Његово Блаженство Данило, патријарх Румунске Патријаршије, упутио је Васкршњу посланицу свештенству и вернима своје Свете Цркве у којој истиче да је Христово Васкрсење почетак и основ васкрсења свих људских бића на крају векова и да због тога Свети апостол Павле каже: „Као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети“ (1 Кор 15,22). 

„Празник Свете Пасхе је прослављање светлости, односно апсолутни циљ људског живота и света. Тај празник нам показује да човек није саздан да остане у гробу, него да се уздигне у небо и да се овај привремени свет преобрати у ново небо и нову земљу.“

Даље Блажењејши Патријарх пише: “...Управо из разлога што је Света Пасха светковање мира и радости, она нас позива да мир и радост унесемо међу људе у невољи љубазним речима и добрим делима. У исто време не заборавимо нашу румунску браћу и сестре који живе у иностранству,“ вели се на крају посланице.

Извор: Српска Православна Црква

Објављено је писмо дванаесторице атонских стараца упућено Светом Киноту Свете горе у вези с украјинским питањем, датирано 17. мартом 2019. године.

Аутори писма са жаљењем и забринутошћу говоре о ономе „што се дешава у Православној Цркви у целини због неканонског давања аутокефалности расколницима у Украјини без сагласности канонске аутономне Цркве с митрополитом Онуфријем на челу, која нове аутокефалце и даље сматра расколницима, не општи с њима, а на основу светих канона, и са свима онима који опште с расколницима“.

По речима аутора писма „Руска Црква је већ прекинула општење са Васељенском патријаршијом, која је без обзира на јасну забрану светих канона самовољно дала аутокефалност умешавши се у туђу јурисдикцију ван својих граница. Исто тако ће поступити и друге Цркве, као што су већ најавиле. Тако постоји опасност од ширења раскола у размерама попут раскола из 1054. године.“

Црквена ситуација у Украјини, констатују атонски старци, „се опасно искомпликовала после незаконитог мешања патријарха Вартоломеја у туђу јурисдикцију и општење с расколницима који су лишени општења. Украјина се до 1686. године потчињавала Васељенској патријаршији, као што јој се раније, до 1590. године потчињавала и Руска Црква. На основу дела патријарха Дионисија IV она је 1686. године потпала под јурисдикцију Московске патријаршије по којој се по општеправославној сагласности до данас налази 333. године. Истовремено, с настанком независне украјинске државе после пада комунизма 1990. године поставило се питање стварања независне аутокефалне Цркве. Ради се о законитој и оправданој молби на коју се Руска Црква делимично одазвала, давши јој статус широке аутономије, али не и потпуне аутокефалности. Не слажући се са овом одлуком Митрополит кијевски Филарет, у то време још увек канонски епископ Руске Цркве, после свог пораза на избору за Патријарха московског, изазвао је раскол створивши сопствену, независну цркву, због чега је био кажњен лишавањем чина и анатемом.“

Филаретову групу је заједно с још једном расколничком црквом, под руководством свештеника Макарија Малетича који је лишен чина „у својству канонске Цркве самовољно примио у општење само патријарх Вартоломеј. А канонском и законитом Црквом до данас сви сматрају ону која припада јурисдикцији Руске Цркве – аутономну Украјинску Цркву на челу с митрополитом Онуфријем.“

Како истичу аутори обраћања Светом Киноту, „патријарх Вартоломеј не гаји нарочито поштовање према светим канонима које је кршио и крши, посебно у погледу веза са јеретицима, а сад још и с расколницима. Он се умешао у питање украјинске аутокефалности немајући за то канонску јурисдикцију и овлашћења. На почетку, ослањајући се на недовољно образоване или користољубиве богословске консултанте, он је покушао да образложи свој упад позивајући се на установу као што је апелација, односно на то да он сам, као други папа, може да прихвата апелације и обраћања из других аутокефалних Цркава, пошто наводно није први међу једнакима (primus inter pares), већ први без једнаких (primus sine paribus), по новом папистичком мишљењу неуких богослова из постотачке епохе. Али овај аргумент је одмах доживео неуспех, јер противречи саборном систему управљања Црквом, у оквиру којег се сви патријарси и поглавари сматрају равноправнима, а цариградски има само првенство части, а не власти, на шта претендује папа. Право примања апелација односи се само на лица која спадају у његову јурисдикцију, а не јурисдикцију других патријараха.“

Затим је патријарх Вартоломеј „уз помоћ сопствених сервилних саветника након 333 године открио да Украјина не потпада под јурисдикцију Руске, већ Цариградске Цркве! Његови непажљиви или ратоборни богослови су сакрили и погрешно протумачили мноштво докумената и мишљења како би дошли до смешног закључка о привременом карактеру предаје Украјине Руској Цркви (привремени карактер који траје преко три века!), а сад се овај уступак укида.

Како истичу атонски старци, „све аутокефалне Цркве без изузетка су до данас увек сматрале и сматрају Украјинску Цркву делом Руске Цркве, а за Митрополита кијевског признају мудрог и скромног владику Онуфрија. Дакле, враћање чина украјинским расколницима од стране туђег патријарха који се умешао и самостално им је дао црквену аутокефалност коју канонска Помесна Црква није тражила, упркос супротном мишљењу њиховог сопственог свештеноначалија, без свеправославног косензуса, и пре ће бити, без обзира на свеправославно неслагање, наводно и неканонско позивање на право примања апелација и смешно претендовање на јурисдикцију после више од три века праћено поновним тумачењем одговарајућих докумената, чине статус нове аутокефалије проблематичним. Расколници остају расколници, а једина канонска Црква у Украјини остаје она на чијем челу је митрополит Онуфрије. И зато ниједна аутокефална Црква до данас, изузев Цариградске, није признала новог „митрополита“ псеудоаутокефалне „Цркве“ – расколника Епифанија.“

У закључку писма старци се обраћају Киноту с молбом да „до свеправославне одлуке забрани приступ наведеним расколницима на наше Свето Место или да им барем забрани да обављају било које радње у својству клирика.“

Писмо су потписали: старац Арсеније јеромонах с братством (келија „Панагуда“, манастира Кутлумуш); старац Аврам јеромонах с братством (калива светог Герасима, Кутлумушки скит); старац Теофил јерођакон с братством (келија светих Бесребреника манастира Григоријат Пахомејев); старац Николај монах (келија светог Димитрија манастира Хиландар); старац Јосиф с братством (келија светих Теодора манастира Светог Павла); старац Сава монах с братством (келија светих Архангела манастира Хиландар Савејев); старац Никодим монах (келија светог Нектарија манастира Ставроникита); старац Гаврило монах (келија преподобног Христодула манастира Кутлумуш); старац Ефросин монах с братством (келија светог Јована Претече манастира Кутлумуш); старац Пајсије монах с братством (келија светих Архангела манастира Хиландар); старац Никодим монах (келија светог Јована Богослова манастира Велика Лавра); старац Арсеније монах (калива светог преподобномученика Герасима, Кутлумушки скит).

Извор: Православие.ру

По завршетку Литургије пређеосвеђених дарова у понедељак Страдалне седмице Свјатејши патријарх Кирил је у Донском ставропигијалном манастиру обавио молебан пред почетак чина мироварења. Освећење мира је једно од свештенодејстава Православне Цркве и по традицији обавља га једино предстојатељ Помесне аутокефалне Цркве, али не сваке године, него кад понестане мира освећено раније.

Припреме вештастава за мироварење почиње Крстопоклоне седмице Великог поста,  мироварење се обавља на Велики понедељак, уторак и среду, а само освећење на Божанској Литургији на Велики четвртак.

Извор: Православие ру (са руског Инфо служба СПЦ)

Албански верници окупили су се на Цвети у православним црквама широм земље. Десетине верника присуствовало је Литургији у Саборној цркви у Тирани. Верници су учествовали у  богослужењима у црквама митрополија Елбасана, Аполоније и Фијера, Берата, Корче и Ђирокастре, где су митрополити началствовали Божанском Литургијом.

Митрополит бератски Игњатије служио је Божанску Литургију у Саборном храму у Берату, митрополит аполонско-фијерски Никола у цркви Светог Георгија у Фјери, митрополит елбасански Андони у цркви Св. Николе у Елбасану, а митрополит амантијски Натанијел и Епископ билски Асти у Саборној цркви Васкрсења Христовог у Тирани.

Извор: Ромфеа (са енглеског Инфо служба СПЦ)

На празник Цвети, 21. априла 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, уз саслужење свештенства Петропавловског храма у Москви, осветио је покретни иконостас, намењен за духовне потребе посаде нуклеарне подморнице за специјалне намене класе 949А „Белгород“.

Чину освећена су присуствовали вице-адмирал Јуриј Јуревич Курганов, командир прве флоте и капетан првог ранга Антон Станиславович Аљохин и доктор техничких наука проф. Владимир Семјонович Никитин. Највећа подморница на свету, под називом „Белгород“ пројекта 09852 – носач беспилотног система „Посејдон“, биће поринута 23. априла 2019. године у „Севмашу“ (Северодвинск).

Извор: Српска Православна Црква

Патријарх московски и све Русије Кирил упутио је ускршњи поздрав предстојатељима инославних Цркава, међу којима су: патријарх коптске Цркве Тавадрос II, римски папа Фрања, поглавар Сиро-јаковитске Цркве патријарх Мар Игњатије Јефрем II, Врховни патријарх и Католикос свих Јермена Карекин II, Католикос Патријарх Асирске Цркве од Истока Мар Геваргис III Слива, маронитски патријарх Бешера Бутрос, Католикос од Истока митрополит маланкарски Василије Мар Тома Павле II и Етиопски патријарх Абуна Матија I. Неке од ових Цркава светкују Васкрс по источној пасхалији.

Извор: Српска Православна Црква

Свјатјејши патријарх Вартоломеј изразио је запрепашћење због терористичких напада на цркве и хотеле када је више од 200 људи изгубило животе, а неколико стотина тешко рањено за време ускршњих празника светкованих по западној пасхалији.

Предстојатељ Цариградске патријаршије осудио је све терористичке чинове, као и сваки чин мржње, насиља и фундаментализма било с које стране они долазили. Све-свјатјејши је позвао свакога да ради путем дијалога и у духу међусобног уважавања на очувању мира у свету. „Света и Велика Црква Христова моли се за покој жртава и изражава искрено саучешће њиховим породицама, а повређенима жели брз опоравак.“

Патријарх васељенски је изразио жаљење Римокатоличкој цркви у Шри Ланки, влади и народу ове земље. Истовремено је замолио митрополита сингапурског да ову поруку лично пренесе римокатоличким хришћанима, властима и народу.

Телеграм саучешћа упутио је и Његово Блаженство румунски патријарх Данило, осудивши ове нападе као плод мржње и насиља. Он је притом истакао да се морамо молити за прекид оваквих чинова насиља и борити се за њихово спречавање.

Извор: Српска Православна Црква

27 година његове проповиједи претворило је Црну Гору у крај у који долази хиљаде хришћана из цијелог свијета

Човјек-црква, небески човјек, наш апостол – такве ријечи се често могу чути о Митрополиту Амфилохију, и нема претјеривања у томе. Од 1991. године је он је Митрополит цетињски, црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски, и чувар Трона пећког, наводи се у најави руске телевизије Россия која ће 25. априла бити приказана у оквиру циклуса „Проповједници“.

„Педесет година комунизма оставило је свој траг, претварајући историјски православну земљу у духовну пустињу.

Цркве и манастири у пустоши, практично без свештенства, читаве генерације затроване пропагандом су изгубиле свој религијски и национални идентитет. Било је потребно почети изнова – оживљавати цркве и манастире, подучавати свештенство, враћати људе Богу.И дословно, 27 година његове проповиједи претворило је Црну Гору у крај у који долази хиљаде хришћана из цијелог свијета, наводи се у уводу емисије.

У емисији говоре свештеници СПЦ, блиски рођаци владике, пријатељи из дјетињства, људи којима је помагао у најтежим животним ситуацијама, новинари и, наравно, главни протагониста – Митрополит Амфилохије, стручњак за руску културу и велики пријатељ Русије, каже се у најави емисије.

У филму учествују: митрополитов рођак Јован Радовић, јереј Анђелко Боричић, новинар Светлана Луганска, јеромонах Сергеј – економ манастира Острог, старији брат митрополита Вучина Радовић, протојереј Момчило Кривокапић, јеромонах Јустин (Мреновић), протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, рођака митрополита Анастасија Радовић, новинар Марија Живковић, потомак краљевске лозе Ђорђе Петровић Његош, бивши градоначелник Цетиња Јован Маркуш, и предсједник Црквене општине Цетиње Рајко Радусиновић.

ТВ Россия К 25. април 2019. у 22:10 часова Проповједници: Митрополит Амфилохије (Радовић).

https://tvkultura.ru/anons/show/episode_id/2160890/brand_id/62714/

Патријарх Кирил је пред Васкрс дао интервју грчком листу „Етнос тис Киријакис“. Питања су се углавном односила на садашње стање у православном свету, с посебним нагласком на црквено стање у  Украјини, где су расколничке црквене заједнице удружене у једну добиле „аутокефалност“ од Цариградске патријаршије. Свјатејши је изнео своје канонско гледиште, које је иначе познато, и изразио наду да се тамошње стање може исправити.

Грчким читаоцима је упутио следеће речи: „Грчку сам посетио више пута и сваки пут сам осетио да нисам дошао међу туђе, већ међу своју браћу. Вековима су наши народи повезани везама духовног јединства. Верујем да ће нам братски и добри односи између наших Цркава помоћи, уз наше заједничке напоре, да се носимо са трагичном поделом која је погодила нашу заједничку породицу. Нека би Бог молитвама наших заједничких светитеља чувао наше Цркве и наше народе како бисмо имали мир и јединство,“ поручиоје Сверуски Патријарх.

Он је у наставку истакао да је Руска црква доживела процват, а у парохијском животу Божанска литургија представља срж, да се Руска црква дичи својим социјалним радом у друштву и просветним радом међу младима. Свјатјејши истиче да је у великој мери повећан број епархија, као и епархијских архијереја: „Што је већи број епархија у Цркви, то је јерархија ближа стварном животу и народу.“

Извор: Orthodoxie.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)

Мада  библиотека од давнине непрекидно функционише, а оформљена је још у 6. веку, врхунска технологија није мимоишла збирку рукописа у манастиру Свете Катарине у подножју Синајске горе.

Тако је манастир почео 2012. г. са спектралним снимањем многих рукописа како би се открили  и рашчитали текстови који постоје испод садашњих текстова, јер многи рукописи су палимпсести,  што значи да је претходни текст био избрисан како би се на пергаменту могло поново писати. Међутим, трагови првобитних текстова су преостали.

У последње време манастир је започео високотехнолошки процес дигитализовања својих 4.500 рукописа, што је процес који може да траје читаву деценију. Тим стручњака из Грчке ради на древним пергаментним рукописима, међу којима су најранији преписи Јеванђеља (а чувени у науци Кодекс синитикус из 4. века није више у овом манастиру; сада се налази у Британској библиотеци у Лондону).

Овај пројекат је сада предузет из разлога што се манастир налази, нажалост, у крају где милитантни исламисти могу упропастити културне артефакте и документа, што су учинили у Сирији и другде. „Немири у наше време захтевају брзо окончање овога пројекта“, рекао је Блажењејши Дамијан, Архиепископ Синаја, Фарана и Рајта, иначе игуман манастира Свете Катарине.

Овај монументални подухват дигитализовања манастирске целокупне збирке започео је прошле године са обрадом око 1100 посебно ретких сиријских и арапских текстова. Очекује се да прва етапа траје три године, а коштаће 2,75 милиона.

Манастир ће почети да објављује новодигитализоване текстове онлајн најесен ове године.

„Ова библиотека је архива историје хришћанства у медитеранском свету и из тог разлога је значајно да сав свет пронађе своју историју овде“, рекао је директор Електронске библиотеке за ране рукописе. Тако је за време рестаураторских радова у манастиру пронађен један раније непознати рукопис древног грчког лекара Хипократа, а потиче из 6. века.

Извор: Orthochristian (са енглеског Инфо служба СПЦ)

Јуче, 18. априла, у Архиепископији Кипра збио се историјски важан догађај за Православље - сусрет четири предстојатеља најстаријих православних цркав: патријарха александријскога Теодора Другог, патријарха антиохијског Јована Десетог, патријарха јерусалимског Теофила Трећег и архиепископа кипарског Хризостома Другог.

Поглавари су размотрили актуелну ситуацију у Православној цркви, нарочито после једностраних потеза Цариградске патријаршије у Украјини.

У том смислу, у заједничком саопштењу, затражена је "заштита верних, као и свештеника, храмова и манастира од насиља, било чиме да је мотивисано".

Са предлогом кипарског архиепископа Хризостома да он буде посредник у решавању украјинског питања, сагласили су се Блажењејши патријарси александријски, антиохијски и јерусалимски.

Они су нагласили да "служе добробити Цркве, у којој могу да постоје различите тачке гледишта, али православни народ остаје јединствен,  и под управом Господа Исуса Христа, Црква наставља своју спаситељску мисију у свету и моли се да Господ својом животворном благодаћу исцели ране наших народа и Светлошћу Христовог Васкрсења просветли срца свих верујућих и приведе их јединству у вери и љубави."

На катедри библијских студија при Петроградској духовној академииј већ дуже од 30 година проводе се истраживања на пољу библијске археологије. Као један од значајних резултата тог рада представља припрема и објављивање, између 2010. и 2014, трију мултимедијалних уџбеника који садрже описе археолошких предмета из библијских земаља – Свете земље, Мале Азије и Јордана. Професори и студенти Одсека за библијске студије сами су снимали и стварали видео снимке током својих археолошких експедиција провођених од 2007. до 2014. године.

Онлајн верзије тих руских уџбеника, првобитно објављених на ДВД-у, сада се могу добити и на вебсајту. Сваки археолошки предмет има свој опис и фотогалерију, а понекад и видео запис.

Материјал је намењен професорима и студентима богословских академија и семинарија, као и свима онима који желе да се упознају са стањем археолошких ископавања и тиме и само Свето писмо. Сајт наводи 42 археолошка сајта са 1350 фотографија и 247 видеа.

Извор: Православие.ру  (са руског Инфо служба СПЦ)

Ниједна Помесна Православна Црква није подржала поступке Патријарха цариградског Вартоломеја на стварању нове црквене структуре у Украјини, истакао је у емисији „Црква и свет“ председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије Митрополит волоколамски Иларион. „Патријарх Вартоломеј се надао блицкригу, али је блицкриг патријарха Вартоломеја доживео неуспех – то је већ сад очигледно,“ – истакао ја архипастир.

„Он се, као прво, надао томе да ће чим прогласи „аутокефалност украјинске цркве“ епископи канонске Цркве похитати у њу и да ће чинити главно језгро „црквене структуре“ створене потезом његовог пера – али се то није десило, истакао је руководилац ОСЦО. – Као прво, патријарх Вартоломеј се надао да ће његов незаконити упад на канонску територију Руске Православне Цркве признати друге Помесне Цркве. Међутим, то се не дешава: ниједна Помесна Црква није подржала поступке патријарха Вартоломеја, а читав низ Помесних Цркава је отворено критиковао његове радње. Значи, и овај план је доживео неуспех.“

Патријарх Вартоломеј и његови сарадници су се „на дуги низ година, можда на деценије, заглибили у ситуацији коју су створили за себе и за цело православље у свету, - предвиђа митрополит Иларион. – Учинили су нешто што Помесне Православне Цркве нису признале. Постојаће извесна структура коју признају само они, а Помесне Православне Цркве ће наставити да признају канонском само Украјинску Православну Цркву на чијем челу је митрополит Онуфрије и која је заиста канонска.“

Извор: Православие.ру

Поглавар „нове Цркве“ Украјине Епифаније Думенко назвао је Степана Бандера „генијем украјинског националног духа“. Његов говор је објављен на сајту Лавовског универзитета, преноси РИА Новости. Думенко је дао ову изјаву приликом посете Лавовском националном пољопривредном универзитету, чији је дипломац био Бандера.

„Историја универзитета показује да је међу њеним дипломцима било много оних који су заиста не речју, већ делом волели своју украјинску земљу и њен народ. Међу њима треба поменути и генија украјинског националног и националнопросветног духа Степана Бандеру. Он је славни дипломац управо овог Универзитета. А када нас називају „бандеровцима“, ми смо поносни на то, рекао је поглавар „нове Цркве“. Према његовим речима, за некога је реч „бандеровац“ подругљива, док је за Украјинце „часна“. Степан Бандера је предводио „Организацију украјинских националиста“, која је деловала средином 20. века. Његово борбено крило било је „украјинска побуњеничка армија“ (УПА), која је формирана у октобру 1942. године. Радила је углавном у западној Украјини и борила се против совјетских трупа, сарађујући са нацистима. После великог Отаџбинског рата УПА је наставила да делује против совјетске владе екстремистичким методама: жртве њених милитаната били су интелектуалци и локалне власти, комсомолски и партијски активисти.

Извор: Православие.ру (с руског Инфо служба СПЦ)