Да ли је пораст броја оболелих од малигних и аутоимуних болести директна последица гађања Србије 1999. пројектилима са осиромашеним уранијумом? Расколници у Украјини су отели 20 храмова само у Епархији волињској. Васељенски Патријарх изјавио је да се случај Украјине не може поистоветити са Скопљем и Црном Гором. Турски председник Реџеп Ердоган рекао је да ће Богословија на Халки поново бити отворена уколико у Атини буде отворена џамија. Република Српска и српски народ ове године ће обележити 500 година Горажданске штампарије. У данашњем издању емисије „Актуелно у хришћанском свету“ говори протопрезвитер Далибор Купусовић, архијерејски намесник врбашки. Са званичне интернет странице Радија Беседе доносимо звучни запис емисије.

Митрополит запорошки и мелитопољски Лука упутио је жалостиво писмо бившем митрополиту Винице Симеону Шостачком, који се удаљио од Цркве Христове кад је присуствовао саблажњивом „сабору уједињења“ 15. децембра 2018. и придружио се расколничком телу.

Подсећајући на јеванђељкој причи о блудном сину, Митрополит позива заблуделог архијереја да дође себи и врати се у очев дом. Он, између осталог, пише: „Отац Вас стално чека у дому Цркве Христове. Отац Вас стално чека – предстојатељ канонске Украјинске Православне Цркве – Његово Блаженство митрополит Онуфрије, који и на видан начин пројављује љубав и опроштај Небеског Оца. Слуге дома такође стално чекају Ваш повратак, повратак Ваших саслужитеља, спремни да Вас дочекају са угојеним телетом у изобиљу Вашег родног дома. Нико се неће понашати као старији брат у јеванђељској причи који је био уверен да је био исправан и није био спреман да види свога брата у грешнику који се повратио. Сви ми, житељи нашег заједничког дома, надамо се да ћете се вратити у великодушну пунину Господа „који испуњава све у свему“ (Еф, 1:23), да заједнички проповедамо спасоносно дело епископског „назидања Тела Христовог“ (Еф. 4:12)“.

Па кад је и напустио Цркву, Симеон Шостачки тражио је судом да се врати за епархијског архијереја Виницке епархије и да се спречи постављење новога архијереја, мада је Апелациони суд у Виници почетком фебруара донео пресуду на ползу Цркве.

Извор: Српска Православна Црква

У посланици Патријарху сверуском Кирилу предстојатељ Сиријске Православне (дохалкидонске) Цркве Његова Светост Патријарх Мар Игњатије Јефрем II изразио је дубоко жаљење због насиља којима су изложени православни верници у Украјини.

„Ми се сећамо оних црних страница црквене историје када су верници били присиљени да високом ценом плате заштиту истините вере и светог предања и учења Цркве. Држећи на уму наше искуство у Сирији, можемо посведочити да је политика прикривена под маском религије уништила национално устројство Сирије. Спољно мешање у процес регулисања унутрашњих неспоразума показало се погубним по Сирију и, нажалост, имаће исте последице и за Украјину.“

Патријарх ове Сиријске Православне Цркве солидарише се „са свима верницима који су подвргнути злостављању и гоњењу за веру и верност својој Цркви“. „Ви, Ваше Свјатејшество, као и наша браћа свештенослужитељи и сви возљубљени синови и чеда у Украјини бићете у нашим мислима и молитвама“, пише он патријарху Кирилу и додаје: „Уверени смо да Бог неће оставити своју Цркву и да ће се ходатајством Матере Божје украјинска криза разрешити мирним путем“.

Извор: Српска Православна Црква

Родио се четвртог јуна 1948. у Пиелавеси, у Финској, у карелској породици православних хришћана (Карелска Република је прибалтичка земља, северне области, данас у саставу Русије). Ратне прилике и сложена политичка ситуација у етапама, на ову чудесну Божију земљу остављају своје печате. Завршивши средњу школу у родном месту, одлази на богословско усавршавање у град Куопио, где дипломира 1972. године. Еклисиолошка и пасторална одговорност архиепископа Лева доћи ће Промислом, икономијски, кроз деценије рада и преданости у служењу Цркви и пастви.

Ступивши у брак, убрзо након тога бива рукоположен у чин свештеника 1973. године, а већ 1975. постаје члан СА Синода Финске Цркве. Супруга му се упокојила 1979. (тиме поставши други од финских предстојатеља из реда удових свештенослужитеља) након чега се монаши и већ 25. фебруара 1979, руком архиепископа финског Павла и неколицине архијереја бива хиротонисан у чин архијереја. Интронизација и ступање на дужност епископа Јоенсујског, викара Карелске епархије, отпочињу 1. марта 1979. године. Наредне године постаје митрополит оулски.

Богослужења на српском језику задњих година, у катедралном храму у Хелсинкију, отпочињу на његову иницијативу. Од маја 1996. обавља дужност мјестобљуститеља хелсиншког, све до одлуке Светог Синода Васељенске Патријаршије. Двадесет седмог октобра 2001. потврђена је аутономија хелсиншко – финске архиепископије у саставу Васељенске Патријаршије, те потврђен избор Црквеног сабора финске архиепископије за архиепископа, господина Лева (Макконена). Интронизација је обављена 16. децембра 2001. Његова Свесветост патријарх Вартоломеј посетио је Финску у септембру 2013. године.

Архиепископ Лев је степен магистра богословља стекао 1995. у Јенсуу, а почасни је доктор богословља Светосергијевског института у Паризу.

Првог марта 2019. године се навршило четрдесет година Богољубезне, првопастирске службе архиепископа Лева у Финској Цркви.

 За Поуке.орг Божидар Васиљевић

Високопреосвећени митрополит Михаило званично је забранио свештенству своје Прашке епархије да саслужују са свештенством расколничке украјинске структуре. Он је одлуку донео 20. фебруара 2019. године.

Архијереји Чешких земаља и Словачке непрестано су изражавали своју подршку канонској Украјинској Цркви на чијем челу је Његово Блаженство митрополит кијевски и свеукрајински Онуфрије. За време своје посете Одеској епархији архиепископ Михаило је изјавио: „Дошли смо да покажемо јединство с вама, представницима аутокефалне Цркве“.

Архиепископ Михаило је такође навео у свом документу да свештена лица његове Епархије који треба да служе са свештеником из друге Цркве морају добити потврду од његовог надлежног архијереја да је то лице члан канонске Православне Цркве и да није под забраном свештенослужења, као и дозволу самог архиепископа Михаила да могу саслуживати са таквим свештенослужитељем из иностранства на територији Прашке епархије.

Извор: Српска Православна Црква

На заседању Свештеног Синода Руске Цркве за новог настојатеља Тројицко-Сергијеве лавре изабран је досадашњи епископ броницки Парамон, викар Патријарха московског и све Русије, са титулом Сергејево-посадски. За намеснике Новоспаског манастира изабран је епископ воскресенски Дионисије, викар Патријарха московског и све Русије,  а за намесника Донског манастира са титулом Вроницки изабран је епископ уржумски и омутнински Тома, досадашњи архијереј Уржумске епархије.

Извор: Српска Православна Црква 

Књига „Цариградска и Руска Црква у време великих потреса (1910-1950)“ Михаила  Шкаровског представљена је у Одељењу за спољне црквене везе Московске Патријаршије 27. фебруара 2019.годоне.

Говорили су председник овог Одељења митрополит волоколамски Иларион, писац књиге М. Шкаровски, професор Петроградске Духовне Академије; протојереј Александар Мазурин; А. Кострјуков, познати научни сарадник Научноистраживачког одељења најновије историје Руске Цркве.

Књига је посвећена историји Цариградске Патријаршије у 20. веку са нагласком на период од 1910. до 1950. године. Опширно је описан однос ове свете православне Цркве са Руском Православном Црквом.

Извор: Српска Православна Црква

Под председништвом патријарха Кирила, 26. фебруара 2019. године у Даниловском манастиру у Москви заседао је Свештени Синод у чијем раду  су учествовали: митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије, митрополит крутицки и коломенски Јувеналије, митрополит кишињевски и све Молдавије Владимир, митрополит астански и казахстански Александар, митрополит ташкентски и узбекистански Викентије, митрополит петроградски и ладошки Варсонуфије, митрополит мински и заславски Павле и митрополит волоколамски Иларион.

За учешће у зимским заседањима (септембар-фебруар) позвани су: митрополит запорошки и мелитопољски Лука, митрополит барнаулски и алтајски Сергије, епископ нарвски и причудски Лазар, епископ рибински и даниловски Венијамин, епископ находкински и преображењски Николај.

Извор: Српска Православна Црква

Епископ главиницки Јован упокојио се 22. фебруара 2019. у болници у Софији послекратке борбе с раком, преноси званични сајт Бугарске Патријаршије.

Блаженопочивши Јован је служио као викарни епископ митрополиту варнском ивеликопреславском Кирилу, а последњих неколико година богослужио је у светупознатом манастиру Светог Јована Рислког.

Рођен је као Стојан Костадинов Стојков 29. новембра 1949. године у Софији. Завршио је софијскску богословју св. Јована Рилског, а 11. јануара 1969. полаже монашке завете у Бачковском манастиру.Касније исте године рукоположен је за јерођакона, а за јеромонаха 1971. г.и уздигнут у звање архимандрита 1976. године.    

Године 1976. дипломирао је на Богословском факултету у Софији. Делао је каосвештеник у Видинској мотрополији, затим као заменик ректора софијске богословије и као начелник Синодалног литургијског одељења пре него што је постао епископ.

Хиротонисан је  за викарног епископа Главинице 30. новембра 2010. године, и од тада је служио као викар митрополиту Варне, а од 2014. он богослужи у ставропигијалном Рилском манастиру.

Извор: Српска Православна Црква

Румунска православна црква на заседању свог Светог синода под председништвом патријарха Данила, разматрала је украјински црквени проблем.

У саопштењу РПЦ од 21. фебруара о.г. наводи се да раскол у Украјини постоји већ 30 година и да је Васељенска патријаршија доделила Томос о аутокефалности групи која је у расколу са Руском православном црквом и целим православљем. Тиме проблем није решен и Румунска црква предлаже одржавање Синаксиса Предстојатеља помесних цркава како би се нашло заједничко решење.

Са своје стране, Румунска православна црква ће даље наставити да прати црквену ситуацију у Украјини. Она је посебно заинтересована за делатност 127 румунско-језичких парохија које се налазе у саставу Украјинске православне цркве Московске патријаршије. Ови румунски православни људи у Украјини требало би да имају могућност да се организују у Румунски православни викаријат и одржавају везе са Румунском црквом, сматра букурештански Синод.

Синод РПЦ је, такође, затражио објашњење од Васељенске патријаршије о неканонској јерархији "Кијевског патријархата" у дијаспори.