<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/page/85/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41C;&#x43E;&#x441;&#x43A;&#x432;&#x430;: &#x41B;&#x435;&#x442;&#x45A;&#x438; &#x438;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x438;&#x442;&#x443;&#x442; &#x437;&#x430; &#x440;&#x438;&#x43C;&#x43E;&#x43A;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x435; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x435; &#x440;&#x430;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%BB%D0%B5%D1%82%D1%9A%D0%B8-%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%82-%D0%B7%D0%B0-%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5-r10363/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/1new_logo-400-1.png.779cde932998ef073bcd03721617639c.png" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	Овде ће се упознати с православљем и савременом руском културом. Иначе, главна тема овогодишњег Института биће питања заштите и очувања традиционалних хришћанских вредности. Такође ће се упознати са руским светињама у Москви, Сергијевом Посаду, Великом Новгороду и Петрограду.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/moskva_letnji_institut_za_rimokatolichke_crkvene_radnike" rel="external nofollow">Српска Православна Црква</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10363</guid><pubDate>Fri, 24 Aug 2018 10:24:43 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x430;&#x441;&#x435;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x435;&#x442;&#x438;&#x45B;&#x435; &#x408;&#x443;&#x436;&#x43D;&#x443; &#x41A;&#x43E;&#x440;&#x435;&#x458;&#x443; &#x443; &#x434;&#x435;&#x446;&#x435;&#x43C;&#x431;&#x440;&#x443; 2018.</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B5-%D1%98%D1%83%D0%B6%D0%BD%D1%83-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%83-%D1%83-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D1%83-2018-r10346/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/vartolomej-patrijarh.jpg.d73591ca6a558b0fdbb313063bec80a4.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	Вaсељенски Патријарх је последњи пут посетио Кореју у фебруару 2000. године поводом 100-годишњице Православља у овој земљи.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Православна митрополија Кореје налази се под јурисдикцијом Васељенске Патријаршије и њен архијереј је Његово Високопреосвештенство митрополит Амвросије.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Православна Митрополија Кореје има девет парохија у Јужној Кореји, једну парохију у Северној Кореји, два манастира и тринаест капела.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/08/21/vaseljenski-patrijarh-posetice-juznu-koreju-u-decembru-2018/" rel="external nofollow">Митрополија црногорско-приморска</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10346</guid><pubDate>Wed, 22 Aug 2018 19:45:59 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x414;&#x43E;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x438;&#x433;&#x438;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x438; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440; &#x434;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x437;&#x438; &#x447;&#x443;&#x434;&#x43E;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x430; &#x414;&#x43E;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x430; &#x41C;&#x430;&#x458;&#x43A;&#x435; &#x411;&#x43E;&#x436;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83-%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80-%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B8-%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5-r10339/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/131868.s.jpg.4d07aac6f7423f16c66daa53bf78b637.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	Долазак светиње десиће се по благослову Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије Кирила, уз подршку Правитељства града Москве, префектуре Јужног административног округа престонице и Државне Третјаковске галерије.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Икона ће у Великом сабору Донског манастира боравити од 31. августа до 3. септембра.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Божанствена литургија у Великом сабору Донске обитељи биће 1. септембра.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Такође, 1. септембра увече на скверу пред Донским манастиром биће отворен музички фестивал на којем ће учествовати познате омладинске музичке групе.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/08/22/u-donski-stavropigialni-manastir-dolazi-cudotvorna-donska-ikona-majke-bozje/" rel="external nofollow">Митрополија црногорско-приморска</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10339</guid><pubDate>Wed, 22 Aug 2018 19:12:03 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x447;&#x435;&#x43D; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x443; &#x416;&#x435;&#x43D;&#x435;&#x432;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%BD-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D1%83-%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B8-r10332/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/img_5168.jpg.b0cb21893a906636925440159b1ea46b.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У име Васељенског Патријарха, новог Митрополита у трон је увео Митрополит француски г. Емануил, а свечаном устоличењу присуствовали су и митрополити немачки Августин и белгијски Атинагора, као и Архиепископ Телмесоса Јов. У овом важном догађају за све православне у Женеви учешће су узели и бројни представници духовног, културног и јавног живота у овом граду.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Српску Православну Цркву су представљали парох женевски Александар Ресимић и ђакон Иван Толић, који су, у име епископа Андреја, честитали новом Митрополиту пожелевши му пуно успеха у даљем раду у винограду Господњем.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Митрополија швајцарска, која се налази под јурисдикцијом Васељенске Патријаршије, постоји већ 30 година, а Његово Високопреосвештенство г. Максим трећи је митрополит од како је она основана. У њеном саставу се налази и чувена високошколска установа при православном центру у Шамбезију, коју редовно похађају и српски студенти.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/ustolichen_novi_mitropolit_u_zhenevi" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10332</guid><pubDate>Wed, 22 Aug 2018 18:53:44 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423;&#x43F;&#x43E;&#x43A;&#x43E;&#x458;&#x438;&#x43E; &#x441;&#x435; &#x443; &#x413;&#x43E;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x443; &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x438;&#x442; &#x41B;&#x430;&#x437;&#x430;&#x440; (&#x410;&#x431;&#x430;&#x448;&#x438;&#x434;&#x437;&#x435;)</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D1%83-%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82-%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80-%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%B4%D0%B7%D0%B5-r10331/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/1851702842_.--768x1024.jpg.6c7b5cdb02678751d0188f23825f808f.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Игуман манастира Бетаније био је до 1997 године.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У то време пише бројне текстове о аскетизму,  о молитви, о паганским религијама и екуменизму.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Књиге архимандрита Лазара популарне су широм Русије али нису непознате ни нашим читаоцима. Благодарећи манастиру Подмаине на српски језик су приређене књиге “О тајним болестима душе“ и „Тајна исповести“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Архимандрит Лазар је сахрањен у понедељак 20. августа, у скиту који је он подигао и у коме се подвизавао.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><i>Вјечнаја памјат!</i></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><i><b>Извор:</b> <a href="http://mitropolija.com/2018/08/21/upokojio-se-u-gospodu-arhimandrit-lazarvabasidze/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><b><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></b></a></i></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10331</guid><pubDate>Wed, 22 Aug 2018 18:51:55 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;&#x43D; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x433;&#x443;&#x432;&#x435;&#x440;&#x43D;&#x435;&#x440; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B3%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%80-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B5-r10321/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/298828.p.jpg.6a5ca2147ecbca081985a62689e9ead3.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Нови гувернер је радио као новинар, а од 2010. године он је генерални директор добротворне организације „Апостоли“ Атинске архиепископије. Био је лични секретар архиепископа Јеронима. Г. Димцас овим је наследио Аристоса Касмироглуа који је обављао ову дужност последњих 8 година, а пре тога био је 10 година на дужности заменика светогорског гувернера. Увођењу у дужност новог гувернера присуствовали су представници Министарства иностраних послова Грчке, Врховног суда, Трговачке коморе, служби безбедности и други.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<div>
		<span style="font-size:14px;">Нови гувернер ће и даље обављати дужност директора харитативне установе „Апостоли“, која под окриљем Јеладске Цркве руководи добротворним пројектима за указивање помоћи људима у невољи, а такође и у области образовања, медицине и екологије. Светогорски гувернер има канцеларију и води администрацију у Кареји.</span>
	</div>

	<div>
		 
	</div>

	<div>
		<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/postavljen_novi_guverner_svete_gore" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
	</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10321</guid><pubDate>Tue, 21 Aug 2018 18:09:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x443;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x436;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x443; &#x43A;&#x443;&#x432;&#x443;&#x43A;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x438; &#x443; &#x408;&#x435;&#x440;&#x443;&#x441;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x43C;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D0%BA%D1%83%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%83-%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D1%83-r10270/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/298712p.jpg.828d7f80312d850500cfbc107e5b32b9.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Архиепископ је нагласио да је ово велики и свештени час, јер је рукоположење обављено на Голготи где је Господ Христос пролио своју Крв за опроштај грехова и на Христовом гробу где је био погребен и одакле је васкрсао.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Ђакон Кадер је рукоположен одлуком Светог Синода Јерусалимске Патријаршије. Намера је да буде рукоположен у свештенички чин и буде парох при Саборној цркви Светог Јакова брата Господњег. Иначе, родом је из Јерусалима где је од малих ногу посветио себе Цркви. После студија на Витлејемском универзитету, на Богословској академијие Св. Тихона изучавао је Свето Писмо, патристику, црквену историју, догматику, црквену музику, литургику, богословље, па је стекао магистарски степен. После Америке једно време је студирао на Солунском универзитету, а по повратку је постављен за наставника и директора Руске православне школе у Витанији. С обзиром на то да познаје многе језике, биће од велике помоћи својој Цркви.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/rukopolozhenje_u_kuvukliji_u_jerusalimu" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10270</guid><pubDate>Fri, 17 Aug 2018 18:37:52 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x434;&#x440;&#x436;&#x430;&#x43D; &#x441;&#x432;&#x435;&#x430;&#x43C;&#x435;&#x440;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x438; &#x421;&#x430;&#x431;&#x43E;&#x440; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x443; &#x410;&#x43C;&#x435;&#x440;&#x438;&#x446;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%83-%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B8-r10263/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/9i.jpg.2643ba225f403e956e705285205002be.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Тема 19. свеамеричког Сабора „За живот света“  узета је из истоимене књиге Александра Шмемана. О историји писања ове књиге, коју цене многи хришћани (а преведена је на српски), учеснике Сабора упознао је син оца Александра Шмемана Сергеј.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У свом уводном поздраву митрополит Тихон је истакао да је у многим списима Светог Тихона, патријарха сверуског, док је он био Епископ у Северној Америци од 1897. до 1907. године, често споменут исказ да треба бити „учесник Тела Христовог“. Блажењејши Тихон је нагласио да је овај став актуелан и данас.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У име РПЦ Сабору се обратио епископ Флавијан нагласивши да Руска Црква никада није оскудевала у молитвеном општењу са својом вољеном сестром - Православном Црквом у Америци. Он је подсетио да је прошле године одржана 100-годишњица Помесног сабора у Москви и избора сверуског патријарха Тихона. „Напори и подвизи светитеља Тихона, заједно са таквим подвижницима вере и побожности  какви су били преподобни Герман Аљаски и светитељ Инокентије, митрополит московски,  представљају драгоцени допринос нашем заједничком духовном наслеђу. У дане када се одржава заседање Свеамеричког сабора узносимо срдачне молитве за очување и умножење спасоносног сејања многих руских мисионара по њиви светог Православља на америчком континенту. Епископ Флавије је учесницима Сабора пренео молитвене поздраве сверуског патријарха Кирила.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/odrzhan_sveamerichki_sabor_pravoslavne_crkve_u_americi" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10263</guid><pubDate>Thu, 16 Aug 2018 15:42:42 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x443;&#x43C;&#x443;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x43E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x43E; &#x440;&#x435;&#x43F;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x443; &#x43A;&#x440;&#x443;&#x43D;&#x435; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x421;&#x442;&#x435;&#x444;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x412;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x433;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%80%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BE-%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B3-r10262/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/patriarhuldanielaoficiatsfantaliturghielacatedralapatriarhala9x71918.jpg.8041a570216283a4723b34fa7f1a9e75.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Свети Стефан Велики није био само бранитељ Молдавије, већ и свега хришћанства. Он је рекао 1475. године:  ‘Ако Молдавија падне, ова вратница хришћанства, цело хришћанство биће у опасности’.“ Патријарх је истакао и његову одбрану хришћанске вере од турских претњи, што му је донело епитет „бранитељ вере и Христа“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Чин освећења је одржан у капели Светог Георгија у патријарховој резиденцији у Букурешту у присуству игумана манастира Путне.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Изглед, размере и материјал коришћен за реконструкцију круне изабран је према изображењима њега за његовог живота на фрескама, као и на Четворојеванђељу из 1473. године  и на његовом заветном приказу у Воронецу 1488. године. Круна је изграђена у Букурешту у сарадњи са знаменитим историчарима и стручњацима за хералдику и средњовековну уметност.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Круна је постављена на гроб Светог Стефана у манастиру Путни поводом празника Успења Пресвете Богородице (по н.кал.)  којој је овај манастир посвећен.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Иначе, круна ће заувек бити изложена у музеју овог манастира заједно са мачем (реплика), крстом (1503.г.), кадионицом (1470.г.), рипидон (1427) и другим предметима који припадају Светом Стефану Великом.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/rumunski_patrijarh_osvetio_repliku_krune_svetog_stefana_velikog" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10262</guid><pubDate>Thu, 16 Aug 2018 15:40:35 +0000</pubDate></item><item><title>&#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x442;&#x438;&#x43C;&#x43E;&#x447;&#x43A;&#x438; &#x418;&#x43B;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43E;&#x43D; &#x43D;&#x430; &#x43B;&#x438;&#x442;&#x443;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x438; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x43A;&#x440;&#x430;&#x459;&#x430; &#x41E;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x41D;&#x43E;&#x440;&#x432;&#x435;&#x448;&#x43A;&#x43E;&#x433;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0-%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B2%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B3-r10261/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/olsok04.jpg.88a886bb699d1fc701cb0afba1c9acbf.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://2.bp.blogspot.com/-HcE-IcHz3aI/W3VZbKT5QPI/AAAAAAAAuEQ/fVsKa_R7tKMQ0A1wv8qN2qnX-we7pen7gCLcBGAs/s1600/olsok12.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="240" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="320" alt="olsok12.jpg" data-src="https://2.bp.blogspot.com/-HcE-IcHz3aI/W3VZbKT5QPI/AAAAAAAAuEQ/fVsKa_R7tKMQ0A1wv8qN2qnX-we7pen7gCLcBGAs/s320/olsok12.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Тога дана, по први пут после скоро девет векова, православни хришћани на истоку Норвешке, међу којима су већину чинили православни Норвежани, молитвено су обележили сећање на мученичку кончину оснивача града Сарпсборга и вечног краља Норвешке  – Светог Олава Харалдсона. Божествену Литургију служили су архимандрит Доротеј (Форснер), игуман манастира Свете Тројице из места Бредаред у Краљевини Шведској, и јереј Горан Спасојевић из Сарпсборга, клирик Епархије британско-скандинавске, који по благослову надлежног архијереја опслужује мисионарску парохију. Литургијском сабрању поред тридесетак редовних посетилаца присуствовали су и Епископ тимочки г. Иларион, протонамесник Зоран Голубовић из Зајечара, као и архимандрити Дамаскин и Атанасије из Грузијске Патријаршије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У току празничне службе освећени су славски колач и кољиво које су ове године припремиле породице Сулберг и Спасојевић, а након богослужења присутнима се бираним речима обратио епископ Иларион. У топлој здравици, Владика је заблагодарио архимандриту Доротеју, јереју Горану Спасојевићу и присутнима на топлом дочеку и поручио:</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Ја сам лично по први пут у Норвешкој. Овде смо већ пет-шест дана, и уз благодарност Богу за прилику да посетим ову лепу земљу, изражавам и благодарност надлежном Епископу из Српске Цркве, владики Доситеју, за благослов да посетим његову епархију. У овој земљи сам видео много предивних ствари. Видео сам људе који су љубазни, срдачни, педантни и који воле своју земљу и воле природу коју нам је Бог дао. Видео сам људе који веома држе до свог здравља и који се веома брину о њему. Видео сам многе људе који трче, возе бицикле и баве се другим спортовима и сетих се оне античке пословице, или мудрости, да је у здравом телу здрав дух. Али ми, као људи који смо у Цркви Христовој, сагледавамо живот и свет око нас много даље и много дубље него што је телесно здравље. И зато ми је велика радост да у овој земљи боравим на овом месту где се на православан начин прославља Бог, Пресвета Богородица и Његови Светитељи.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><a href="https://4.bp.blogspot.com/-eYX_Mx5YozE/W3VZfQ1DoDI/AAAAAAAAuEU/VyD6_ppU3uoy6lEDCWtEwaWuh7laUmlkQCLcBGAs/s1600/olsok-01.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="320" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="240" alt="olsok-01.jpg" data-src="https://4.bp.blogspot.com/-eYX_Mx5YozE/W3VZfQ1DoDI/AAAAAAAAuEU/VyD6_ppU3uoy6lEDCWtEwaWuh7laUmlkQCLcBGAs/s320/olsok-01.jpg"></a></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-У једном тренутку сам помислио да је, заиста, велика историјска штета и недостатак што скандинавски народи нису имали ближих и чешћих контакта са Православљем. Зато што много заједничких црта као народи и као људи имамо. Све оно добро што је овде побројано, то се може наћи и у српском, руском, грчком, бугарском и у свим православним народима. И зато се надам и молитвено желим да и ова мисионарска парохија напредује у свом развоју. Да људи који се труде за своје здравље преко њега дођу и до познања да постоји и духовно здравље, које нам је много потребније од телесног здравља. Епархија на којој сам пре неки дан напунио четири године моје епископске службе налази се на крајњем истоку Србије, смештена уз границу са Румунијом и Бугарском. Многи људи из тог краја су на привременом раду у Скандинавији. Нека би Господ, молитвама Пресвете Богородице и Светог краља Олава, свима људима из нашег краја, наше Отаџбине, овде даровао благодат, мир и благослов. А ја ћу се потрудити да одавде за Србију, колико ми Бог помогне,  понесем све оно што је добро и што је примењиво за наше поднебље тамо, да нам буде свима на корист. И као што смо слушали у данашњем Јеванђељу да је потребно да љубимо једни друге, тако и ми треба да једни друге љубимо и волимо у Господу, да бисмо тако посведочили да заиста верујемо у Једнога Бога Оца и Сина Његовог и Духа Светога. Амин, поручио је Владика тимочки г. Иларион.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Као и обично, после свете Литургије, у дому породице Сулберг приређена је празнична трпеза коју је благословио епископ Иларион. Током вишечасовног дружења приређен је кратак, али занимљив, културно-уметнички програм. Теолог Јоханес Сулберг говорио је о животу Светог краља Олава, а у част присутног српског архијереја вредни домаћини извели су неколико песама. Прво су своје вокално умеће пред епископом Иларионом исказали Норвежани Јоханес и Ингрид-Лусиа Сулберг (Johhanes, Ingrid-Lucia Solberg), Ларс и Гру-Сунива Карлшоен (Lars, Gro-Sunniva Karlsøen), певајући једну од најстаријих песама/химни посвећених Светом краљу Улаву (Ljoset yver landet dagna/Lux illuxit laetabunda) насталу око 1100 године. Након њих су се зачули звуци козачке песме са југа Русије (На гори је стојао козак), коју су громко отпевали Кирил Дмитријевич Коновалов и Татјана Хрибко. Музички део програма затворен је песмом Онамо `намо, коју је заједно са присутним Србима певао јереј Горан Спасојевић.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><a href="https://3.bp.blogspot.com/-psFjyVXecdg/W3VZjsQiJhI/AAAAAAAAuEY/3FIfZNI97Q89uHh7YM5Hsj-U2_hNASqYgCLcBGAs/s1600/olsok08.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="320" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="240" alt="olsok08.jpg" data-src="https://3.bp.blogspot.com/-psFjyVXecdg/W3VZjsQiJhI/AAAAAAAAuEY/3FIfZNI97Q89uHh7YM5Hsj-U2_hNASqYgCLcBGAs/s320/olsok08.jpg"></a></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">После културно-уметничког програма Ларс Карлшоен се испред Црквеног одбора мисионарске парохије Успења Пресвете Богородице обратио архимандриту Доротеју (Форснеру) – који по благослову надлежног владике Доситеја од оснивања духовно руководи мисионарском заједницом у Сарпсборгу – и упутио му речи захвалности на свему што је до сада учинио и чини за добробит свих православних који живе у овом делу Норвешке. Пре него што су драги гости из Србије кренули пут Осла Ларс Карлшоен бираним речима захвалио је владики Илариону на посети. Епископ тимочки узвратио је позивом и жељом да у блиској будућности чланови мале православне заједнице на истоку Норвешке посете Епархију тимочку и њене светиње.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">И како је неко од присутних приметио, Господ је уредио да исток Норвешке и град Сарпсборг, једну од три најстарије престонице Норвешке (основан 1016. године), на дан када се прославља небески покровитељ и заштитник ове лепе земље на северу Европе, посети Епископ Српске Православне Цркве чија се епархија налази на истоку Србије. Та симболика само је утврдила чланове ове мале интернационалне православне заједнице, под покровитељством Британско-скандинавске епархије, да и убудуће торжествено прослављају дан када је на пољу Стиклестад (29.јул/11. август), за веру Христову мученички пострадао Свети краљ Олав Харалдсон. А за анале Архијерејског намесништва скандинавског Епархије британско-скандинавске овај дан остаће упамћен као дан када је први пут Српска Црква литургијски прославила једног од највољенијих православних светитеља овог дела Европе.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><a href="https://2.bp.blogspot.com/-btXEOLtS-FE/W3VZ9bhB8BI/AAAAAAAAuEk/--puseJySIwEWNtJ3w99BzesxnBqWkHPQCLcBGAs/s1600/ulaf_norveshki1.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="320" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="248" alt="ulaf_norveshki1.jpg" data-src="https://2.bp.blogspot.com/-btXEOLtS-FE/W3VZ9bhB8BI/AAAAAAAAuEk/--puseJySIwEWNtJ3w99BzesxnBqWkHPQCLcBGAs/s320/ulaf_norveshki1.jpg"></a></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://eparhija-timocka.org/proslava-svetog-kralja-olava-norveskog/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Епархија тимочка</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10261</guid><pubDate>Thu, 16 Aug 2018 15:38:35 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x43E;&#x43B;&#x434;&#x430;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x430;&#x43E; &#x43F;&#x440;&#x432;&#x438; &#x434;&#x440;&#x436;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x443; &#x438;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x458;&#x438; &#x43A;&#x43E;&#x458;&#x438; &#x43A;&#x43E;&#x458;&#x438; &#x441;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x43F;&#x435;&#x43E; &#x434;&#x43E; &#x432;&#x440;&#x445;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%83-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%BE-%D0%B4%D0%BE-%D0%B2%D1%80%D1%85%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B5-r10258/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/298589p.jpg.d8c3a111b2ce8807ebd16d8355158d65.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Председник државе је управо завршио још једно тродневно поклоничко путовање, током којег је обишао неколико планинских светих обитавалишта, целивао чудотворне иконе и мошти које се тамо чувају, и такође постао први председник једне владе у историји који се икада лично попео на врх Свете Горе.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Председник Додон је раније објаснио да је Света Гора врло блиско везана за Молдавију, пошто су многи владари Молдавије између 15. и 17. века обновили неколико светогорских манастира и молдавски монаси су се  одувек подвизавали на Светој Гори, оснивајући манастире и испосничке келије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Прва пауза на поклоничком путовању за председника и његову пратњу у недељу био је Ватопед, где су се сусрели са игуманом архимандритом Јефремом и целивали манастирске свете утвари. Иначе, председник Додон се састајао са игуманом Јефремом неколико пута раније док је био у посети Светој Гори. Онда су заједно отишли до административне престонице Кареје.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Они су такође посетили Иверски манастир, келију Св. Андреја, и манастир Светог Павла, који су помагали молдавски владари у стара времена.  Председник је имао прилику да целива свете утвари и да разговара са игуманом архимандритом Партенијем. Одатле су поклоници отишли у скит Свете Ане, где су целивали очувано стопало богородитељке Свете Ане.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Од Свете Ане председник је следећег јутра у 6 ујутро започео пешачење до врха Свете Горе, који се налази на 2033 метара надморске висине. Поклоници су превалили раздаљину од 9 миља за 5 сати и молили су се у Преображењској цркви која их је чекала на самом врху. Није познато да је иједан државник раније посетио сам врх Свете Горе.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Онда су одлучили да се спусте у келију Панагија, коју је сама Пресвета Богородица посетила, на висини од 1500 метара. Тамо је председник Додон поклонио копију чудотворне иконе Пресвете Богородице Гербовецкаја, која се сматра заштитницом Молдавије. Потом су се вратили до Свете Ане истог дана у 8 увече и преноћили су у келији Светог Јована Златоуста, где су присуствовали Божанској Литургији следећег јутра поводом проналаска Животворног Дрвета Крста.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Председник Молдавије је најзад посетио српски манастир Хиландар и потом отпутовао даље Грчком.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/moldavski_predsednik_postao_prvi_drzhavnik_u_istoriji_koji_koji_se_popeo_do_vrha_svete_gore" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10258</guid><pubDate>Thu, 16 Aug 2018 15:32:27 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423;&#x441;&#x43D;&#x443;&#x43E; &#x443; &#x413;&#x43E;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x443; &#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x442;&#x435;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x440;&#x443;&#x43F;&#x43E;&#x459;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x413;&#x435;&#x440;&#x43C;&#x430;&#x43D; (&#x410;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430;&#x434;&#x438;&#x441;) &#x438;&#x437; &#x412;&#x430;&#x441;&#x435;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x448;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83%D1%81%D0%BD%D1%83%D0%BE-%D1%83-%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81-%D0%B8%D0%B7-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B5-r10242/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/298509.p.jpg.80d0ad05383ab21c852abd98f0bdc8ab.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;">* * *</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Митрополит Герман (световно име Јоаникис Атанасијадис) рођен је 17. септембра 1939. године у Цариграду. Завршио је Велику школу грчког народа у Цариграду, после чега је студирао на Богословској академији на Халки (1950-1954). Замонашен је и добио је име Герман 10. октобра 1953. године и рукоположен за јерођакона следећег дана.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Постао је јеромонах 15. августа 1966.  г. и уздигнут у чин архимандрита и тако постављен за протосинђела у Митрополији Деркојској 29. октобра 1966. Изабран је за епископа 6. фебруара 1972. г. као викар Митрополије Деркојској. За титуларног  епископа Теодорупоља изабран је  5. фебруара 1987. године и устоличен за епархијског епископа ове епархије 2. октобра 1990. године.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Постављен је за игумана манастира Свете Тројице на острву Халки 10. јануара 1991. г. и то је био до 1995. године, када је постављен за исповедника Архиепископије цариградске.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/arhijerej_vaseljenske_patrijarshije_usnuo_u_gospodu" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10242</guid><pubDate>Wed, 15 Aug 2018 14:22:32 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x438;&#x442;&#x435;&#x440; &#x411;&#x440;&#x430;&#x443;&#x43D;, &#x201D;&#x425;&#x440;&#x438;&#x448;&#x45B;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x432;&#x43E; &#x43D;&#x430; &#x43F;&#x443;&#x442;&#x443; &#x443; &#x441;&#x440;&#x435;&#x434;&#x45A;&#x438; &#x432;&#x435;&#x43A;&#x201D;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%83%D0%BD-%E2%80%9D%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%83%D1%82%D1%83-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%E2%80%9D-r10213/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/111.png.e7d2c4d92a482fc4828f7d89bf634916.png" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У овој књизи пред нама, а која у оригиналу гласи: The Ransom of the Soul. Aftelife and Wealth in Early Western Christianity, објављене код Harvard University Press, а на немачком: Deр Preis des еwigen Lebens. Das Christentum auf dem Weg ins Mittelalter, продире у густе слојеве времена напрегнутог сућељавањима између политеистичко-паганског и хришћанског у Римском царству.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Нови хришћански идеали су били сучељени са позноантичком животном стварношћу.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Браун нам дочарава дух времена тиме што нас драматуршки уплиће у живе дебате савременика о схватању улоге богатства и новца у једном друштву које је реско раздвајао дубоки јаз између добро ситуираних и велике већине сиромашних. Аутор нам описује животне форме једноставних људи, са једне, и богатих, с друге стране. У позадини овог наратива се налази светски историјски процес који је на своме крају означио крај Римског царства и слику Цркве која се завештала сиромаштву.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Питер Браун овом књигом отвара неуобичајену перпсективу погледа на хришћансто, на време његовог настанка и раних хришћанских представа о ононстраном. Ово је неуобичајена, сјајна панорама прелома времена између антике и средњег века.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	<span style="font-size:14px;"><i>Протојереј-ставрофор Зоран Андрић (Минхен)</i></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><i><b>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/piter_braun_hrishtshanstvo_na_putu_u_srednji_vek" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></b></i></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10213</guid><pubDate>Mon, 13 Aug 2018 09:33:12 +0000</pubDate></item><item><title>&#x422;&#x440;&#x430;&#x436;&#x438; &#x441;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x45B; &#x440;&#x430;&#x434;&#x438; &#x43E;&#x441;&#x442;&#x432;&#x430;&#x440;&#x438;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x432;&#x43E;&#x434;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x458;&#x435;&#x437;&#x438;&#x43A;&#x435; &#x421;&#x440;&#x435;&#x434;&#x45A;&#x435; &#x410;&#x437;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5-%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5-r10169/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/298243.p.jpg.8ccbc0a7eb2d56d60865679f41537de1.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	С тим у вези, сарадник Мисионарске комисије при Епархијском савету Москве ђакон Дионисије Мишков добио је у задатак да скупи финансијска средства како би се остварила прва етапа систематског превода главних православних текстова о вери и богослужењу на узбечком, таџичком и киргијском језику.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У плану је да се објави професионални превод „Катихизиса“ Светог Николаја Српског, затим Поуке онима који прилазе из ислама, мисионарски листићи и Часловац.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/08/10/trazi-se-pomoc-radi-ostvarivanja-prevoda-na-jezike-srednje-azije/" rel="external nofollow">Митрополија црногорско-приморска</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10169</guid><pubDate>Fri, 10 Aug 2018 20:44:41 +0000</pubDate></item></channel></rss>
