111.png.e7d2c4d92a482fc4828f7d89bf634916.png" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У овој књизи пред нама, а која у оригиналу гласи: The Ransom of the Soul. Aftelife and Wealth in Early Western Christianity, објављене код Harvard University Press, а на немачком: Deр Preis des еwigen Lebens. Das Christentum auf dem Weg ins Mittelalter, продире у густе слојеве времена напрегнутог сућељавањима између политеистичко-паганског и хришћанског у Римском царству.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Нови хришћански идеали су били сучељени са позноантичком животном стварношћу.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Браун нам дочарава дух времена тиме што нас драматуршки уплиће у живе дебате савременика о схватању улоге богатства и новца у једном друштву које је реско раздвајао дубоки јаз између добро ситуираних и велике већине сиромашних. Аутор нам описује животне форме једноставних људи, са једне, и богатих, с друге стране. У позадини овог наратива се налази светски историјски процес који је на своме крају означио крај Римског царства и слику Цркве која се завештала сиромаштву.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Питер Браун овом књигом отвара неуобичајену перпсективу погледа на хришћансто, на време његовог настанка и раних хришћанских представа о ононстраном. Ово је неуобичајена, сјајна панорама прелома времена између антике и средњег века.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	<span style="font-size:14px;"><i>Протојереј-ставрофор Зоран Андрић (Минхен)</i></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><i><b>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/piter_braun_hrishtshanstvo_na_putu_u_srednji_vek" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></b></i></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10213</guid><pubDate>Mon, 13 Aug 2018 09:33:12 +0000</pubDate></item><item><title>&#x422;&#x440;&#x430;&#x436;&#x438; &#x441;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x45B; &#x440;&#x430;&#x434;&#x438; &#x43E;&#x441;&#x442;&#x432;&#x430;&#x440;&#x438;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x432;&#x43E;&#x434;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x458;&#x435;&#x437;&#x438;&#x43A;&#x435; &#x421;&#x440;&#x435;&#x434;&#x45A;&#x435; &#x410;&#x437;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5-%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5-r10169/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/298243.p.jpg.8ccbc0a7eb2d56d60865679f41537de1.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	С тим у вези, сарадник Мисионарске комисије при Епархијском савету Москве ђакон Дионисије Мишков добио је у задатак да скупи финансијска средства како би се остварила прва етапа систематског превода главних православних текстова о вери и богослужењу на узбечком, таџичком и киргијском језику.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У плану је да се објави професионални превод „Катихизиса“ Светог Николаја Српског, затим Поуке онима који прилазе из ислама, мисионарски листићи и Часловац.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/08/10/trazi-se-pomoc-radi-ostvarivanja-prevoda-na-jezike-srednje-azije/" rel="external nofollow">Митрополија црногорско-приморска</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10169</guid><pubDate>Fri, 10 Aug 2018 20:44:41 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x443;&#x441;&#x438; &#x43E;&#x431;&#x458;&#x430;&#x432;&#x438;&#x43B;&#x438; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x440;&#x443;&#x447;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x41E;&#x43C;&#x438;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x438;&#x43A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8-%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B5-r10162/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/34_7.jpg.6753e6e028adb8200f9d264605d4e495.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Уџбеник је плод сарадње Кијевске духовне академије и Курске духовне семинарије. Главни аутор је проректор за науку Кијевске духовне академије, кандидат историјских наука, кандидат богословља Владимир Бурега, који је око шест година предавао Омилитику на Московској духовној академији. Руководилац ауторског колектива и научни редактор овог издања је ректор Курске духовне семинарије, кандидат филолошких наука, архимандрит Симеон (Томачински).</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У изради уџбеника узели су учешће магистар богословља јеромонах Јован Копејкин; предавач Омилитике на Курској духовној семинарији јереј Константин Аристов; декан Педагошког факултета Светотихоновског хуманистичког факултета, доктор филолошких наука Т. Скљарова; директор издавачке куће Факултета за постдипломске и докторске студије „Познање“ Партеноф и заменик главног уредника ове кући М.Г. Калинин.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Овде се наводи и то да је у сврху припреме овог уџбеника проф. Моковске духовне академије, кандидат богословља, игуман Дионисије (Шлемов) превео са новогрчког уџбеник Омилитике професора Јована Фундулиса, који служи као приручник на грчким богословским факултетима (ово дело  је својевремено преведенп и објављенп на српском).</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/rusi_objavili_novi_priruchnik_omilitike" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Православие.ру</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10162</guid><pubDate>Fri, 10 Aug 2018 18:56:52 +0000</pubDate></item><item><title>&#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x43F;&#x430;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x43E;-&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D; &#x443; &#x440;&#x43E;&#x434;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x441;&#x435;&#x43B;&#x443; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x422;&#x435;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x440;&#x430; (&#x424;&#x458;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x440;&#x430;) &#x423;&#x448;&#x430;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D1%83-%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D1%84%D1%98%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0-r10119/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/38720652_2205046029729274_4525769737451339776_n.jpg.ef269ab72394633a7bc78f513583f10f.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У пастирској беседи владика Венијамин је истакао да је пример човека као што је Фјодор Ушаков неопxодан за покољења која долазе. -Данас се сећамо Адмирала, заштитника нашег отачаства. Ми њега прослављамо посебно овде, зато што је он овде крштен, овде је одрастао и долазио је у овај храм, који је у то време био манастирски храм. У њему се напојио духовном мудрошћу и молитвеношћу. Наравно, олитве његовог деде Преподобног Фјодора имале су велику улогу у његовој духовној постојаности с којом је заиста постао национални херој, не само нашег народа, већ и других народа. Стога ми њега прослављамо на данашњи дан и дужни смо да и сами подражавамо такве узоре.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Фјодор Ушаков давно је постао узор не само Русима, већ и православним хришћанима у многим земљама света. У беседи окупљенима, Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован истакао: -Овде смо сабрани из разних српских земаља: Србије, Црне Горе и Републике Српске. Дошли смо у Русију како бисмо заблагодарили руском војнику, који је нас, Словене на југу, спасаво вековима.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">На крају молитвеног сабрања владика Јован је уручио је владици Венијамину копију иконе Богородице Филермосе, коју је насликао апостол и јеванђелист Лука, а затим је обављен крсни вход - литија од храма до споменика подигнутог на обали Волге у част Светог праведног адмирала Теодора (Фјодора) Ушакова и његовог деде Фјодора Санксарског.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/vladika_slavonski_jovan_u_rodnom_selu_admirala_ushakova" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10119</guid><pubDate>Tue, 07 Aug 2018 14:21:10 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x430;&#x458;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;&#x43D; &#x441;&#x443;&#x441;&#x440;&#x435;&#x442; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x430;&#x445;&#x430; &#x412;&#x430;&#x441;&#x435;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x438; &#x421;&#x432;&#x435;&#x440;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x443; &#x426;&#x430;&#x440;&#x438;&#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%85%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%83-%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-r10114/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/PA-7528158-350x250.jpg.475c79e98b0c4318adac1399fcc2da0e.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">До претходног сусрета Свјатјејшег патријарха московског Кирила са Свјатјејшим патријархом Вартоломејем дошло је на Сабрању предстојатеља православних аутокефалних Цркава, којије држан од 22. до 27. јануара 2016. године у Женеви у Швајцарској.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Раније су се ова два патријарха састајали у времену од 6. до 9. марта 2014. на Сабрању предстојатеља аутокефалних православних Цркава у Цариграду; 7. октобра 2013. у Подгорици (Црна Гора); за време посете Свјатјејшег патријарха васељенског Московској Патријаршији 22-31. маја 2010, као и у оквиру званичне посете московског патријарха Кирила областима Васељенске Патријаршије 4. до 6. јула 2009. године.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/najavljen_susret_patrijaraha_vaseljenskog_sveruskog_u_carigradu" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a> </i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10114</guid><pubDate>Tue, 07 Aug 2018 08:36:25 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x447;&#x435;&#x43E; &#x443;&#x43F;&#x438;&#x441; &#x43D;&#x430; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x443; &#x431;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x443; &#x430;&#x43A;&#x430;&#x434;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x458;&#x443; &#x201E;&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x41C;&#x430;&#x440;&#x43A;&#x430;&#x201C; &#x410;&#x43B;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x448;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D0%BE-%D1%83%D0%BF%D0%B8%D1%81-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D1%83-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%83-%E2%80%9E%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%E2%80%9C-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B5-r10113/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/akademija_1.jpg.e30d2d451e0740184b6373a5fd9203d1.jpg" /></p>
<p>
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/pocheo_upis_na_pravoslavnu_bogoslovsku_akademiju_svetog_marka_aleksandrijske_patrijarshije" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</p>]]></description><guid isPermaLink="false">10113</guid><pubDate>Tue, 07 Aug 2018 08:34:26 +0000</pubDate></item><item><title>&#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x43F;&#x430;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x43E;-&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D; &#x443; &#x41C;&#x43E;&#x441;&#x43A;&#x432;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B8-r10106/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/38425201_2203002689933608_4496746324149927936_n.jpg.1fba2b12c9064cf49b8a3e8bf6c78691.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Свечаност обједињује Дан Ваздушно-десантне војске и славу храма Светог пророка Илије, који је централни храм ове елитне војне формације. Идеја водиља прославе је препород историјских вриједности, миротворства, духовног и моралног јединства народа, војске и Руске Православне Цркве. Празновање је започело служењем свете архијерејске Литургије у храму Светог пророка Илије којом су началствовали Преосвећена господа Епископи дмитровски Теофилакт и пакрачко-славонски Јован уз саслужење многобројног свештенства.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">После Литургије, у литији која је кренула од храма до Црвеног трга учествовали су свештеници, главни команданти, виши официри и ветерани Ваздушно-десантне војске. На Лобном мјесту одслужен је молебан Светом пророку Илији. Прочитане су честитке председника Путина и патријарха Кирила. Учешће у прослави узели су и бивши и садашњи припадници Ваздушно-десантне војске, познати друштвени и државни делатници, представници културе, уметности и науке, као и грађани и гости Москве. овом приликом Владика славонски г. Јован уручио је команданту Ваздушно-десантне војске генерал-пуковнику Седјукову високо одликовање којим га је одликовао Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/vladika_slavonski_jovan_u_moskvi" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10106</guid><pubDate>Mon, 06 Aug 2018 12:44:53 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x43A;&#x438;&#x442; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x430; (&#x41C;&#x430;&#x43A;&#x441;&#x438;&#x43C;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x430;) &#x43E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x45B;&#x435;&#x43D; &#x443; &#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%82-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BD-%D1%83-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B8-r10104/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/297964p.jpg.2eb614c897174840e49181d5ea7d232e.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Велико освећење и Божанску Литургију служио је у среду митрополит доњецки и мариупољски Иларион и митрополит свјатогорски Арсеније, игуман Свјатогорске лавре и викар Доњецке епархије, са једним бројем гостујућих игумана и саслужујућег свештенства.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Чин освећенња је обављен на дан обретења моштију и канонизације Светог Серафима Саровског, с обзиром на то да су Свети Серафим и Свети Јован два највећа руска свеца и поштовани су широм целог православног света.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Свети Јован је одрастао на свом породичном поседу у Адамовку и провео је велики део времена у Свјатогорској Лаври, кад су га духовно васпитавали ондашњи оци. Породични посед не постоји више, али скит сада стоји на истом месту.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Основа двоспратне цркве постављена је 21. октобра 2007. године. Горња црква је посвећена Светом Јовану, са доњом црквом која је посвећена Светом Арханђелу Михаилу – заштитнику Светог Јована на крштењу. Икона овог великог чудотворца почела је да испушта свето миро током прослава 2017. године.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Скит већ има читав комплекс, са конаком, спаваоницом, и гостинском кућом за 150 поклоника.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Током званичног освећења цркве и њеног олтара, ковчег са моштима равноапостолних: Текле Иконијске, мученика Александра Римског, мученице Анастасије Сирмијске, мученика Винсента Августапољског и мученице Фелиције постављен је у олтар током освећења.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Око 1500 поклоника пратило је службу у част великог богоугодника Светог Јована (Максимовића) и прославили освећење скита у његовом родном селу. Митрополит Арсеније је одржао проповед.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/skit_svetog_jovana_maksimovitsha_osvetshen_u_ukrajini" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10104</guid><pubDate>Mon, 06 Aug 2018 12:28:47 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x43E;&#x448;&#x442;&#x438; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x445; &#x441;&#x443;&#x440;&#x434;&#x443;&#x43B;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x438;&#x445; &#x43C;&#x443;&#x447;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x443; &#x411;&#x435;&#x43B;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x441;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x43D;&#x430;&#x440;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85-%D1%81%D1%83%D1%80%D0%B4%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8-r10102/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/1515054864-Mucenici.jpg.212da40afe0c606ac955faffd221d7c4.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Икона са моштима свечано је дочекана од стране ректора Белгородске духовне Семинарије протојереја Алексеја Куренкова, студената и верног народа. После заамвовне молитве служено је прослављење иконе Богомајке Почајевске и Светим сурдуличким мученицима. Након величања мученицима, ректор је прочитао молитву за мир на Косову и Метохији. Верни народ је такође узео учешћа у саборној молитви.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/moshti_svetih_surdulichkih_muchenika_u_belgorodskoj_seminariji" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10102</guid><pubDate>Mon, 06 Aug 2018 12:22:49 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x431;&#x440;&#x430;&#x45B;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x421;&#x438;&#x43D;&#x43E;&#x434;&#x430; &#x411;&#x443;&#x433;&#x430;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; - &#x411;&#x443;&#x433;&#x430;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x448;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0-%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B5-r10096/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/1-alexander-nevsky-cathedral-church-in-sofia-photo-by-clive-leviev-sawyer-604x272.jpg.00c8f47658673f8b18958ed7791a6a97.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Свети  Синод својом одлуком позива да се упућују усредне молитве Пресветој Богородици у храмовима и манастирима у епархијама БПЦ- БП против усвајања овог међународног договора у Народној скупштини.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<div>
		 
	</div>

	<div>
		<span style="font-size:14px;">Мада је то дело Божје, но правилно решење се доноси усилијама, надахнућима, савешћу и мудрошћу многих људи - свештенства, научника, јавних личности, новинара, правника, представника државних установа, политичара, мноштва благочестивог бугарског народа. Сви они, имајући на уму моралне основе друштва, настоје да сачувају државност и заштите будућност Бугарске - нашу децу, да се заједнички успротиве против увођења по међународном договору појмова и идеологија које нису у складу са традиционалним хришћанским моралом бугарског народа. Испуњавају се  речи Сердцеведца - Господа Исуса Христа: „где су два или три сабрана у име моје, онде сам  и Ја међу њима“ (Матеј 18, 20.)!</span>
	</div>

	<div>
		 
	</div>

	<div>
		<span style="font-size:14px;">Када искамо од Бога помоћ, треба да му и захваљујемо да не будемо као оних десет губаваца који су од Њега вапили милост и исцељење, али само један од њих вратио се и захвалио (Лк 17,12 -. 19).</span>
	</div>

	<div>
		 
	</div>

	<div>
		<span style="font-size:14px;">Зато поздрављамо са захвалношћу и радошћу Решење Уставног суда Републике Бугарске којим је прогласио неуставном такозвану Истанбулску конвенцију и благосиљамо да се у храмовима и манастирима БПЦ-БП у Бугарској и иностранству у данима Богородичиног поста упућују благодарствене молитве Свемилосрдном Богу кад се буде читао молебни канон Пресветој Богородици за добро бугарског народа.</span>
	</div>

	<div>
		 
	</div>

	<div style="text-align:right;">
		<span style="font-size:14px;"><i>Софија, 03.08.2018.</i></span>
	</div>

	<div>
		 
	</div>

	<div>
		<span style="font-size:14px;"><i><b>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/obratshanje_svetog_sinoda_bugarske_pravoslavne_crkve_bugarske_patrijarshije" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></b></i></span>
	</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10096</guid><pubDate>Sun, 05 Aug 2018 15:00:52 +0000</pubDate></item><item><title>&#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x410;&#x43D;&#x442;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43D;&#x430; &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x448;&#x45A;&#x438;&#x446;&#x438; &#x41A;&#x440;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x430; &#x420;&#x443;&#x441;&#x430; &#x443; &#x41A;&#x438;&#x458;&#x435;&#x432;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0-%D1%83-%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%83-r10022/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/liturgiyavolodimiravelikogo49-1024x684.jpg.702a21258c56fcc4d3bed71d2c1272c4.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Свечаност поводом обележавања великог јубилеја 1030-годишњице од Крштења Руси у Кијеву трајала је два дана и обележена је низом богослужења. У навечерје празника Светог и равноапостолног кнеза Владимира, 27. јула 2018. године, обављен је свечани молебан на Владимирскоj гори у Кијеву. Молебном је началствовао Блажењејши Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије уз саслужење представника дванаест помесних Православних Цркава, као и великог броја свештенослужитеља из свих епархија Украјинске Православне Цркве. Молебну је присуствовало више стотина хиљада верника из Украјине, Белорусије, Молдавије, Румуније…</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Након молебна, Митрополит Онуфрије је одржао беседу у којој је нагласио да је пре тачно 1030 година Свети кнез Владимир крстио Русију и Кијев који је тада био државни и духовни центар, и на тај начин све Русе привео Богу.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Ми, као његови наследници, то свакако треба да имамо на уму, како би се непрекидно старали да будемо подобни Светом кнезу. Наши преци су изгубили право схватање о Богу, пали су у многобоштво, али је Свети кнез Владимир успео да их врати на прави пут који води ка Богу, на пут испуњен даровима Духа Светога. Свети кнез Владимир се и лично у потпуности променио након крштења, поставши други човек: од жестоког и грехољубивог он је постао благородан и милосрдан“, нагласио је митрополит Онуфрије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Потом је обављена свечана литија у којој је, поред свештенослужитеља, учествовало око 250 хиљада људи. Литија се кретала централним улицама Кијева, у правцу Кијево-Печерске лавре. На месту спомен-крста (у улици Грошевског), Његово Блаженство, заједно са свештенослужитељима и многобројном паством, узнео је молитве за упокојење свих погинулих у трагичним догађајима у фебруару 2014. године.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У литији су ношене и велике светиње Кијево-Печерске лавре: мошти Светог благоверног кнеза Владимира, свештеномученика Климента Епископа Римског, Светог великомученика Георгија, Светог апостола Андреја Првозваног (његово свето стопало), затим чудотворне иконе Зимненске Пресвете Богородице, Светог Андреја Првозваног (са делићем моштију), Свештеномученика Владимира Митрополита кијевског (са делићем моштију) и преподобног Серафима Саровског.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">По доласку у Кијево-Печерску лавру, на саборном тргу Свето-успенске Кијево-Печерске лавре, предстојатељ Украјинске Православне Цркве Блажењејши Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије началствовао је свеноћним бденијем. Саслуживали су епископи и свештенство из свих епархија Украјинске Православне Цркве, као и представници помесних Православних Цркава.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Централна прослава је обележена 28. јуна 2018. године, на сам дан празновања Светог и равноапостолног великог кнеза Владимира (у крштењу Василија), светом архијерејском Литургијом којом је, на тргу пред Успењским собором Кијево-Печерске лавре, началствовао је Блажењејши Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. Његовом Блаженству су саслуживали: Митрополит хустски и виноградовски Марко, Митрополит каменец-подољски и городокски Теодор, Митрополит вишгородски и чернобиљски Павле, Митрополит лугански и алчевски Митрофан, Митрополит бориспољски и броварски Антоније, као и архијереји и свештенство – представници помесних Православних Цркава: Митрополит астанајски и казахстански Александар (Руска Православна Црква), Митрополит иринопуљски Димитрије (Александријска Православна Црква), Архиепископ јордански Теофилакт (Јерусалимска Православна Црква), Епископ моравички Антоније (Српска Православна Црква), Митрополит зугдидски и цаишски Герасим (Грузијска Православна Црква), Митрополит старозагорски Кипријан (Бугарска Православна Црква), Епископ арсинојски Нектарије (Кипарска Православна Црква), Митрполит елбасански Антоније (Албанска Православна Црква), Епископ гајновски Павле (Пољска Православна Црква), Архиепископ михајловски Георгије (Православна Црква Чешких земаља и Словачке), протојереј Јован Пицура (Румунска Православна Црква), протојереј Данило Андријук (Православна Црква у Америци), велики број епископа Украјине Православне Цркве, свештеномонаштво и гости Кијево-Печерске лавре.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">За време свете Литургије, свештенослужитељи су узнели молитву Господу за мир у Украјини. Одмах након причасног стиха, Митрополит бориспољски и гроварски Антоније прочитао је обраћање Епископата Украјинске Православне Цркве поводом 1030-годишњице Крштења Руси. Честитајући велики јубилеј, митрополит Онуфрије је нагласио:</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Свети кнез Владимир дао је могућност како би сви пошли стазом Господа Исуса Христа, због чега смо сви ми – као деца Светог кнеза Владимира, дужни да се чувамо од греха, и без обзира колико то тешко било, да следујемо Христу.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и у име Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније уручио је на поклон Његовом Блаженству Митрополиту кијевском и све Украјине г. Онуфрију икону просветитеља: Светог благоверног и великог кнеза Владимира и Светог Саве, првог Архиепископа српског.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/07/29/episkop-antonije-na-godisnjici-krstenja-rusi-u-kijevu/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10022</guid><pubDate>Wed, 01 Aug 2018 14:14:30 +0000</pubDate></item></channel></rss>
