<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/page/84/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x43C;&#x438;&#x43E; &#x434;&#x435;&#x43B;&#x435;&#x433;&#x430;&#x446;&#x438;&#x458;&#x443; &#x444;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x415;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x433;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x43E;-&#x43B;&#x443;&#x442;&#x435;&#x440;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%84%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-r10571/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_09/detail20180905-vsn_6609-obr.jpg.c257abacb827f56967a738d67c29ffa3.jpg" /></p>
<p>
	<em><strong>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/patrijarh_kiril_primio_delegaciju_finske_evangelichkoluteranske_crkve" rel="external nofollow">Српска Православна Црква</a></strong></em>
</p>]]></description><guid isPermaLink="false">10571</guid><pubDate>Thu, 06 Sep 2018 15:12:23 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x435; &#x436;&#x435;&#x43D;&#x435; &#x43C;&#x443;&#x447;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x435; &#x43A;&#x430;&#x437;&#x430;&#x445;&#x441;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x433;&#x443;&#x43B;&#x430;&#x433;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%85%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B3%D1%83%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0-r10570/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_09/299914.p.jpg.74239336d4b05d457e1a67e3ceb5a3a5.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	Митрополит је посетио место страдања акмолских новомученика поводом 100-годишњице трагичног почетка црвеног терора. После покушаја атентата на Лењина, 30. августа 1918. године. обнаредован је црвени терор у земљи када су бољшевици проводили најсвирепије радње против оптужених за контрареволуционарну делатност.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Гости су посетили комплекс спомен-музеја жртава политичких репресија у селу Акмоли, где је постојао 17. радни логор, боље познат као „Акмолски логор жена, издајица Мајке земље“, који је био отворен од 1937-1953. Владика је са пратњом узнео молитве за логорашице и за све православне хришћане који су прогоњени и убијени „у време страшног прогона“.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Споменути 17. радни логор био је највећа женска колонија на територији Казахстана у коме су биле смештене супруге, мајке, кћери и сестре људи осуђених као непријатељи народа и издајице Мајке земље. Свети архијерејски Сабор Руске Цркве канонизовао је 12 затвореница Акмолског логора у августу 2000. године.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/proslavljene_zhene_muchenice_kazahstanskog_gulaga" rel="external nofollow">Српска Православна Црква</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10570</guid><pubDate>Thu, 06 Sep 2018 15:10:14 +0000</pubDate></item><item><title>&#x415;&#x432;&#x445;&#x430;&#x440;&#x438;&#x441;&#x442;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x43E; &#x441;&#x430;&#x431;&#x440;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x443; &#x440;&#x443;&#x43C;&#x443;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x443; &#x410;&#x440;&#x430;&#x434; &#x413;&#x430;&#x458;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B5%D0%B2%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D1%80%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D1%83-%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4-%D0%B3%D0%B0%D1%98-r10543/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_09/11_0.jpg.231317cdf0124069610f7acb9d9c4964.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<img alt="ÐÐ²ÑÐ°ÑÐ¸ÑÑÐ¸ÑÑÐºÐ¾ ÑÐ°Ð±ÑÐ°ÑÐµ Ñ ÑÑÐ¼ÑÐ½ÑÐºÐ¾Ð¼ Ð¼Ð°Ð½Ð°ÑÑÐ¸ÑÑ ÐÑÐ°Ð´ ÐÐ°Ñ" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://spc.rs/files/galerije/18/09/16_1.jpg"></p>

<p style="text-align:justify;">
	Преосвештеном Епископу г. Лукијану саслуживали су Архиепископ арадски г. Тимотеј и викарни Епископ кришански г. Емилијан као и румунско и српско свештенство и монаштво.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Поздрављајући епископа Лукијана, архиепископ Тимотеј је захвалио Српској Цркви на братској љубави и непрестаној бризи о два народа који битишу на овим просторима и осврнуо се на заједничку прошлост која је испреплетена напорима сједињених Срба и Румуна најпре у борби против унијаћења које је током бурне историје узимало маха у овим крајевима. Архиепископ Тимотеј такође је као значајну тачку у историји румунског народа истакао и период Велике сеобе Срба 1690. године, када су православни народи а међу њима и Румуни, под јурисдикцијом Српске Цркве уживали повластице у Аустријском царству а данас у заједничкој држави Румунији, и Срби и Румуни превођени својим архијерејима сведоче исту ту нераскидиву љубав два братска народа.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	На крају свете Литургије Епископ г. Лукијан са браћом архијерејима и свештенством служио је парастос ктитору манастира, српском православном Епископу арадском Синесију Живановићу (1751-1768) поводом 250 година од упокојења. Епископ Синесије рођен је у Сентандреји 1711. године где се и школовао. Замонашен је у фрушкогорском манастиру Раковац а године 1751. изабран је за Епископа арадског. Био је велики борац против унијаћења. Саставио је први Србљак, подигао је манастир Арад Гај и српску епископску резиденцију поред манастира. Саборној цркви у Сентандреји подарио је предиван мермерни барокни жртвеник, један од најлепших у Српској Цркви. Упокојио се 1768. године и сахрањен је у својој задужбини.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/evharistijsko_sabranje_u_rumunskom_manastiru_arad_gaj" rel="external nofollow">Српска Православна Црква</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10543</guid><pubDate>Tue, 04 Sep 2018 19:04:21 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x442;&#x430;&#x440;&#x430;&#x446; &#x410;&#x43C;&#x444;&#x438;&#x43B;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435; (&#x41C;&#x430;&#x43A;&#x440;&#x438;&#x441;) &#x43F;&#x440;&#x438;&#x431;&#x440;&#x43E;&#x458;&#x430;&#x43D; &#x421;&#x430;&#x431;&#x43E;&#x440;&#x443; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x445;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86-%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%81-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85-r10539/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_09/299745.p.jpg.2d588c4ca67fa52156bb10f16df17f7a.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Старец Амфилохије је био монах у манастиру Светог Јована Богослова на острву Патмосу, где је Свети Јован Богослов примио божанско откривење које је заблежио у књизи Откривење. Старец је такође служио као игуман манастира. Он је такође установио женске манастире и сиротиште.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Будући духовник је рођен 13. децембра 1889. године од родитеља Емануела и Ирине Макрис и добио је име Атанасије. Рођен је у великој породици једноставних сеоских људи. Чак и као дете, Атанасије је био веома побожан, чак се држао правила поста која се тичу млечних производа  и док је био дете.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Када је Атанасије имао пет година, убедио је своју куму да проведе остатак свога живота девствено. Атанасије је одлучио да се замонаши кад је имао седамнаест година. Замолио је родитељски благослов, који су му радосно дали.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Марта 1906. ушао је у манастир Светог Јована Богослова на Патмосу; у августу стекао је љубав старог братства, постао је монах расофорник и добио монашко име Амфилохије.Борећи се против страсти и искушења, Амфилохије је себи завео строг пост.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Године 1911. игуман манастира Светог Јована Богослова послао је Амфилохија на Свету Гору да изучи дуборез; марта 1913.  замонашен је у велику схиму од старца Антонијадиса.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Старац Амфилохије је посетио светиње у Египту и Светој земљи. У Јерусалиму је замолио Патријарха да га прими као кустоса при Светом гробу Христовом. Иако је Патријарх био спреман да то учини, манастир је настојао на томе да се он поврати, и послали су га у испосницу Аполон, где се подвизавао и старац Макарије са којим је усугубио молитве.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Међутим, 1919. г. Амфилохије буде рукоположен за јерођакона, а ускоро затим за јеромонаха, и буде причислен манастирском метоху на острву Косу, одакле је по Додеканезу исповедао људе. Године 1926. послат је у пећину Откривења на Патмосу, где је провео много времена са студентима Црквене академије која је дала многе старце и игумане.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Године 1937. италијанске окупационе власти протерале су старца Амфилохија у Грчку, где су га примили чланови  Братства Зои у Атини, одакле је путовао по целој Грчкој, па и на Крит где је постао духовни отац. Његов изгон је окончан 1939. и старец Амфилохије се вратио на Патмос, где је примљен са великом радошћу. Овде се није хтео примити игуманског положаја, него је обитавао у манастирским метосима и у женском манастиру Благовести. Па и опасности од Италијана и Немаца нису се одразиле на благочестиви живот овог старца. Године 1947. старац Амфилохије је окупио малу групу монахиња да се прихвате сирочића са острва Родоса (у то време веома сиромашног), па је у том циљу организовано сиротиште у коме је било и одељење за труднице.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">На Васкрс 1968. старец Амфилохије је осетио своју блажену кончину, и би му допуштено да две године припрема себе и своју духовну децу за растанак. Молио се Богу у сузама како би што боље подучио своја духовна чада, после чега су му се Мајка Божија и Свети Јован Богослов јавили у сну и обавестили га да ће он ускоро починути. Обавивши последње припреме, преставио се 16. априла 1970. године.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Одликовао се многим врлинама, љубави, смирењем и очинским старањем о својој духовној деци. Много је полагао на монаштво и православно мисионарење. И сам је странствовао током ратних година и касније. Поред тога, старец је основао многе манастире на појединим грчким острвима и био је управник дечјих домова и сиротишта.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Доносимо један његов духовн савет: „Молим вас да у животу примењујете ову заповест: старајте се неговати љубав пред лицем Христовим у таквој мери да када изговарате Његово име сузе теку из ваших очију. Срце ваше треба да памти врлинама. Када Христос постане ваш Учитељ, Он ће бити ваш Путоводитељ, ваш Брат, ваш Отац и ваш Старец.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/starec_amfilohije_makris_pribrojan_saboru_svetih" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Правослвна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10539</guid><pubDate>Tue, 04 Sep 2018 18:49:15 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x434;&#x43B;&#x443;&#x43A;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x421;&#x430;&#x431;&#x43E;&#x440;&#x430; &#x412;&#x430;&#x441;&#x435;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x448;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43E; &#x434;&#x440;&#x443;&#x433;&#x43E;&#x43C; &#x431;&#x440;&#x430;&#x43A;&#x443; &#x441;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BE-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%BC-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-r10516/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_09/prosefxi1.jpg.96121039fa34e46ffd9273235f6aa5fa.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Подвлачи се да ће се сваки случај појединачно испитивати и бити прослеђиван од стране епархијског архијереја Светом Синоду Цариградске Патријаршије који ће давати коначни суд.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Такође, света тајна брака за други брак свештеника биће другачија, једна молитва и само у кругу породице.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У наредним данима очекује се званично писмо Цариградског Патријарха г. Вартоломеја са детаљима и упуствима везаним за ову одлуку.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	<span style="font-size:14px;"><i>Са грчког протојереј Никола Гачевић</i></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><i><b>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/09/03/odluka-svetog-sabora-vaseljenske-patrijarsije-o-drugom-braku-svestenika/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></b></i></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10516</guid><pubDate>Mon, 03 Sep 2018 09:36:57 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x430;&#x441;&#x435;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;: &#x416;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x442; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x458;&#x435; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x43C;&#x435;&#x45A;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x435;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-r10506/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_09/508f33e3541c2574ae28d311612605b6.jpg.89f8a33cfbfd638dddd8574afba25429.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Његова Свесветост опомиње да данашњи човек мора схватити свет као свој дом (икос). Он је такође нагласио потребу евхаристијског сагледавања, приступа творевини и њеног коришћења. „Сваки облик злоупотребе и уништавања творевине, као и њено претварање у предмет искоришћавања, представља извитоперење духа хришћанског Јеванђеља.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Сасвим је исправно речено за Православну Цркву да је еколошки израз хришћанства у том смислу што је она у сржи свога бића очувала Свету евхаристију: „Православни верник не може остати индиферентан на еколошку кризу, јер су старање о творевини и заштита човекове средине израз наше православне вере и евхаристијски етос“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У својој посланици Свјатејши Патријарх Вартоломеј се обраћа плироми Цркве и истиче да је 29 година прошло од кад је Мајка Црква установила „Дан заштите човекове средине“. Током свег овог времена Васељенска Патријаршија је надахњивала и иницирала разне активности које су донеле много плода, и истицала у први план духовне и еколошке ресурсе нашег православног предања. Еколошке иницијативе Васељенске Патријаршије давале су подстрек теологији да излаже начела хришћанске антропологије и космологије о старању за природу, а исто тако да негује истину да човеково путовање кроз историју нема вредности ако у њему нема и ишчекивања света који функционише као истински „дом“ (икос) људског рода, посебно у време када све већа претња природној средини има за последицу могућност глобалног еколошког разарања.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Еколошке иницијативе Васељенске Патријаршије нису развијане тек  у одговору или у реаговању на данашњу еколошку кризу без преседана, него су биле израз живота Цркве, продужење евхаристијског етоса у верничком односу према природи…</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/09/02/vaseljenski-patrijarh-zivot-pravoslavne-crkve-je-primenjena-ekologija/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10506</guid><pubDate>Sun, 02 Sep 2018 18:52:46 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x430;&#x441;&#x435;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x43F;&#x43E;&#x437;&#x438;&#x432;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x441;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x434;&#x430;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442; &#x443; &#x437;&#x430;&#x448;&#x442;&#x438;&#x442;&#x438; &#x442;&#x432;&#x430;&#x440;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D1%83-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8-r10479/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_09/8a67d1712b360603db9423b3c7b827b6.jpg.dd238e44e9e2db8f0185e34cf37ca59c.jpg" /></p>
<div style="background-color:#FFFFFF;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У својој поруци Васељенски Патријарх је изјавио да је прошло 28 година откад је Свети  и Свештени сабор Васељенске Патријаршије установио празник „Заштите животне средине“ када су у Православном центру узнете молитве „за сву твар“. Историјска Патријархова посланица од 1. септембра 1989. позвала је све православне и инославне вернике „да узносе молитве благодарности Творцу на свима великим даровима Творевине“ и да се моле усрдно за њено очување.</span>
</div>

<div style="background-color:#FFFFFF;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#FFFFFF;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Васељенски Патријарх је истакао улогу Светог и Великог Сабора одржаног у јуну 2016. године, који је „нагласио и даље наглашава еко-позитивну динамику наше православне вере где се Евхаристија истиче у центру, и који позива вернике да буду `свештеници` твари док је непрестано приносе Творцу свега, као и начело вођења аскетског живота као савремени начин изражавања благодарности. И заиста, поштовање твари спада у саму срж нашег православног предања“, пише он.</span>
</div>

<div style="background-color:#FFFFFF;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#FFFFFF;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Размишљајући о савременим претњама Божјој творевини, Васељенски патријарх је изразио забринутост због чињенице „да еколошка криза непрекидно напредује у име финансијског раста и технолошког развоја, док човечанство заборавља апеле за радикалном променом у нашем понашању према твари“.</span>
</div>

<div style="background-color:#FFFFFF;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#FFFFFF;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Краткорочне користи које диктира пораст животног стандарда у неким деловима света, просто прикривају рационалност злоупотребе и поробљивање твари“, додао је он.</span>
</div>

<div style="background-color:#FFFFFF;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#FFFFFF;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Експлозивна комбинација необуздане трговине и науке – тј. безгранично поверење у моћ науке и технологије – само увећава ризике које прете интегритету твари и људског рода, каже се у посланици.</span>
</div>

<div style="background-color:#FFFFFF;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#FFFFFF;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">За Васељенског патријарха Вартоломеја решење кризе са којим се суочава људска култура и човекова средина, захтева свестрану мобилизацију и заједнички подухват.</span>
</div>

<div style="background-color:#FFFFFF;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#FFFFFF;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Не може се много урадити на решењу овог проблема, као и других суштинских проблема поготово када је у питању међуповезаност еколошке и друштвене кризе, без међухришћанске и међуверске сарадње.“</span>
</div>

<div style="background-color:#FFFFFF;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#FFFFFF;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Дијалог постаје плодно тле за неговање постојећих еко-позитивних и друштвених традиција како би се стимулисао разговор о природној средини и друштвеној заједници, при чему се започиње и конструктивна критика прогреса схваћеног искључиво као технолошки и економски напредак на штету твари и цивилизације“, истиче Патријарх који завршава поруку којом понавља „неодвојивост поштовања твари и људског рода“.</span>
</div>

<div style="background-color:#FFFFFF;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#FFFFFF;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/vaseljenski_patrijarh_poziva_na_solidarnost_u_zashtiti_tvari" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10479</guid><pubDate>Sat, 01 Sep 2018 09:44:03 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x435;&#x447;: &#x41D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x432;&#x438;&#x43A;&#x430;&#x440;&#x43D;&#x438; &#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x437;&#x430; &#x433;&#x440;&#x447;&#x43A;&#x435; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x432;&#x435;&#x440;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B1%D0%B5%D1%87-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%B7%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5-r10466/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/slika_18.jpg.16ea3b709f21891ca160de06faeeb75e.jpg.cb9c93b71758d5cc2cde7e1c4400c2b9.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Пајсије Ларенцакис (крштено име Димитрије) рођен је у Ираклиону (Крит). Дипломирао је на Атинском богословском факултету. Замонашен је и рукоположен за јерођакона 1998. године у манастиру Светог Ђорђа Епаносифи, а за јеромонаха 2000. године.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Новоизабрани епископ је делао у православној Критској Архиепископији (1998-2001, 2006-2015), у Митрополији  Петре и Хиронисоса (2001-2006) и у Александријској Патријаршији (2015-2016), а од 2016. године у Аустријској Митрополији. Носиће звање титуларног епископа апамејског.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/bech_novi_vikarni_episkop_za_grchke_pravoslavne_vernike" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10466</guid><pubDate>Fri, 31 Aug 2018 15:25:18 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x443;&#x441;&#x440;&#x435;&#x442; &#x432;&#x430;&#x441;&#x435;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x438; &#x440;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x424;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x440;&#x443;: &#x417;&#x430; &#x441;&#x430;&#x434;&#x430; &#x431;&#x435;&#x437; &#x434;&#x435;&#x442;&#x430;&#x459;&#x430; &#x43E; &#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x438;, &#x43E;&#x431;&#x435; &#x441;&#x442;&#x440;&#x430;&#x43D;&#x435; &#x441;&#x443; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x438;&#x432; &#x440;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430; &#x443; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x459;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B8-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%83-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%B7-%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%99%D0%B0-%D0%BE-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D0%BE%D0%B1%D0%B5-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D1%83-r10465/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/530293920_ArticleImages_72463___.jpg.fda5bce8c2f63440640101e7a28fe81b.jpg" /></p>
<p>
	Данас, 31.08., одржан је у седишту васељенског патријарха на Фанару састанак патријарха Вартоломеја са патријархом московским и сверуским Кирилом.
</p>

<p>
	Како јављају црквене агенције, грчке и руске, састанак је трајао два ипо сата и били су му присутни чланови Синода Васељенске патријаршије, а са руске стране и митрополит волоколамски Иларион и прота Николај Барашов.
</p>

<p>
	Двојица лидере православља, прве по части и прве по бројности Помесне Православне цркве истакли су на почетку да они не разговарају као политички лидери.
</p>

<p>
	На крају су се новинарима одвојено обратили патријарх Кирил и са стране Цариграда галски митрополит Емануил.
</p>

<p>
	Патријарх Кирил је рекао да је договорено да се не износе детаљи сусрета, а митрополит Емануил је указао да је Васељенска патријаршија још у априлу прихватила да решава украјинско црквено питање, али на такав начин да то не доводи до нових раскола, него да отклони раскол који траје дуже од 25 година.
</p>

<p>
	Није ни потврђено ни демантовано да ће Синод Васељенске патријаршије на седници која је у току усвојити Томос аутокефалности Украјинске цркве, што су власти Украјине тражиле у априлу о.г.
</p>

<p>
	Данас је сајт Ромфеа.гр пренео писмо патријарха српског г. Иринеја васељенском патријарху у коме се инсистира на очувању канонског поретка и одбијању мешања политичара у црквена питања.
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10465</guid><pubDate>Fri, 31 Aug 2018 14:33:58 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B; &#x43E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x430;&#x43E; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C; &#x411;&#x43B;&#x430;&#x436;&#x435;&#x43D;&#x435; &#x41C;&#x430;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43D;&#x435; &#x41C;&#x43E;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BE-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B5-r10449/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/detail20180826vsn_1784obr_0.jpg.00d7bcb7d7f9995e231075f0014681bd.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У богослужењу су учествовали свршени богослови Хабаровске духовне семинарије из Народне Републике Кореје. Богослужењу су присуствовали и председник Православног комитета Северне Кореје Ким Чи Сон и високи градски функционери Москве. Певао је хор при овоме храму. </span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Патријарх је рукоположио ђакона Владимира Тжана, дипломираног богослова Хабаровске духовне академије, при чему је Патријарх казао да је отац Владимир дошао са групом младих из НР Кореје која је завршила Хабаровску духовну семинарију. Он је подсетио да је раније рукоположио двојицу клирика за Северну Кореју. „Желим В ам, оче Владимире, помоћ Божију да као православни свештеник проносиш светлост Христове истине Вашем народу, делећи с њим радост и тугу, помажући људима и да својим животом и проповеђу пројављујете у своме срцу Христа.“ Он је пожелео и другим дипломираним богословима Божју помоћ у учвршћењу православне вере на корејској земљи и замолио их да пренесу његове поздраве председнику господину Ким Чен Ину, желећи му помоћ Божју у развијању свих страна живота корејског народа.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/patrijarh_kiril_osvetio_hram_blazhene_matrone_moskovske" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10449</guid><pubDate>Thu, 30 Aug 2018 11:51:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x413;&#x440;&#x443;&#x437;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x43E;&#x431;&#x435;&#x43B;&#x435;&#x436;&#x438;&#x43E; 55 &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x431;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D0%BE-55-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5-r10427/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/299416.p.jpg.857c6e49f80cd7f298bab76b9180ddf5.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Иначе, предстојатељ Грузијске Цркве обележио је у децембру прошле године 40-годишњицу устоличење за грузијског патријарха. У проповеди коју је одржао идућег данау недељу, 26. августа, патријарх Илија, иначе најомиљенија личност и човек у кога имају највеће поверење у Грузији, замолио је вернике да се моле за његово здравље. „Да нема ваших молитава, не бих био у стању да превладам све невоље са којима сам се борио,“ изјавио је Свјатјејши патријарх.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><i><b>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/gruzijski_patrijarh_obelezhio_55_godina_arhijerejske_sluzhbe" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></b></i></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10427</guid><pubDate>Tue, 28 Aug 2018 19:01:54 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x43A;&#x438;&#x458;&#x435;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x41E;&#x43D;&#x443;&#x444;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43D;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x438; &#x414;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x43D;&#x435;&#x437;&#x430;&#x432;&#x438;&#x441;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438; &#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BE%D0%BD%D1%83%D1%84%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B5-r10393/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/bdinnya-13-i-nedili-15.jpg.fe9777369d08df0ba0eea57111821f06.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У Софијском сабору узели  су учешће председник Украјине Пјотро Пирошенко, председник Врховне Раде (Скупштине) Украјине Андреј Парубиј, секретар Савета националне безбедности и одбране Владимир Кличко, други представници власти и верских организација ове земље.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Блажењејшег Митрополита су пратила два висока архијереја. Он се обратио присутнима поздравним словом:</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„На овај празнични дан благодаримо Богу на великој милости коју нам је Господ подарио и дарује сав украјински народ и сваког од нас појединачно. Молимо се да Господ помогне да достојанствено превладамо тешкоће и невоље које нас сусрећу на путу нашег овоземаљског живота.“ Он је истакао да је хришћанска слобода – „независност од греха, она је непрестано пребивање уљубави према Богу и ближњем“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"> „Човек који се придржава заповести Божјих, који живи у љубави према Богу и ближњем, јесте истински патриота и достојан грађанин своје овоземаљске отаџбине,“ казао је Предстојатељ Украјинске Цркве.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Он је пожелео свима Украјинцима силу, мудрост и надахнуће како би радили на „благородном делу хармоничног развијања украјинске државе, државе ... у кој би грађани с различитим културним и другим погледима на свет били сабрани у један велики, дивни духовни букет, обједињен узајамним уважавањем и љубављу.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">После овог свечаног чина Блажењејши Владика и архијереји присуствовали су војној паради поводом Дана независности и празничном пријему који су дали председник Украјине и његова супруга Марина у Маринском дворцу у Кијеву.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/mitropolit_kijevski_onufrije_na_proslavi_dana_nezavisnosti_ukrajine" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10393</guid><pubDate>Sun, 26 Aug 2018 15:53:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x43B;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;: &#x421;&#x440;&#x446;&#x435; &#x43C;&#x438;&#x441;&#x438;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x440;&#x435;&#x45A;&#x430; &#x43A;&#x443;&#x446;&#x430; &#x43E;&#x432;&#x434;&#x435; &#x443; &#x41A;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D1%81%D1%80%D1%86%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%BA%D1%83%D1%86%D0%B0-%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B5-%D1%83-%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8-r10373/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/screenshot_20180823_greek_orthodox_4.png.fe2f503aa0b8d2b73bb37a9e13a2f6e7.png" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	Хор Патријаршијске академије у Најорбију певао је на свахилију и на енглеском. Црква је била испуњена пријатељима и породицама 17 дипломираних семинариста из Кеније, Бурундија, Руанде, Мадагаскара и Замбије. Присуствовали су и амбасадори Србије, Грчке, Русије и Египта, као и папски нунције.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Митрополит Макарије је поздавио Блажењејшег и рекао да је ово историјски дан када је ту Патријарх да подели своју љубав са професорима и студентима ове Академије, а Блажењејши Патријарх је изразио своју велику радост и захвалност што се преко рада ове Патријаршијске академије осећа учвршћење православне вере у Африци. Он је притом истакао улогу ове школе чији је оснивач поч. архиепископ кипарски Макариос и истакао да срце мисионарења куца овде у Кенији.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У наставку се у литији отишло до дивне цркве Свете Софије, где је одржана званична свечаност уручивања диплома дипломираним студентима у пријатној атмосфери, а у присуству амбасадора и мноштва народа. Уређен је свечани програм с певањем црквених песама и народних песама у извођењу више хорова.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Патријарх Теодор је упутио очинске речи љубави дипломираним студентима, уручивши им не само дипломе него и благослов сваком од њих и дар у новцу за почетак новог начина живота.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Такође им је саветовао да се и даље изграђују у божанској мудрости, послушности, читању духовне литературе, следовању Христовом примеру, напајајући се енергијом божанске Литургије. Такође је заблагодарио професорима Академије на ревности коју су гајили приликом предавања божанског учења Цркве.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Следећег дана 19. августа 2018. Патријарх је са архијерејима служио у цркви Светог Елефтерија у селу Рирони код Најробија уз учешће многобројних верника и свештеника из суседних парохија. На путу за то село дочекали су га полицијски оркестар, свештенство и верни народ Божји, и тако су се упутили у цркву где су их дочекали „с палмама и гранчицама“. Ово је изазвало велико одушевљење народа који види први пут предстојатеља своје Цркве. На богослужењу је певала цела црква, и то веома складно. Током Литургије Патријарх је рукопроизвео у звање архимандрита оца Марка, једног од најстаријих делатеља Кенијске Цркве.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	После Литургије православни народ је певао дивне традиционалне народне песме и изводио домородачке игре.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/08/23/aleksandrijski-patrijarh-srce-misionarenja-kuca-ovde-u-keniji/" rel="external nofollow">Митрополија црногорско-приморска</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10373</guid><pubDate>Fri, 24 Aug 2018 11:08:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x43E;&#x441;&#x43A;&#x432;&#x430;: &#x41B;&#x435;&#x442;&#x45A;&#x438; &#x438;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x438;&#x442;&#x443;&#x442; &#x437;&#x430; &#x440;&#x438;&#x43C;&#x43E;&#x43A;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x435; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x435; &#x440;&#x430;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%BB%D0%B5%D1%82%D1%9A%D0%B8-%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%82-%D0%B7%D0%B0-%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5-r10363/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/1new_logo-400-1.png.779cde932998ef073bcd03721617639c.png" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	Овде ће се упознати с православљем и савременом руском културом. Иначе, главна тема овогодишњег Института биће питања заштите и очувања традиционалних хришћанских вредности. Такође ће се упознати са руским светињама у Москви, Сергијевом Посаду, Великом Новгороду и Петрограду.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/moskva_letnji_institut_za_rimokatolichke_crkvene_radnike" rel="external nofollow">Српска Православна Црква</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10363</guid><pubDate>Fri, 24 Aug 2018 10:24:43 +0000</pubDate></item></channel></rss>
