Посланица Његове Светости патријарха Кирила и Светог Синода Руске Православне Цркве архипастирима, клиру, монасима и мирјанима поводом 1030. годишњице Крштења Русије

Благословен је Господ Исус Христос,
Који заволи нове људе, руску земљу,
и просвети је светим крштењем.
(Повест о древним временима)

Вољени у Господу преосвећени архипастири, свечасни презвитери и ђакони, богољубиви монаси и монахиње, драга браћо и сестре!

Данас сва Пуноћа наше Цркве слави светог равноапостоног великог кнеза Владимира и са захвалношћу се сећа како се пре 1030 година трудом богоизабраног и духом снажног човека одиграла прекретница у историји словенских народа. Сведобрим дејством Светог Духа кнез се окренуо од паганских заблуда, поверовао је у Јединородног Сина Божијег Исуса Христа и примивши заједно са својим саборцима свето Крштење донео је у Русију спасоносну светлост Јеванђеља.

Зашто догађај Крштења Русије називамо прекретницом у историји наших народа? Зато што је заувек променио обличје све словенске цивилизације и предодредио је даљи пут њеног развоја. То је био заиста одлучујући преокрет од таме ка светлости, од хођења у мраку лажних идеја и представа ка стицању богооткривене истине и спасења.

Човекољубиви и милосрдни Господ даровао нам је милост која се ни са чим не може упоредити и велику срећу: могућност да припадамо Православној Цркви, да чинимо Јединствено Христово Тело и да постанемо заједничари неисцрпног Извора воде која тече у вечни живот (Јн. 4: 14). Дакле, нисмо више туђинци и нисмо дошљаци, већ суграђани светаца и своји Богу, пошто смо утврђени на темељу апостола и пророка и имајући Самог Исуса Христа као крајеугаони камен (Еф. 2, 19-20).

Врло мало знамо о животу Русије пре Крштења. Историјска сведочанства која су до нас дошла сачувала су прилично противречну слику о нашим прецима као људима, с једне стране суровим и поквареним, а с друге – одважним и милосрдним. Поштујући законе крвне освете Словени су се истовремено одликовали изузетном гостољубивошћу и душевном ширином. А у време похода мирни Словен се претварао у страшног и немилосрдног војника: његова јарост није познавала границе и он је ради богатог плена био спреман на све.

Словенски свет се на известан начин налазио на раскрсници између добра и зла показујући час племените душевне особине, час страшни бездан таме. Био је потребан одлучан и чврст корак како би се напокон начинио овај судбоносни избор. И овај избор је учинио свети равноапостолни кнез Владимир. Православна вера, утврђена у животу предака напорима великог кнеза преобразила је наш народ и одгајила је у њему дух самопрегорности и кротости, пожртвованости и стрпљења.

У току векова који су уследили након крштења у благословеним водама Дњепра Русија се трудила да гради своје биће на темељу узвишених хришћанских идеала и верности Јеванђељу, трудила се да уређује свој живот оним што је мислилац Иван Иљин називао „целивањем Крста“, односно ватреном љубављу према Господу и свештеним страхом пред Његовом Жртвом Искупљења. Без обзира на тешке историјске перипетије, без обзира на све грешке, одступање, па чак и падове, за наш народ је увек било главно служење Божанској истини и живот у складу с њом.

Заједничарење у православној духовности представљало је снажан импулс за развој самосвојне источнословенске културе. Религиозни избор кнеза Владимира, осим тога, био је и избор начина размишљања, хришћанског уређивања друштвеног живота и стила културе. То је био избор цивилизацијског пута. Сад више не можемо да замислимо своју књижевност, сликарство, архитектуру или музику без јеванђељских мотива и сижеа. Ова дела, прожета хришћанским моралним идеалима и вредностима уводе нас у богати духовни свет православне вере и позивају нас да размислимо о вечним питањима постојања и смислу људског живота.

Међутим, хришћанима нас не чини само припадност православној култури по рођењу. Бити православни хришћанин није данак традицији због „љубави према гробовима отаца“ и националној историји. Бити православни хришћанин пре свега представља свестан избор животног пута, то је непрестано тражење Христа и Његове истине. Слично као што је равноапостолни Владимир, скинувши са себе старог човека с његовим делима и обукавши се у новог (Кол. 3: 9-10) заувек дао своје срце Господу Исусу, тако и ми, сећајући се каквог смо духа (Лк. 9: 55) нисмо призвани да будемо само слушаоци, већ и извршиоци речи (Јак. 1: 22), потпуно свесни да је наш живот скривен са Христом у Богу (Кол. 3: 3).

Тражење Христове истине и њена одбрана је главни завет светог кнеза Владимира народима Свете Русије – наследницима Дњепарске крстионице. Сва наша заједничка историја и култура, сва вишевековна духовна и црквена традиција наших народа повезани су са спознајом ове истине. Она чини срж нашег бића и самосвести, она нас све уједињује и даје нам снагу да идемо путем историјског развоја савладавајући све незгоде, невоље и распре.

И сад у братској Украјини, у земљи у којој се налази света Дњепарска крстионица народа Русије, стихије овог света устају против Цркве светог кнеза Владимира покушавајући да униште јединство ове свете Цркве. Клир и верници се подвргавају неправедним оптужбама и срамоћењу. Али верујемо да никакав спољашњи притисак неће моћи да уништи свете везе Христове љубави која нас уједињује у јединствено Тело Цркве. Верујемо да ће нам наша заједничка молитва помоћи да савладамо сва искушења и да сачувамо чистоту православне вере и верност канонској истини.

Једним устима и једним срцем прослављајући Творца због Његове неизрециве милости према нама будимо достојни ове љубави Божије која се обилно излива и оног великог духовног приноса који је дао равноапостолни кнез Владимир свом народу.

По молитвама овог дивног угодника Господњег нека Небески Владика благослови земље историјске Русије миром, нека укрепи пастире и вернике у Украјини који храбро остају верни канонској Цркви – и нека дарује Своју изобилну помоћ на путу спасења како се на бисмо саображавали овоме веку, него се преображавали обновљењем ума свога (Рим. 12: 2) и обављали своје служење Богу и људима сведочећи о сјајној лепоти и стваралачкој сили Христове вере.

Извор: Православие.ру

Богослужење на месту мучеништва Светих царских страстотерпаца и њихове верне послуге била је круна Царских дана у Митрополији екатеринбуршкој о стогодишњици трагичних догађаја. Свети царски страстотерпци: цар Николај II Александрович, царица Александра Фјодоровна, царевић Алексеј, велике кнегиње Олга, Татјана, Марија, Анастасија примили су мученичку смрт пре 100 година, у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године, у подруму куће Ипатијевих. У периоду од 2000. до 2003. године, на месту Ипатијеве куће срушене 1977. године изграђен је Спомен-храм на крви.

Његовој Светости су саслуживали: Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије; Митрополит крутицки и коломенски Јувеналије; Митрополит кишињевски и све Молдавије Владимир; Митрополит астански и казахстански Александар; Митрополит ташкентски и узбекистански Викентије; Митрополит петроградски и ладошки Варсонуфије; Митрополит мински и заславски Павле и други архијереји, свештеници и ђакони.

Божанској служби су присуствовали: пуномоћник представник Председника у Уралском федералном округу Н.Н. Цуканов; губернатор Свердловске области Е.В. Кујвашев; председник Одбора Државне Думе  РФ за развој цивилног друштва, питања јавних и верских удружења С.А. Гаврилов; председник Законодавне скупштине Свердловске области Л.В. Бабушкина; председник Императорског православног палестинског друштва С.В. Степашин; председник Надзорног одбора Фондације „Јелисаветско-Сергијевог просветног друштва“ О. Громов; високе власти Свердловске области и града Екатеринбурга; представници Дома Романових: велика кнегиња М.В. Романова, О.Н. Куликовскаја-Романова, П.Е. Куликовски-Романов, Л.А. Куликовскаја-Романова.

Током Литургије молили су се становници Екатеринбурга и многе поклоници који су стигли у главни граду Урала из различитих области Русије, као и из Азербејџана, Аустралије, Аустрије, Белорусије, Бугарске, Велике Британије, Немачке, Казахстана, Киргистана, Кине, Литваније, Молдавије, Новог Зеланда, САД, Таџикистана, Туркменистана, Узбекистана, Украјине, Француске, Естоније, Јужне Кореје, Јапана. Група поклоника стигла је и из Србије. недалеко од храма организовани су шатор-кампови за храну и одмор.

На богослужењу је певао хор свештенства Митрополије екатеринбуршке (диригнет свештеник Алексиј Русин) и хор при Саборној цркви Свете Тројице у Екатеринбургу (диригнет М.Ј. Литвиненко).

Веб-сајт Московске Патријаршије, у сарадњи са ТВ каналом “Сојуз“, и портал Патриархииа.ру преносили су догађања директно. Многобројни верници су гледали емитовање на великим екранима инсталираним на Царској улици поред Храма на крви.

После сугубе јектеније Предстојатељ Руске Православне Цркве произнео је молитву за мир у Украјини.

Једна прозба на заупокојеној јектенији гласила је: „Још се се молимо за упокојење душа усопших слугу Божјих на овом месту убијених Јована, Алексија, Ане и свих у времену жестоког безбожничког прогона побијених; за оне који су скончали у логорима, у тамницама и у оковима од рана, болести и смрти; за оне који су умрли у тешким радовима и  за све који су се подвизавали у исповедању вере, и да им се опрости сваки грех вољни и невољни.“

Пред причешће Његова Светост је одржао проповед.

Његова Светост је поклонио Цркви на крви  литијски крст, а за друге храмове Митрополије екатеринбуршке 15 олтарских јеванђеља.

На крају свете Литургије, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил предводио је традиционалну литију од места мучеништва Светих царских страстотерпеца и њихових верних слугу до манастира Светих царских страстотерпеца у Јанина Јами (далеко 21 км). Пут литије је био: ул. Царскаја– ул. Толмачева - ул. Ленина – ул. Татишчева - ул. Бебелја – ул. Техничка – ул. Решетскаја - Железнички шумски парк - насеље Шувакиш - Јанина јама.

Извор: Српска Православан Црква

У казанском позоришту 18. јула 2018. године биће премијерно приказан уметнички филм „Осана“ повећен животу Јелисавете Фјодоровне Романове, сестре последње руске царице, јавља прес служба Казанске епархије. Филм је снимила казанска филмска екипа на челу са директором Алексејем Барикином с благословом Митрополита казанског и татарстанског Теофана. Снимање је обављено у Јерусалиму, Дармштату, Визбадену, Казану, Москви, Екатеринбургу и Алапајевску. Главне улоге у филму носе познати руски глумци Илзе Лијепа, Александар Михаилов, Андреј Мерзликин.

Премијера филма је удешена о стогодишњици погубљења царске породице у Екатеринбургу и убиства Јелисавете Фјодоровне у Алапајевску 1918. године. У знак сећања на ове догађаје, филм ће се приказивати истовремено у Казану, Екатеринбургу и Алапајевску, а касније у Москви. Велика пажња је у филму посвећена боравку Јелисавете Фјодоровне у Казану и њеном доприносу изградњи Саборне цекве на месту јављања лика Матере Божје Казанске, која је разрушена 30-их година прошлог века.

-Саборни храм иконе Матере Божје Казанске у обнови  је највеће светилиште, јер је судбина Русије повезана с њом. Овај величанствени храм подигнут на месту јављања образа Казанске Пресвете Дјеве Марије, разориле су безбожничке власти. Пре две године почела је обнова те цркве. Када је велика кнегиња Јелисавета одлучила да се поклони Небеској царици на месту јављања њеног Казанског образа, приметила је да нема никаквог обележја. Тада је о свом трошкује подигла пећински храм. У Русији нема више таквих храмова. Филм „Осана“ је посвећен стогодишњици мученичке смрти велике војвоткиње. Верујемо да се света великомученица моли пред Престолом Божјом за све који посећују ово свето место. Она ће увек остати у сећању нашег народа, рекао је митрополит Теофан.

Извор: Православие,ру (с руског Инфо служба СПЦ)

Са стране Руске православне цркве сусрету су такође присуствовали предсједник Одјела спољних црквених веза Митрополит волоколамски Иларион и замјеник предсједника овог Одјела протојереј Николај Балашов.

Током разговора покренута су питања везана за проблематику очувања међуправославног јединства, стоји у саопштењу.

РИА Новости објавиле су кратку изјаву протојереја Николаја Балашова, који је након састанка рекао да је сусрет Патријарха Кирила с представницима Константинопољске цркве био користан за обје стране.

„Чланови делегације Константинопољске цркве обећали су да ће позицију Руске православне цркве исказану током разговора пренијети Патријарху константинопољском Вартоломеју и члановима Свештеног синода Константинопољске цркве“, казао је отац Николај Балашов.

Раније је саопштено да ће делегација Константинопољске патријаршије, у склопу консултација с осталим помјесним црквама, након што је украјински предсједник Петро Порошенко затражио од Константинопољског патријарха Вартломеја да помогне у успостављању јединствене аутокефалне православне цркве у оквиру украјинске државе, посјетити Московску патријаршију.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Састанку су присуствовали: патријарх цариградски Вартоломеј I, патријарх aлександријски и све Африке Теодор II, патријарх Коптске Цркве Тавадрос II, патријарх Сиријске Ортодоксне Цркве, Игњатије Јефрем II, католикос киликијски Арам  (Јерменска Апостолска Црква), католикос-патријарх Асирске Црква од Истока мар Геваргије III, патријарх Коптске Католичке Цркве Ибрахим, патријарх Сиро-Католичке Цркве Игњатије Јусуф III, маронитски патријарх антиохијски и свег Истока  кардинал Бешара Бутрос aр-Раи, патриарх Халдејске Католичке Цркве кардинал Луис Рафаел I, патријарх Јерменске Католичке Цркве кардинал Грикор Бедрос XX,  архипископ  антедонски Нектарије (представник патријарха јерусалимског Теофила III), митрополит констанцски-амохостоски Василије (представник архиепископа Нове Јустинијане и свег Кипра Хризостома II), епископа британски и ирски Оваким (представник Врховног патријарха и Католикоса свих Јермена Карекина II), архиепископ Алепа Жан-Клеман Жанбар (представник мелкитског патријарха  антиохијског и свег Истока Јусуфа), апостолски администратор Латинске Јерусалимске Патријаршије бискуп Пјербатиста Пицабала, бискуп Евангелистичке Лутеранске цркве Јордана и Свете Земље Сани Ибрахим Азар, као и генерални секретар Блискоисточног савета Цркава др Сураја Бешалани.

Извор: Српска Православна Црква

АТС је организација хришћанских и јеврејских семинара и других теолошких школа са више од 270 учлањених високих школских институција.

Примајући сертификат на двогодишњем састанку АТС-а у Денверу 20. јуна, АХОС стаје у ред са Православном богословском семинаријом Светог Тихона, Православном Богословиском Академијом Светог Владимира и Грчком Православном богословском школом Часног крста.

АХОС је покренуо процес акредитације код Удружења  теолошких школа у Сједињеним Америчким Државама и Канади (АТС) 1. септембра 2017. године, а додељивање сертификата о придруженом чланству означава први корак у петогодишњем процесу ка пуном чланству у АТС.

„Наша намера је да допринесемо теолошком пејзажу овог великог континента сведочењем библијског и патристичког етоса Православне Цркве“, нагласио је др  Христофер Венијамин, професор Патристичке теологије и догматике, декан и главни административни функционмер АХОС.

Према вебсајту АХОС-а, његове Мастер дипломе додељују се у сарадњи са Богословском академијом Светог Јована Дамаског при Баламандском  универзитету у Либану, а међународно су акредитовани преко Комисије за високо образовање у Либану.

АХОС је најавио и оснивање програма докторских студија још у новембру 2015. године. „Уверени смо  да ће докторски програм православних студија највише допринети даљем разумевању критичких изазова нашег времена. Ово дубоко обогаћивање интелектуалног живота Цркве побољшаће пастирски рад свих наших свештеника и просветних радника, катихета. Наши дипломци ће најзад донети непроцењиву духовну корист свим православним хришћанима, што ће омогућити верницима да сведоче о православној вери својим дубоким интелектуалним и критичким културним ангажовањем на свим нивоима,“ рекао  је високопречасни  др Мишел Најим, директор програма докторских студија.

Извор: orthochristian.com