Живе речи утехе: Живе речи утехе

Књига „Несвети а свети“ преведена на кинески

Thu, 21 Feb 2019 12:43:56 +0000

Митрополит псковски и порховски Тихон (Шефкунов), писац бестселера „Несвети а свети“, приказао је кинески превод свога дела у Хонг Конгу. „Ова књига је скроман допринос јачању међусобног разумевања народа Русије и Кине. Ако ишта допринесе томе да кинески читаоци сазнају о овој важној ствари светости у духовном животу у Русији, сматраћу да је моје дело постигло резултат,“ рекао је он у Хонг Конгу. Приказу су присуствовали новинари, дипломати, јавне личности и представници Руског клуба и верници тамошње православне парохије.

Професор руске филологије Лиу Венхај, председник Кинеског друштва за изучавање руске књижевности, рекао је да је провео скоро годину дана преводећи скоро 400 страница књиге при том упосливши 200.000 кинеских знакова. Њега одушевљава фасцинантно излагање, трезвен тон и одсуство строго моралних поука и богословских проповеди. Књига је илустрована са 25 тематских приказа на уљу на платну. Ова књига је објављена до сада на 18 језика и продата у три милиона примерака. Рецимо, шведски превод је објављен пре неколико дана.

Митрополит Тихон је у јулу месецу прошле године приказао кинески превод књиге Његове Светости патријарха Кирила „Реч пастира“. „Нажалост, у Кини мало се зна о Православљу које је темељ и срж духовног живота у Русији. Међутим, овде наилазимо на значајно интересовање, првенствено међу образованим људима, академским круговима у Кини, о томе шта је Православље“, рекао је он.

Извор: Српска Православна Црква

Архиепископ бакуански и азербејџански Александар (Ишчеин): Молитвама Светог Апостола Вартоломеја

Thu, 21 Feb 2019 12:23:48 +0000

Дана, 28. децембра 1998.г. на заседању Светог Синода Руске Православне Цркве којим је председавао Свјатјејши Патријарх Алексиј II донесена је одлука о обнављању бакуанске Епархије. Тада је, у оквирима Азербејџанске Републике, Републике Дагестан и Чеченске Републике, основана Епархија бакуанска и прикаспијска. Одређено да надлежни архијереј постане економ православних цркава и настојатељ саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Бакуу, азербејџански архимандрит Александар (Ишчеин). 14. јануара 1999.г. у московском Богојављенском храму у Елохову, служен је чин хиротоније. Данас, након 20 година, архиепископ Александар се присећа шта је било учињено за то време, и прича нам, чиме се одликује служење у Азербејџану. Интервју је објављен у првом броју ”Часопис Московске Патријаршије” за 2019.г.

—Ваше Високопреосвештенство, какве задатке сте поставили пред собом, у тренутку када су вас именовали за надлежног архијереја, и шта сте од планираног успели да реализујете? Какве успехе бисте подвукли?

— Мој први задатак, као владајућег архијереја, био је да задржим људе у окриљу Руске Православне Цркве, да не дозволим да се цркве затворе. То је било тешко време, и у политичком, и у економском смислу. У неким крајевима је долазило до оружаних напада, и нажалост, са тих места су многи православни верници одлазили. То је доводило до затварања ових, или оних парохија. Стога најважнији резултат је био што смо успели да одбранимо наше парохије. Ни један православни храм на територији Републике Дагестан или у Чеченској Републици није затворен! Сем тога, отвориле су се нове парохије: саборни храм светих Жена-мироносица у Бакуу (Азербејџану), храм у част светог преподобног Серафима Саровског у Сумгаиту и парохија у част Покрова Пресвете Богородице у Ленкорани. Што се тиче Дагестана, тамо је основан низ нових парохија: у част светог преподобног Серафима Саровског у Избербаши, капела у брдском насељу Ахте, парохије у насељеним местима Тарумовка, Таловка, Кочубеј, Терекли-Мектеб, Бујнакск и у месташцу Брјанск. Успели смо да обновимо Кизлјарски женски манастир у част Воздвижења Часног Крста који је затворен још 1918.г.

За мене је најзначајније било обнављање спомена на светог апостола Вартоломеја, који је пострадао у граду Аланопољу – данашњем Бакуу. Према црквеном предању, свети Вартоломеј је претпрео мученичку кончину у подножју Девичанске баште: прво су га распели, а затим, су му, још увек живом, одрали кожу, и на крају одсекли главу, не би ли прекинуо да благовести Божију Реч. До 1937.г. на месту његове мученичке кончине стајала је капела, задивљујућа својом лепотом, посвећена овом светом Христовом ученику. У годинама безбожништва, власти су покушавале да униште свако сећање на његов подвиг и мученичку кончину. Срушили су капелу, на то место су насули земљу, и све асфалтирали. Али су верници ипак ноћу одлазили до подножја Девичанске куле, где су читали акатист светом апостолу Вартоломеју. Успео сам да пронађем део акатиста који је написао протојереј Сергије Городцов, потоњи митрополит Новосибирски и Барнаулски Вартоломеј. Тај акатист је штампан по благослову Свјатјејшег Патријарха Тихона.

После мог обраћања Влади добили смо дозволу да богослужимо на месту мученичке кончине апостола. До тада су већ били спроведени археолошки радови који су резултирали открићем очуване основе капеле, а такође и открићем здања око саме Девичанске куле. Сваке године 24.јуна, у дан спомена на светог апостола Вартоломеја, уз присуство великог броја верника, служимо молебан са акатистом и појањем небеском покровитељу Бакуа. 2003.г. су у престоницу стигле мошти светог апостола Вартоломеја. Ова светиња се сада налази у саборном храму светих Жена мироносица. Изашло је и друго издање житија светог апостола са акатистом.

2001.г. Азербејџан је посетио Патријарх Алексиј II, који је заједно са Митрополитом смоленским и калининградским Кирилом (садашњи Свјатјејши Патријарх Московски и све Русије) освештао саборни храм светих Жена мироносица, након обнове. Патријарх Алексије је два пута био у посети Бакуу – 2009.г. и 2010.г.

Било је много проблема, али ми не да смо успевали да оснивамо парохије, него и да градимо храмове. Међу њима се издваја саборни храм светог благоверног и великог кнеза Александра Невског у Гјанџи, катедрални Успенски храм у Махачкали, храм светог Георгија Победоносца у Кизљари. Важно је и то што се нису само оснивале парохије, него што смо их испуњавали народом.

— У коликој мери локалне власти помажу епархију коју ви предводите?

— Треба да напоменем да је епархијска управа успоставила добре односе како са руководством азербејџанске Епархије, тако и са руководством Републике Дагестан. Повремено се састајем са главама тих држава и дискутијем са њима о проблемима у животу Православне Цркве и православног становништва тих крајева. 2011.г. у циљу реорганизације црквеног живота Република Дагестан је издвојена из бакуанске епархије и ушла је у новоосновану Епархију махачкалинску и владикавказку. Бакуанска Епархија је била преименована у Епархију бакуанску и азербејџанску. Зављајући овим унутар црквеним процесима, имао сам могућност да успоставим ближи однос са азербејџанским властима на најразличитијим нивоима, као и да оперативно решавам важна питања о епархијском животу.

У Азербејџану су односи на релацији ”држава - религија” на врло високом нивоу, што је у свом извештају написао и Свјатјејши Патријарх Кирил. Независно од своје религиозне или националне припадности, грађани Азербејџана имају једнака права и слободу. Држава реагује на молбе религиозних заједница и пружа им свестрану помоћ у раду. На пример, уз подржку Председника Азербејџана, Илхама Алијева Државна нафтна компанија је за нас изградила здање Православног религиозно-културног центра бакуанске Епархије.

Слава Богу, у Азербејџану наилазим на разумевање од стране руководства и на подржку у раду као владајућег архијереја.

—Према историјским чињеницама, Азербејџан улази у зону канонске одговорности Руске Православне Цркве. Без обзира на то, православље је у земљи религија мањине. Да ли се за Азербејџан може рећи да је то Руска Црква у дијаспори? Или међу Вашим парохијанима ипак постоје представници локалног становништва?

— Већина становништва су муслимани, а само 2% православни хришћани. Али ипак, говорити да проповедамо у дијаспори није умесно. Дијаспора је посебна појава у животу оних или ових мултинационалних држава где представници мањине живе затвореним животом и руководе се тим животом превасходно према својим унутрашњим законима, који некада противурече законима државе. Православно становништво Азербејџана сконцентрисано је најпре у крупним градовима, у неколико насељених пунктова. Али ми немамо ни националних квартове, ни улица, а ни комплексе, где живе представници само једне националности или религије. Постоји ”Бакуански комплекс” где живе људи различитих националности и вероисповести. Живе једним заједничким животом, поштујући једни друге. Покојном свенационалном лидеру Гејдару Алијеву се приписују изузетне речи: ”Мултинационалност је наше богатство”. И заиста, наши парохијани раде и труде се у свим сферама државног живота: у Мили Меџлису (Парламент републике), у Влади, у Председничкој администрацији, у владајућим структурама. Они раде и у системима образовања, и у економској сфери. Зато називати чеда Православне Цркве дијаспором, било би неумесно. Наша паства живи пуноценим, пунокрвним животом, као и сви грађани Азербејџана.

Не могу да не приметим и то да је наша паства мултинационална. Да, представљамо епархију Руске Православне Цркве. Али, и међу клирицима и међу парохијанима наше епархије постоје представници разних националности и народности: руси, украјинци, белоруси, грци, грузини, лезгини, азербејџанци, јевреји, удини, као и многи други.

— Данас, у Азербејџану су врло приметна настојања државе у коришћењу руског језика. Колико, на Ваш поглед, међу азербејџанским становништвом расте интерес не само за руски језик, него и за руску културу и историју? Какве кораке у томе предузима Ваша епархија?

— Са радошћу желим да констатујем да руководсто Азербејџанске Републике подржава ширење руског језика. На руском се штампају новине, воде се телевизијске емисије. У земљи није затворена ни једна школа у којој се предавало на руском језику. Сем тога, број таквих школа се повећава, у многим азербејџанским школама се, на молбу народа, отвара нови рускојезични сектор. На многим факултетима лекције су на руском језику.У Бакуу је отворена филијала МГУ, која је врло популарна међу омладином. Постоје периодична двојезичка издања, у којима се текст штампа на два језика: азербејџанском и руском. Осим тога, у земљи се одржавају различити догађаји посвећени ширењу руског језика. Многи, захваљујући програмима сарадње, одлазе у Русију на студије.

Постоји Руско позориште, где се одржавају представе на руском језику. Са руководством театра имамо врло топле односе, а за Божић, захваљујући вољи и труду глумаца правимо Божићне представе.

Посебно бих хтео да наведем успешну делатност Русотрудничества у Азербејџану – Руског информативно-културног центра – у пропаганди и ширењу руског језика и књижевности, руске културе. Симболични су и догађаји у културном животу Азербејџана, који се се одржавају једном годишње. Пример је Републичка олимпијада у руском језику и књижевности, а такође и ”Пушкинијана” – конкурс међу школарцима, у познавању стваралаштва А.С. Пушкина. Ове, и многе друге догађаје организује Представништво Русотрудничества у Азербејџану.

— Да ли у азербејџанским школама постоји нешто налик на курс ”Основе религиозне културе и светске етике”? Може ли свештеник или представних парохије да дође у школу како би упознао младо покољење са Православљем? Природно, говоримо о културолошком аспекту, а не о покушајима прозелитизма.

— Нажалост, предмет сличан руском ”Основе православне културе”, не постоји у азербејџанским школама. Сем тога, религиозни прегаоци, не само хришћански, него и муслимани, никако не учествују у школском образовању. О томе често говоримо, као и о неопходности да се у својству културолошког предмета уведе адекватни курс, који ће омогућити младим покољењима да овладају елементарним знањима о хришћанству, исламу и јудаизму. За сада предлози религиозних прегаоца остају на стадијуму разматрања.

Без обзира на то, интерес за религију у друштву постоји, само се то питање овде решава на другом нивоу. Пре свега, формиран је Међународни центар мултикултуралности, који анализира савремену ситуацију у области међурелигијског и међунационалог дијалога. На високошколским установама формиране су катедре за мултикултуралност. У оквиру процеса обуке, у наше храмове долазе студенти високошколских установа који познају живот Руске Православне Цркве, њену делатност, њену хришћанску културу. У последње време у храмовима се спроводе екскурзије за ученике средњих школа. Наставници унапред договарају са нама могућност посете, након чега ми спроводимо екскурзију, говоримо о животу наше цркве, и одговарамо на питања школараца.

— Kako се реализује ванцрквена, образовна, социјална и културна делатност у храмовима, у епархији? Да ли постоје неки слични пројекти на општем епархијском нивоу?

— Наравно, живот парохија у Епархији није ограничен само на зидине храмова и богослужбену делатност. У свакој парохији, обављају се делатности социјалне, образовне и културне природе. Све парохије помажу сиромашнима. При сваком храму су организоване народне кухиње, у којима поред сарадника, храну могу добити и они којима је најпотребнија. Поред тога, разносимо топлу храну људима који леже непокретни у својим домовима. Социјалне службе парохија у бакуанској Епархији указују велику помоћ у проналажењу изгубљених докумената, приликом запошљавања, лечења, дају правну помоћ лицима која су у тешким животним ситуацијама. Често парохије преузимају на себе и проблеме у вези са сахранама самих парохијана. Велику помоћ у раду социјалних служби пружају волонтери.

Што се тиче образовних пројеката, при сваком храму постоје дечије недељне школе, у којима деца уче Закон Божији и црквено појање. При храму Рођења Пресете Богородице у Бакуу као део дечије недељне школе више од десет година постоји позориште ”Отрок и отроковице”. Напорима овог позоришта организују се божићне и васкршње представе за децу нашег града. Изузетан колектив је и у недељној школи при храму светог Архангела Михаила у Бакуу. За одрасле су исто отворене недељне школе, библиотеке, и православни видеоклуб. На епархијском нивоу, за кординацију делатности на парохијама, формирана су два сектора: Одељење за социјалну помоћ и хуманитарни рад, Одељење за односе са ветеранима, Одељење за служење у затворима, Одељење за младе, и друга.

Сматрам да је рад са ветеранима врло важан. Захвални смо људима који су принели свој живот на олтар Отаџбине и који су нас штитили од страшне куге мизантропије. Увек се трудимо да им помогнемо, да изразимо поштовање. У Православном религиозно-културном центру бакуанске Епархије организују се празнични догађаји посвећени Дану Победе и Међународном Дану старих лица. У организовању ових догађаја нам активно помажу организације руских сународника – Руска заједница Азербејџана и РОСНА ”Содружество”.

Већ три године се у Азербејџану одржава акција ”Бесмртни пук”, чији су организатори бакуанска Епархија и друштвена организација ”Земљачество козака Азербејџана”.

Епархија има добре односе са Представништвом Русотрудничества у Азербејџану – Руским информационо-културним центром, са којим организује низ заједничких пројеката. Међу њима је потребно поменути конкурс дечијег стваралаштва ”Земаљско и небеско”, дечији литерарни конкурс посвећен прослави Дана словенске писмености; хуманитарни Васкршњи базар, прослављање Дана породице, љубави и верности. У овим догађајима учествују сва деца и одрасли независно од религиозне и националне припадности.

Већ три године постоји заједнички пројекат бакуанске Епархије и Фонда ”Знање” при председнику Азербејџана, за обуку рускојезичког становништва званичном – азербејџанском – језику. Многи грађани који говоре на руском сусрели су се са проблемом незнања језика, на којем је, разуме се, сва официјална, пословна документација. Епархија даје неопходне просторије да би се, за све заинтересоване, одржавали бесплатни курсеви језика. По завршетку курса, полазници полажу испите и добијају сертификат који подписујемо руководилац фонда, и ја, као архијереј бакуанске Епархије.

Једао од важних општих епархијских пројеката је и празнични Божићни концерт. Утемељивач концерта је био лидер Гејдар Алијев, који је 1990.г. предложио да се активније прослављају наши празници. Тада, без обзира на све тешкоће, међу којима су и економске, било је одлучено да се одржи Божићни концерт. Концерт је постао традиција, и на њега сваке године долазе представници Владе Азербејџана, дипломате, јавни и културни прегаоци државе. Најважније је што је тај концерт постао даска одскочница многим талентима наше земље.

У данашње време, епархија заједно са Управом муслимана Кавказа припрема заједнички пројекат, усмерен на превенцију појаве псеудорелигиозних екстремистичких погледа у местима лишеним слободе. Планира се и одржавање међународне конференције, уз учешће Синодалног одељења Руске Православне Цркве за службе у затворима, представника кривично-правне службе, Управе муслимана Кавказа, свештенства бакуанске Епархије, итд.

— Савремени Азербејџан види себе као земљу између Истока и Запада, неком врстом границе култура. Да ли РПЦ узима у обзир ову тенденцију?

— Заиста, као што сам већ и говорио, Азербејџан је постао посебна земља између Истока и Запада, између представника различитих култура. У престоници се одржавају разни културни догађаји, уз учешће разних земаља. Као пример, навешћу конкурсе пупут ”Жара” и ”Евровизија”. Прве Европске олимпијске игре су такође одржане у Бакуу.

Једном у две године се код нас одржава хуманистички форум, у којем учествују политичари, бизнисмени, представници различитих култура. Председник Одељења спољних црквених веза Московске Патријаршије митрополит Волоколамски Иларион је такође наступао на овом форуму. Као архиепископ бакуански и азербејџански, и ја сам учествовао на њему.

Ако говоримо о РПЦ, она посвећује много пажње ономе што називамо ”Бакуански процес”. Почетак процеса је био пре десет година, 2008.г. када је у Бакуу одржана конференција министара култура земаља-чланица Савета Европе. ”Бакуански процес” представља иницијативу која обухвата различите платформе и пројекте, усмерене на стимулисање узајамног поштовања и разумевања народа и култура, дијалога међу њима. У околностима растућих етничких, расних, конфесионалних и културних противуречности, распрострањености екстремизма, ”Бакуански процес” представља Азербејџан са његовим мултикултуралним ресурсима и историјским традицијама толеранције вероисповести и поштовања суседничких односа, као модел од светског значаја, мост узајамног разумевања међу различитим културама.

Предстојатељ Руске Православне Цркве, Свјатјејши Патријарх Кирил је два пута био у нашем граду, и учестововао на Светском самиту религиозних лидера 2010.г. Бакуанска Епархија представља органски део азербејџанског друштва, и зато РПЦ нема никаквих проблема на граници узајамних односа разних култура, разних цивилизација.

— У Азербејџану су претежно муслимани. Да ли се Православна Црква сусреће са случајевима негативних односа? Какви су односи са исламским духовним лидерима? Да ли постоје заједнички пројекти?

— Као што сам већ говорио, у Азербејџану живи више од сто националности. Али то не прави проблем, већ напротив, представља богатство земље. Сви поштују једни друге, поштују унутрашњи свет човека, његова убеђења. То је основа живота и зато у односима представника различитих религиозних традиција не постоје никакве потешкоће. Лидери религиозних заједница дају примере добрих односа.

Председник Управе муслимана Кавказа, Шејк-ул-ислам Гаџи Алахшукур Паша-заде много година се познаје са Свјатјејшим Патријархом Кирилом. Заједно са Патријархом, он је сапредседавајући Међурелигијским саветом земаља СНГ. Они се повремо срећу, дискутују о проблемима религиозног живота на постсовјетском простору. У сусретима са председником Управе муслимана, дискутујемо о питањима која се појављују у религиозном животу, о односима са државним структурама, питањима друштвеног и културног живота. Повремено се сусрећемо и са главом Апостолске префектуре Католичке Цркве у Бакуу, епископом Владимиром Фекете и са руководиоцима јеврејске заједнице Милихом Евдајевим и Александром Шаровским. Најважније у нашем животу је да, чувајући чистоту наше вере и чврстоћу наших уверења, подржимо добре односе са свима, да бисмо очували мир и узајамно поштовање у земљи.

— Да ли Ваша епархија гради храмове? Има ли потребе за тим?

— С обзиром на то да се број православног насељења практично не мења, не можемо да говоримо о активној изградњи храмова. У совјетско време у Азербејџану је било четири активна храма. За то време смо формирали четири парохије, од којих три имају своје храмове. Још за једну парохију се разрађује пројекат новог храма. Наши свештеници путују у места у којима живи руски народ, и којима треба духовно руковођење. Најважније је да сачувамо наше храмове, да их рестауришемо, да одржимо духовни живот на неопходном нивоу. У храмовима бакуанске Епархије свакодневно се служе службе, градски храмови су отворени током целог дана, а свештеници дежурају у храмовима.

— Да ли међу младима расте жеља за добијањем православног богословског образовања и за везивањем свог живота за Цркву? Да ли има довољно кадрова за то?

— Нашу омладину интересује православно богословље и, генерално, садржај хришћанске науке. При нашим храмовима, као што је већ било речи, постоје и недељне школе, где деца уче о основама православне веронауке. Ако студенти бирају пут црквеног познања, они се уписују у духовне школе на територији Русије, или других православних земаља. Неки од њих су већ стекли духовно образовање, а део њих је рукоположен у свештенички чин. Нажалост, они који студирају вандредно, некада и промене професију. Слава Богу, генерално, међу младима постоји интерес ка црквеним професијама.

Кадрови, наравно, недостају. На пример, дуго времена нисмо могли да решимо проблем са храмом Александра Невског у Гјадџи. У совјетско време тамо је увек био један свештеник, а у постсовјетско време, некада уопште није било никога, те је свештеник из Бакуа морао да долази. Сада смо успели да тамо успоставимо нормални богослужбени живот. У епархијском седишту два свештеника са ђаконом свакодневно служе литургију. За Божић и Васкрс се служе две Божанске литургије.

Што се тиче духовног искуства, наше свештенство нису само млади богослови. На пример, настојатељ саборне цркве, протојереј Леонид Милтих, већ више од тридесет година је на пастирском служењу у Бакуу. Исто толико и епархијски духовник, протојереј Георгиј Кипа. Постоје свештенослужитељи који су у служби и десет, и двадесет година. Свештеници су сложни, и свако се труди са великом одговорношћу.

— Да ли је омладина активна у Вашој парохији, и које делатности су им приоритет?

— За сву Православну Цркву је рад са младима најважнији. Пре свега, волили бисмо да младе људе упознајемо са нашим светињама. Некада успевамо да организујемо поклоничка путовања у кампове за младе. Нажалост, ова делатност је епизодног карактера, највише због финансијске ситуације. Понекад успевамо да организујемо спортске догађаје. Али, ту постоји једна специфичност. Имали смо идеју на формирамо спортске екипе према религиозној припадности. Међутим, схватили смо да то може имати негативне последице. Да би млади људи разумели једни друге, потребно је да у једном тиму буду и хришћани, и муслимани, и јевреји. Тада ће младима бити лакше да се разумеју.

Наш задатак је да новим покољењима пренесемо наше духовне вредности, нашу веру и духовно искуство како бисмо их научили да следе Христа и да живе по јеванђељским заповестима.

Архиепископ бакуански и азербејџански

Александар (Ишчеин)

Разговор водио

протојереј Методије Ефендијев

Извор: Православие.ру

Кипарска православна црква не признаје „ПЦУ“

Tue, 19 Feb 2019 20:07:47 +0000

Осамнаестог фебруара 2019. одржано је ванредно засједање Свештеног синода Кипарске православне цркве под предсједавањем Блажењејшег Архиепископа кипарског Хризостома II на којем је размотрено „украјинско црквено питање“, преноси Информационо-просветитељски одјел УПЦ позивајући се на грчку информативни портал romfea.gr.

У својој одлуци архијереји Свештеног синода Кипарске цркве су запазили да иако је „намјера Константинопољског патријархата да додијели Украјини аутокефалију била диктирана жељом за помирењем и јединством, то није постигнуто“.

Кипарска црква позвала је Константинопољски патријархат на Свеправославни сабор или на Сабор предстојатеља, наглашавајући да је једно од главних питања, које је неопходно ријешити,ништавност хиротонија извршених у расколу због тога да се „умири свијест вјерних“.

„Двомиленијумски опит Кипарке цркве, а такође и читаве Православне цркве, даје нам основану сумњу у могућност признавања накнадних хиротонија забрањених, одлучених и анатемисаних епископа. Забрану, одлучење и анатему неколицини лица која су иницијатори украјинске кризе признају сви православни“, посебно се истиче у шестој тачки саопштења.

Притом, Кипарска црква је спремна да буде нека врста посредника у том питању. „Кипарска црква стоји на располагању свима заинтересованима за помирење Цркве „коју је Господ искупио Својом Крвљу“, преноси romfea став кипарског Синода.

Коментаришући дате одлуке, замјеник предсједника Одјела спољних црквених веза УПЦ протојереј Николај Данилевич примијетио је да оне фактички значе то да „Кипарска црква није спремна и да неће да призна тзв. ПЦУ у том статусу. Разлог: ништавност свештеничких и епископских хиротонија у тзв. ПЦУ и одсуство црквеног јединства у Украјини. Сходно томе, тзв. ПЦУ није ни поменута у тексту одлуке, али употребљени аргументи не остављају сумњу шта се има у виду“.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Обраћање Украјинске православне цркве УН и ЕУ поводом масовног кршења права верних

Tue, 19 Feb 2019 11:20:46 +0000

Представник Украјинске православне цркве при европским међународним организацијама, Епископ баришевски Виктор (Коцаба), обратио се званичницима Уједињених нација, Организације за европску сарадњу и безбедност, Европске Уније и других земаља поводом масовног кршења људских права у Украјини и могуће ескалације верских сукоба.

Епископ Виктор је истакао да је УПЦ највећа Црква у Украјини са 12.000 парохија. Навео је да њене храмове и манастире посећују милиони грађана Украјине који воле своју земљу и народ, и непрестано се моле за прекид рата и успостављање мира у отаџбини. Међутим, на велику жалост, православни верници у Украјини постали су жртве политичке игре првих људи државе, који су у те процесе увукли и цариградског Патријарха Вартоломеја, што је већ довело до многобројних сукоба на верској основи.

Данас наше храмове, који имају 1000-годишњу историју, заузимају, вернике туку, а државни чиновници присиљавају свештенослужитеље УПЦ да пређу у „нову Цркву“, коју подржава председник Украјине. Служба безбености Украјине, зове наше свештенике на информативне разговоре, а наши архијереји могу путовати преко границе само после претходног информативног разговора. У овом обраћању сагледаћете шокирајуће кадрове како се туку верници и заузимају храмови у присуству сарадника полиције, што је постало свакодневна појава у нашој држави…

Милиони верних наше Украјинске православне цркве апелују на званичне личности европских и међународних установа и моле их да снажно подигну свој глас и умешају се у ова збивања у Украјини, и да „сходно својим пуномоћима и мандатима поступите и заштитите праву страну уз помоћ савремених иструмената дипломатије права и правосуђа.“

Представник Украјинске православне цркве при европским међународним организацијама, Епископ баришевски Виктор позвао је све заинтересоване новинаре, бранитеље законитости, чиновнике УН, ЕУ и других земаља да дођу у Украјину и својим очима виде и детаљно испитају тежак положај УПЦ.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Васељенска Патријаршија установила празник Светих ратника

Mon, 18 Feb 2019 22:16:40 +0000

На своме заседању 14. фебруара 2019. г. Свештени Синод Васељенске Патријаршије установио је нови празник посвећен свима православним светитељима ратницима и који су мученички пострадали за Христа. Празник Сабор свих Светих Ратника прослављаће се сваке године 8. јула у Цариградској Патријаршији. Предлог је дао митрополит родоски Кирило.

Најпознатији свети ратници су мученици и великомученици: Свети Георгије Победоносац, Свети Димитрије Мироточиви, Свети Мина, Свети Теодор Стратилат, Свети Андреј Стратилат, Свети Евстахије. Свети Артемије, Свети Меркурије, Свети Прокопије и други.

Извор: Српска Православна Црква

Потпуна Библија преведена на још 18 језика

Mon, 18 Feb 2019 22:11:15 +0000

Потпуна Библија је прошле године преведена на још 18 језика. Према најновијим подацима Сједињених библијских друштава, интегрални текст Старог и Новог Завета сада се може читати на 692 језика и тиме је омогућено да 5,6 милијарди људи имају приступ Речји Божјој на матерњем језику. Према истим подацима, Нови Завет је преведен до сада на 1.547 језика, а поједине књиге Светога Писма на 1.123 језика.Ово укупно чини да је бар једна књига Светога писма преведена на 3.362 језика, што је 38 језика више него претходне године.

Библијска друштва полазе од чињенице да у свету има 7.350 језика, међу којима је 245 знаковних језика. Директорка Аустријског библијског друштва Јута Хенер је изјавила „Тамо где постоји превод Библије, снажнија је и вера, али сматрам да се на том плану још мора доста урадити“. Према извештају Global Scripture Access Report, велика је „радост“ што све више људи има приступ Библији на своме језику.

За глуве и наглуве људе библијске књиге су објављене током 2018. године на мађарском, литванском, јапанском и тао језику. „Нови превод је крајње неопходан за глуве људе у нашој земљи,“ изјавио је Јозеф Кери, који је са тимом стручњака превео Марково јеванђеље на мађарски знаковни језик. Мада је он васпитан у хришћанској породици, приступ Библији нашао је тек онда када му је други глуви испричао библијске приче знаковним језиком.

Библијска друштва стављају све снажнији нагласак на знаковне језике како би се омогућило да 70 милиона глувих у свету сазна библијску поруку. Уз то се нагласак полаже и на рад за слепе и слабовиде. Године 2018. изашла је 45. потпуна Библија брајовом азбуком; реч је о језику луганда којим се говори у источноафричкој Уганди.

Извор: Српска Православна Црква

Игуман манастира Свете Тројице у Џорданвилу хиротонисан за епископа Сиракузе

Sun, 17 Feb 2019 10:20:00 +0000

Архимандрит Лука (Муријанка), игуман манастира Свете Тројице у Џорданвилу, Њујорк, Руске заграничне Православне Цркве, хиротонисан је на новог архијерја сиракушког на Света Три Јерарха, 12. фебруара 2019. године. Архијерејски Сабор ове Цркве изабрао је о. Луку 6. децембра 2019, а његов избор потврдио је Свети Синод Руске Православне Цркве 28. децембра.

Хиротонија је започела наречењем новоизабраног Луке у понедељак увече у манастиру Свете Тројице и свеноћним бденијем уочи празника. Отац Лука је хиротонисан следећег дана за време Божанске Литургије. Епископ Лука је први јерарх РЗЦ у Сиракузи од када је његов митрополит Лавр, бивши епископ Сиракузе, постао Првојерарх 2001. године.

Богослужењем су началствовали Његово Високопреосвештенство Иларион РЗЦ, уз саслужење Његовог Високог Висопросвештенства архиепископа монтреалског и канадског Гаврила, Његовог Преосвештенства епископа манхетенског Николаја и Његовог Високопреосвештенства митрополита запорошког Луке, из Украјинске Православне Цркве, извештава сајт Источноамеричке Епархије.

У свом обраћању новопосвећени епископ Лука је изложио свој духовни пут који га је водио кроз богословију и живот у манастиру до архијерејског звања.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Украјина поништила држављанство епископу јер је говорио у Конгресу

Sat, 16 Feb 2019 19:32:49 +0000

Његово Преосвештенство епископ макаровски Гедеон (Харон), иначе игуман манастира Десетка у Кијеву, депортован је у Америку, а претходно му је поништено украјинско држављанство.

Епископ Гедеон се заправо вратио са пута у Америку, где је разговарао са члановима Конгреса о прогонима украјинских архијереја, свештенства и верника од стране расколника и националиста. Његово Преосвештенство има и америчко држављанство.

Епископ Гедеон је 5. фебруара 2019. информисао групу америчких конгресмена о чињеницама везаним за дискриминацију канонске Украјинске Цркве у украјинској држави. Такође је говорио о томе како представници расколничке Цркве грубо крше међународно право и украјински Устав и о насилним радњама разних радикалних организација у Украјини. Државном секретару Мајку Помпеу уручио је и званичан апел Украјинске Цркве тражећи од САД да размотре многе случајеве кршења права и слобода верника. Америчке власти су обећале да ће истражити ситуацију.

После састанка са Помпеом, новинари су га упитали да ли ће украјинске власти повећати притисак на Цркву и на њега лично због његовог говора пред Конгресом. Он је одговорио да се све може догодити.

Затварање и депортација

Епископ Гидеон је оптужен и да се бави „антиукрајинском активношћу“. Раколници-националисти већ годину дана покушавају да његов манастир не само да буде затворен, већ и разорен, тврдећи да делује као руски агент и да је изграђен незаконито. Судски поступак по том питању заказан је за 21. фебруар 2019. године.

Украјинска безбедносна служба привела је еп. Гедеона на аеродрому Бориспил у Кијеву. Вест о његовом притвору први пут је објављена на фејсбуку Владикиног секретара протођакона Антона.

„Не знамо где су га депортовали,“ рекао је у почетку протођакон. „Он је држављанин Украјине. Рођен је у Украјини. У овом тренутку он је лишен држављанства и тамо где га депортују непознат је.“

Док је био у притвору, епископ је почео да се осећа болесно, али агенти су му једва доносили лекове. Адвокатима и парламентарним посланицима такође није било дозвољено да га виде, преноси Савез православних новинара позивајући се Гедеонову фексбук страницу

Владика такође напомиње да је његов притвор наводно заснован на „чињеници да је мој пасош наводно изгубљен“, иако је његова секретарица изјавила да је његов пасош заправо запленила украјинска служба безбедности. Осим тога, изгубљени пасош није разлог за поништење држављанства и депортацију.

„Нису ме пустили у Украјину, тврдећи да је моје држављанство анулирано, да је неважеће, иако сам пре само 15 дана одлетео без икаквих проблема или било какве судске одлуке“, рекао је епископ у једној од својих видео порука. Еп. Гедеон такође није имао проблема да прође кроз пасошку контролу у Америци, упркос тврдњама украјинских власти да нема пасош.

У међувремену, секретар за штампу шефа Државне граничне службе Олег Слободијан пише да су граничари испуњавали наређење Службе безбедности и да су му одузели пасош „јер та личност има држављанство неколико земаља“. Штавише, Слободијан пише: испоставило се да је овај грађанин укључен у антиукрајинску пропаганду и да је активан у „руском свету“.

Тако је украјински грађанин лишен свог држављанства и отаџбине на основу својих ставова, без обзира на украјински Устав или закон.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Црквена прослава 100 година обнове односа пољско-грчких

Thu, 14 Feb 2019 16:00:00 +0000

Прошле године, 11. новембра, Пољска држава обележила је стогодишњицу обнове незавнисности после 127 година окупације Русије, Немачке и Аустрије. После 11. новембра 1918. године Пољска постепено је била призната као независна држава код других народа, такође је био то пут за православне хришћане у Пољској према аутокефалној Цркви.

Парохија св. Марине у Атини већ од 1997 године је везана са Пољском, пошто тадашњи архиепископ Бијалистока, а садашњи поглавар Пољске Православне Цркве – митрополит Сава – даровао је овој заједници копију чудотворне остробрамске иконе Пресвете Богородице, која је важни део пољског идентитета и духовности, и за православце, и за католике. Тако, није чудно, да ова парохија је била изабрана за прославу јубилеја 100 година обнове односа пољско-грчких.

Свечаности биле су одржане у недељу 10 фебруара; Литургију су служили епископ Хајнувке Павле (Пољска Православна Црква) и епископ Салонон Антоније (Грчка Православна Црква), а такође свештеници из Грчке и Пољске. Литургија је била служена на грчком, пољском и црквенословенском. Присуствовали су њој пољски и грчки дипломати и журналисти. После Евхаристије одржана је литија са остробрамском иконом Пресвете Богородице и заставама Пољске и Грчке.

Снимак са Литургије (30 минута):

Извор слика

Москва: Конференција о смрти и умирању у технолошком друштву, Српску Цркву представљао епископ моравички Антоније

Thu, 14 Feb 2019 09:40:33 +0000

Поводом трогодишњице историјског сусрета патријарха московског и све Русије Кирила са римским папом Фрањом у Хавани, 12. фебруара 2019. организована је међународна конференција на Факултету за постдипломске и докторске студије Св. равноапостолног Кирила и Методија у Москви.

Тема конференције је била „Смрт и умирање у технолошком друштву: између биомедицине и духовности“. Организатор овог научног скупа били су Одељење за спољне односе Московске Патријаршије, Папски савет за јединство хришћана, овај Факултет и Папска академија живота.

У својој поздравној речи митрополит Иларион је напоменуо да је прва годишњица сусрета Папе и Патријарха обележена на Фрибуршком универзитету у Швајцарској, а друга у Бечу и била је посвећена положају хришћана на Блиском истоку.

Истакнуто је, између осталог, да је еутаназија преступ човека против самог себе и против друштва. Пропагирање еутаназије може се на крају крајева претворити у смртоносну друштвену идеологију и на тај начин би се стварала „цивилизација смрти“ уместо, „цивилизације љубави“, о којој је као о задатку хришћанског друштва много писао папа Јован Павле II.

На конференцији су говорили представници Папског савета за јединство хришћана и Епископ орехово-зујевски Пантелејмон, који је рекао и то да се тема конференције тиче не само болесних, него и свих људи који се спремају да пређу у други живот, па и сваког од нас; сваки човек је смртан, истиче епископ.

Напомиње се да ће ова конференција пружити веома важан и потребан допринос, а у практичном раду лекара, мединцинских сестара, свештеника може помоћи да више помогну другима и тиме их припремити за неизбежни крај живота.

Научном скупу су прусуствовали представник патријарха антиохијског и свег Истока у Москви митрополит филипопољски Нифон, старешина Подворја Српске Цркве у Москви епископ моравички Антоније, старешина Подворја Цркве Чешких земаља и Словачке архимандрит Серафим (Шемјатовски), старешина Подворја Православне Цркве у Америци у Москви протојереј Данило Андрејук, као и генерални секретар Конференције католичких бискупа Русије свештеник Игор Ковалевски, сарадник Папског савета за јединство хришћана свештеник Јакинт Дестивел, стручњак за биоетику, медицинско и морално богословље свештеник Ренцо Пегораро и други.

Извор: Српска Православна Црква

Трогодишњица сусрета папе Фрање и патријарха Кирила

Thu, 14 Feb 2019 09:30:27 +0000

На трећу годишњицу сусрета папе Фрање и патријарха Кирила у Хавани, у уторак, 12. фебруара 2019. године, у Москви ће се одржати састанак између председника Папског савета за хришћанско јединство кардинала Курта Коха и председника Одељења за спољне односе Московске Патријаршије Митрополита волоколамског г. Илариона (Алфејева). Тема састанка биће екуменска посвећеност заштити живота - укључујући и нерођени живот - саопштила је у недељу Фондација "Про Оријенте".

Извор: Српска Православна Црква

Ромфеа или Ромфејк

Wed, 13 Feb 2019 09:15:10 +0000

^{Јутрос рано, грчки портал Ромфеа је пласирао информацију о тобожњем саопштењу светогорске управе у коме се према њиховим наводима каже: "Света Гора је на страни Васељенске Патријаршије и нећемо никоме дозволити да је понижавају. Хеленизам и Васељенска Патријаршија имају примат у Православљу. Света Гора жели да сачува мир и јединство Цркве, али Светогорци неће дозволити да било ко унижава Хеленизам и Васељенску Патријаршију". Међутим, ово је лаж!}

^{Свештена општина Свете Горе је заиста јуче имала своју редовну седницу, али се није бавила темом "ПЦУ". Дошли смо до сазнања да су манастири Филотеј и Каракал затражили сазивање такозваног Двоструког или дуплог сабора, који ће разматрати ову новонасталу проблематику у коју је против своје воље увучена и Света Гора. Дупли или како се још назива Двоструки сабор је највише законодавно Свете Горе и њега поред редовних чланова скупштине чине и свих двадесет светогорских игумана.}

^{Света Гора није независна помесна црква те се и не може бавити признавањем нечије аутокефалности. Са друге стране, двадесет светогорских манастира су суверени и самим тим имају право на свој лични став, који су и показали тако што су неки примили а неки одбили делегацију "ПЦУ". Међутим, многи желе да виде Свету Гору на својој страни, како би њеним присуством дали легитимитет својим ставовима. Да би створили такву слику, не ретко прибегавају лансирању лажних информација позивајући се увек на анонимне изворе. Да ли због пуког новинарског сензационализма, или по директиви неке више инстанце која жели да смести Свету Гору у свој кош, портал "Ромфеа" је објавио лаж која је многе смутила.}

^{Од светогорских одлука не треба очекивати никакву сензацију, јер нам је историја њене дипломатије показала да је неће бити.}

Извор: Светогорске стазе

Патријарх Вартоломеј и грчки премијер апелују на поновно отварање Халке

Tue, 12 Feb 2019 20:27:14 +0000

Васељенски патријарх Вартоломеј и грчки премијер Алексис Ципрас изразили су у среду, 6.2.2019, наду да ће бити ускоро отворена Православна богословска академија на Халки, коју су турске власти затвориле 1971. године. Ципрас је захвалио патријарху Вартоломеју на томе што је имао прилику да разгледа школу (средња школа и богословска академија), у коју је Свјатјејши ишао са острва Имврос кад је имао 15 година да би се школовао за свештеника. Премијер и Свјатјеши су симболично засадили дрво у широким вртовима Богословске академије.

79-годишњи Патријарх васељенски узнео је молитву да усвом животу види поновно отварање те просветне установе. Богословска академија на Халки, званично позната као Богословска школа на Халки, основана је 1. октобра 1844. године на острву Халки (на турском: Хејбелијада), другом највећем острву међу Принчевским острвима на Мраморном мору. То је била главна школа богословља Православне Цркве Васељенске Патријаршије све док турски Парламент није донео закон којим се забрањују приватне установе средњег образовања 1971. године.

Богословска школа се налази на врху брда Наде на овом острву, на месту манастира Свете Тројице из византијског доба. Просторије школе и даље одржава манастир и користе се за конференције.

Извор: Српска Православна Црква

Расколници и полиција претукли канонског свештеника у Термопилу

Tue, 12 Feb 2019 19:37:54 +0000

Насиље и прогон канонске Украјинске Цркве ескалирају откад је створена нова „црква“ у децембру и добила томос о аутокефалности у јануару 2019. године. Приврженици расколничке Украјинске Цркве организовали су нереде пред Црквом Преображења Господњег у селу Гнездично у Термопилској области 3. фебруара. Повређен је и старешина ове парохије Стефан Балан.

Такозвани активисти су почели да се окупљају око цркве ујутру пре почетка Литургије како би организовали провокацију и прекинули богослужење, а о њиховом подухвату се знало и дан раније.

Отац Стефан је обавестио општинске власти и полицију на време да такви људи планирају сукоб, али су они одговорили да не могу да се мешају у верске ствари.

Верници канонске Цркве стајали су на степеништу спречавајући насилнике да уђу. Дошао је и председник црквене општине и обратио им се, али су они били агресивни и вређали га до те мере да је он бацио кључеве и отишао. Тад је полиција одлучила да интервенише заузевши страну провокатора.

„Специјална јединица је брзо дошла и почела да туче“, изјавили су верници. Полиција је после тешког обрачуна са верницима закључала цркву и отишла.

извор