<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/page/74/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B; &#x43E; &#x441;&#x438;&#x442;&#x443;&#x430;&#x446;&#x438;&#x458;&#x438; &#x443; &#x43A;&#x43E;&#x458;&#x43E;&#x458; &#x441;&#x435; &#x43D;&#x430;&#x43B;&#x430;&#x437;&#x438; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x443; &#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D0%BE-%D1%81%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%83-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%98-%D1%81%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B8-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D1%83-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B8-r12012/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_12/307695.p.jpg.ee4f300f310d7183ae893410dd799ac6.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-lNpNWzSli9w/XCeFQChzDZI/AAAAAAAAyRY/mUTjyIxuKaUuWMdFobjSjzfpu0ph_8v1gCLcBGAs/s1600/307695.p.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="271" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="307695.p.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-lNpNWzSli9w/XCeFQChzDZI/AAAAAAAAyRY/mUTjyIxuKaUuWMdFobjSjzfpu0ph_8v1gCLcBGAs/s400/307695.p.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Дана 26. децембра 2018. године у сали Високог црквеног савета саборног Храма Христа Спаситеља Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил председавао је редовном седницом Високог црквеног савета Руске Православне Цркве. Отварајући седницу Његова Светост се обратио члановима Високог црквеног савета уводном беседом:</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Поздрављам све чланове Високог црквеног савета на последњој седници ове године. Наравно, говорићемо о резултатима постигнутим у овој години. Пре свега бих желео да вас срдачно поздравим. И морам да кажем неколико речи о протеклој години која је, као што сви видимо, била врло сложена.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Извор веома велике напетости, фактор који утиче на осећања православних људи и на њихово духовно стање, и даље је ситуација у којој се налази наша Црква у Украјини. У току сте, знате шта се дешава, знате који су се догађаји – радикални и изузетно опасни по интегритет украјинског народа, не само по нашу Цркву – десили у Кијеву након одлуке украјинског парламента који је захтевао промену назива Украјинске Православне Цркве. Након ових измена вероватно ће уследити репресије и потпуно је очигледно да је постављен известан ултиматум: ако Црква не промени свој назив, биће избрисана из регистрације. А ако Црква мења свој назив, разуме се, почеће да се врши врло снажан притисак на украјински народ и на јавност. Нема сумње да ће почети акције за одузимање храмова силом. А народ у Украјини је верујући, православан је, његова вера је јака, емоционалан је, и наравно, постоји ризик да се све оно што се дешава око храмова претвори у крваве сукобе. Зато бих молио да умножимо наше заједничке молитве за очување мира у братској украјинској земљи, и наравно, своје молитве за чување Украјинске Православне Цркве.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Свима је добро познато да је окидач за почетак прогона украјинског православља представљала одлука Цариграда без преседана, која превазилази границе сваког канонског поретка, па је стога преступна, да уђе на канонску територију Украјинске Цркве Московске патријаршије, на територију наше Цркве. Резултат овог упада представљају следећи разорни догађаји. Какви су то догађаји? Као прво, мешање државне власти, такође без преседана. И то у земљи која декларише своју приврженост европским вредностима од којих је једна одвајање Цркве, религије од државе! Прекршивши ову фундаменталну европску вредност држава коју представља председник, директно се меша у црквену управу, може се рећи да предводи оно што се назива „црквеним сабором уједињења“, учествује у преговорима с Цариградом о такозваном томосу, и све то – пред телевизијским камерама, да види цео свет.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Говорећи недавно на телевизији већ сам постављао питање: како би свет реаговао кад би председник Руске Федерације преседавао Помесним сабором Руске Православне Цркве или представљао неког црквеног јерарха целом свету и јавности у име Сабора. Можемо замислити реакцију у читавом свету! А у овом случају влада тишина, апсолутна и свеобухватна – значи, могу се газити фундаментална права, могу се газити закони, ако се на крају постигне конкретан политички циљ. А конкретан политички циљ је врло јасно формулисан, између осталог, формулисали су га овлашћени представници Сједињених Држава који раде у Украјини, а и сами представници украјинске власти: треба раскинути последњу везу која обједињује наше народе, а то је духовна веза.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Сведоци смо цивилизацијске катастрофе. Ништа слично се никад није десило, овакво изузетно грубо и отворено мешање у црквене послове – осим можда у време директних прогона, кроз које је наша Црква такође прошла. Зато догађаји који се данас дешавају у украјинској земљи помрачују душу, али с друге стране, све нас подстичу на појачану молитву. Молим све вас, браћо, и клир који се налази под вашом управом да се и у црквеним, и у личним молитвама молите за Његово Блаженство митрополита Онуфрија и за епископе наше Цркве који се по милости Божијој чврсто држе канонских ставова.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Знате да је један од иницијалних мотива Цариграда за директно мешање у украјинске послове упркос свим постојећим канонским правилима, била убеђеност у то да ће одржавање „сабора уједињења“ и легализација расколника довести до краха све Украјинске Православне Цркве. Наводно, чим Цариград уђе у овај процес и легализује расколнике, на „сабор уједињења“ ће похитати јерарси Украјинске Православне Цркве. Ова идеја је заиста обузела патријарха Вартоломеја. Неки су га убеђивали у то да ће чим се то деси, један за другим православни архијереји Украјинске Цркве доћи на овај сабор – као да им је потребан само мали подстрек, иначе су сви спремни. Сервиране су лажне информације о десетинама архијереја који наводно већ подржавају „сабор уједињења“. У току мог састанка с патријархом Вартоломејем он је алудирао да „већина Вашег епископата подржава сабор“ на шта сам ја одговорио да је то лаж и да су то по мојим подацима двојица-тројица људи и дао сам карактеристику њихових личности. То на њега није нимало утицало, али се тако и десило – то чак нису ни тројица, већ двојица архијереја, управо они које сам имао у виду. Уследио је потпуни крах „сабора уједињења“ – није се десило никакво уједињење, већ само уједињење расколника и њихова незаконита, антиканонска легализација од стране патријарха под чију јурисдикцију украјинска земља није потпадала и није могла да потпада.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Међутим, поступци Цариграда изазивају чуђење и с тачке гледишта здравог разума. Како је неко могао да изјави да се укида повеља патријарха Дионисија из 1686. године? Да ли неки црквени руководилац здравог разума и памети може да изјави да се укида неки историјски акт који има 300 година? Аристотел у једном од својих дела цитира Агатона, трагичара који је живео у V веку пре Христовог Рођења. Говорећи о паганским боговима он је изразио врло занимљиву мисао коју не би било лоше да знају у Цариграду. Мисао гласи: „Богу није дато само једно – да оно што је било учини као да није било.“ Над оним што се десило нико нема власт, чак ни Бог. А 1686. година је реалност из које је настала читава историја. Да ли можемо да замислимо да Велика Британија укине Акт о независности Индије? Рецимо, да неки луди владар одлучи да га укине – да ли ће Индија нестати? Да ли ће нестати држава, њена економија, друштвени односи и култура? Или ако некоме у Великој Британији падне на памет да укине чињеницу постојања Сједињених Држава? Да каже, није у реду што се тамо водио ослободилачки рат и што се појавила независна држава, значи укидамо двеста и нешто година – шта ће се променити? Сви ће се само насмејати. Какво је то прављење карикатуре од историје! Заиста, то јесте карикатура – али неко то ради! Овде је у питању трагикомедија – зато што једноставно није могуће рационално оценити све што је Цариград учинио.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Логично, после тога је уследило наше дејство. Прекинули смо општење. Црква нема другу могућност да заустави раскол осим да саму себе заштити од раскола. Зато је одлука о престанку евхаристијског општења – одлука о спасавању целовитости Православне Цркве, то је жеља да се заштитимо од раскола, од његовог трулежног утицаја. Црква нема друго средство. Зато, кад нам неко каже „а да нисте превише…“ – то је питање како се људи односе према црквеном праву у црквеном животу, али Црква нема других средстава. Желео бих да се искрено захвалим нашим архијерејима због активне подршке ове одлуке Светог синода наше Цркве. Знате да се сад у митрополијама спонтано одржавају различити скупови епископа, савети митрополита и епархијски савети на којима се разматра одлука коју је Црква донела. И данас имамо веома велику подршку од стране епископа, клира и верног народа.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Говорим о тужним стварима, али као што је говорио мудрац, и то ће проћи. Црквена организација која се данас на овај начин гради у Украјини апсолутно није способна за живот. Светски људи то не могу да схвате, али црквени добро разумеју. Изузетно добро схватамо ми у Руској Православној Цркви. Јер може се рећи да се данас у Украјини дешава буквално исто оно што се дешавало у годинама после револуције. Украјинска ситуација представља одраз политике револуционарних власти у Совјетском Савезу, која је била усмерена на уништење Руске Православне Цркве. Јер и тада су власти покренуле обновљенчески раскол. Стварање раскола представљало је чудовишно опасан поступак који је смислила совјетска власт. Међутим, раскол који је инспирисан споља реализовали су црквени људи, и међу њима нису били само свештеници, већ и епископи. Врло много архијереја је подржало идеју обновљенческог раскола. Патријарх Тихон је био у изолацији, у извесном смислу је био усамљен – и у том тренутку Цариград легализује расколнике! Цариградски патријарх упућује захтев Његовој Светости патријарху Тихону да оде и да преда власт „највишој црквеној управи“. Сва реална политика Цариграда која се вршила преко сталног представништва Цариградске патријаршије у Москви, као што знате, била је усмерена на подршку расколника и на борбу против канонске Цркве. А како су узвишени били циљеви Цариграда: да добије могућност да користи неколико објеката непокретности ради остварења комерцијалне добити – то је потпуни одраз онога што се сад дешава у Украјини у вези са стварањем ставропигије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Прошли смо кроз то, знамо да је то било велико искушење. Али је на крају крајева победила Божија Црква. Зато гледајући кроз призму сопственог искуства оно што се дешавало и што се дешава у Украјини можемо рећи да ће крај читаве ове приче бити исти као што је био крај обновљенчества у Совјетском Савезу. Зато што су здраве благодатне снаге Цркве и сила Божија јачи од највеће људске силе. Управо Господ је присутан у Цркви, Свети Дух је присутан у њој. Захваљујем се православном народу Украјине, клиру, и епископату који је данас уједињен око Његовог Блаженства митрополита Онуфрија. И несумњиво је да ово јединство представља залог за то да силе зла неће моћи да униште благодатно тело Православне Цркве у Украјини.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Као што знате, усвојен је закон о промени назива Цркве. Закон је апсолутно безуман с тачке гледишта савременог права и савремених принципа односа између државе и верских организација. У свим западним земљама, у секуларним земљама, на које се Украјина угледа, назив верске организације се државе не тиче, то је ствар саме верске организације. Такав је принцип; важно је само да нема понављања како би се избегли неспоразуми о томе ко представља које правно лице. Све остало је ствар саме верске организације. Као што вам је познато, имао сам прилике да радим у Светском савету цркава. С времена на време постављало се питање о називу верских организација које су улазиле или желеле да уђу у Светски савет цркава. Дакле, тамо се све решавало једноставно: верска организација у Светском савету цркава треба да се назива онако како се сама назива. То је уобичајени принцип, ништа ново. Али кад држава измишља назив верске организације и то с очигледном жељом да је дискриминише и на крају уништи, то представља кршење свих права и закона прихваћених у цивилизованом друштву.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Треба рећи још једном: пошто, као што видимо, постоји наруџбина, укључујући и спољашњу, да се уништи Православна Црква у Украјини, у оквиру спровођења ове политике сва средства су дозвољена. И то што свет данас ћути сведочи управо о томе. А ми треба да донесемо закључке, између осталог, и из бајки које су неки покушавали да нам наметну дуги низ година, о владавини права, о људским правима, о верској слободи и о свему што се донедавно сматрало фундаменталном вредношћу у формирању савремене државе и људским односима у савременом друштву.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Несумњиво је да ће догађаји који се данас дешавају у Украјини имати врло опасне последице у животу многих земаља. Оно што се дешава у Украјини може се користити као преседан. А то значи да ће фактори који су одржавали мир међу религијама, верске слободе и стварна људска права, највероватније престати да буду неприкосновени, нарочито ако све ове вредности некоме буду сметале у решавању ових или оних политичких задатака. Десио се догађај који је веома опасан, не само по Украјину, већ бих рекао и по цео свет. Зато што Украјина може постати преседан, пример за то како се лако може обрачунати с било којим законима, с било којим поретком и с било којим људским правима ако је то потребно светодршцима.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У одговор на све ово још једном желим да кажем да све позивамо на молитву, на заједнички рад и подршку Украјинске Православне Цркве. Молимо се да Господ сачува благодатну Украјинску Православну Цркву, да уразуми народ, да људи умеју да одвоје политику од вере, а што је главно, да нико не посумња у то да је Свети Дух присутан управо у Украјинској Православној Цркви, да се у њој обављају Тајне и спасавају људи. Ради тога, ради присуства Бога у људској историји, ради деловања Светог Духа кроз Цркву у људима, Црква повремено и трпи поругу и прогоне. Али као што показује историја, крај је увек исти: Црква остаје победник у свим овим искушењима. Не зато што је јака, већ зато што у њој живи и делује Свети Дух. Зато још једном све позивам на молитву и на то не заборавимо шта се дешава у братској Украјини.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/patrijarh_kiril_o_situaciji_u_kojoj_se_nalazi_crkva_u_ukrajini" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">12012</guid><pubDate>Sun, 30 Dec 2018 12:37:55 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x458; &#x410;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x435;&#x458; &#x422;&#x43A;&#x430;&#x447;&#x43E;&#x432;: &#x41E; &#x441;&#x442;&#x430;&#x45A;&#x443; &#x441;&#x442;&#x432;&#x430;&#x440;&#x438; &#x443; &#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98-%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98-%D1%82%D0%BA%D0%B0%D1%87%D0%BE%D0%B2-%D0%BE-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D1%83-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B8-r12008/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_12/307624.b.jpg.18184752f0f5cd2392fe6214c0c9367d.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://4.bp.blogspot.com/-dEpvRoQdIss/XCeBSNQobwI/AAAAAAAAyQw/Vagk0SbG-x4RjDVNhZfUFk7a5T0iJ0hEwCLcBGAs/s1600/307624.b.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="298" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="307624.b.jpg" data-src="https://4.bp.blogspot.com/-dEpvRoQdIss/XCeBSNQobwI/AAAAAAAAyQw/Vagk0SbG-x4RjDVNhZfUFk7a5T0iJ0hEwCLcBGAs/s400/307624.b.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Црквено питање у Украјини уопште није питање односа према Москви. Ово намерно говорим због оних Руса који понављају: „Па дајте им више ту аутокефалију, само закониту, и наступиће мир.“ Мира неће бити. Зато што се не ради о Москви, него о Цркви. О њеној природи и суштини. Непријатељ жели да Црква не постоји, већ да постоји само њен привид у виду карикатуре.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Већ је било време кад су православци у Украјини потпадали под Цариград. Пре присаједињења с Московском патријаршијом. Али тада су, у XVII веку, пољски племићи и издајници-унијати православце називали „агентима турског султана“. Шпијунима истог овог истамбулског патријарха код којег данас трче колико их ноге носе као што су раније трчали за Комсомолом.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Тако да није ствар у Москви и у Истамбулу, већ у православљу. Ако си православац у нечијим очима ћеш увек бити агент.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">То је питање Цркве.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Ако је јака, паметна и праведна то значи да је опасна. Потребна је припитомљена и послушна Црква. А још је боље ако је грешна и прљава (као сама власт) како би се остварио принцип „с ким си – такав си“. Због тога истинску Цркву треба помешати с лажном црквом. Истину с расколом.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Јер раскол је права канализација. Растрижени, многоженци, хомосексуалци (ухваћени у греху), каријеристи без икаквих принципа и сл. чине сваки раскол. Преко раскола се Господ „каналише“ у људску прљавштину која је упала у црквену ограду и украсила се крстовима и камилавкама у мирно доба.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Поставља се питање: како учинити да мање развратника-каријериста дође до високог чина у мирно доба? Јер у немирна времена управо они ће свакога први издати и стаће на чело жаришта раскола. Питање је логично остало да виси у ваздуху. Није решено у току дугих векова. Не решава се нигде и историја никога ничему не учи. Зато идемо даље.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Загледајте се у лица расколника. Сложићете се: то су прерушени људи. Они су свештеници као што сам ја цар. У мени нема ничег царског, а у њима – ничег свештеничког. Загледајте се. Просто скините копрену с очију. Ове чике су отишле у попове просто зато да не би радиле као руковаоци машина на пољу. Они немају друге основе за избор „професије“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У расколу нема монаштва. Дух подвига је расколу туђ још више него што је дух чедности туђ „лепотици“ која тргује својим телом на железничкој станици. У расколу нема манастира, а они који постоје су више туристичке агенције с прерушеним службеницима.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У расколу нема црквене науке. Шта ће уопште злочинцу знање? Знање може да пробуди савест. Оно може да подрије оне привидне темеље на којима се гради идеологија раскола. Зато је знање (као подвиг монаштва и истинско свештенство) туђе расколу. Шта остаје?</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Остају бандити у картонским камилавкама налик на деда-мразове из локалног позоришта. Остају каријеристе и прави духовни преступници које свака злочиначка власт толико воли због потпуне подударности карактера. Тако је и бољшевицима била потребна такозвана „жива црква“, обновљенци, како би изазвали пометњу у народу и обескрвили истинску Цркву.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Узгред речено, историчар обновљенчества, ђакон-троцкиста (тако је сам себе називао) Краснов-Левитин поделио је обновљенце на три категорије. Прву и бројчано минималну чине идеалисти и романтичари. Они су сањали о обновљеној Цркви и ради обнављања су черечили њено живо тело. Други су многобројнији. То су равнодушни попови. Њима је било свеједно уз ког архијереја ће служити, по каквим обредима и кога ће помињати. Само да им служба обезбеди парче хлеба. (По речима светитеља Димитрија Ростовског „не ради Исуса, већ где се добро куса“.) А трећи су оно врло познато и одабрано смеће које се састоји од развратника, интриганата и каријериста који су права брука и срамота. Ако се боље загледамо у раскол у Украјини, видећемо да се састоји од истих ових категорија делатника. Вероватно су ове три категорије псеудоцрквених људи постојале и увек ће постојати тамо где Црквени Брод буде у зони непогоде.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У Украјини се не дешава ништа ново. Откако је смишљена и остварена идеја уније, уцена, превара, мито и отворено насиље се увек користе против оних који воле Бога и стреме ка томе да живе у Духу. Уз приче о „декомунизацији“ украјинска власт се понаша исто као бољшевици-атеисти, па чак и горе.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Да ли ће Црква опстати? Опстаће. Црква живи захваљујући Христу, а над Христом чак ни смрт нема власт, а не истамбулски папирићи, америчке сплетке и националистичка ђавоиманост. Али је очигледно да предстоји борба, а с њом и бол и ране и делимични губици. Врло много ће зависити од архијереја. Неки ће зачуђено открити да се њихов посао не састоји толико у томе да достојанствено благосиљају двама рукама, колико да подвижнички бране и проповедају веру и чувају народ од паклене чељусти.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Опасна и завидна висина“ – тако је епископску службу називао светитељ Григорије Богослов. „Завидна“ је зато што је служба повезана с великом влашћу и исто тако великим поштовањем у данима мира. А „опасна“ је зато што је у данима борбе епископ жива мета, подвижник вере, наследник отаца и исповедник. Кад дође невоља ниси више менаџер на високој дужности, већ кормилар брода који је доспео у опасност. Онај ко се за то није унапред припремио и чије буцмасте руке без жуљева нису навикнуте на рад, издаће и касније ће целог живота смишљати себи оправдање. Таква су, хвала Богу, у Украјинској Цркви за сада само двојица.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Чекамо реакцију Помесних Цркава. Већина њих за сада ћути, иако се дешавају ствари које далеко превазилазе оквире свега уобичајеног. Цариграду треба показати његово законито место и границе његових законитих овлашћења и то треба да учине патријарси лично, синоди и сабори православног клира у целом свету.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">А Руска Црква мора да схвати да је у питању рат против ње и против Самог Господа. Као што Донбас не крвари због личних грехова, већ „због себе и због оног момка“, тако су православци у Украјини примили први снажан ударац савременог сатанизма. Они који опстану својим прекаљеним и подвижничким духом ће предводити све нас.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Не можемо да не размишљамо, да не говоримо, да се не молимо и да не примењујемо на себе оно што се дешава у земљи Јова Почајевског и Димитрија Ростовског. Понављам, није ствар у јурисдикцији. Ствар је у томе да ли ће Христова Црква остати тамо где је Владимир започео дело хришћанског обнављања Русије или ће је заменити груби фалсификат у којем нема благодати и истине. Управо ово питање се поставља.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://pravoslavie.ru/srpska/118242.htm" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Православие.ру</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">12008</guid><pubDate>Sun, 30 Dec 2018 12:22:24 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x431;&#x438;&#x458;&#x435;&#x43D; &#x43F;&#x430;&#x440;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x434;&#x43E;&#x43C; &#x443; &#x41E;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435;&#x43A;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D1%83-%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83-r11995/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_12/tekst_354.JPG.e5d0160f0a3801d8b44fde849f13de02.JPG" /></p>
<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(38,38,38);font-size:15px;text-align:justify;">
	Ноћ када су католички верници прослављали Божић, у Осијеку је обијен парохијски дом за време када је свештеник<span> </span><strong>Александар Ђурановић</strong><span> </span>са својом породицом био на путу. Непознати починилац, или више њих, обили су врата и прозоре и испретурали ствари у потрази за нечим вредним што би могли украсти. Како је<span> </span><a href="http://www.eparhija-osjeckopoljskabaranjska.hr/index.php?CAST=emisija&amp;opcija=opsirnije&amp;strana=354" rel="external nofollow" style="background-color:transparent;color:#3457d6;">саопштила Епархија осечкопољска и барањска</a>, овом приликом није нанесена већа материјална штета јер се у кући нису налазиле никакве драгоцености.
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(38,38,38);font-size:15px;text-align:justify;">
	– Међутим, штета која је настала на психолошком нивоу је ненадокнадива. На месту провале живи свештеник са својом супругом и четворо деце, тако да се после ове провале тешко могу осећати безбедним и спокојним у своме дому. Искрено се надамо да ће државне службе безбедности учинити све у својој моћи да пронађу провалнике, као и то да спрече даља недела насиља која се врше над нашим светим објектима и над нашим благочестивим православним народом – наводи се на званичној страници епархије.
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(38,38,38);font-size:15px;text-align:justify;">
	У кратком разговору за наш портал, архијерејски намесник осјечки, протојереј Александар Ђурановић потврдио нам је да је провалу одмах пријавио полицији која је о свему обавештена.
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(38,38,38);font-size:15px;text-align:justify;">
	– Одмах ујутро је дошла полиција и направила извештај. Једна врата су разваљена, док су друга врата покушали да развале, али нису успели. Разбијен је један прозор и ствари су испретуране и то је једина штета. На сву срећу парохијски дом је осигуран па ће осигурање покрити насталу штету. Ово је први пут да се овако нешто десило до када сам ја у Осијеку, али знам да је пре тога било напада и на саму цркву и на црквене објекте – каже свештеник Ђурановић.
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(38,38,38);font-size:15px;text-align:justify;">
	На званичном сајту полицијске управе Осјечко-барањске нема вести о овој провали, а да напади на верске објекте нису изузети ни у време празника потврђује и вест да је у вечерњим сатима 24. децембра непознати починилац провалио и у просторије жупне канцеларије на подручју Чепина и том приликом украо накит, новац и разне друге предмете начинивши материјалну штету од више стотина куна.
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(38,38,38);font-size:15px;text-align:center;">
	<img alt="Obijen-parohijski-dom-u-Osijeku.jpg" class="ipsImage" height="600" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="800" data-src="https://srbi.hr/wp-content/uploads/2018/12/Obijen-parohijski-dom-u-Osijeku.jpg"></p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(38,38,38);font-size:15px;">
	<a href="https://srbi.hr/obijen-parohijski-dom-u-osijeku/?fbclid=IwAR1fLJXumVrSnIFJ2M57n3I-qT7XfR2HyRpiLZ7zBCt53cFLyGZbLy0xkBQ#cyr" rel="external nofollow">линк</a>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">11995</guid><pubDate>Thu, 27 Dec 2018 12:47:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x432;&#x438; &#x430;&#x43B;&#x431;&#x443;&#x43C; &#x41B;&#x438;&#x442;&#x443;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x435; &#x441;&#x432;. &#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x459;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x443; &#x432;&#x438;&#x437;&#x430;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x430;&#x440;&#x430;&#x43D;&#x436;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D1%83%D0%BC-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B2-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%83-%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B6%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%83-r11994/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_12/cd_lit_pl.jpg.fa4751d77f513c64f1819a076621374d.jpg" /></p>
<p style="text-align: justify;">
	Пољска православна парохија у Бруксели издала за овогодишњи Божић изузетан албум: Божанствену Литургију св. Јована Златоустог на пољском са византијском музиком. То је први такав покушај у историји, до сада само појединачни химнови били су певани на пољском у искоришћењу византијске традиције. Литургију је служио парох пољске православне цркве у Бруксели, о. Павел Цеха, а музичке аранжмане је припремио псалмист Марћин Абијски, стручњак византијског појања. Искоришцени су различити варијанти византијске музике.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Албум има две плоче. Описи су на пољском и енглеском.
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img alt="Liturgia%20polska%202CD%20-%200003.jpg" class="ipsImage" height="581" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="650" data-src="http://sklep.cerkiew.pl/images2/images/Liturgia%20polska%202CD%20-%200003.jpg"></p>

<p style="text-align: justify;">
	Неке фрагменте можна саслушати овде:
</p>

<div class="ipsEmbeddedVideo" contenteditable="false">
	<div>
		<iframe allow="accelerometer; autoplay; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture" allowfullscreen="true" frameborder="0" height="270" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="480" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/DJGOB8LYIyY?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p style="text-align: justify;">
	CD може да се купи у изабраним парохијама и манастирима Пољске Православне Цркве, а такође може да се га наручи у интернет продавници церкиеw.пл. Цена албума то 50 zł (око 13$).
</p>

<p>
	<a href="http://www.wiadomosci.cerkiew.pl/news.php?id_n=2105" rel="external nofollow">Извор слике</a><br>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">11994</guid><pubDate>Thu, 27 Dec 2018 12:35:47 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x421;&#x430;&#x431;&#x43E;&#x440; &#x413;&#x440;&#x443;&#x437;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x440;&#x430;&#x437;&#x43C;&#x430;&#x442;&#x440;&#x430;&#x45B;&#x435; &#x443;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E; &#x43F;&#x438;&#x442;&#x430;&#x45A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B5-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5-r11992/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_12/307427.p.jpg.4304b538e65295bfe742076861a52074.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://4.bp.blogspot.com/-pWAL8wTl_O4/XCSzmSt0SHI/AAAAAAAAyP4/aS-LZxilmMcipZvBhYyq4gu2xZoCfcPBwCLcBGAs/s1600/307427.p.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="206" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="307427.p.jpg" data-src="https://4.bp.blogspot.com/-pWAL8wTl_O4/XCSzmSt0SHI/AAAAAAAAyP4/aS-LZxilmMcipZvBhYyq4gu2xZoCfcPBwCLcBGAs/s400/307427.p.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Под председавањем Његове Светости патријарха-католикоса Илије II, Свети Архијерејски Сабор Грузијске Цркве одржаће заседање у седишту Патријаршије у четвртак 27. децембра 2018. г. Према изјави секретара у Патријаршији протојереја Михаила Ботковелија, ово ће бити друго заседање Сабора у овој години, и разматраће сва важна питања, па се не може избећи питање везано за Украјину, изјавио је отац Михаило.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:left;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/12/27/arhijerejski-sabor-gruzijske-crkve-razmatrace-ukrajinsko-pitanje/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">11992</guid><pubDate>Thu, 27 Dec 2018 11:26:42 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x41E;&#x43D;&#x443;&#x444;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435;: &#x413;&#x43E;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x434; &#x43D;&#x430;&#x43C; &#x434;&#x430;&#x458;&#x435; &#x434;&#x430; &#x43F;&#x438;&#x458;&#x435;&#x43C;&#x43E; &#x438;&#x437; &#x447;&#x430;&#x448;&#x435; &#x436;&#x430;&#x43B;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%BE%D0%BD%D1%83%D1%84%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4-%D0%BD%D0%B0%D0%BC-%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%BE-%D0%B8%D0%B7-%D1%87%D0%B0%D1%88%D0%B5-%D0%B6%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-r11985/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_12/307426.p.jpg.a39cb28132132512d9dd29f9859520ea.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://4.bp.blogspot.com/-c6g1dNFYHnY/XCSZkoNGPpI/AAAAAAAAyPY/C3XJ9Zp2AW0HiZO8EwQYyISXTfZWi4W3QCLcBGAs/s1600/307426.p.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="266" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="307426.p.jpg" data-src="https://4.bp.blogspot.com/-c6g1dNFYHnY/XCSZkoNGPpI/AAAAAAAAyPY/C3XJ9Zp2AW0HiZO8EwQYyISXTfZWi4W3QCLcBGAs/s400/307426.p.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Упркос невољама које су спопале Православну Цркву, она ће остати непоколебива заувек, написао је митрополит Онуфрије у писму митрополиту Илариону, првојерарху Руске Заграничне Православне Цркве. У писму се на првом месту захваљује на молитвеној подршци коју Загранична Црква пружа канонској Цркви Украјине. У писму стоји: „Света канонска УПЦ и богољубиви украјински народ пролазе кроз један од најтежих периода у историји...“</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„На нашу велику жалост, услед сталних војних непријатељстава у источној Украјини, непрестане претње Врховне Раде која је донела неколико антицрквених закона, а нарочито услед антиканонског мешања Цариградске Патријаршије у унутарњи живот наше свете Православне Цркве, настала је нека духовна збрка у верском животу Украјине, при чему се крши не само право на верску слободу него и уставна права сваког верника“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Благодаримо Богу за све што нам Господ допушта. Господ нам даје да пијемо из чаше жалости, и пијемо из ње смирено и благодарно Богу. Верујемо да ће упркос свима невољама које су пуштене на нас, Црква Христова остати неразорива за во вјеки и врата пакла неће је превладати“, пише Предстојатељ Украјинске Православне Цркве.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/mitropolit_onufrije_gospod_nam_daje_da_pijemo_iz_chashe_zhalosti" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">11985</guid><pubDate>Thu, 27 Dec 2018 10:54:54 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x412;&#x430;&#x440;&#x442;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x43C;&#x435;&#x458; &#x43E;&#x431;&#x435;&#x43B;&#x435;&#x436;&#x438;&#x43E; 45 &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x431;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%98-%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D0%BE-45-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5-r11984/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_12/vartolomej-3.jpg.1437e8b36fd00ba7c6dd4f576e9fb2ce.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://4.bp.blogspot.com/-0s2sRzinNcA/XCSYy7wCzqI/AAAAAAAAyPQ/eMf-i7nd6kgVku015PH3h6xmy-VMPbZrACLcBGAs/s1600/vartolomej-3.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="200" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="vartolomej-3.jpg" data-src="https://4.bp.blogspot.com/-0s2sRzinNcA/XCSYy7wCzqI/AAAAAAAAyPQ/eMf-i7nd6kgVku015PH3h6xmy-VMPbZrACLcBGAs/s400/vartolomej-3.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Његова Све-Светост Вартоломеј, Архиепископ Цариграда–Новог Рима и Васељенски Патријарх, обележио је 45-годишњицу архијерејске службе.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Лично искуство и богословско образовање Васељенског Патријарха омогућују му да има изванредан поглед на екуменске односе и еколошка питања. Његова Светост неуморно ради на помирењу међу хришћанским Црквама, а стекао је и међународну репутацију стога што еколошка питања обрађује на глобалном нивоу. Ради на унапређивању односâ са Римокатоличком Црквом и Англиканском заједницом, као и са другим хришћанским вероисповестима, путем богословског дијалога и личним сусретима са њиховим великодостојницима, све у циљу да се разматрају питања од заједничког интересовања.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Сарађивао је са Светским Саветом Цркава и био члан његовог Извршног и Централног одбора, као и Комисије за веру и црквени поредак. Иницирао је, штавише, многобројне међународне састанке и дијалоге са муслиманским и јеврејским великодостојницима у циљу неговања међусобног уважавања и постизања верске толеранције широм света, а нарочито на Блиском Истоку и у земљама око Средоземног мора, па је међу првима организовао међурелигијске сусрете широм света. Најзад, Васељенски Патријарх је био на челу историјске обнове аутокефалне Албанске Цркве, а уз то, пружао је духовну и моралну подршку многим традиционалним православним земљама које су излазиле из деценијског прогона иза Гвоздене завесе.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Као грађанин Турске, Васељенски Патријарх је стекао основно и средњошколско образовање на Имвросу и у Цариграду. Пошто је дипломирао на Богословском факултету на Халки, Његова Свесветост је наставио последипломско усавршавање на понтификалном  Оријенталном институту при Грегоријанском универзитету (Рим), на Екуменском институту у Босеу (Швајцарска) и на Минхенском универзитету.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Одбранио је докторски рад из канонског права. Један је од оснивачâ Друштва за канонско право Источних Цркава. За јерођакона је рукоположен 1961. године, а за јеромонаха 1969. године. Био је помоћник декана Богословског факултета на Халки (1968-1972) пре но што је био изабран за личног секретара свога претходника на патријарашкој катедри, блаженопочившег Димитрија (1972-1990); за Митрополита филаделфијског изабран је 1973. године, а касније за халкидонског (1990).</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Васељенски Патријарх Вартоломеј је носилац више почасних доктората са престижних академских установа, као што су Атински и Солунски универзитет, универзитети Патре и Јањине (у Грчкој), затим Џорџтаун и Јејл (САД), Флиндерс и Манила (Аустралија), Лондон, Единбург, Лувен, Москва, Болоња, Београд и Букурешт (Европа). Говори грчки, турски, италијански, немачки, француски и енглески; такође добро познаје класични грчки и латински.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Улога Васељенског Патријарха као првенствено духовног предводника православног хришћанског света и наднационалне личности од светског значаја све више се показује веома значајном. Његова Светост је био један од покровитељâ међународних миротворачких конференција, као и скупова по питањима расизма и фундаментализма, окупљајући на њима Јевреје, хришћане и муслимане у циљу започињања све снажније сарадње и међусобног разумевања.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Позивали су га Европски парламент, Унеско, Светски економски форум и многи национални парламенти. Организовао је осам међународних, међурелигијских и међудисциплинарних симпосиона и састанака на којима су проучавани еколошки проблеми, као што су загађивање рекâ и језерâ по свету, а ове иницијативе су му донеле назив „зелени Патријарх“ и награде неколико значајних међународних организација.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Службу Васељенског Патријарха карактерише међуправославна сарадња, међухришћански и међурелигијски дијалог, као и званична путовања у православне и муслиманске земље које су раније ретко кад биле посећене. Разменио је многобројне посете са црквеним и државним личностима. Његова залагања да се унапреде и негују верска толеранција и људска права, као и настојања на миру у свету и на заштити човекове средине, с правом су га ставила међу најизразитије светске визионаре, миротворце и мостоградитеље, као апостола љубави, мира и помирења. Године 1997.  Конгрес Сједињених Америчких Држава уручио му је златну медаљу.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/patrijarh_vartolomej_obelezhio_45_godina_arhijerejske_sluzhbe" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">11984</guid><pubDate>Thu, 27 Dec 2018 10:52:56 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B; &#x443;&#x43F;&#x443;&#x442;&#x438;&#x43E; &#x431;&#x43E;&#x436;&#x438;&#x45B;&#x43D;&#x435; &#x447;&#x435;&#x441;&#x442;&#x438;&#x442;&#x43A;&#x435; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x458;&#x430;&#x442;&#x435;&#x459;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x438;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438;&#x445; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x430;&#x432;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D1%83%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D0%BD%D0%B5-%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B0-r11983/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_12/index_70.jpg.c6d6e487dcb6b8911a60925ddf95bb47.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://4.bp.blogspot.com/-yCUpSrhVC3w/XCSYI3jDB5I/AAAAAAAAyPI/6k0V51nRrBoeBbGyaUMtNrEMptlPHsgAACLcBGAs/s1600/index_70.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="215" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="index_70.jpg" data-src="https://4.bp.blogspot.com/-yCUpSrhVC3w/XCSYI3jDB5I/AAAAAAAAyPI/6k0V51nRrBoeBbGyaUMtNrEMptlPHsgAACLcBGAs/s400/index_70.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил упутио је божићне честитке предстојатељима инославних Цркава. Честитке су упућене патријарху Тавадросу II, предстојатељу Коптске Цркве; римском папи Фрањи; патријарху Мор Игњатију Јефрему II, предстојатељу Сиријске Јаковитске Цркве; католикос-патријарху Мар Геваргију II Слива, предстојатељу  Асирске Цркве од Истока; маронитском патријарху Бешару Бутросу, кардиналу ал-Рахи; католикосу од Истока, митрополиту маланкарском Василију Мар Томи Павлу; патријарху Абуни Матији I Етиопском.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Поздрављајући их поводом великог празника Рождества Христовог, Предстојатељ Руске Православне Цркве пише:</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Више од две хиљаде година је прошло од предивног и најдивнијегг чуда које се догодило у Витлејемској пећини – „Бог се јави у телу” (1 Тимотеју 3, 16).</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Треперећи пред мистеријом овог догађаја недокучивог за људски ум, прослвљамо Христа који је прогласио Божанску истину и отворио људима пут спасења и вечног живота.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У нашем свечаном обележавању овог празника треба се сетити великог предодређења хришћана позваних од самог Господа да буду светлост свету и со земљи (Матеј 5,13-14), да раде дела љубави и добротворног рада, да буду сведоци и оних који су близу и који су далеко вечних идеала Јеванђеља.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Желим Вам физичке снаге, бодрости и Божју великодушну помоћ у Вашој узвишеној служби.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><i>Са љубављу у Господу</i></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><i>+Кирил</i></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><i>Патријарх московски и све Русије</i></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/patrijarh_kiril_uputio_bozhitshne_chestitke_predstojateljima_inoslavnih_crkava" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">11983</guid><pubDate>Thu, 27 Dec 2018 10:48:48 +0000</pubDate></item><item><title>&#x417;&#x430; &#x43E;&#x441;&#x430;&#x43C; &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x443; &#x41C;&#x43E;&#x441;&#x43A;&#x432;&#x438; &#x458;&#x435; &#x441;&#x430;&#x433;&#x440;&#x430;&#x452;&#x435;&#x43D;&#x43E; 85 &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438;&#x445; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x43E;&#x432;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B7%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B8-%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%BE-85-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B0-r11977/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_12/307544.b.jpg.91f4d24b21dddac4a02d8efd309c9f9c.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://2.bp.blogspot.com/-V1bzyMWrD8s/XCSPKEtIyJI/AAAAAAAAyOQ/UhZTb4GHz7wQyOcTWhm73ckjOx4V74afgCLcBGAs/s1600/307544.b.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="266" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="307544.b.jpg" data-src="https://2.bp.blogspot.com/-V1bzyMWrD8s/XCSPKEtIyJI/AAAAAAAAyOQ/UhZTb4GHz7wQyOcTWhm73ckjOx4V74afgCLcBGAs/s400/307544.b.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Од 2010. године, откако је започет програм за изградњу нових храмова у Москви, у главном граду је подигнуто већ 85 цркава, а биће још око 150, – ово је у уторак за „Интерфакс“ саопштио координатор програма, посланик Државне думе Владимир Ресин.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„За свега осам година у Москви је у оквиру програма и ван њега саграђено 85 комплекса храмова. Притом је 59 већ уведено у употребу, укључујући девет у „новој Москви“, 14 је у фази припреме за увођење, а на 12 објеката су завршени груби грађевински радови,“ – прецизирао је Ресин.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У целини, по његовим речима, у програм изградње православних храмова на парцелама које је Црква изабрала и одобрила, уврштено је 193 комплекса храмова у Москви и 18 на територији „нове Москве“, као и 22 комплекса храмова ван програма.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Од почетка реализације програма изградње православних храмова који се у народу незванично назива „програм-200“ већ смо премашили границу од 200 храмова. Од 2010. до 2018. године радимо на 233 одобрених локација,“ – истакао је В. Ресин.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У години која је на измаку по „програму-200“ уведено је у експлоатацију девет храмова, још девет комплекса храмова се налази у фази припреме за увођење и на 12 су завршени груби грађевински радови.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У плану за 2019. године у различитим фазама изградње биће 29 храмова: 25 у оквиру програма и четири ван њега.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Иако град у реализацију програма не улаже буџетска средства, помоћ и надзор владе, придавање статуса званичног градског програма народној иницијативи отвара мноштво могућности за његову реализацију – на пример, благовремено укључивање грађевинске локације у генералне планове будућих стамбених насеља,“ – истакао је В. Ресин.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">По његовим речима, у години на измаку се испоставило да је оптимална изградња храмова који могу да приме најмање 500 људи. „Моје мишљење је – чак и 1000 људи,“ – додао је координатор програма сматрајући да ће се пројекти мањег капацитета користити приликом изградње храмова у регионима Русије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Ови пројекти су већ проверени у пракси, примедбе су отклоњене и предали смо их на поклон Руској Православној Цркви,“ – наводи В. Ресин који истиче да је програм поставио високе критеријуме у погледу темпа реализације, система контроле, формирања заједница и избора локација.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Програм-200“ је започет 2009. године. Идеја је потекла од патријарха Кирила. Као повод за изградњу нових цркава у руском главном граду послужило је то што је у Москви у том тренутку број храмова био најмањи у поређењу са свим регионима у Русији, ако се узму у обзир број храмова и густина православног становништва.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://pravoslavie.ru/srpska/118230.htm" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Православие.ру</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">11977</guid><pubDate>Thu, 27 Dec 2018 10:35:17 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x43F;&#x438;&#x441;&#x430;&#x43E; &#x418;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435;&#x458;&#x443;: &#x41F;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x437;&#x438;&#x442;&#x435; &#x434;&#x430; &#x441;&#x435; &#x437;&#x430;&#x443;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x438; &#x440;&#x443;&#x448;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x459;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BE-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0-r11970/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_12/1118295373.jpg.6a6f6759fbc4b8b6d00ed1222439e80a.jpg" /></p>
<div style="border:0px;color:#222222;font-size:18px;padding:0px;vertical-align:baseline;">
	<p style="border:0px;font-size:18px;padding:0px;vertical-align:baseline;text-align:justify;">
		Патријарх московски и целе Русије Кирил обратио се патријарху српском Иринеју, као и поглаварима осталих помесних православних цркава, позивајући их да не признају резултате незаконитог скупа расколника недавно одржаног у Украјини.
	</p>
</div>

<div style="border:0px;color:#333333;font-size:16px;padding:0px;vertical-align:baseline;">
	<p style="border:0px;font-size:16px;padding:0px;vertical-align:baseline;text-align:justify;">
		У писму урученом српском и другим патријарсима поглавар РПЦ их је такође позвао да дигну свој ауторитетни глас и колико могу помогну да се, како је рекао, зауставе акције рушилачке за православље.
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16px;padding:0px;vertical-align:baseline;text-align:justify;">
		<em><strong>„Позивам Вас и све у (Вашој) светој цркви да не признате новоформирану псеудоцрквену структуру и да са њом не ступате у општење“</strong></em>, пише патријарх Кирил у писмима упућеним 20. децембра.
	</p>

	<p style="border:0px;color:rgb(51,51,51);font-size:16px;padding:0px;vertical-align:baseline;text-align:justify;">
		Како је саопштено на сајту Московске патријаршије, Кирил је такође замолио поглаваре помесних православних цркава да се моле за „прогоњену Украјинску православну цркву и нашу браћу и сестре који пате и трпе изругивања и понижења због верности светом православљу“. 
	</p>

	<p style="border:0px;color:rgb(51,51,51);font-size:16px;padding:0px;vertical-align:baseline;text-align:justify;">
		Патријарх Кирил је констатовао да је канонском православљу у Украјини и читавом свету „нанета тешка рана“, известивши их да је 15. децембра у Кијеву, „уз непосредно учешће и директно посредништво државних власти Украјине“, одржан скуп „јерарха“, „свештеника“ и лаика двеју украјинских расколничких група.
	</p>

	<p style="border:0px;color:rgb(51,51,51);font-size:16px;padding:0px;vertical-align:baseline;text-align:justify;">
		Учесници тог нелегитимног скупа који су заседали у историјском храму Софије Кијевске, самопрогласили су се „обједињујућим сабором“, а заправо тзв. уједињење се састојало у „спајању шизматичких организација од којих је формирана једна“.
	</p>

	<p style="border:0px;color:rgb(51,51,51);font-size:16px;padding:0px;vertical-align:baseline;text-align:justify;">
		Осим патријарху српском Иринеју, посланице су упућене и папи римском, патријарсима александријском, антиохијском, јерусалимском, грузијском, румунском, бугарском, као и архиепископу кипарском, атинском, албанском, пољском, чешком и америчком.
	</p>

	<p style="border:0px;color:rgb(51,51,51);font-size:16px;padding:0px;vertical-align:baseline;text-align:justify;">
		<strong><a href="https://rs.sputniknews.com/rusija/201812261118295405-kiril-irinej-pismo/" rel="external nofollow">извор</a></strong>
	</p>

	<p style="border:0px;color:rgb(51,51,51);font-size:16px;padding:0px;vertical-align:baseline;text-align:justify;">
		 
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">11970</guid><pubDate>Wed, 26 Dec 2018 11:32:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B; &#x443;&#x43F;&#x443;&#x442;&#x438;&#x43E; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x443; &#x43F;&#x43E;&#x433;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x430;&#x432;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D1%83%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B0-r11914/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_12/kir700.jpg.76cc6298f4d44ac279390bcfea3bc18c.jpg" /></p>
<p style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:1.2em;text-align:center;">
	<strong><em>Канонском Православљу у Украјини и у целом свету нанета је тешка рана, констатовао је Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил у посланицама упућеним поглаварима помесних Православних Цркава.</em></strong>
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(68,68,68);font-size:1.2em;text-align:justify;">
	Посланице су упућене Папи и Патријарху александријском Теодору II, Патријарху антиохијском Јовану Х, Патријарху јерусалимском Теофилу III, Патријарху српском Иринеју, Католикосу-Патријарху све Грузије Илији II, Патријарху румунском Данилу, Патријарху бугарском Неофиту, Архиепископу кипарском Хризостому II, Архиепископу атинском и све Јеладе Јерониму II, Архиепископу тиранском и све Албаније Анастасију, Митрополиту варшавском и све Пољске Сави, Митрополиту Чешких земаља и Словачке Ростиславу и Митрополиту Америке и Канаде Тихону, преноси Патријархија.ru.
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(68,68,68);font-size:1.2em;text-align:justify;">
	Његова Светост патријарх Кирил обавестио их је о томе да је 15. децембра 2018. године у Кијеву, уз непосредно учествовање и под директним покровитељством државних власти Украјине одржан скуп „јерарха“, „клира“ и мирјана две украјинске расколничке групе. Учесници у овом незаконитом окупљању који су заседали у историјском храму Софије Кијевске прогласили су себе за „сабор уједињења“. У ствари, такозвано уједињење се састојало у сливању две шизматичке организације од којих је створена једна. На „сабору“ су учествовали лажни епископи расколничке „Кијевске патријаршије“ и друге неканонске структуре – „Украјинске аутокефалне православне цркве“.
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(68,68,68);font-size:1.2em;text-align:justify;">
	„Међутим, канонска Украјинска Православна Црква на челу с Његовим Блаженством Митрополитом кијевским и целе Украјине Онуфријем, у складу са одлуком Светог Синода од 7. децембра, одбила је да учествује у овој манифестацији сматрајући је „незаконитим скупом“. Без обзира на многобројне случајеве вршења притиска на њене архипастире, од 90 јерарха који чине њен епископат, у псеудосабору су учествовала само двојица архијереја, један епархијски и један викарни. Одлуком Светог Синода Украјинске Православне Цркве од 17. децембра обојица су због одласка у раскол и грубог кршења архијерејске заклетве разрешена дужности и забрањено им је да служе,“ – истакао је Патриjарх.
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(68,68,68);font-size:1.2em;text-align:justify;">
	Његова Светост је подсетио да је процес „давања аутокефалије Украјини“ покренуо лидер световне власти земље ради сопствених политичких циљева. „Одржани скуп је само потврдио чињеницу отвореног мешања државе у црквени живот,“ – констатовао је патријарх. Дакле, председник П. Порошенко не само да је присуствовао овом „сабору“, већ је седео у његовом президијуму и лично је посматрао како се скуп одвија. У „сабору“ је учествовао и председник Врховне Раде Украјине гркокатоличке вероисповести А. Парубиј, који је 17. децембра најавио да у најскорије време предстоји гласање о нацрту закона о лишавању Украјинске Православне Цркве права да се назива у складу са својим уставним називом. „Циљ ове промене назива је вршење пререгистрације свих парохија и манастира, проглашавање неважећим докумената о правима канонске Цркве на храмове и другу црквену имовину,“ – истакао је Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил.
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(68,68,68);font-size:1.2em;text-align:justify;">
	„На велику жалост, у манифестацији непријатељској према Цркви, упркос светим канонима и кршећи црквене одредбе, учествовали су представници Цариградске патријаршије, – саопштио је поглавар Руске Православне Цркве. Митрополит галски Емануил је председавао сабором расколника, док су се с његове десне стране налазили П. Порошенко који се причешћивао код гркокатолика, а с леве Филарет Денисенко који је изопштен из Цркве, и Макарије Малетич без апостолског прејемства.“
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(68,68,68);font-size:1.2em;text-align:justify;">
	Како је истакао Свјатејши Владика, жалосни резултат овог незаконитог окупљања представља избор „поглавара“ такозване „Православне цркве Украјине“. То је расколнички „јерарх“ самопроглашене Кијевске патријаршије С. П. Думенко, који је све своје псеудохиротоније, па чак и „монашки“ постриг с именом Епифаније добио из руку Филарета Денисенка који је лишен чина и којем је изречена анатема. Новоизабрани „поглавар“ је пожурио да свенародно изјави да ће Филарет доживотно носити титулу „почасног патријарха“ и да ће „нам доживотно помагати да развијамо нашу јединствену помесну украјинску православну цркву“.
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(68,68,68);font-size:1.2em;text-align:justify;">
	„Учињени акт вапијућег безакоња власти земље и Цариградска патријаршија представљају као уједињење украјинског Православља,“ – скренуо је пажњу поглаварима Помесних Цркава Његова Светост патријарх Кирил. – Међутим, до уједињења заправо није дошло. Расколници су остали ван Цркве као што су и били. И поред тога што су се ујединили они и даље остају мањина на православној карти Украјине.“ Његова Светост је указао на то да по државној статистици коју наводи Министарство културе ове земље, канонска Украјинска Црква броји 12.348 парохија, што је двоструко више од укупног броја парохија које чине нову псеудоцрквену структуру. Канонска Украјинска Црква броји 10.424 свештенослужитеља, 211 манастира и 4.721 монаха.
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(68,68,68);font-size:1.2em;text-align:justify;">
	„Украјинска Православна Црква је најбројнија верска организација у Украјини. Епископат Украјинске Православне Цркве који у саставу Московске патријаршије има статус широке самоуправе на Сабору епископа одржаном 13. новембра ове године, једнодушно се изјаснио за очување овог статуса и за очување вишевековног јединства с Руском Црквом, – посведочио је патријарх Кирил. – Међутим, украјинска власт чини све како би раскинула ову историјску везу.“
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(68,68,68);font-size:1.2em;text-align:justify;">
	Његова Светост је истакао да расколници ујединивши се нису учинили главни корак – нису се покајали за грех раскола и вратили у Цркву из које су отишли и од чијег су јединства отпали. Уместо тога, очигледна је легализација од стране Цариградске патријаршије под обличјем „аутокефалије“.
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(68,68,68);font-size:1.2em;text-align:justify;">
	Поглавар Руске Православне Цркве је подсетио: „Његова Светост Патријарх Кирил је на Синаксису у Шамбезију који је одржан у јануару 2016. године обећао да управо ове радње неће предузимати ни пре Критског сабора, ни после његовог одржавања.“ То што је прекршио дату реч довело је до трагедије у православном свету, навео је у закључку Његова Светост патријарх Кирил. Он је истакао: „Незаконите радње које су се одиграле 15. децембра значе да за Цариградску Цркву деведесет епископа, преко десет хиљада свештеника, ђакона и монаха на десетине милиона верника Канонске Цркве у целој Украјини, више не постоје, само зато што нису хтели да учествују у пројекту давања „аутокефалије“ који им је наметнут споља, и зато што желе да црквени живот граде у складу с црквеним уредбама, а не политичким амбицијама власти.“
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(68,68,68);font-size:1.2em;text-align:justify;">
	Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил обавестио је примаоце посланица да је сутрадан након „сабора“, 16. децембра, Патријарх цариградски Вартоломеј званично признао избор „поглавара“ расколничке структуре чије је име већ помињано на Литургији у патријаршијском храму Светог Георгија, а такође је најавио да ће 6. јануара идуће године издати такозвани томос о аутокефалији. Истог дана Филарет Денисенко је у храму Светог Владимира у својству почасног патријарха објавио да ће доживотно управљати уједињеном расколничком „црквом“ заједно с новоизабраним „поглаварем“ који ће представљати ову организацију у спољним односима.
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(68,68,68);font-size:1.2em;text-align:justify;">
	„Сведоци смо незаконитог мешања у унутрашњи живот Украјинске Православне Цркве, грубог антиканонског упада на њену територију, продубљивања црквене поделе у православном народу и још већег раскола у украјинском православљу – истакао је Свјатејши Владика.
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(68,68,68);font-size:1.2em;text-align:justify;">
	Подсетио је да се у недавној прошлости православни свет суочавао са сличном претњом по своје јединство због раскола који је погодио Бугарску Православну Цркву деведесетих година. Тада су, као и у овом случају, делатност расколника активно подржавале државне власти. „Веома важан корак у обнављању јединства у Помесној Цркви представљао је Свеправославни сабор у Софији, за чије залагање се, између осталих, залагала Московска патријаршија, – подсетио је Његова Светост. – И премда је Његова Светост Патријарх цариградски Вартоломеј као решење предлагао легализацију раскола и добровољну оставку законитог поглавара Бугарске Цркве Његове Светости Максима, Пуноћа Православља је заштитила права канонске Цркве и њеног првојерарха, поставивши правилан канонски темељ за превладавање раскола.
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(68,68,68);font-size:1.2em;text-align:justify;">
	„Сад се питамо како глас вишемилионске канонске Цркве у Украјини може остати неуслишен,“ – истакао је Свјатејши Патријарх. – Убеђен сам да се у Украјини данас не огледа сукоб интереса Московске и Цариградске патријаршије, као што то неки покушавају да прикажу, већ нешто много опасније: велико разилажење поглавара и јерарха Свете Цариградске Цркве с православном канонском традицијом и светоотачком еклесиологијом. Наступа време кад ћутање више није могуће, јер оно што се дешава на наше очи представља изазов упућен целом православном свету. Нема сумње да се украјински сценарио убудуће може применити на било коју другу Помесну Цркву.“
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(68,68,68);font-size:1.2em;text-align:justify;">
	Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил обратио се поглаварима Помесних Православних Цркава позвавши их да не признају резултате незаконитог скупа расколника који је одржан у Кијеву, као и да подигну свој уважени глас и да колико је у њиховој моћи учине све како би зауставили радње разорне по Православље. „Апелујем на Вас и сву пуноћу [ваше] Свете Цркве да не признате новостворену псеудоцрквену структуру и да не ступате у општење с њом,“ – пише Његова Светост.
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(68,68,68);font-size:1.2em;text-align:justify;">
	„Молим Ваше свете молитве за прогањану Украјинску Православну Цркву, за нашу браћу и сестре који страдају, који трпе поругу и понижавања због верности Светом Православљу,“ – ове речи Свјатејши Владика је упутио поглаварима помесних Цркава.
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(68,68,68);font-size:1.2em;text-align:justify;">
	Извор: Православие.ру
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(68,68,68);font-size:1.2em;text-align:justify;">
	<a href="http://www.spc.rs/sr/njegova_svetost_patrijarh_kiril_uputio_je_poglavarima_pomesnih_crkava_poslanice_u_vezi_sa_pseudosabo" rel="external nofollow">СПЦ</a>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">11914</guid><pubDate>Fri, 21 Dec 2018 16:47:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x420;&#x41F;&#x417;&#x426; &#x418;&#x43B;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43E;&#x43D; &#x43E; &#x442;&#x435;&#x448;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x441;&#x442;&#x430;&#x45A;&#x443; &#x443; &#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D1%80%D0%BF%D0%B7%D1%86-%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D0%BE-%D1%82%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D1%83-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B8-r11906/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_12/306818.p.jpg.c7a6cc2c23da0bb9f66ecce0477658e8.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://4.bp.blogspot.com/-GilUXWem86E/XBtriyoX_HI/AAAAAAAAyEM/4tjOabMLwnEbdUKpUiBZMguveWy8jHkrgCLcBGAs/s1600/306818.p.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="227" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="306818.p.jpg" data-src="https://4.bp.blogspot.com/-GilUXWem86E/XBtriyoX_HI/AAAAAAAAyEM/4tjOabMLwnEbdUKpUiBZMguveWy8jHkrgCLcBGAs/s400/306818.p.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>-Одлука Цариградске Патријаршије, уз активно учешће Владе Украјине, о давању аутокефалности новој црквеној структури представља још један политички начин да се разделе народи Русије и Украјине што може довести до насиља, казао је предстојатељ Руске Православне Заграничне Цркве Митрополит источноамерички и њујоркшки Иларион за ТАСС 17. децембра 2018. године.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Ово [давање аутокефалије] потпуно је неканонски чин Цариградске Васељенске Патријаршије учињен у супротности са свим црквеним канонима, нагласио је Митрополит.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Тај поступак само појачава раздор између верника у Украјини. Можемо рећи да је то политички начин да се још више подели народ Украјине и Русије, пошто председник државе [Украјине - Петро Порошенко] тако снажно притиска канонску Украјинску Православну Пркву коју предводи митрополит Онуфрије називајући је московском. У ствари, украјински народ је већински у канонској УПЦ, напоменуо је он.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Ако власти (Украјине) буду вршиле насилне радње против наше Православне Цркве, то ће вероватно изазвати чак и крвопролиће и мучеништво међу паством. Ово је врло лоша ситуација. Молимо се да Господ  подари мир Украјини, народу, да православни хришћани остану верни Цркви Христовој и да се не предају вештачким црквеним установама.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Према Митрополиту, ово стање је могуће поправити и повратити јединство у Цркви и међу вернима ако Цариград поништи све своје претходне одлуке и радње у односу на  Украјинску Цркву.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Наравно, мало је вероватно да ће он то учинити, али ако сада дође до неког притиска локалне власти (Украјине) и новоосноване аутокефалије против православних хришћана, у  земљи неће бити помирења или мира. У земљи постоје оштре струје које ће покушати да изазову раздор.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Не може бити општења између Руске Православне Цркве, Руске Православне Заграничне Цркве и новоосноване аутокефалне Цркве у Украјини. Саслуживање је немогуће, верници не би требало да иду у ове храмове ако себе сматрају православним хришћанима, рекао је митрополит Иларион.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Канонска Црква је Украјинска Православна Црква на челу са митрополитом Онуфријем и његовим Синодом, напоменуо је Митрополит и подсетио да тренутно Московска Патријаршија и Руска Православна Загранична Црква такође не опште с Васељенском Патријаршијом, чије су радње довеле до међуцрквеног раскола.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Нећемо саслуживати све док се не исправи ова велика грешка, казао је митрополит Иларилон.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/mitropolit_rpzc_ilarion_o_teshkom_crkvenom_stanju_u_ukrajini" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">11906</guid><pubDate>Thu, 20 Dec 2018 10:46:17 +0000</pubDate></item><item><title>&#x425;&#x438;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x430; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x433; &#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x430; &#x413;&#x443;&#x43B;&#x443; &#x438; &#x438;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x447;&#x43D;&#x435; &#x423;&#x433;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%85%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%B3%D1%83%D0%BB%D1%83-%D0%B8-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B5-%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5-r11893/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_12/xeirotonia-episkopou-goulou-14.jpg.1828666ba9c204926d51580bbe8b09f6.jpg" /></p>
<p style="text-align: justify;">
	Двадесетог шестог новембре Свети Синод Патријаршије Александрије и целе Африке одлучио је да створи нову епархију: Гулу и источне Уганде, а за њеног архипастира изабрао је архимандрита Силвестра (Киситу).
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img alt="xeirotonia-episkopou-goulou-6.jpg" class="ipsImage" height="433" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="770" data-src="https://www.romfea.gr/images/article-images/2018/12/romfea2/eortia/spiridonas/xeirotonia-episkopou-goulou-6.jpg"></p>

<p style="text-align: justify;">
	Шеснастог децембра, у Недељу Праоца, папа Александрије, Теодор, предводио је Божанственој Литургији у манастиру св. Саве у Александрији (Египат), у току које рукоположио је архимандриту Силвестра за епископа.
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img alt="xeirotonia-episkopou-goulou-16.jpg" class="ipsImage" height="433" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="770" data-src="https://www.romfea.gr/images/article-images/2018/12/romfea2/eortia/spiridonas/xeirotonia-episkopou-goulou-16.jpg"></p>

<p style="text-align: justify;">
	Нови владика, у свету Максим Киситу, родио се 1982 године у Кампали (Уганда). По завршењу школовања у својом крају, преселио се у Атину у Грчкој, где студирао је социјолошку богословију. Примио шиму на Родос, хиротонисам за ђакона 2013 године, а за свештеника годину касније - из рука митрополита Родоса Кирила. <br>
	2015 преселио се у Александрију, где служио као парохијски свештеник у манастиру св. Саве, а такође радио је у Патријаршији, између осталог у црквеном суду. Тада је подигнут у ранг архимандрита. Говори лугандијски, грчки и енглески.
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img alt="xeirotonia-episkopou-goulou-14.jpg" class="ipsImage" height="433" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="770" data-src="https://www.romfea.gr/images/article-images/2018/12/romfea2/eortia/spiridonas/xeirotonia-episkopou-goulou-14.jpg"></p>

<p>
	Извор слика: romfea.org
</p>

<div class="ipsEmbeddedVideo" contenteditable="false">
	<div>
		<iframe allow="accelerometer; autoplay; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture" allowfullscreen="true" frameborder="0" height="270" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="480" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/Z_48linGhbI?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">11893</guid><pubDate>Tue, 18 Dec 2018 17:50:17 +0000</pubDate></item><item><title>&#x425;&#x438;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x430; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x433; &#x43C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x430; &#x410;&#x440;&#x433;&#x435;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x435; &#x410;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x448;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%85%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0-%D0%B0%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B5-r11892/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_12/imagedcad.jpg.edb233b8e8b9e46f933af8c2723917a6.jpg" /></p>
<p style="text-align: justify;">
	Петог октобра 2018 године Синод Антиохијске Патријаршије изабрао је новог митрополита Аргентине у место владике Силвана (Мурси), који је постао митрополитом Горе Либан за заслуженог, емеритованог владику, 95-годишњег Георгија (Ходра). Новим митрополитом је постао досадашњи архимандрит Јаков (Ал-Хури).
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img alt="48053252_1474953235941718_44383004478406" class="ipsImage" height="756" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="418" data-src="https://scontent.fbey5-2.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/48053252_1474953235941718_443830044784066560_n.jpg?_nc_cat=109&amp;_nc_ht=scontent.fbey5-2.fna&amp;oh=3c3e1842376ead2d4b73d982664a0ab2&amp;oe=5C9933F5"></p>

<p style="text-align: justify;">
	Епископска хиротонија одржана је у четврту недељу Бозицног Поста, за дан зачатија Пресвете Богородице у престоници Сирији – Дамаску – у саборној цркви Пресвете Богородице „Маримијја”.
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img alt="48187094_1474953479275027_25040087930466" class="ipsImage" height="639" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="960" data-src="https://scontent.fbey5-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/48187094_1474953479275027_2504008793046646784_n.jpg?_nc_cat=111&amp;_nc_ht=scontent.fbey5-1.fna&amp;oh=d437a8472b8ee38c630884a3277ae61e&amp;oe=5C970AE0"></p>

<p style="text-align: justify;">
	Јутрењу и Божанственој Литургији предводио је патријарх антиохијски Јован, а служио је 14 владика антиохијских и свештеници, који су дошли на ову свечаност из различитих парохија Сирије и Либана.
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img alt="47689649_1474955202608188_52092246405635" class="ipsImage" height="639" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="960" data-src="https://scontent.fbey5-2.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/47689649_1474955202608188_5209224640563511296_n.jpg?_nc_cat=105&amp;_nc_ht=scontent.fbey5-2.fna&amp;oh=79aee9d4f1739c5e9a47177feb15dbe2&amp;oe=5C8BF0FC"></p>

<p>
	Нови владика у својој беседи је рекао, да своју епископску службу види као реализацију два образа: оца који је истовремено нежан и чврст, и лекара који слуша, пази и лечи. Такође сајјидна (арап. „владика”, буквално „владика наш”) казао да це наставити пут за митрополију, који је изабрао митрополит Силван.
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img alt="48062835_1474952892608419_47749716126403" class="ipsImage" height="639" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="960" data-src="https://scontent.fbey5-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/48062835_1474952892608419_4774971612640313344_n.jpg?_nc_cat=111&amp;_nc_ht=scontent.fbey5-1.fna&amp;oh=c4f7651426f13456d56125819ac5d193&amp;oe=5CD5C42D"></p>

<p style="text-align: justify;">
	Антиохијска митрополија Аргентине обима целу ову државу, има шеснест црква-парохија, од којих главна је у Буенос Аирес, св. Ђорђа. Верници су не само арапског, него такође аргентинског порекла. Митрополија постоји од 1989 године, али црква св. Ђорђа – прва антиохијска не само у Аргентини, него у целој Латинској Америци – у Сантиаго дел Естеро освештана је вец 1914 године.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Антиохисјка Патријаршија преносила је целу службу преко Facebooka:
</p>

<div class="ipsEmbeddedOther" contenteditable="false">
	<iframe allowfullscreen="" class="ipsEmbed_finishedLoading" data-embedid="embed6480650215" scrolling="no" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="overflow: hidden; height: 524px;" data-embed-src="https://pouke.org/index.php?app=core&amp;module=system&amp;controller=embed&amp;url=https://www.facebook.com/Antiochpatriarchate.org/videos/864320853959586/"></iframe>
</div>

<p>
	Нови владика је рођен у Ал-Кура, Либан. Завршио је архитектуру и богословију у Либану, а такође богословију у Тесалоникама у Грчкој. После студија служио је у митрополији Аккар (Либан) и предавао је патрологију на Богословском Институту св. Јована Дамаскина у Баламанд, Либан. Такође је био духовним старатељом за студенте ове богословије Антиохијске Патријаршије.
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img alt="47683383_1474947775942264_27880206222554" class="ipsImage" height="756" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="503" data-src="https://scontent.fbey5-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/47683383_1474947775942264_2788020622255456256_n.jpg?_nc_cat=107&amp;_nc_ht=scontent.fbey5-1.fna&amp;oh=4e714892e8655fad6739b9bf521ddcaa&amp;oe=5C94DE12"></p>

<p>
	Извор слика: antiochpatriarchate.org
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">11892</guid><pubDate>Tue, 18 Dec 2018 17:22:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
