<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/page/72/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x423;&#x43F;&#x43E;&#x43A;&#x43E;&#x458;&#x438;&#x43E; &#x441;&#x435; &#x443; &#x413;&#x43E;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x443; &#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x421;&#x438;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x435; &#x438; &#x421;&#x438;&#x458;&#x430;&#x442;&#x438;&#x441;&#x442;&#x435; &#x433;. &#x41F;&#x430;&#x432;&#x43B;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D1%83-%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D1%81%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8-%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5-%D0%B3-%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5-r12293/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_01/istato-siatistis-5.jpg.26625d411b003393f698e05668910ead.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://3.bp.blogspot.com/-dEovZ-9hTPM/XEBb0KADH0I/AAAAAAAAy5k/PkPSQN6h98AdiDvSWkMrNseCcFnPtaitgCLcBGAs/s1600/istato-siatistis-5.jpg" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;"><img alt="istato-siatistis-5.jpg" border="0" height="193" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" data-src="https://3.bp.blogspot.com/-dEovZ-9hTPM/XEBb0KADH0I/AAAAAAAAy5k/PkPSQN6h98AdiDvSWkMrNseCcFnPtaitgCLcBGAs/s400/istato-siatistis-5.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>У недељу увече 13. јануара 2019. уснуо је у Господу Митрополит Сисаније и Сијатисте г. Павле. Блаженопочивши Митрополит Павле родио се у Халкиди на острву Евији 1947. године. После завршених богословских студија у Атини 1971. године, замонашен је од стране архимандрита Георгија Капсаниса  у Манастиру Светог Георгија Арма на Евији 1973. године , а затим је исте године рукоположен  у чин  јерођакона од стране Митрополита Халкиде, Истије и Северних Спорада г. Николе. Следеће  1974. године  рукоположен је у јеромонаха од стране Митрополита Халкиде, Истије и Северних Спорада г. Хрисостома Првог који га је тада произвео и у чин архимандрита давши му да буде старешина парохије у градићу Мадуди на северној Евији.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><span style="color:rgb(11,83,148);"><b><a href="https://mitropolija.com/2019/01/17/upokojio-se-u-gospodu-mitropolit-sisanije-i-sijatiste-g-pavle/" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;"><span style="color:#0b5394;">-ФОТОГАЛЕРИЈА-</span></a></b></span></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У тој области и парохији служио је у наредних 25. година неуморно се трудећи на пастирском пољу приводећи многе људе ка Господу Исусу Христу, а посебно омладину. Био је познат као изврстан проповедник чија је реч извирала из светоотачког предања Православне цркве и допирала до дубина људских срца савременог човека.  Посебно треба нагласти његов духовни однос са новим светитељем Цркве православне, Преподобним старцем Јаковом Цаликисом, игуманом Манастира Светог Давида на Северној Евији, где је често долазио да се духовно нахрани, како сам а тако и са поклоницима са разних страна света.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Због његове велике посвећености омладини Синод Јеладске цркве поставио је 1998. године архимандрита Павла  за секретара Синодске комисије за  хришћанско васпитавање омладине као и члана многих других Синодских комисија по питањима породица, заштите деце и демографског проблема, поготово православних породица у области Тракије на северу Грчке.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Пуних тридесет година провео је старајући се о омладини као  парохијски свештеник, духовник, учитељ и предавач у многим школама, Универзитетима широм Грчке као и на многим међународним Конференцијама посвећеним хришћанском одгоју и образовању омладине.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Од стране Јеладске јерархије на редовном заседању Сабора 28. фебруара 2006. године изабран је за Митрополита Сисаније и Сијатисте док је 04. марта  исте године рукоположен у епископа од стране Архиепископа Христодула. Пуних 14. година неуморно је служио у Митрополији Сисаније и Сијатисте трудећи се да шири реч Божију, а посебно да приближи веру православну омладини коју је неизмерно волео. Саграђени су многи нови храмови, обновљене старе цркве, утврђене нове парохије и рукоположени многи нови свештеници за време еписковања Митрополита Павла.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Широм Грчке био је познат као велики беседник,чије се беседе налазе објављене у разним књигама, часописима, а такоће и на интернету. Свуда је био цењен као добар духовник и исповедник, и како такав посебну бригу посвећивао је свештеничком и монашком позиву младих људи. Такође је био врстан писац који је објавио неколико књига , а последња коју је изашла пре неки месец била је посвећана његовом духовнику Светом старцу Јакову Цаликису са карактеристичним светоотачким насловом “ Човек који није смирен не може да воли“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Посебну љубав гајио је према својој отаџбини Грчкој као и према својој области Македонији којој припада и његова Митрополија Сисаније и Сијатисте.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Господ је благоизволео да се упокоји у месту свога рођења у Халкиди, пошто је тај исти дан изјутра одслужио Литругију и парастос оцу протосинђела Митрополије Халкиде у градићу Ровијес. Сутрадан у понедељак  14. јануара тело блаженопочившег Митрополита Павла изнето  је на поклоњење народу у Саборни храм Свете Параскеве Митрополије Халкиде, Истије и северних Спорада а увече је служено свеноћно бдење уз присуство мноштво верника са свих страна острава Евије и читаве Грчке. Следећег дана у уторак 15. јануара тело је пренесно из Халкиде у његову Митрополију у Сијатису где га је дочекало мноштво народа са Мјестобљуститељем удове Митрополије Сисаније и Сијатисте Митрополитом Касторије г. Серафимом и других архијереја. Заупокојена Литургија и опело блаженопочившем Митрополиту Сисаније и Сијатисте г. Павлу одржана је у среду 16. јануара у Саборном храму Светог Димитрија Солунског, Митрополије Сисаније и Сијатисте, где је началстовао Његово блаженство Архиепикоп Атински и све Грчке г. Јероним уз учешће мноштво архијереја, свештеника и верног народа.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Отишао је један велики архијереј Цркве Божије који по речима Митрополита Касторије г. Серафима био “један Епископ Цркве који је заиста прославио Цркву Христову и свуда са поносом и ентузијазмом носио расу православног монаха и православног клирика.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">А саме речи блажене успомене Митрополита Павла које је изговорио приликом беседе у Храму Антонија Великог у Атини прошле године изражавају његову дубоку веру у Господа Исуса Христа као и смисао и циљ људског живота : “Шта значи да умреш? Да идеш ка Христу. Дан смрти једног верног човека празнични је дан и дан славља, јер човек иде да се сретне са Христом, и онда када си са Христом и  сусрећеш га , да ли је то повод за тугу? Зашто ти живиш? Да идемо да сусретнемо Христа.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	<span style="font-size:14px;"><i>Архимандрит Евсевије (Меанџија)</i></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><i><b>Извор: <a href="https://mitropolija.com/2019/01/17/upokojio-se-u-gospodu-mitropolit-sisanije-i-sijatiste-g-pavle/" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;"><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></b></i></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">12293</guid><pubDate>Thu, 17 Jan 2019 10:43:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x438;&#x431;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x430; &#x434;&#x43E; &#x441;&#x430;&#x434;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x432;&#x435;&#x434;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x43D;&#x430; 674 &#x458;&#x435;&#x437;&#x438;&#x43A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-674-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0-r12287/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_01/643.jpg.e51d4480cdd73671b7cad484bfff9f95.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://4.bp.blogspot.com/-bfsHipCqnmg/XEBByFW14TI/AAAAAAAAy3Y/5TeYmPexJTgX-SisekZs7tlFMtJfmIUTwCLcBGAs/s1600/643.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="156" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="643.jpg" data-src="https://4.bp.blogspot.com/-bfsHipCqnmg/XEBByFW14TI/AAAAAAAAy3Y/5TeYmPexJTgX-SisekZs7tlFMtJfmIUTwCLcBGAs/s400/643.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Према Уједињеним библијским друштвима, сада постоји превод целе Библије на 674 језика (стање 1. јануара 2018. године). Нови завет је доступан на још 1.515 језика, изјавило је недавно Швајцарско библијско друштво, позивајући се на годишњи извештај УБС-а.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Поједине библијске књиге објављене су још на 1.135 језика. „Библија за свакога и све јесте идеја која нас покреће напред“, рекао је генерални секретар УБС-а Михаел Перо. Према његовим речима, у свету постоји око 7.000 живих језика.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Свето писмо је, на пример, прошле године преведено на туркменскии нанеломвски језик (раширени језик у Мозамбику). Нови завет је поново објављен на тајуза вијетнамску етничку групу са око 1,6 милиона говорника. Светско удружење библијских друштава има око 150 чланова. </span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Још један фокус библијског социјалног рада био је издање Светога писма за слабовиде и наглуве особе. Библијско издање на Брајевом писму садржи око 40 томова. </span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/biblija_do_sada_prevedena_na_674_jezika" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">12287</guid><pubDate>Thu, 17 Jan 2019 09:49:41 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x443;&#x441;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;: &#x421;&#x435;&#x434;&#x43C;&#x438;&#x446;&#x430; &#x43C;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x432;&#x435; &#x437;&#x430; &#x458;&#x435;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x432;&#x43E; &#x445;&#x440;&#x438;&#x448;&#x45B;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x438; &#x414;&#x430;&#x43D; &#x408;&#x435;&#x432;&#x440;&#x435;&#x458;&#x441;&#x442;&#x432;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B0%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-r12285/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_01/oekumene-oekumene.jpg.7cccbee07986d7f8195929855b3dfccb.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Од 18. до 25. јануара 2019. одржаће се Светска седмица молитве за хришћанско јединство. Током Седмице молитве хришћани из различитих конфесија окупљају се како би се заједно молили за јединство хришћанства. Међународна тема ове седмице преузета је из библијске књиге Поновљени закони („Правда, правда – за њом треба јурити“) и изабрана је или разрађена од стране једне екуменске групе у Индонезији.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У Аустрији су планирани многобројни догађаји у свим бискупијама током осам дана од 18. до 25. јануара - па чак и после тога. Традиционална централна служба у организацији Екуменског савета Цркава у Аустрији одржаће се у петак, 25. јануара, у 18 часова у евангеличкој цркви Вајнберг. Проповед на екуменској служби, коју иначе Светски савет Цркава организује сваке године почев од 1959. године, одржаће  ове године бискуп Линца Манфред Шојер. У главним градовима покрајина и у многим другим градовима, као и у манастирима, одржаће се заједничке службе у Светској недељи молитве. 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Пре Светске седмице молитве  обележава се Дан Јеврејства 17. јануара. Светски савет Цркава установио је 2000. године да 17. јануар  буде Дан Јеврејства као спомен-дан у литургијској години. 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/austrija_sedmica_molitve_za_jedinstgvo_hrishtshana_dan_jevrejstva" rel="external nofollow">Српска Православна Црква</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">12285</guid><pubDate>Wed, 16 Jan 2019 20:30:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x201E;&#x41F;&#x438;&#x434;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x43E;&#x43D;&#x201C; &#x43D;&#x430; &#x440;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x458;&#x435;&#x437;&#x438;&#x43A;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%E2%80%9E%D0%BF%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D0%BD%E2%80%9C-%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83-r12281/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_01/1111.jpg.4e382f28652efe3c132cebe4c4702ed7.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://3.bp.blogspot.com/-4Alh16fIQvQ/XD8vItRGw4I/AAAAAAAAy28/SN1hQkgVdfcMpc14UqopOtbiJh8hTg81gCLcBGAs/s1600/1111.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="260" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="1111.jpg" data-src="https://3.bp.blogspot.com/-4Alh16fIQvQ/XD8vItRGw4I/AAAAAAAAy28/SN1hQkgVdfcMpc14UqopOtbiJh8hTg81gCLcBGAs/s400/1111.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Крајем 2018. године издавачка кућа манастира Александра Невског Ново-Тихвинског града Јекатеринбурга објавила је руски превод „Пидалиона“, једног од најауторитативнијих и најкомплетнијих канонских зборника у историји Цркве. </i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Књига садржи основна правила којима се руководи Православна Црква још од апостолских времена, као и њихова најауторитативнија тумачења. </span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Пидалион је крајем 18. века саставио један од највећих светаца Грчке Цркве преп. Никодим Светогорац, који је спровео опсежан истраживачки рад, изабрао важан и поуздан материјал и сам написао коментаре о правилима и тумачењима.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">На руском језику „Пидалион" се први пут објављује; књига се састоји од четири тома. Монахиње манастира Александра Невског Новог-Тихвинског превеле су књигу и припремиле њено издање.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Објављивање оваквог дела указује на оживљавање црквене науке у Русији. Канонска збирка привући ће пажњу стручњака и допринети развоју канонске науке у Русији. Књига се препоручује не само црквеним научним делатницима, историчарима и канонистима на њихову стручну употребу, већ и свима који су заинтересовани за црквено-правни поредак у доба васељенских сабора.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Сестре су се трудиле не само да преведу, већ и да ураде веома значајне фусноте које пружају новину, релевантност и максималну доступност читаоцима руског говорног подручја,“ казао је протојереј Дмитриј Пашков, професор Московске богословске академија и Православног хуманистичког универзитета.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">До данас је  грчка оригинална верзија "Пидалиона" имала 18 издања и репринта. Књига је преведена на румунски, арапски и енглески језик.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/pidalion_na_ruskom_jeziku" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">12281</guid><pubDate>Wed, 16 Jan 2019 15:49:33 +0000</pubDate></item><item><title>&#x425;&#x438;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x441;&#x430;&#x43D; &#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x422;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x435; &#x438; &#x458;&#x443;&#x436;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x41C;&#x430;&#x434;&#x430;&#x433;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x430;&#x440;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%85%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%B5-%D0%B8-%D1%98%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BC%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0-r12276/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_01/49998714_2224414641210836_6875019502929575936_o.jpg.a4f98c153ab58f0bf132cf6db3065317.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<img alt="Ð¥Ð¸ÑÐ¾ÑÐ¾Ð½Ð¸ÑÐ°Ð½ ÐµÐ¿Ð¸ÑÐºÐ¾Ð¿ Ð¢Ð¾Ð»Ð¸ÑÐ°ÑÐµ Ð¸ ÑÑÐ¶Ð½Ð¾Ð³ ÐÐ°Ð´Ð°Ð³Ð°ÑÐºÐ°ÑÐ°" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://spc.rs/files/galerije/19/01/50221044_2224473111204989_7927987476356923392_ox71918.jpg"></p>

<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Високодостојни архимандрит Продромос хиротонисан је за епископа Толијаре и јужног Мадагаскара у недељу 13. јануара 2019. на Литургији којом је началствовао патријарх александрски и све Африке Теодор. Служби је присуствовао заменик грчког министра спољних послова, надлежан за верске послове, Маркос Боларис.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У свом обраћању епископу Продромосу патријарх Теодорос је нагласио важност молитве и вере у Бога и охрабрио новог јерарха да погледа у плаво небо Мадагаскара кад год је у молитви.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	С друге стране, нови епископ је изразио своју захвалност родитељима, као и Патријарху, наводећи да га је мисија александријског Предсртојатеља у Африци веома инспирисала и да ће му дати снаге у његовој новој архипастирској служби на острву Мадагаскару.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/hirotonisan_episkop_tolijare_juzhnog_madagaskara" rel="external nofollow">Српска Православна Црква</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">12276</guid><pubDate>Wed, 16 Jan 2019 09:52:03 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x41E;&#x43A;&#x441;&#x444;&#x43E;&#x440;&#x434;&#x443; &#x441;&#x438;&#x43C;&#x43F;&#x43E;&#x441;&#x438;&#x43E;&#x43D;: &#x201E;&#x41D;&#x435;&#x437;&#x430;&#x43B;&#x430;&#x437;&#x43D;&#x430; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43B;&#x43E;&#x441;&#x442;. &#x421;&#x442;&#x432;&#x430;&#x440;&#x430;&#x43B;&#x430;&#x448;&#x442;&#x432;&#x43E; &#x438; &#x43C;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x432;&#x430; &#x443; &#x440;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x459;&#x443; 20. &#x432;&#x435;&#x43A;&#x430;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83-%D0%BE%D0%BA%D1%81%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%B4%D1%83-%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%E2%80%9E%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D1%83-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D1%83-20-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0%E2%80%9C-r12259/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_01/tamassos-bishop-2428602_960_720.x71918.jpg.9a258845471a18886ff64ab58e41c5af.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://2.bp.blogspot.com/-0UZ7an7FhFU/XD4CwiVVMqI/AAAAAAAAy0I/_fKHvclO_p8D9F0RqZw7Bz-ujiqDV3hpQCLcBGAs/s1600/tamassos-bishop-2428602_960_720.x71918.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="252" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="tamassos-bishop-2428602_960_720.x71918.jpg" data-src="https://2.bp.blogspot.com/-0UZ7an7FhFU/XD4CwiVVMqI/AAAAAAAAy0I/_fKHvclO_p8D9F0RqZw7Bz-ujiqDV3hpQCLcBGAs/s400/tamassos-bishop-2428602_960_720.x71918.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>„Незалазна светлост. Стваралаштво и молитва у руском православљу двадесетог века“  назив је конференције коју  организује Оксфордски универзитет 7. и 8. марта 2019. године.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Конференција има за циљ да истражи разнородна кретања мисли у руском "традиционализму" крајем 19. века  у ходу ка (раз)открићу универзалне димензије хришћанства светих Отаца у 20. веку; од руске академичности до отворености према неким плоднијим токовима западне мисли; од руске занетости нехришћанским оријенталним мистицизмом до источњачке православне умне молитве у циљу обожења личности.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Међу говорницима су др Рован Вилијамс, митрополит Калистос Вер, проф. Андреј Лут, проф. Александар Лингас, сестра Тереза Оболевич, др Кристоф Шнајдер, др Регула Цвален. Током конференције биће приређени концерт и изложба. Конференцију организује Вулфсон Колеџ.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/u_oksfordu_simposion_nezalazna_svetlost_stvaralashtvo_molitva_u_ruskom_pravoslavlju_20_veka" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">12259</guid><pubDate>Tue, 15 Jan 2019 18:53:55 +0000</pubDate></item><item><title>&#x408;&#x435;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x452;&#x435;&#x459;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x430; &#x432;&#x438;&#x437;&#x430;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x442;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x442;&#x443;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x43E;&#x458; &#x442;&#x440;&#x430;&#x434;&#x438;&#x446;&#x438;&#x458;&#x438; &#x441;&#x430;&#x434;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x43D;&#x435;&#x43C;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x458;&#x435;&#x437;&#x438;&#x43A;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83-r12258/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_01/screenshot_2019-01-15_at_14_04_39.png.e708bd933c5ac9a3c8075e5fa1cc6818.png" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://3.bp.blogspot.com/-W_tEG_q7iy0/XD4CMK4xmMI/AAAAAAAAy0A/_mJDRIx0q0Uz7myWzwv9bYVyN0OAbermQCLcBGAs/s1600/screenshot_2019-01-15_at_14.04.39.png" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="261" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="screenshot_2019-01-15_at_14.04.39.png" data-src="https://3.bp.blogspot.com/-W_tEG_q7iy0/XD4CMK4xmMI/AAAAAAAAy0A/_mJDRIx0q0Uz7myWzwv9bYVyN0OAbermQCLcBGAs/s400/screenshot_2019-01-15_at_14.04.39.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Швајцарско библијско друштво  је  представило јавности немачки превод Јеванђеља византијске текстуалне традиције под називом „Byzantinischer Text Deutsch”(“Византијски текстна  немачком“).Према Библијском друштву, овај превод се разликује од других превода Библије, јер је сачињен на основу опште прихваћене верзије грчког текста Јеванђељау православним Црквама и узима у обзир тумачења великих правосланих богослова. То је први превод Јеванђеља на немачком језику према тексту Васељенске патријаршије  објављеном у Цариграду 1904. године.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Ново издање „Византијски текст на немачком“ представљено је 9. јануара 2019. г.  у руској православној цркви Васкрсења Хpистовог у Цириху. Књига не узима у обзир само речник Новога завета, већ и Псалме и богослужбене значајне текстове Старога завета. Додатак садржи одступања у односу на усвојени  словенски текст. „Из овог разлога, ово издање је погодно за хришћане како грчке, тако и црквенословенске традиције,“ истиче Швајцарско библијско друштво.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">На представљању је српски православни монах Јустин Рауер из испоснице Благовести - св. Јустин у немачком месту Ејтерфелду казивао  о почецима овог превода Библије. Председник Швајцарског библијског друштва Рето Мајер изразио је изразио наду да ће „овај превод Јеванђеља обогатити богослужења наше православне браће и сестара, а бити полезан  и у духовном назидању сваког верника“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/jevandjelja_prema_vizantijskoj_tekstualnoj_tradiciji_sada_na_nemachkom_jeziku" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">12258</guid><pubDate>Tue, 15 Jan 2019 18:52:13 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x430; &#x41E;&#x434;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x435; &#x411;&#x43E;&#x436;&#x438;&#x45B;&#x430; &#x43C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x41E;&#x43D;&#x443;&#x444;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435; &#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x438;&#x43E; &#x443; &#x41A;&#x438;&#x458;&#x435;&#x432;&#x43E;-&#x43F;&#x435;&#x447;&#x435;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x43B;&#x430;&#x432;&#x440;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%BE%D0%BD%D1%83%D1%84%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BE-%D1%83-%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8-r12257/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_01/sv-onufrije_620x0.jpg.fbe7d43d074b7d6aee3b4722c60425b0.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://2.bp.blogspot.com/-G6rHW8vefC8/XD4BrwUrfuI/AAAAAAAAyz4/hcyWyu_R1g4Iwi1AB0_OViUw4inT5EMSACLcBGAs/s1600/sv-onufrije_620x0.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="257" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="sv-onufrije_620x0.jpg" data-src="https://2.bp.blogspot.com/-G6rHW8vefC8/XD4BrwUrfuI/AAAAAAAAyz4/hcyWyu_R1g4Iwi1AB0_OViUw4inT5EMSACLcBGAs/s400/sv-onufrije_620x0.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>У недељу 13. јануара 2019, на Оданије празника Рођења Христовог Блажењејши митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије одслужиоје Божанску литургију у храму преподобних Антонија и Теодоија Успенске Кијево-печерске лавре. </i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Саслуживали су митрополит вишгородски и чернобиљски Павле, архиепископ бучански Пантелејмон, архиепископ лавовски и галицијски Филарет, епископ баришевски Виктор и свештенство при овој обитељи. После прочитаног јеванђеља он се обратио присутним верницима проповеђу. На  Литургији је узнета сугуба јектенија за мир у Украјини и јединство Православне Цркве. Иначе, уочи празника Предстојатељ УПЦ одслужио је бденије у истом овом храму.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="https://mitropolija.com/2019/01/15/na-odanije-bozica-mitropolit-onufrije-sluzio-u-kijevo-pecerskoj-lavri/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">12257</guid><pubDate>Tue, 15 Jan 2019 18:50:50 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x41A;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x441;&#x442; &#x412;&#x435;&#x440;: &#x424;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x440; &#x434;&#x430;&#x440;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43E; &#x422;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x441; &#x43E; &#x430;&#x443;&#x442;&#x43E;&#x43A;&#x435;&#x444;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x438; &#x448;&#x438;&#x437;&#x43C;&#x430;&#x442;&#x438;&#x446;&#x438;&#x43C;&#x430;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82-%D0%B2%D0%B5%D1%80-%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%80-%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BE-%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81-%D0%BE-%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%88%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0-r12242/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_01/ba40KD_5c3c6d1f1b20b9_14125172-tmb-750x428xfill.jpg.04e63a9d95a7ce149a7f667a41fedbfe.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://2.bp.blogspot.com/-h0QcDUTiBG0/XDzRp6ZbfAI/AAAAAAAAyww/BNQgxQY6tQMSNLOBSnySoYR7X7pgowB_ACLcBGAs/s1600/ba40KD_5c3c6d1f1b20b9_14125172-tmb-750x428xfill.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="227" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="ba40KD_5c3c6d1f1b20b9_14125172-tmb-750x428xfill.jpg" data-src="https://2.bp.blogspot.com/-h0QcDUTiBG0/XDzRp6ZbfAI/AAAAAAAAyww/BNQgxQY6tQMSNLOBSnySoYR7X7pgowB_ACLcBGAs/s400/ba40KD_5c3c6d1f1b20b9_14125172-tmb-750x428xfill.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Епископ Константинопољске цркве, иступајући на ауторитетној богословској конференцији, изјавио да је Томос ПЦУ одобрен шизматичким групама.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">По мишљењу познатог патролога и богослова, почасног предсједника Међународног института атонског наслеђа, Епископа Константинопољског патријархата Митрополита диоклијског Калиста (Вера), аутокефалија је додијељена расколничким структутрама УПЦ КП и УАПЦ.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У иступу на Првој конференцији Међународне православне богословске асоцијације (The International Orthodox Theological Association (IOTA)) 9. јануара Митрополит Калист (Вер) је изјавио да је Константинопољски патријархат „даровао Томос о аутокефалији шизматичким групама – тзв. Кијевском патријархату под руководством Филарета Денисенка и тзв. Аутокефалној цркви под руководством митрополита Макарија“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Како је саопштио СПЖ, раније је Митрополит диклијски Калист (Вер) изјавио да је Украјина припадала и да припада Руској цркви, а да је Томос за украјинске расколнике грешка Патријарха Вартоломеја.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="https://mitropolija.com/2019/01/14/mitropolit-kalist-ver-fanar-darovao-tomos-o-autokefaliji-sizmaticima/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">12242</guid><pubDate>Mon, 14 Jan 2019 19:37:38 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B; &#x43D;&#x430; &#x411;&#x43E;&#x436;&#x438;&#x45B; &#x431;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x438;&#x43E; &#x443; &#x425;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x443; &#x425;&#x440;&#x438;&#x441;&#x442;&#x430; &#x421;&#x43F;&#x430;&#x441;&#x438;&#x442;&#x435;&#x459;&#x430; &#x443; &#x41C;&#x43E;&#x441;&#x43A;&#x432;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BE-%D1%83-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%83-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B0-%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B8-r12187/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_01/detail20190107pal_7912obr740x493.jpg.52f9e508fb6da5b05eafaf1e40ab778c.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://4.bp.blogspot.com/-jpQjsCn5p6I/XDTogqWioaI/AAAAAAAAypM/f4JNtb6XyvIzc5aKp7xZN5z_QcchEoBZgCLcBGAs/s1600/detail20190107pal_7912obr740x493.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="266" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="detail20190107pal_7912obr740x493.jpg" data-src="https://4.bp.blogspot.com/-jpQjsCn5p6I/XDTogqWioaI/AAAAAAAAypM/f4JNtb6XyvIzc5aKp7xZN5z_QcchEoBZgCLcBGAs/s400/detail20190107pal_7912obr740x493.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Tоржествено велико вечерње богослужење, којим на радосни празник Рођења Господа нашег Исуса Христа, у Kатедралном храму Христа Спаситеља у Москви традицонално началствује Његова светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил, било је служено и ове године благости Господње. Са благословом Његове светости Патријарха српског г. Иринеја, у богослужењу је учествовао и Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">На празник Рођења Господа Исуса Христа – Божић, 7. јануара 2019. године, тачно у 16 часова по московском времену, звона храма Христа Спаситеља у Москви су позвала верне на свечано рождественско вечерње богослужење.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Његовој светости Патријарху руском г. Кирилу саслуживао је велики број архијереја, свештеномонаха и свештеника Руске Православне Цркве, намесници мушких ставропигијалних манастира, као и представници помесних Православних цркава при Московској патријаршији.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У храму су се молиле и настојатељице женских манастира, многобројно свештенство града Москве, чланови црквених одбора и сарадници синодалних структура, као и знатан број верника.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Богослужење, на коме је одговарао Патријарашки хор Храма Христа Спаситеља, уживо су преносиле телевизијске станице „ТВ-Центар“ и „Сојуз“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">На малом входу, Свјатјејши Патријарх сверуски г. Кирил наградио је чином митрополита Архиепископа сингапурског и југоисточноазијског г. Сергија, представника Патријарашког егзархата у Југоисточној Азији.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">После вечерњег богослужења, Митрополит Јувеналије је упутио поздравну реч Његовој светости Патријарху московском и све Русије г. Кирилу.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Његову светост Патријарха Кирила поздравили су и представници омладинских организација, после чега је Патријарх одржао празничну беседу у којој је, између осталог, указао и на велико искушење које се данас догађа на тлу Украјине. Узносећи молитве Богомладенцу Христу да уразуми све иницијаторе подела међу браћом, Његова Светост је позвао вернике да се моле за јединство Православне Цркве и вернике у Украјини.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">На крају су архијереји, свештенство и мирјани честитали Његовој светости празник Рођења Господа Исуса Христа.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://www.patriarchia.ru/db/text/5338745.html" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Прес-служба Патријарха Московског и целе Русије</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">12187</guid><pubDate>Tue, 08 Jan 2019 18:25:44 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x411;&#x43E;&#x436;&#x438;&#x45B;&#x430; &#x43E;&#x442;&#x43F;&#x43E;&#x447;&#x435;&#x43B;&#x430; &#x443; &#x412;&#x438;&#x442;&#x43B;&#x435;&#x458;&#x435;&#x43C;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%83-%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%BC%D1%83-r12165/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_01/theophiluswafa.jpg.9f6604ac744c385a1b6760d9a17a1de0.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://3.bp.blogspot.com/-71FHIEFy8SY/XDOdEhKCA0I/AAAAAAAAynY/dvWIQvUh5c8kZfOfm9YKBeUBdz70MvHuACLcBGAs/s1600/theophiluswafa.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="255" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="theophiluswafa.jpg" data-src="https://3.bp.blogspot.com/-71FHIEFy8SY/XDOdEhKCA0I/AAAAAAAAynY/dvWIQvUh5c8kZfOfm9YKBeUBdz70MvHuACLcBGAs/s400/theophiluswafa.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>У Витлејему је у недељу, на Бадњидан, почела прослава Божића. Једни за другима су представници Сиријске Православне, Коптске Православне, Грчке Православне и Етиопске Цркве у литији прошли кроз стару градску четврт до цркве Рођења Христовог, како су известили палестински медији. Палестинска власт је претходно повећала мере безбедности.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/proslava_bozhitsha_otpochela_u_vitlejemu" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">12165</guid><pubDate>Mon, 07 Jan 2019 18:45:08 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x430;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;: &#x41D;&#x435;&#x440;&#x430;&#x437;&#x443;&#x43C;&#x43D;&#x43E; &#x458;&#x435; &#x437;&#x430;&#x443;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x438;&#x442;&#x438; &#x440;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43B; &#x43F;&#x43E; &#x446;&#x435;&#x43D;&#x443; &#x458;&#x435;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x432;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x430;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%BD%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BB-%D0%BF%D0%BE-%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%83-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-r12151/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_01/nbd_0357-1024x683.jpg.5d3645426f3b23bf4e00488528a9fd65.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://4.bp.blogspot.com/-28u78J-ska0/XDMRYmHEciI/AAAAAAAAykY/NorJyLC3y8YCHWaKZ2yk_Eex2Fd2GMMVwCLcBGAs/s1600/nbd_0357-1024x683.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="266" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="nbd_0357-1024x683.jpg" data-src="https://4.bp.blogspot.com/-28u78J-ska0/XDMRYmHEciI/AAAAAAAAykY/NorJyLC3y8YCHWaKZ2yk_Eex2Fd2GMMVwCLcBGAs/s400/nbd_0357-1024x683.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Одговарајући на писмо  васељенског патријарха Вартоломеја, посвећено његовoj намери да подари аутокефалност Православне Цркве у украјинској држави, Његов Блаженство патријарх Велике Антиохије и свег Истока Јован X  нагласио је да ови догађаји изазивају забринутост не само због трзавица која изазивају у православном свету, већ и због тога што у овом случају мишљење помесних православних Цркава није узето у обзир.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Желимо да видимо да је јединство православног света ојачано и уједињено,“ рекао јеПредстојатељ Православне Цркве Антиохије патријарху Вартоломеју. – „Из Вашег писма чини се да сте одлучили да наставите процес давања аутокефалности ... Зато Вас молимо да не доносите никакве одлуке које нису засноване на сагласју аутокефалних православних Цркава. Јер није мудро зауставити раскол по цену јединства православног света.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Његово Блаженство Патријарх је изразио уверење да је „најкорисније ради мира у Цркви његово јединство и заједничко православно сведочанство у нашем свету данас. Отуда треба  зауставити и одложити овај процес док се не проучи украјински проблем и изнађе свеправославно решење.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Стога, молимо Вашу Све-Светост да позовете Вашу сабраћу Предстојатеље православних Цркава да проуче ова питања како би заштитили нашу Цркву од опасности које неће довести до мира и сагласја ни у Украјини ни у православном свијету,“ наставља Његово Блаженство.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Наша љубав према нашој Православној Цркви и према Вашем Возљубљеном Свјатејшеству побуђује нас да ове речи напишемо у нади да ћемо видети православни свет као јединствен, посебно под Вашим предивним мандатом, који ће свeдочити о Истини нашег Господа Исуса, оваплоћеног за спасење света,“ нагласио је антиохијски патријарх Јован X.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/patrijarh_antiohijski_jovan_nerazumno_je_zaustaviti_raskol_po_cenu_jedinstva_pravoslavnog_sveta" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">12151</guid><pubDate>Mon, 07 Jan 2019 09:02:18 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B;: &#x408;&#x430;&#x447;&#x430;&#x458;&#x442;&#x435; &#x459;&#x443;&#x431;&#x430;&#x432; &#x438; &#x432;&#x435;&#x440;&#x443;, &#x43D;&#x435; &#x433;&#x443;&#x431;&#x438;&#x442;&#x435; &#x43D;&#x430;&#x434;&#x443;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D1%98%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5-%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2-%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%83-%D0%BD%D0%B5-%D0%B3%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D1%83-r12139/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_01/1118406508.jpg.5ca0c6d7d58c07b5edc80405c19402c5.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://2.bp.blogspot.com/-k7zkiawAeQ0/XDIVSm1s-YI/AAAAAAAAyiE/84FUgZOIuY09DkvJOiq-keIvl9RDNYYUACLcBGAs/s1600/1118406508.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="216" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="1118406508.jpg" data-src="https://2.bp.blogspot.com/-k7zkiawAeQ0/XDIVSm1s-YI/AAAAAAAAyiE/84FUgZOIuY09DkvJOiq-keIvl9RDNYYUACLcBGAs/s400/1118406508.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Патријарх московски и целе Русије Кирил честитао је православним хришћанима Божић, нагласивши у својој традиционалној божићној посланици да никаква политичка расположења и оружани конфликти не могу лишити верника „хришћанског мира“ у његовој души.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Љубав Божија која се манифестовала кроз рођење Спаситеља, доноси људима истински мир. Тај мир не могу уздрмати свакодневне трзавице, социјални потреси, политичка расположења, па чак ни оружани сукоби, јер у Христовом свету дубоко живи таква духовна сила да она потире земаљску тугу и земаљске напасти“, поручио је Патријарх Кирил.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Према Патријарховим речима, како би се дошло до „душевног мира“, који је велики духовни дар, треба се сетити да је „постојање Христовог мира у човеку важан знак његовог боравка у јеванђељским заповестима“. Ради се пре свега о љубави која је „свеукупност савршенства“, подсетио је патријарх на речи апостола Павла.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Говорећи о смислу Божића, он је нагласио да је током целе историје човечанство интензивно тражило Бога, жудећи за изгубљеним контактом са Спаситељем.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Као одговор на те напоре Господ је показао своју љубав према људском роду и сам нам пружио своју руку спаса. У Исусу Христу, након дугих миленијума, срели су се на крају Бог и човек и спојило се небеско и земаљско“, наводи се у посланици.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Патријарх је скренуо пажњу на то да Бог, који је савршен по својој природи, силази у грешни свет у облику „беспомоћног детета“ које се родило у пећини, где су се пастир и његово стадо крили од непогода.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Поглавар Руске православне цркве је пожелио верницима да јачају веру, да не губе наду и да љубав увећавају.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2019/01/06/poslanica-ruskog-patrijarha-jacajte-ljubav-i-veru-ne-gubite-nadu/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">12139</guid><pubDate>Sun, 06 Jan 2019 14:51:45 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423;&#x43F;&#x43E;&#x43A;&#x43E;&#x458;&#x438;&#x43E; &#x441;&#x435; &#x443; &#x413;&#x43E;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x443; &#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x43A;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x410;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D1%83-%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-r12128/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_01/screenshot_2019-01-05_at_19_35.41_copy.jpg.6083ac5afe466460fda88b247f31e8af.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Епископ Атанасије (Акунда), епархијски архијереј Кисуму-а и све Западне Кеније Александријске Патријаршије, упокојио се у болници Светог Винсента у Вустеру, у Масачустсу, САД, након што се борио са тешком болешћу. Вјечнаја памјат!</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Епископ Атанасије (Амос Акунда Масаба), кисумски и западнокенијски, рођен је у западној Кенији. Завршио је основну школу и католичку гимназији, као и Богословију „Макарије III“ у Најробију , да би студирао богословље на Богословској академији  Часног крста у САД. Он је такође доктор теологије са државног универзитета Јужне Африке. За ђакона је рукоположен 12. априла 1998. године од стране митрополита зимбабвеанског Серафима, а за презвитера 25. јула 2002. од истог архијереја а сада као митрополита Јоханесбурга и Преторије. Рукопроизведен је за архимандрита 18. јануара 2010. године од стране митрополита Јоханесбурга и Преторије Дамаскина. Служио је у Кенијској митрополији, Бостонској митрополији, у САД и у мисијама Јужне Африке. Био је и предавач литургике, патрологије, културологије, антропологији и екуменизма у патријаршијској Богословији  „Макарије III“ у Кенији. Члан је Удружења теолошких установа источне Африке.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Дана 24. новембра 2015. године, на предлог Његовог  Блаженства Теодора II, патријарха александријског, изабран је за епископа новоосноване Епархије за Кисуму и Западну Кенију. Хиротонисан је 6. децембра 2015. године.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/upokojio_se_episkop_kenijski_atanasije" rel="external nofollow">Српска Православна Црква</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">12128</guid><pubDate>Sat, 05 Jan 2019 18:01:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
