Живе речи утехе: Живе речи утехе

Синод Руске православне цркве засједаће у Минску 15. октобра

Wed, 03 Oct 2018 15:06:34 +0000

Засједање Свештеног синода Руске православне цркве под предсједавање Патријарха Кирила одржаће се у Минску 15. октобра, потврђено је РИА Новостима у птаријаршијској прес-служби. Посјета Патријарха московског и све Русије Кирила Минску планирана је од 13. до 15. октобра. „15. октобра у Минску ће засједати Свештени синод Руске православне цркве“, саопштено је из прес-службе предстојатеља. У оквиру посјете Патријарх ће такође богослужити у катедралном сабору Минска и обавити чин великог освећења храма-споменика у част Свих Светих у дан празовања Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Грузијска православна црква против једностраног мијешања Константинопоља у послове украјинског православља

Wed, 03 Oct 2018 15:05:03 +0000

„Сматрамо да у овој етапи нијесмо дужни да доносимо исхитрене закључке, све док двије стране не формирају своје званичне и не подложне жалби на основама норми канонског права“, каже се у саопштењу.

У Грузијској цркви наглашавају да је украјинско црквено питање веома деликатно и да је због тога неопходно да у његовом решавању учествују и Константинопољки и Московски патријархат.

„Чињеница је да двије Цркве осјећају одговорност пред милионима православних, брину за јединство Цркве, надамо се, чине све што је могуће за налажење пута за мирно решење проблема. Ми се стално за то молимо“, речено је у документу.

Раније је саопштено да је помоћник мјестобљуститеља Патријарха Грузије Андриа Дзагмаидзе изјавио да Грузијска православна црква неће учествовати у дискусији на тему аутокефалије Цркве у Украјини.

Извор: Православие.ру

Крстовдан у Јерусалиму

Tue, 02 Oct 2018 07:35:22 +0000

Предводећи делегацију Српског реда Чувара Христовог Гроба - древних чувара српске традиције и културног наслеђа из Врлике, малог места у северној Далмацији - која се поклонила Животворном Гробу Господњем и другим светим местима, Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован празник Воздвижења Часног Крста - Крстовдан молитвено је прославио 27. септембра 2018. године у Јерусалиму.

Са верним народом, поклоницима Свете Земље из васцелог православног света, члановима реда Чувара Христовог Гроба, свештенством и монаштвом, уз саслужење Високопреосвештене и Преосвештене господе Архиепископа, Митрополита и Епископа, у храму Васкрсења Христовог у Јерусалиму Његовом Блаженству Патријарху јелусалимском и све Палестине г. Теофилу у торжественој празничној Литургији саслуживао је и Преосвештени Владика славонски г. Јован.

После молитвеног славља, у Патријарашкој резиденцији Његово Блаженство Патријарх г. Теофило примио је у званичну посету Његово Преосвештенство Владику пакрачко-славонског г. Јована и чланове реда Чувара Христовог Гроба.

Прослави Крстовдана у Јерусалиму присуствовао је и Преосвећени Епископ источноамерички г. Иринеј.

Извор: Српска Православна Црква

Патријарх Иринеј у српској царској лаври - Хиландару

Mon, 01 Oct 2018 20:42:49 +0000

Звучни запис беседе

Патријарси Вартоломеј и Иринеј посадили дрво мира у Зејтинлику у част стогодишњице пробоја Солунског фронта

Mon, 01 Oct 2018 20:41:01 +0000

Патријарху Вартоломеју и патријарху Иринеју саслуживали су Митрополит Драме г. Павле, који је био званични представник Његовог Блаженства Архиепископа атинског г. Јеронима и Светог синода Грчке Цркве, Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Митрополит анкирски г. Јеремија, Митрополит иконијски г. Теолипт, Митрополит неапољски Варнава, игуман манастира Хиландара архимандрит Методије.

Током свете Патријарашке Литургије великом броју сабраних верника обратили су се домаћин вишедневног сабрања, митрополит Варнава, потом Патријарх српски Иринеј и на крају Патријарх константинопољски и васељенски Вартоломеј.

После свете Литургије служен је помен палим борцима у Првом светском рату. Патријарх Вартоломеј и патријарх Иринеј посетили су највеће војничко гробље на Балкану - Зејтинлик, где су положили венце и поклонили се гробовима палих српких и остали савезничких војника пострадалих приликом пробоја Солунског фронтa.

После свете Литургије поглавари две велике и вековима нападане и намучене Цркве положили су венце на гробљу Зејтинлику, месту где лежи на десетине хиљада српских јунака из Првог светског рата а поводом стогодишњице пробоја Солунског фронта. Зејтинлик је место и споменик српске Голготе и распећа, али и место српског васкрсења и победе. Ових дана смо се подсетили великих догађаја који су се одиграли пре тачно сто година када су наши прадедови кренули у пробој Солунског фронта, што је довело до ослобођења Србије и краја Првог светског рата.

Управо ту, на Зејтинлику, патријарх Вартоломеј и патријарх Иринеј посадили су дрво маслине као симбол мира.

Извор: Српска Православна Црква

Стогодишњица пробоја Солунског фронта

Mon, 01 Oct 2018 20:37:59 +0000

Патријарх српски Иринеј у Солун је стигао у петак, 28. септембра 2018. године, а на солунском аеродрому дочекао га је домаћин и организатор прославе овог важног јубилеја Високопреосвећени Митрополит неапољски г. Варнава.

Првог дана своје посете Солуну Свјатјејши Патријарх српски Иринеј сусрео се са студентима које је наша помесна Црква послала у Солун на усавршавање у теолошким наукама.

Сутрадан, 29. септембра 2018. године, Патријарх српски Иринеј је заједно са Васељенским Патријархом Вартоломејем посетио природни резерват у месту Калохори где је патријарх Вратоломеј предводио молитву за очување животне средине.

Двојица Патријараха посетили су и фабрику Хаитоглу која се на традиционалан начин бави производњом халве. Власници ове фабрике су се током ратних дешавања деведесетих година одазивали на сваки позив митрополита Варнаве да нашем страдалном народу пошаљу помоћ.

Патријарх Иринеј и патријарх Вартоломеј посетили су и историјски храм Светог Атанасија у Евозмосу и свечано отворили новоизграђени старачки дом, народну кухињу и вртић Митрополије неапољске.

У поподневним сатима одржан је братски састанак Патријарха српског г. Иринеја и Патријарха константинопољског и васељенског г. Вартоломеја на коме се у духу обостраног разумевања и братске љубави разговарало на теме од међусобног и свеправославног значаја.

У вечерњим часовима у Културном центру Мони Лазаристон који се налази у непосредној близини Зејтинлика, отворена је изложба ретких фотографија са Солунског фронта и из Првог светског рата аутора Константина Нигделиса. Уследио је културно-уметнички програм на ком су говорили патријарх Вартоломеј, Митрополит неапољски Варнава и представници локалних власти, а потом је уследило премијерно извођење композиције познатог солунског композитора Емануила Лазаридиса написане поводом стогодишњице пробоја Солунског Фронта и завршетка Великог рата.

Извор: Српска Православна Црква

Митрополит калавритски Амвросије: Погрешна дејства Патријарха Вартоломеја у Украјини!

Mon, 01 Oct 2018 20:19:45 +0000

„Зар нам је мало толиких проблема, него нас наш Патријарх још доводи до ивице сукоба Васељенског патријархата са великом Руском црквом! Пред нашим вратима је нови раскол! Уколико томе додамо и наша унутрашња спорења, црквено стање у нашем времену постаје изузетно трагично“, казао је Митрополит калавритски и егиалијски.

Јерарх Јеладске цркве упозорава да је Васељенски патријарх по дефиницији дужан да символизује јединство у православном свијету, решава спорове и конфликте међу Помјесним црквама и црквеним дјелатницима, међутим, судећи по свему, Патријарх Вартоломеј поставио је себи обрнути задатак.

Митрополит је приговорио Патријарху Вартоломеју да је престао да буде гарант јединства Цркве због тога што на сваки начин покушава да ојача свој утицај у православном свијету.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Патријарх све Грузије Илија II: Свако пробање дроге је почетак пада!

Mon, 01 Oct 2018 20:06:28 +0000

„Легализација наркотика представља непријатељство против нашег народа“

Проповед од 5. августа 2018. године

Живимо у најтежим временима, када је човеку тешко да разуме шта је добро, а шта лоше. Шта је бело, шта црно. Али, ако је човек верник, ако човек има страх Божији, онда може да разликује добро од зла.

Последње године, донеле су Грузији много брига. Ове бриге тичу се легализације наркотика. Конзумирање марихуане је дозвољено законом. То је велика грешка. Треба да имамо на уму, да се конзумација наркотика не ограничава само на једну врсту дроге. Са временом, људски организам тражи све теже наркотике, и напослетку не може да им одоли.

Треба да памтимо, да је легализација наркотика непријатељство против нашег народа. Убеђен сам да се људи, који су усвојили пројекат о легализацији марихуане, сами не слажу са тим законом. Али, толико је био јак притисак на њих, да су били приморани да га усвоје.

Не смемо да заборавимо, да, уколико дозволимо легализацију наркотика, мораћемо да легализујемо и трговину наркотицима. Мораћемо да легализујемо узгајање наркотика. Али, најважније је што ће резултат бити то што ће почети да нам долази омладина, из суседних земаља, омладина, која је испала из колосека нормалног живота. Појавиће се центри за такву омладину.

Зато се обраћам свима вама. Пре свега нашој влади. Нашој интелигенцији. Нашој омладини. Сачувајте нашу Отаџбину! Сачувајте нашу децу! Треба да имамо на уму, да је свако пробање наркотика почетак пада. Још једном се, са молбом, обраћам свима вама: не дајте нашој деци да погину. Немојте допустити то безакоње.

Нека вам Господ да снаге. Нека вам Господ да мудрости. Зато сам данас замолио владику, да прочита Божанску мудрост из књиге Проповедника. Свима вама дајем благослов, да свакодневно читате по једну главу из Премудрости Соломонових и по једну главу из Проповедника.

Благослов Господњи свима вама.

С нами Бог!

„Шта ће нам економија, ако изгубимо децу?“

Проповед од 16. септембра 2018. године

У име Оца, и Сина, и Светог Духа!

С нами Бог!

Људски живот је пун искушења. Дочекујемо искушења са вером, трпљењем и надом на то, да ће се искушења завршити лако. Вероватно да су искушења потребна народу. Вероватно да се тако, по Промислу Божијем, човек челичи и утврђује у вери. Али, треба да увек имамо на уму, да се свако искушење завршава радошћу. Борба са искушењима је тешка, али се завршава радошћу.

У последње време, људе највише збуњује што ће конзумација наркотика – марихуане, канабиса и других врста дроге – бити легализована. Не треба да се бојимо. Не треба да се плашимо, да нас је Бог оставио! Не треба да мислимо о томе, како само нас боли срце због наше Отаџбине, због нашег народа, због наше омладине, а да су други безосећајни. Желим да кажем, да нашу владу, подједнако боли срце, због наше Отаџбине. Влада носи одговорност, и зато је ово њено бреме.

Желим да кажем: наркотици су врло опасни. Док сам био митрополит у Абхазији, пре него што сам постао патријарх, упознао сам једну абхазску госпођу – била је главни хирург. Имала је два сина. Та жена ми је долазила и плакала: „Мој старији син је добро дете, а млађи се навукао на дрогу“. Сећам се и њеног имена: звала се Нури. Како ли је родитељу, чије дете краде ствари из куће, и продаје их, како би купио дрогу?!!! И ево та, толико поштована госпођа, толико се понижавала, звала познанике, и позајмљивала час новац, час наркотике, да би их дала сину. Говорила ми је: „Мој старији син се љути на мене: Зашто му дајеш наркотике?“ А ја знам шта значи наркоманија: ако му не дам дрогу, може да направи неку глупост.“ Потом ми је пришла, и рекла: „Постоји болница у Цхинвали, треба тамо да га одведем.“ У болници је претрпео тешка страдања. Он, болестан, био је везан за кревет, и полако су му смањивали дозу наркотика...

Навео сам овај пример, да би показао колико је тежак живот са човеком, чланом породице, који употребљава наркотике. Али, наркоманија је излечива, и ми, попут тог болесника, не смемо да губимо наду. Он не треба да губи наду у оздрављење, наду у то да ће се поправити. Сматрам да треба да радимо све што можемо, како бисмо били поред њих, како бисмо им показали љубав, тим несрећним, младим људима. И да молимо Бога, да их исцели.

Мислим, да држава треба да преузме одговорност на себе, и да контролише ситуацију. Та сфера не сме да пређе у приватни сектор. Ако пређе, нећемо моћи да је контролишемо. Сада се поставља задак, да се разради пројекат закона, у коме ће држава да преузме одговорност за тај процес. Треба да схватимо да је то опасно.

Опасно је стога што ће наркомани, из других земаља долазити код нас и користиће ту слободу. На тај начин ће наркоманија све више продирати у Грузију. Зато молим нашу владу да приступи томе са великом одговорношћу. Не смемо гледати само економију, мислити само на економски добитак. Шта ће нам економија, ако изгубимо децу?

Гајим наду да ћемо се ујединити. Све радимо да би се Црква, народ и држава ујединили. Све ће бити урађено како би се смањио број наркомана.

Господ да вам подари благодат! Господ да подари благодат Грузији и сваком човеку који страда од ове беде! Морамо да победимо!! Да сами себе победимо!!

Желим још једном да кажем: не треба да мислимо како ми више волимо наш народ и Отаџбину, него што га воли наша влада.

Нека би Господ дао да имамо наду у победу над овом болешћу. Нека би Господ благословио Свој народ!

С нами Бог!

Извор: Православие.ру

Стогодишњица пробоја Солунског фронта

Mon, 01 Oct 2018 10:45:38 +0000

Патријарх Иринеј и патријарх Вартоломеј у Солуну на обележавању стогодишњице пробоја Солунског фронта и завршетка Првог светског рата

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у пратњи Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија борави у вишедневној посети Солуну. Повод ове посете је обележавање стогодишњице пробоја Солунског фронта и завршетка Првог светског рата. Овај јубилеј биће крунисан светом Патријарашком Литургијом коју ће на војничком гробљу Зејтинлик у Солуну заједно служити Његова Свесветост Патријарх константинопољски и васељенски г. Вартоломеј и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.

Двојица Патријараха посетили су и фабрику Хаитоглу која се на традиционалан начин бави производњом халве. Власници ове фабрике су се током ратних дешавања деведесетих година одазивали на сваки позив митрополита Варнаве да нашем страдалном народу пошаљу помоћ.

Извор: ТВ Храм

СПЦ

Патријарх Кирил: Крст Господњи уништава сваког идола!

Sat, 29 Sep 2018 17:59:51 +0000

„Идол је, – истакао је патријарх, – лажна вредност, коју људска фантазија или због предрасуда, или због злих наговора са стране, подиже у ранг апсолутне вредности која захтева поклоњење. Управо тако су стварани древни пагански богови и људи су се клањали рукотвореним идолима као оваплоћењу апсолутне вредности док ови идоли нису срушени Христовом вером.

Тако је било у стара времена, а шта се дешавало касније? И касније се сачувала традиција поклоњења лажним вредностима. А да би се човек поклонио лажној вредности треба да је апсолутизује, односно да је учини апсолутно непобитном вредношћу, коју нико не оспорава и која захтева само поклоњење. Тако су на месту рукотворених идола почели да се појављују идоли друге врсте – плодови људских мисли, расуђивања и философских конструкција. И ми знамо да су често политичке концепције и политичке идеје постајале такви идоли који су захтевали потпуно потчињавање и скоро религиозно поклоњење. Не тако давно и наша земља се ослободила поклоњења сличним идеолошким кумирима, и дај Боже да наш народ никад више не прихвати неку сличну саблазан.“

„Али тако није било само у нашој земљи, – истакао је патријарх. – Знамо да се политичке идеје често формулишу и преносе људима тако да убеде људски род да наводно још једна у низу идеја представља врхунац људске мисли и да следити је значи изградити срећно, напредно и праведно друштво. И поново, као што је било у нашој блиској националној прошлости, тако се сад у размерама целе планете развија поклоњење извесном идолу који се назива савременим друштвом, као да је савремено друштво већ достигло максимум у свом развоју и као да после њега више ништа не следи. Неки нас наговарају да све то прихватамо на веру и да му се клањамо као идолу; покушаји да се идолопоклонство оспори изазивају жесток отпор и ми знамо: већина ратова и револуција, и у прошлости, и данас, дешава се зато што је неко пожелео да створи новог идола и да примора мноштво људи да му се клањају.“

„Међутим, постоји и други идол, а то је богатство. Богатство привлачи човека зато што му даје снагу, шири његове могућности. Заиста, богатство омогућава човеку да оствари оно што жели, а човек најчешће жели успех и насладу. Успех без насладе је непотпун успех, али кад нам успех омогућава потпуну насладу, појављује се још један идол – празнина, којој људи често посвећују сав свој живот и поклањају јој све своје снаге.“

„Ниједна идеологија, – истакао је поглавар, – која оспорава идеологију која влада на овом или оном месту, у ово или оно време, не може да сруши идола, већ само један идол замењује другим. А крст Господњи уништава сваког идола, зато што гледајући крст схватамо: грех, ђаво и смрт нису победили новац, власт и наслада, већ их је победио Христос, Који је примио обличје слуге и био разапет на крсту како би Својом жртвом искупио наше грехове и спасио цео људски род.

Подвиг Христа, Који је разапет и полаже Свој живот ради других, Који је уништио и данас уништава идоле. И ако желимо да будемо слободни од идолопоклонства које скоро неприметно продире у нашу свест и у наш живот, треба чврсто да се држимо православне вере, да исповедамо Господа Исуса Христа Распетог као свог Спаситеља и Бога, да Његовим учењем хранимо свој разум и своје срце и да самим тим стичемо велику слободу од сваке људске сугестије, од свих идола који се стварају ради још једног поробљавања људи.“

Извор: Православие.ру

Руска Православна Црква Цариграду: Покажите нам документе на које се позивате

Fri, 28 Sep 2018 19:48:32 +0000

Цариградска патријаршија објавила је раније извештај на 29 страница који наводно објашњава њено право да украјинској цркви призна аутокефалност, позивајући се на историјске документе.

У извештају је наведено да Руска православна црква нема право на Украјинску православну цркву, јер је предавање Кијевске митрополије у надлежност Москви у 17. веку „носила привремени карактер“.

„У документима тога нема“, рекао је Балашов новинарима.

„Веома су нам чудне биле тврдње појединих представника Цариградске патријаршије да су одлуке које је објавио Цариград (о даривању аутокефалности) наводно засноване на историјским документима и да су им некакво оправдање. Желимо да поставимо питање својој браћи – из каквих су докумената извели такве закључке. Можемо ли да се упознамо с документима који су све до данас остали изван наше пажње. Сумњам, међутим, да они постоје“, додао је Балашов.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Протојереј Николај Балашов: Уколико власт настави да се мијеша у унутарцрквени живот могуће су тешке последице у читавој Украјини!

Fri, 28 Sep 2018 19:46:17 +0000

Раније данас из УПЦ је саопштено да су радикали из „Десног сектора“ заузели храм канонске Украјинске православне цркве у Ивано-франковској области. Инцидент се догодио око 13 часова у селу Богородчани. Нападу је изложен храм Свете Тројице. Националисти су поломили царске двери, разбили прозоре и претукли вјернике.

„То је жалосна најава могућности трагичног развоја догађаја на Украјини у случају буде ли се мијешање државних органа у унутарцрквени живот продужило. Уколико се политика буде мијешала у живот вјерника, могуће су тешке последице у читавој Украјини“, казао је Блашов.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Биографија Митрополита волоколамског др Илариона

Thu, 27 Sep 2018 07:22:00 +0000

Митрополит Иларион (у свету Григорије Валериевич Алфејев) рођен је 24. јула 1966. године у Москви. Од 1973. до 1984. године студирао је у Московској средњој специјалној музичкој школи у класи виолине и композиције. Са 15 година постаје чтец у цркви Васкрсења у Москви. Као ипођакон Митрополита волоколамског Питирима (Нечаева), 1983. године на послушању је у Издавачком одељењу Московске Патријаршије. Годину дана касније, после завршетка школовања, уписао се на Московски државни конзерваторијум. Од 1984. до 1986. године служио је војску.

У јануару 1987. године добровољно је напустио студије на Московском конзерваторијуму и постао искушеник Светодуховског манастира у Виљнусу, где је 19. јуна 1987. године пострижен и замонашен од стране Архиепископа Виљнуса и Литваније Викторина, притом добивши име по Светом Илариону Новом (празнује се 6/19 јуна). У истом храму од руке истог Епископа 21. јуна рукоположен је у чин јерођакона. У Саборном храму у Виљнусу, са благословом Архиепископа Виљнуса и Литваније Викторина, 19. августа 1987. године рукоположен је у чин јеромонаха од стране Архиепископа уфимског и стерлитамакског Анатолија (сада Архиепископ керченски). Од 1988. до 1990. године служио је као настојатељ храмова широм Епархије. Године 1990. именован је настојатеља Саборне цркве Светих Благовести у Каунасу. Године 1990. као делегат своје Епархије учествовао је у раду Помесног сабора Руске Православне Цркве. Године 1989. дипломирао је на Московској духовној семинарији, а 1991. на Московској духовној академији стиче звање кандидата богословља. Године 1993. завршио је постдипломске студије на Московској духовној академији.

Од 1991. до 1993. године предавао је Омилитику, Свето Писмо Новог Завета, Догматику и Грчки језик на Московској духовној академији. Од 1992. до 1993. године предавао је Нови Завет на Православном Светотихоновском богословском институту и Патрологију на Руском Православном Универзитету Светог апостола Јована Богослова. Године 1993. одлази на Оксфордски универзитет, где је под руководством Епископа диоклијског Калиста (Вера) радио докторску дисертацију на тему Свети Симеон Нови Богослов и православно Предање. Године 1995. докторирао је на Универзитету Оксфорд и стекао звање доктора философије.

Од 1995. године радио је у Одељењу за спољне црквене односе Московске патријаршије, а од августа 1997. до почетка 2002. године на челу је Секретаријата за међухришћанске односе. Од 1995. до 1997. године предавао је Патрологију у семинаријама смоленској и калушкој. Године 1996. предаје Догматско богословље на Православној богословији Светог Германа на Аљасци (САД). Од јануара 1996. године члан је свештеничког братства храма Свете великомученице Екатарине у Москви (Подворје Православне Цркве у Америци). Од 1996. до 2004. године био је члан Синодске богословске комисије Руске Православне Цркве. Од 1997. до 1999. године предавао је Догматско богословље у Богословији Светог Владимира у Њујорку (САД) и Мистичко богословље Источне Цркве на Богословском факултету Универзитета у Кембриџу (Велика Британија). Године 1999. на Богословском институту Светог Сергија у Паризу стекао је звање доктора теологије.

На Васкрс 2000. године у цркви Свете Тројице у Москви, Митрополит смоленски и калињинградски Кирил произвео га је у чин игумана. Одлуком Светог Синода од 27. децембра 2001. године изабран је за Епископа керченског, викара Епархије сурошке. На празник Рођења Христовог 2002. године, у Успењском саборном храму у Смоленску Митрополит смоленски и калињинградски Кирил одликује га чином архимандрита. После недељу дана, 14. јануара 2002. године, у москвском храму Христа Спаса хиротонисан је у чин Епископа. Хиротонијом је началствовао данас блаженопочивши Патријарх московски и све Русије Алексеј II уз саслужење десет епископа.

Одлуком Светог Синод од 17. јула 2002. године именован је за Епископа подољског, викара Епархије московске, и главног представника Руске Православне Цркве у европским и међународним институцијама. Одлуком Светог Синода од 7. маја 2003. године именован је за Епископа Беча и Аустрије са привременим управљањем епархијама у Мађарској. Такође изабран је и за представника Руске Православне Цркве при европским институцијама у Бриселу.

Дана 1. фебруара 2005. године изабран је за доцента на Богословском факултету Универзитета у Фрибургу (Швајцарска) на катедри за Догматско богословље. Дана 24. августа 2005. године добио је Макаријевску награду за рад Света тајна Цркве.

Дана 31. марта 2009. године Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил и Свети Синод именују га за председника Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, као и за сталног члана Светог Синода, са титулом "Епископ волоколамски, викар Патријарха московског и све Русије." У исто време именован је за ректора новооснованог Центра за постдипломске студије Московске патријаршије Свети Кирило и Методије. Дана 9. априла 2009. године именован је за настољатеља храма иконе Мајке Божје Свих жалосних радост у Москви. Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил производи га 20. априла 2009. године у чин архиепископа, а 1. фебруара 2010. године у чин у митрополита.

Дана 28. маја 2009. године постаје члан Савета за сарадњу са верским удружењима под управом Председника Руске Федерације. Дана 26. јула 2010. године постао је члан Патријаршијског савета за културу. Члан Савета фонда Руски свет постаје 13. јануара 2010. године.

Дана 26. јула 2010. године постаје члан Патријаршијског савета за културу. Дана 22. марта 2011. године постаје члан Високог црквеног савета, а 5. октобра 2011. године председник Синодске библијско-богословске комисије. Дана 25. децембра 2012. године именован је за председника међуресорне координационе групе за наставу теологије на универзитетима. Дана 25. децембра 2013. године постављен је за председника Координационог центра за развој теолошке науке у Руској Православној Цркви. Одлуком Светог Синода од 24. децембра 2015. године постављен је за представника Руске Православне Цркве у Међурелигијском савету Русије. Такође, председник је Савета за одбрану дисертација из богословља при Министарству просвете и науке Руске Федерације.

Академска звања и дипломе

Доктор философије Универзитета у Оксфорду (1995)

Доктор богословља Богословског института Светог Сергија у Паризу (1999)

Доктор философски наука (2016)

Професор Московске духовне академија (2011)

Професор Фрибуршког универзитета, Швајцарска (2011)

Шеф катедре богословља НИИЯУ «МИФИ» (2012)

Почасни доктор Руског државног друштвеног универзитета (2010)

Почасни доктор богословља Богословског факултета Универзитета у Каталонији (2010)

Почасни професор Руске хришћанске хуманистичке академије (2010)

Почасни доктор Петроградске духовне академије (2011)

Почасни доктор богословља Богословског факултета Универзитета у Лугану (2011)

Почасни доктор Прешовског универзитета, Словачка (2011)

Почасни доктор богословља Минске духовне академије (2012)

Почасни доктор богословља Универзитета у Виланову, САД (2012)

Почасни доктор Духовне семинарије Nashotah House, САД (2012)

Почасни професор Уралског државног конзерваторијума М.П. Мусорски (2012)

Почасни професор Уралског рударског универзитета (2014)

Почасни доктор Великотрновског универзитета Светих Ћирила и Методија (2014)

Почасни доктор богословља Академије Светог Владимира, Њујорк, Сад (2014)

Почасни доктор Московског државног лингвистичког универзитета (2017)

Почасни доктор Богословског факултета у Апулији, Италија (2017)

Почани професор Московског државног педагошког универзитета (2017)

Почасни професор Московског државног универзитета М. В. Ломоносов (2018)

Почасни доктор Дипломатске академије Министарства иностраних послова Руске Федерације (2018)

Члан Савеза композитора Русије.

Награде

Добитник је грамата Патријарха московског и све Русије (1996, 1999), Орден Кнеза Константина Острошког Пољске Православне Цркве (2003), Сребрни орден Светог Инокентија Православне Цркве у Америци (2009), Орден Светог мученика Исидора Естонске Православне Цркве Московске Патријаршије (2010), Орден Светог благоверног војводе Стефана Великог Православне Цркве Молдавије (2010), Орден Светог апостола и јеванђелиста Марка Православне Цркве у Александрији (2010), Орден Светих равноапостолних Кирила и Методија са златном звездом Православне Цркве Словачке и чешких земаља (2011), Орден Свете Марије Магдалине Пољске Православне Цркве (2012), Златни крст Светог апостола Павла Грчке Православне Цркве (2013), Орден Светог Константина Великог Српске Православне Цркве (2013), Орден Светог Саве Српске Православне Цркве (2014), Орден Светих Кирила и Методија Бугарске Православне Цркве (2014), Орден Светог Алексија Московског (2016).

Публикације

Аутор је више од 1000 публикација, укључујући и монографије из Новог Завета, патрологије, догматског богословља и црквене историје, као и преводе дела Светих отаца са грчког и сиријског језика. Књиге митрополита Илариона: Тајна вере. Увод у догматско богословље (1996), Живот и учење Светог Григорија Богослова (1998), Духовни свет Светог Исака Сирина (1998), Свети Симеон Нови Богослов и православно Предање (1998), Православна теологија на прелазу векова (1999), Свете тајне Цркве (два тома, 2002), У шта православни хришћани верују. Катихетске беседе (2004), Православље (у два тома, 2008-2009), Патријарх Кирил. Живот и поглед на свет (2009). Исус Христос. Живот и учење (шест томова, 2016-2017), Проповеди (три тома, 2016-2017), Апостол Павле. Биографија (2017), Апостол Петар. Биографија (2018.), Благодат и закон. Тумачење Посланице Светог апостола Павла Римљанима (2018).

Музичка дела

Аутор је више музичких дела: Божанствена Литургија и Свеноћно бденије, симфонија Песма успона за хор и оркестар, ораторијум Страдање по Матеју за солисте, хор и оркестар, Божићни Ораторијум за солисте, хор дечака, мешовити хор и симфонијски оркестар.

Извор: Српска Православна Црква

Синод Украјинске Православне Цркве позвао Цариградску Патријаршију да престане да се меша у њена унутрашња питања

Wed, 26 Sep 2018 09:17:23 +0000

Ово назначење је названо грубим мешањем у унутрашње послове Украјинске Православне Цркве и нарушавањем њене канонске територије. Сходно томе, Свештени Синод је позвао патријарха цариградског Вартоломеја да престане да се меша у унутрашње ствари Украјинске Православне Цркве и да не нарушава њену канонску територију.

„Егзарси“ Цариградске Патријаршије архиепископ памфилијски Данило и епископ едмотонски Иларион дужни су да напусте територију канонске Украјинске Православне Цркве,“ - каже се у одлуци, и напомиње да је њихова делатност антиконска и и да нарушава међуконфесионални мир у Украјини.

Архијерејима Украјинске Православне Цркве је наређено да прекину саслуживање са архијерејима Цариградске Патријаршије.

Чланови Свештеног Синода су позвали свештенство, монаштво и вернике Украјинске Православне Цркве да ојачају своје молитве за очување јединства Светог православља.

Извор: Српска Православна Црква