<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/page/66/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x433;&#x440;&#x443;&#x437;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x442;&#x440;&#x430;&#x436;&#x438; &#x443;&#x432;&#x43E;&#x452;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x43F;&#x435;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x430; &#x443; &#x441;&#x440;&#x435;&#x434;&#x45A;&#x435; &#x448;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8-%D1%83%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5-r13329/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_04/img_8606-11.jpg.52c4057c4b4a876e33ac1a56ddf2da6e.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Свјатејши патријарх Илија говорио је недавно о великом значају црквеног појања за грузијску културу. На приказивању антологије грузијског духовног певања подсетио је да је молбу у овом смислу упутио и државним просветним властима.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	„Замолио сам председника Владе да унесу црквено појање и народно певање у средњошколски курикулум. Председник ми је обећао да се то може очекивати,“ рекао је Патријарх на овом скупу одржаном у Патријаршији.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	„Грузијско појање и црквена химнографија сачињавају значајни део грузијске културе ... Верујем да ово неће бити једини корак и да ће бити још таквих корака у будућности,“ додао је Свјатјејши.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Представљању музичке антологије присуствовао је члан Парламента Мамука Бактадзе, који је навео да фолклорна друштва дају прилику за 800 деце широм Грузије да изучавају црквено појање и додао да ће се отворити седам нових школа у којима ће ђаци учити ово појање.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	„Грузијско појање и полифонија у целини су наш јединствени допринос хришћанској цивилизацији и светској цивилизацији уопште“, рекао је он у интервјуу за грузијску телевизију. Објављивање антологије црквеног и народног појања посвећено је 100-годишњици успостављања аутокефалности Грузијске Цркве и 40-годишњици устоличења патријарха Илије, прослављених 2017. године.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">13329</guid><pubDate>Fri, 05 Apr 2019 14:00:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x421;&#x438;&#x43D;&#x43E;&#x434; &#x411;&#x443;&#x433;&#x430;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;: &#x41F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x438;&#x432; &#x441;&#x430;&#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x438;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x430; &#x438; &#x441;&#x430;&#x43C;&#x43E;&#x459;&#x435;&#x45A;&#x430; &#x441; &#x41F;&#x430;&#x43F;&#x43E;&#x43C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B4-%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D1%81%D0%B0%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D1%81-%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%BC-r13314/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_04/ff_3.jpg.e9bec77eba730e7ddfd58c1bad98c731.jpg" /></p>
<div style="border:0px;color:#666666;font-size:16.8px;padding:0px;text-align:left;vertical-align:baseline;">
	<h1 style="border:0px;color:#104070;font-size:32px;padding:0px 0px 10px;vertical-align:baseline;">
		 
	</h1>

	<p style="border:0px;font-size:14px;padding:0px 0px 15px;vertical-align:baseline;">
		<span style="border:0px;font-size:14px;padding:0px;vertical-align:baseline;">апр 5, 2019 </span><img alt="Свети Синод Бугарске Цркве: Против саслуживања и самољења с Папом" data-ratio="56.23" height="675" style="font-size:16.8px;border:0px;padding:0px;vertical-align:baseline;" width="1080" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://mitropolija.com/wp-content/uploads/2019/04/ff_3.jpg"></p>
</div>

<div style="border:0px;color:#666666;font-size:16.8px;padding:30px 0px 0px;text-align:left;vertical-align:baseline;">
	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;vertical-align:baseline;">
		Свети Синод Свете Бугарске Цркве размотрио је 3. априла 2019. године нацрт програма боравка папе Фрање у  Бугарској у мају месецу и тим поводом донео је одлуку у којој се истиче да не може доћи у питање саслуживање или самољење с папом Фрањом, које је строго забрањено свештеним канонима Цркве. Према изјави објављеној на званичном сајту, архијереји су одлучили да писмено обавесте апостолског нунција у Бугарској и истаћи да су позив за посету Папи овој земљи упутиле државне власти, и да ће сва збивања везана за Папину посету координисати те власти. Додуше, Његова Светост патријарх Неофит и чланови Светог Синода спремни да приме Папу у Патријаршији 5. маја 2019. године.
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;vertical-align:baseline;">
		Према програму посете, предвиђена је „приватна молитва пред престолом Светих Ћирила и Методија у патријарашкој Саборној цркви Светог Александра Невског“, мада је Синод изјавио да је посета овој патријаршијској катедрали, „могућа, али желимо нагласити да је за нас неприхватив било који облик заједничког богослужења или молитве, као ни облачење богослужбених одежди, пошто свети канони то не дозвољавају“. Штавише, ни патријаршијски хор неће пропратити такву посету.
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;vertical-align:baseline;">
		„Немогуће је учешће неког представника Бугарске Цркве у било ком другом догађају наведеном у нацрту програма“, истиче се у саопштењу. Међутим, програм посете предвиђа, између осталог, и „молитву за мир са бугарским представницима разних верских конфесија и религија на Тргу независност.“
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;vertical-align:baseline;">
		Штавише, Свети Синод не дозвољава ни да ђакон Иван Иванов буде тумач током Папине посете Бугарској, осим за време посете Светом Синоду и Катедрали Светог Александра Невског.
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;vertical-align:baseline;">
		Напомињемо да су Грузијска и Бугарска Црква једине две помесне Цркве које су се ишчланиле из Светског Савета Цркава.
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px;text-align:right;vertical-align:baseline;">
		<em style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px;vertical-align:baseline;">Извор: Бугарска Црква (са бугарског Инфо служба СПЦ )</em>
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">13314</guid><pubDate>Fri, 05 Apr 2019 09:50:44 +0000</pubDate></item><item><title>&#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x431;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x438; &#x433;. &#x418;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435;&#x458; &#x43A;&#x440;&#x438;&#x442;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43E; &#x438;&#x434;&#x435;&#x458;&#x443; &#x43E; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x438; &#x441;&#x442;&#x430;&#x442;&#x443;&#x441;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x421;&#x43E;&#x444;&#x438;&#x458;&#x435; &#x443; &#x426;&#x430;&#x440;&#x438;&#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%B1%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B3-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BE-%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%98%D1%83-%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%81%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D1%81%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-r13310/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_04/skTmRF_5ca34ae2366e09_77865053-tmb-720x411xfill.jpg.fe92c932982ca7160f0c435a67c16473.jpg" /></p>
<p>
	У изјави руским медијима, Његово Преосвештенство епископ бачки г. Иринеј критиковао је идеје присутне у Турској да цариградска Света Софија, која је данас музеј, добије статус џамије.
</p>

<p>
	Наглашавајући да износи лични став, јер СПЦ о том питању није одредила званичну позицију, епископ Иринеј је рекао:<br>
	"Сматрам да је идеја претварања Свете Софије у Цариграду (Истанбулу) у џамију неконструктивна, и њена реализација би представљала акт особеног духовног и културног насиља. Тај уникални величанствени храм више од хиљаду година је био православна хришћанска црква, а  као џамија је коришћен мање од половине тог времена.
</p>

<p>
	Садашњи статус музеје јесте, по епископу Иринеју "средње или неутрално решење", којим се не вређају ни православни ни муслимани.
</p>

<p>
	Ако би се желело да се храму врати првобитна и основна улога, као места богослужења и молитве, могло би да се размишља на следећи начин: Света Софија остаје музеј, али би се дозволило да се у једном делу храма недељом и праѕником служи литургија, а у другом, петком и током исламских празника муслиманска богослужења.
</p>

<p>
	Такво решење би било прихватљиво и за муслимане и хришћане, сматра владика Иринеј, али и за туристе који нису заинтересовани за молитву већ само желе да виде овај редак културно-уметнички споменик.
</p>

<p>
	Закључујући, епископ бачки Иринеј је рекао: "Данас је нерално да Света Софија постане искључиво хришћански храм, а било би неправедно да постане искључиво џамија. Ако власти Турске не деле размишљања која сам претходно изнео, најбоље је за сада задржати постојеће решење."
</p>

<p>
	Извор: <a href="https://spzh.news/ru/news/61235-jep-bachskij-irinej-raskritikoval-ideju-o-smene-statusa-khrama-svyatoj-sofii?fbclid=IwAR1Ff3FmEE3uYaUPWPN7l5rpeCi1LMqi_6E1F9VoQ3J5yfns9_4yoqqiKew" rel="external nofollow">https://spzh.news/ru/news/61235-jep-bachskij-irinej-raskritikoval-ideju-o-smene-statusa-khrama-svyatoj-sofii?fbclid=IwAR1Ff3FmEE3uYaUPWPN7l5rpeCi1LMqi_6E1F9VoQ3J5yfns9_4yoqqiKew</a> 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">13310</guid><pubDate>Wed, 03 Apr 2019 14:07:03 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x43D;&#x442;&#x435;&#x440;&#x432;&#x458;&#x443; &#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x430; &#x43A;&#x438;&#x458;&#x435;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x41E;&#x43D;&#x443;&#x444;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430; &#x437;&#x430; &#x418;&#x43D;&#x444;&#x43E;-&#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x431;&#x443; &#x421;&#x41F;&#x426;: &#x41D;&#x435; &#x43C;&#x43E;&#x436;&#x435; &#x441;&#x435; &#x431;&#x43E;&#x43B;&#x435;&#x441;&#x442; &#x438;&#x437;&#x43B;&#x435;&#x447;&#x438;&#x442;&#x438; &#x43B;&#x430;&#x436;&#x43D;&#x438;&#x43C; &#x43B;&#x435;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B2%D1%98%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0-%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BE%D0%BD%D1%83%D1%84%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D1%83-%D1%81%D0%BF%D1%86-%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D0%B6%D0%B5-%D1%81%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0-r13302/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_04/GsKl41_5ca122ce873cd9_81515228-tmb-720x411xfill.jpg.9e15875cb21cc520a6ef4191b3f29bf8.jpg" /></p>
<h1 style="background-color:#ffffff;color:#0f4f7e;font-size:2em;text-align:left;">
	 
</h1>

<div style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:11.2px;text-align:left;">
	<div>
		<p align="center" style="font-size:1.2em;">
			<em><strong><img alt="velikaya-subota_011.jpg" data-ratio="23.88" style="border:0px;" width="515" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2013/2/velikaya-subota_011.jpg"></strong></em>
		</p>

		<p align="center" style="font-size:1.2em;">
			<span style="font-size:16px;"><em><strong>Митрoполит кијевски и све Украјине г. Онуфрије: Неизмерно смо захвални Српској Православној Цркви на ставу о црквеној кризи у Украјини</strong></em></span>
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			<span style="font-size:16px;">Боравећи у Кијеву у својству представника Православног богословског факултета Универзитета у Београду на конференцији на Кијевскoj духовној академији, 26. марта 2019. године потписник ових редова имао је несвакидашњу прилику да разговара са Његовим Блаженством Митрoполитом кијевским и све Украјине г. Онуфријем, предстојатељем Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије.</span>
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			<span style="font-size:16px;"><strong>Ваше Блаженство, молимо Вас да благословите све оне који буду читали овај интервју.</strong></span>
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			<span style="font-size:16px;">Желим свим читаоцима Божји благослов, здравља и нека милост Божја увек буде уз сваког од нас.</span>
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			<span style="font-size:16px;"><strong>Ваше Блаженство, до каквих је промена дошло у Украјинској Православној Цркви Московске Патријаршије за време Вашег предстојатељског служења?</strong></span>
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			<span style="font-size:16px;">За време вршења црквеног послушања као предстојатеља Украјинске Православне Цркве није било неких значајних промена и измена. Црква традиционално живи својим молитвеним животом, има активну службу у друштву и бави се милосрђем. Ипак, сматрам да је у овом периоду ојачала молитва због оних силних страдања које нам је Господ допустио да преживимо, као што су рат и политичке промене. Такве ситуације нас приморавају да више пажње усмеримо ка молитви. У данашње време свет је веома усложен и неопходна му је молитва. Данас је постало уобичајено да се људи међусобно осуђују и свађају, али веома мало је људи који се моле, који својом љубављу обједињују све око себе и међу собом. То је неопходно данашњем друштву зато што нас грех раздваја, а недостатак молитве чини да грех побеђује. Због тога је наша Црква усугубила своје молитве. Свако од нас је укрепио молитве у том периоду да би њом и покајањем уништили и искоренили зло које се налази у нашим срцима и међу нама и које нас удаљава и од Бога и од других. Стога се увек враћамоо молитви, нарочито у данашње време. Такође, увек помажено онима који пате, нарочито онима који су пострадали у току ратних дешавања. Покушавамо да помогнемо и материјално, али више пружамо психолошку подршку и духовну помоћ, јер је то служење наше Цркве и оно чему нас је призвао Господ.</span>
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			<br><span style="font-size:16px;"><strong>Које бисте од догађаја издвојили као најзначајније у току Вашег служења као предстојатеља Украјинске Православне Цркве?</strong><br><br>
			Могао бих да кажем да је један од таквих догађаја литија коју смо организовали у тешко време међусобног конфликта између Истока и Запада у Украјини<a href="http://www.spc.rs/sr/ekskluzivni_intervju_sa_njegovim_blazhenstvom_mitropolitom_kijevskim_sve_ukrajine_g_onufrijem#_ftn1" rel="external nofollow" style="color:#0f4f7e;" title="">[1]</a>. Литија је имала почетак са Истока из Светогорске лавре у Доњецкој области, а са Запада од Почајевске лавре у Трнопољској епархији. Ове две литије су прошле преко</span>
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			<span style="font-size:16px;">целе територије Украјине и удружиле се у Кијеву<a href="http://www.spc.rs/sr/ekskluzivni_intervju_sa_njegovim_blazhenstvom_mitropolitom_kijevskim_sve_ukrajine_g_onufrijem#_ftn2" rel="external nofollow" style="color:#0f4f7e;" title="">[2]</a>. То је било веома дирљиво зато што су људи ишли током лета, по врућини, многи су се придруживали литији, ишли са децом, чак су и инвалиди сходно својим могућностима учестовали у литији, тј. сви су дали своју лепту (Лк. 21,2-3) у том заједничком молитвеном догађају који је ујединио народ у нашој држави. И када су се учесници литије сусрели у Кијеву на Владимирском брегу тада се није могло без суза гледати на то како су људи телесно уморни од пута, али духовно испуњени и срећни, грлили једни друге и радовали се што могу да се виде и да буду заједно.<br><br><strong>Да ли сте имали прилику да посетите Србију за време Вашег предстојатељског служења?</strong><br><br>
			Желео бих и имам намеру да посетим братску српску земљу и православни братски народ српски. Они су нам увек били блиски и увек драги нашем срцу, као православни, као Словени и као људи који су такође у тешким условима и временима преживели многа искушења.<br><br><strong>Недавно је Српска Православна Црква објавила свој званични став о</strong><strong>црквеној кризи у Украјини. Kако је Синод Украјинске Православне Цркве оценио тај потез?</strong><br><br>
			Ми смо примили писмо са тим саопштењем од Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и неизмерно смо захвални на том ставу који је Српска Православна Црква заузела. Знате да постоје духовне и телесне болести. У овом случају бавимо се духовним болестима које постоје у нашем народу. Свака болест треба да има прави лек. Не може се болест излечити лажним лековима. Данас постоје покушаји излечења раскола тако што се они озакоњују и придаје им се канонски статус. Расколнике су прихватили без покајања, без духовног исцељења. То није прави начин помоћу којег се лечи раскол. Сви расколи су настали због гордости и амбиција људи који желе власт. Знате да је у нашој Православној Цркви један Предстојатељ – Христос. Ми сви Њему служимо: и патријарси, и митрополити, и епископи, и свештеници – сви смо ми слуге Христове. У нашој Цркви нема тог људског властољубља. Ми, као чланови Цркве, увек гледамо на Христа и на то шта нам Он говори и шта жели да урадимо. То је исправан приступ у Православној Цркви. Политичари нас виде као неку политичку организацију, партију. Код политичара су најважнији овоземљаски принципи. Али у нашој Цркви главну улогу имају Божје заповести, а не људски закони. Наиме, људски закони се мењају, а Божје заповести су вечне зато што је и Бог вечан. Оно што је Бог створио и шта Нам је дао такође је вечно. Зато се трудимо да будемо у заједници за свим православним народима у целом свету. Призивам ка томе све који су зашли у раскол да се присете да је Христос Глава Цркве (Еф. 5,23), да се смире пред Христом и да се поврате у братску заједницу и општење са онима који се налазе у канонској Светој Православној Цркви. Стога, ми од свег срца благодаримо Свјатјејшем Патријарху Иринеју, Светом Синоду и Светом Сабору Српске Православне Цркве на правилном и исправном гледишту који су заузели и које звучи веома снажно и ауторитетно. Такође  сматрам да је тај званични став Српске Цркве приморао многе да се замисле којим путем да иду.<br><br><strong>Ваше Блаженство, српски народ је упознат са страдањем Ваше Цркве. Kакво је стварно стање у Украјини и на какве тешкоће данас наилази Украјинска Православна Црква?</strong><br><br>
			Нажалост, брига верника Српске Православне Цркве по питању положаја Украјинскe Православнe Црквe Московске Патријаршије је поптуно оправдана. Неки политичари се много уплићу у живот Цркве и покушавају да нас или преведу на своју страну, тј. да постанемо део њихове партије и да се бавимо политиком, или, ако то нећемо, покушавају да нас растерају и лише законских права. Због тога се и доносе нови закони, као, на пример, закон који дозвољава свакоме човеку да се самостално определи којој Цркви припада. Код нас у Цркви се сматра да су чланови Цркве они људи који стално посећују храм, који учествују у црквеном животу, који посте и редовно се причешћују светим Христовим Тајнама – то и јесу чланови наше Цркве. Они, пак, људи који долазе у Цркву једампут годишње, а можда и ређе, они нису чланови наше Цркве. </span>
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			<span style="font-size:16px;">Према новом закону, човеку се даје могућност да се изјасни да је члан Цркве, тј. то не одређује Црква, већ сам човек који може да каже: ја сам члан те Цркве! А у стварности он није члан Цркве, није члан према нашим законима. Због таквог извитоперавања православне традиције многи људи далеко од Ње решавају судбину црквеног објекта. Они се окупљају по селима у неким салама и гласају да одређени храм канонске Цркве присвоје себи. И то се, нажалост, правно сматра скроз легитимним, а у стварности на тај начин отимају наше храмове. Међутим, то није исправно, то не сме да се ради. На тај начин се легализује насилно одузимање цркава. Ми се са тим не слажемо.</span>
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;">
			<span style="font-size:16px;">Постоји и закон према којем треба да променимо назив наше Цркве. Ми то не планирамо да радимо, ми нећемо да мењамо назив наше Цркве. Наша Црква се одувек звала Украјинска Православна Црква; ми живимо на територији Украјине, у наше цркве иду Украјинци, па се и зове Украјинска Православна Црква. То што постоји конфликт између неких украјинских и руских политичара, Црква ту није крива. Московски Патријарх и Православна Црква у Русији одвојени су од државе исто као што је Украјинска Православна Црква одвојена од државе. У религијској сфери ми имамо општење, ми се молимо једни за друге, бринемо и помажемо једни другима. То је завет који нам је дао Христос, ми га испуњавамо и испуњаваћемо га.<br><br><strong>Како Српска Православна Црква, као заједница црквених јерараха и верног народа, може помоћи братској Украјинској Православној Цркви и њеној верној пастви?</strong><br><br>
			Захвални смо на томе што се свештенојерархија Српске Православне Цркве стара за нашу Цркву, на канонској подршци молитвом и речју. Ми се, наравно, молимо за најјаче духовно оружје којим ћемо превазићи сва искушења и све саблазни овога света – за молитву и пост. Молимо вас да нас не заборавите у вашим светим молитвама.</span>
		</p>

		<p style="font-size:1.2em;text-align:right;">
			<span style="font-size:16px;">Николај Сапсај</span>
		</p>

		<div>
			 
			<hr align="left" size="1" style="border:1px solid #808080;" width="33%">
<div>
				<p style="font-size:1.2em;">
					<span style="font-size:16px;"><a href="http://www.spc.rs/sr/ekskluzivni_intervju_sa_njegovim_blazhenstvom_mitropolitom_kijevskim_sve_ukrajine_g_onufrijem#_ftnref1" rel="external nofollow" style="color:#0f4f7e;" title="">[1]</a> Литија коју је током јула 2016. године организовала Украјинска Православна Црква под слоганом <em>За мир, љубав и молитву за Украјину</em></span>
				</p>
			</div>

			<div>
				<p style="font-size:1.2em;">
					<span style="font-size:16px;"><a href="http://www.spc.rs/sr/ekskluzivni_intervju_sa_njegovim_blazhenstvom_mitropolitom_kijevskim_sve_ukrajine_g_onufrijem#_ftnref2" rel="external nofollow" style="color:#0f4f7e;" title="">[2]</a> Сусрет у Кијеву је био 27. јула 2016. године</span>
				</p>
			</div>
		</div>

		<p style="font-size:1.2em;">
			 
		</p>
	</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">13302</guid><pubDate>Tue, 02 Apr 2019 10:59:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x43B;&#x431;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x410;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43E;&#x43F;&#x435;&#x442; &#x443;&#x43F;&#x43E;&#x437;&#x43E;&#x440;&#x430;&#x432;&#x430; &#x412;&#x430;&#x441;&#x435;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x43D;&#x435;&#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442; "&#x43F;&#x440;&#x435;&#x432;&#x430;&#x437;&#x438;&#x43B;&#x430;&#x436;&#x435;&#x45A;&#x430; &#x443;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x440;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430;"</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%82-%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-r13300/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_04/314842.p.jpg.2e0eab4c1f6fb60657e1439c15dfa2cb.jpg" /></p>
<p>
	У писму Васељенском патријарху упућеном 30. априла, архиепископ Тиране и све Албаније г. Атанасије, један од најугледнијих савремених богослова, поновио је став да решавање украјинског раскола на начин спроведен од Цариграда, не одговара дејству Светог Духа кроз предање Цркве.
</p>

<p>
	Главна теза архиепископа Атанасија јесте да се не могу прихватити рукоположења од стране одлучених расколника, без претходног покајања и хиротесије (прерукоположења) при чему им се, аналогно историјским примерима одређује нови степен у Цркви и место пребивања.
</p>

<p>
	Архиепископ Атанасије посебно анализира превазилажење мелатијанског раскола у Александријској цркви четвртог века, на који се у претходном одговору Албанској цркви позвала Цариградска патријаршија. Блажењејши Атанасије показује у свом писму да су ствари тада текле управо другачије него што их представља сада Цариград, док у савременом случају немамо никакву потврду да је анатемисани Филарет Дионисенко поднео икакво покајање. Упркос томе, одлуком Синода Васељенске патријаршије примљен је у Цркву а и даље се представља као "патријарх кијевски".
</p>

<p>
	Даље, архиепископ Атанасије одговара патријарху Вартоломеју да се не може правити никаква паралела између "ПЦУ" и сједињења Руске заграничне цркве са Московском патријаршијом, или превазилажења бугарског раскола деведесетих година.
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">13300</guid><pubDate>Tue, 02 Apr 2019 06:19:50 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x408;&#x430;&#x43A;&#x43E;&#x432; (&#x41A;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438;&#x443;&#x447;&#x443;&#x43A;) &#x43F;&#x43E;&#x447;&#x430;&#x441;&#x43D;&#x438; &#x433;&#x440;&#x430;&#x452;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x43D; &#x411;&#x438;&#x458;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x43A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%83%D1%87%D1%83%D0%BA-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD-%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0-r13271/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/z24600070V.jpg.fc0002496f1a87b2250e1f6d6a6ba682.jpg" /></p>
<p style="text-align: justify;">
	Бијласток је један од највећих и главних града Пољске; то је престоница регије Подлаше, живи у њему скоро 300 хиљада особа. То је највећи центар православних хришћана између свих великих градова Пољске – у Бијалистоку фукћонише 12 православних цркава, ради такође једна православна школа. Ипак у целој историји града ниједан православац постао је његов почасни грађанин – досад почасних грађана Бијалистока је било 15.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<img alt="z24600075V.jpg" class="ipsImage" data-ratio="66.67" height="640" width="960" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://bi.im-g.pl/im/0b/75/17/z24600075V.jpg"></p>

<p style="text-align: justify;">
	Ситуација се променила 30. марта, кад у Палати Браницких одржана је свечаност признања почасног грађанства Бијалистока православном архиепископу града – владики Јакову (Костиучуку). Ове године владика Јаков прославља јубилеј 20 година предвођења православној епархији Бијалистока и Гдањска Пољске Православне Цркве. Тачно 30 марта 1999 Свети Синод Пољске Православне Цркве донео је одлуку, да тадашњи епископ Супрашла постане поглавар епархије Бијалистока и Гдањска.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<img alt="z24600049V.jpg" class="ipsImage" data-ratio="66.67" height="640" width="960" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://bi.im-g.pl/im/f1/75/17/z24600049V.jpg"></p>

<p style="text-align: justify;">
	Архиепископ Јаков родио се 1966 године не у Бијалистоку, него у његовој околини, у селу Нарев. У Бијалисток се преселио, кад је почео науку у електронској техничкој школи. Док није ступио у манастир Супрашл (око 30 километара од Бијалистока), радио је као електричар у овом граду. Кад је постао епископом, написао је докторску дисертацију о христологији св. Јована Дамаскина.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Председник града, Тадеуш Трусколаски, рекао је да владика Јаков на првом месту је пастиром, на другим научником, али пре свега је човеком отвореном на дијалог. А тај диалог у граду, где живе обок себе католици, православни и припадници других исповести је јако битан.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Сам архиепископ Јаков рекао је, да увек покушава, да слуша глас становника града и својих верника; захваљајући њему, православна катехеза је доступна у сколама Бијалистока, неке улице имају имена везана са Православљем – на пример св. Николе.
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img alt="z24600074V.jpg" class="ipsImage" data-ratio="149.90" height="756" width="504" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://bi.im-g.pl/im/0a/75/17/z24600074V.jpg"></p>

<p style="text-align: justify;">
	<a href="http://bialystok.wyborcza.pl/bialystok/7,35241,24600398,autorytet-i-czlowiek-dialogu-abp-jakub-16-obywatelem-honorowym.html" rel="external nofollow">Извор</a>; превод pouke.org<br>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">13271</guid><pubDate>Mon, 01 Apr 2019 12:00:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x458; &#x41D;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x458; &#x411;&#x430;&#x43B;&#x430;&#x448;&#x43E;&#x432;: &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x441;&#x43A;&#x43E; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435; &#x441;&#x435; &#x434;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441; &#x43D;&#x430;&#x43B;&#x430;&#x437;&#x438; &#x443; &#x43D;&#x435;&#x441;&#x440;&#x435;&#x45B;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x436;&#x430;&#x458;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98-%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%BE%D0%B2-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5-%D1%81%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B8-%D1%83-%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D1%98%D1%83-r13270/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/Balasov.jpg.41a544eccd16df8bfbf0cb3ef1dbdc5b.jpg" /></p>
<h1 style="background-color:#ffffff;border:0px none;color:#333333;font-size:32px;padding:0px;">
	<span style="border:0px none;padding:0px;">Протојереј Николај Балашов – Борба за поглед на свет (први део)</span>
</h1>

<p style="background-color:#ffffff;border-bottom-color:#f2f2f2;border-style:none none solid;border-width:0px 0px 1px;color:#888888;font-size:11.9px;padding:0px 0px 5px;">
	<span style="border:0px none;padding:0px;"><a href="http://www.pecat.co.rs/author/natasajovanovic/" rel="external nofollow" style="border:0px none;color:#888888;padding:0px;" title="">Наташа Јовановић</a></span><span> </span><span style="border:0px none;padding:0px;">29/03/2019</span> Печат<span style="border:0px none;padding:0px;">,<span> </span><a href="http://www.pecat.co.rs/category/broj-563/" rel="external nofollow" style="border:0px none;color:#888888;padding:0px;">БРОЈ 563</a></span><span> </span>
</p>

<div style="background-color:#ffffff;border:0px none;color:#333333;font-size:14px;padding:0px;">
	<strong style="border:0px none;padding:0px;">Светско православље се данас налази у несрећном положају. Духовна подела између народа Русије и Украјине у основи је геополитички пројекат, који има за циљ да само један поглед на свет добије право да командује</strong>

	<p style="border:0px none;padding:0px;">
		Храм Светога Саве је главна светиња српског народа, симбол духовне моћи народа, који је успео у временима тешких искушења да приведе крају ову вишедеценијску градњу. И ми се надамо да ће се храм веома скоро појавити у свој својој лепоти, како је био замишљен. И то што су Русија, руски мајстори, уз учешће руског народа, руске државе, Руске цркве дали тако значајан допринос украшавању овог храма за мене је велика част и радост. За мене је заиста радост што могу да представљам Његову светост патријарха московског и све Русије Кирила и да будем овде данас када се отвара нова страница сарадње између наших цркава, између наших народа, на путу ка завршетку посла на украшавању те главне светиње народа Србије, на месту не коме су некада давно биле спаљене мошти Светог оснивача аутокефалне Српске православне цркве, а где је сада велики тријумф православља. Храм Христа Спаситеља у Русији је такође поновно зидан у не баш најбоља времена за наш народ, у време великих економских тешкоћа и социјалних потреса. И упркос несрећама које су преживљавали народ и Русија, одвијао се препород тог храма, што је за нас био симбол непобедивости духовне моћи нашег народа. Сигурни смо да Храм Светог Саве представља то исто за сваког православног Србина – каже у разговору за „Печат“ протојереј Николај Балашов, заменик председника Одељења за спољне црквене послове Руске православне цркве који је као изасланик патријарха московског и све Русије Кирила боравио у Београду како би присуствовао потписивању Споразума о наставку руског учешћа у мозаичкој декорацији унутрашњости Храма Светог Саве на Врачару.
	</p>

	<p style="border:0px none;padding:0px;">
		<strong style="border:0px none;padding:0px;">Храм Светог Саве има двоструку симболику српско-руских веза. Крмчија Светог Саве темељ је руског законодавства, а сада Русија враћа Светом Сави и српству кроз осликавање Храма и помоћ на његовој изградњи. Да ли схватамо колико су дубоке и дуговечне српско-руске везе, те да ли смо ми, подразумевајући да се браћа међу собом добро познају, долазили у ситуацију да поједини Руси боље разумеју Немце, а поједини Срби западњаке?</strong>
	</p>

	<p style="border:0px none;padding:0px;">
		За нас Русе Срби су толико близак и толико сродан народ, тако да нам је тешко да се присетимо неког тренутка када то није било тако. Наравно, сећање човека се простире на неколико деценија његовог личног живота, а обухвата и то што је у детињству чуо од својих родитеља. Али ми осећамо да смо увек били браћа, јер имамо заједничке погледе на свет и заједнички систем вредности, који је, наравно, формирала наша православна вера. После комунистичке, совјетске Русије тренутак масовне спознаје сопствене суштинске припадности православној вери за многе моје земљаке био је везан за почетак бомбардовања Београда. То је било време када су сви схватали да су са Србима, да су за Србе, чак и људи који нису најбоље познавали историју и који се нису посебно интересовали за питања духовности, нити су посебно ишли у цркву. А зашто сте ви за Србе? Зато што смо православци. Врло добро се сећам како је управо тих дана 1999, на таласу тог огромног огорчења које је у Русији изазвало такво безакоње према братском народу, у нашем народу, који је до јуче био васпитаван у совјетском и у атеистичком духу, постојало уверење да смо ми православни. То је искуство које бих могао да поделим, оно што се десило за мог живота. Заиста, било је периода када политички односи између држава нису били баш блиски. И можда сваки од наших народа има неке тужне историјске успомене у том смислу. Али чини ми се да нас је изузетно зближило то што смо заједно преживели последњих деценија. И изузетно нас зближава то искуство препорода националног живота на основама формираним православном вером.
	</p>

	<p style="border:0px none;padding:0px;">
		<strong style="border:0px none;padding:0px;">Када је говорио о чувању сећања на византијску прошлост и њено наслеђе, Дмитриј Оболенски је тврдио да је оно још увек живо не само у удаљеним манастирима већ и у оној симболичној драми човековог спасења која се одвија још од почетка хришћанства. Уосталом, он је сматрао да је Свети Сава врхунски Византинац по духу. Да ли ми без обзира на географију по којој Византија припада Цариграду можемо говорити о Византији као цивилизацијском, вредносном моделу коме припадају наши народи?</strong>
	</p>

	<p style="border:0px none;padding:0px;">
		Без сумње је Цариград мајка и за нас и за Србе. А и Византија… Узгред, та се реч појавило много касније. Византинци су себе називали Ромејима. А шта је Византија у духовном смислу? То је тежња да се уреди државни живот и живот друштва на темељима православне вере у духу симфоније, односно немешања, већ међусобне сарадње, узајамне помоћи, узајамне подршке световне и духовне власти, државне власти и руководства Цркве. И тај идеал је увек живео у свести народа који су изашли из окриља византијске цивилизације, али се он развијао, и искуство који смо доживели је обогаћивало то схватање, допуњавало га и у извесном смислу кориговало. У 20. веку Русија је преживела искуство тоталитарног атеистичког режима. Наше носталгичне успомене о некадашњој, пре ће бити теоријској него стварној, симфонији сада су обојене и тим делом историјског искуства које смо преживели. Православна црква је у новим условима схватила колико је важно умети стајати на сопственим ногама без обавезног ослањања на подршку државе. Пошто смо прошли то искуство, ми смо добили нову лекцију о слободи и самосталности. Зато мислим да је нешто слично преживела и Српска православна црква у 20. веку, када је јединствена држава, чије су се границе поклапале с границама Цркве, престала да постоји, када су народи, сви они које је она сматрала својом децом, почели да међусобно ратују, када се ноћ мржње спустила на земљу која је толико векова била осветљена светлошћу хришћанске вере. Зато смо ми и Византинци, али смо такође и носиоци искуства које смо преживели и које је саставни део нашег духовног пртљага.
	</p>

	<p style="border:0px none;padding:0px;">
		<strong style="border:0px none;padding:0px;">Не могу да овом приликом не потегнем и питање светског православља данас? Где је оно, те какву тежину и последице може да изазове тзв. Вартоломејев раскол?</strong>
	</p>

	<p style="border:0px none;padding:0px;">
		Светско православље се данас налази у несрећном положају. Више очигледно нема јединствене Православне цркве. То што се догодило у Украјини нас је поделило. Ми видимо своју обавезу, пре свега у томе да будемо на страни прогоњених. Не можемо да пригрлимо оне који врше прогон и оне који стоје иза њих, и да говоримо да је Христос међу нама. То нас је, између осталог, принудило да прекинемо литургијско општење с Цариградском патријаршијом, с Црквом мајком. То је за нас био врло болан и мучан, али нужан корак. Видимо да то што се догодило у Украјини и што је, на молбу украјинских политичара, украјинских расколника и светских сила које су стајале иза њих, извршио патријарх Вартоломеј до данас није признала ниједна православна црква света. И то је знак наде за нас. И међу онима који нису признали поступак цариградског патријарха интензивније и јасније је своју позицију исказала СПЦ. То треба признати с великом захвалношћу. У име нашег патријарха, у име Сабора архијереја, велика хвала браћи Србима. Наша браћа у Украјини су с посебном захвалношћу примила такво директно, може се рећи не дипломатско већ хришћанско, пастирско, богословско исказивање СПЦ која је дала своју оцену онога што се десило.
	</p>

	<p style="border:0px none;padding:0px;">
		<strong>Како објашњавате наглашени интерес САД да се у Украјини створи нова црква? У којој мери је ово питање верско, а у којој геополитичко?</strong>
	</p>

	<p style="border:0px none;padding:0px;">
		Знате, код неких наших западних партнера постоји, рекао бих, ирационални страх од православља. А посебно способност православних да се уједињавају у заједнички цивилизацијски, духовни и културни простор из неког разлога код њих изазива бојазан. И то је што је Србија доживела пре двадесет година било је увертира за оно што је очекивало друге православне народе. Ето, више нема јединствене Југославије. И духовна подела између народа Русије и Украјине представља задатак људи који желе да ослабе наш духовни простор, наше јединство, нашу способност да се залажемо једни за друге. Уверен сам да је то у основи геополитички пројекат, који има за циљ да само један поглед на свет добије право да командује.
	</p>
	<strong style="border:0px none;padding:0px;">Да ли се у Украјини ради о покушају цивилизацијске конверзије? Да ли тек религиозно преумљење и брисање идентитета гарантује Западу заокруживање пројекта освојене  земље?</strong>

	<p style="border:0px none;padding:0px;">
		То што ми православни у свету имамо и духовне опоненте не треба да изненађује. На крају крајева, суштину онога што се догађа на овом свету Фјодор Достојевски је описао једноставним речима: „Ту се ђаво с Богом бори, а бојно поље су људска срца.“ Тужно је када нама православнима недостаје унутрашње јединство, то нас чини рањивим у односу на силе којима би требало да се чврсто супротстављамо.
	</p>

	<p style="border:0px none;padding:0px;">
		<strong style="border:0px none;padding:0px;">Да ли се у намерама Цариградске патријаршије назире још један циљ – припремање терена за политичке аспирације појединих земаља и стварање нове осовине западне алијансе – НАТО православља?</strong>
	</p>

	<p style="border:0px none;padding:0px;">
		Да, таква стремљења постоје код неких људи који на разумеју најбоље суштину наше православне вере, наше православне историје и цивилизације коју је створила наша вера. Истина је да су поједини политичари мислили да све православне цркве чија су седишта смештена на територији Европске уније треба да признају то што се десило у Украјини, али оне то нису учиниле. Мислили су да ће оне православне цркве и политички руководиоци одговарајућих народа, ако теже ступању у Европску унију или у НАТО, подржати ту иницијативу, али то се није догодило. То сведочи о чврстоћи и виталности наше вере и начина живота који је она формирала у односу на свет што нас окружује. Али паралелно с тим несумњиво је да продор политичке стихије у живот Цркве чини да се забораве канони, тера да се формирају такви модели црквеног устројства које наша православна црква вековима није познавала и чија је појава у хришћанском свету била разлог за први велики раскол 1054. године. До њега није дошло изненада, он је више векова постепено припреман. Заснивао се на конфликту везаном за учења о Цркви и власти у Цркви. Она која су постојала на Истоку, која су бранила оно што сада зовемо православном вером, и она која су се формирала на Западу. Где је значај првосвештеника, римског епископа био нарочито истакнут, а примат љубави је почео да се трансформише у власт над околним светом. Одатле проистиче и конфликт који постоји у Православној цркви данас. Ми заправо видимо понављање те исте старе болести која је некада довеле до отпадања древног Рима од читаве православне заједнице. Сада се пред нашим очима исто поновило с новим Римом.
	</p>

	<p style="border:0px none;padding:0px;">
		<strong style="border:0px none;padding:0px;">Да ли би тема неког будућег Свеправославног сабора било питање црквено-правне контроле над Украјином или одбрана догмата и осуда источног папизма?</strong>
	</p>

	<p style="border:0px none;padding:0px;">
		Наравно, ми сасвим јасно видимо да се у наше време поставља питање о природи власти у Цркви. Како га ми православци схватамо. Сада видимо да оно што су вековима бранили наши оци, укључујући и полемику с Римом, почиње да се ревидира, у корист сасвим другачијих еклезиолошких модела. Наравно, очигледно је да ми нећемо моћи да решимо и практична питања уколико не уведемо ред у нашој православној еклезиологији. Код нас је почело отворено да се проповеда учење о првом без једнаких. Тако нешто наша црква није познавала вековима. Очигледно, ако не разјаснимо шта заправо значи учење отаца, тешко ћемо решити и практична питања.
	</p>

	<p style="border:0px none;padding:0px;">
		<strong style="border:0px none;padding:0px;">Недавно је председник Сирије упозорио да трају припреме поделе Антиохијске православне цркве на два крила, сиријско и либанско. Колико је у овим покушајима видљив рукопис Запада?</strong>
	</p>

	<p style="border:0px none;padding:0px;">
		Потпис је добро познат: „Завади, па владај.“ Изазови за православно јединство ће постојати због провокација снага Запада у свим помесним православним црквама чија јурисдикција обухвата не једну националну државу већ неколико. Како се мени чини, Антиохијска цркве засад добро одолева таквом деловању. Али ко зна како ће се сложити политичке прилике наредних година и да ли ће се тамо јавити плодно тло за спровођење сличног раскола.
	</p>

	<p style="border:0px none;padding:0px;">
		<strong style="border:0px none;padding:0px;">Чини се да је, гледајући уназад, највише ентузијазма у екуменистичком покрету било деведесетих година када је деловало да ће идеја униполарног света потпуно заваладити. Данас у условима обновљеног хладноратовског расположења ова идеја је доживела неуспех. Да ли то говори да је екуменизам, изворно у служби Христове заповести „Идите и крстите све народе“, злоупотребљен као средство за разбијање националних идентитета православних народа?</strong>
	</p>

	<p style="border:0px none;padding:0px;">
		Реч екуменизам има превише значења. С једне стране, наравно, духовне тенденције које се одвијају у друштвеном и политичком животу у процесу глобализацији постоје и можемо их назвати том речју. С друге стране, процват и можда најбоље и најлепше време екуменских расположења и очекивања у животу Европе био је везан за почетак 20. века, за последице Првог светског рата, свест тог ужаса који се догодио европским народима, свест да је вера у прогрес била потпуно неоснована. Либерална теологија је генерално сугерисала да ће захваљујући таквом постепеном научном напретку људи почети да живе у врло хуманом свету и да ће то и бити остварење Христовог јеванђеља. Ништа од тога није остварено. И стремљење да се пронађу нове основе за заједништво и да се више не ратује било је тада моћна покретачка снага. Даље, дошло је до масовне сеобе православних народа. А мноштво наших Руса прогнаних из Русије нашло се у земљама Западне Европе. И то мешање до којег је дошло веома је погодовало међусобном упознавању. И испоставило се да су многи католици, протестанти видели да бројни источни шизматици нису тако ужасни како им се до тада то чинило. Дошло је до људских контаката и отварања искрене вере верујућих на Западу и на Истоку. У томе је било нечег дирљивог. Друга је ствар што су то можда биле помало наивне наде које су тих година гајили многи зрели и озбиљни људи. Навео бих ту и оца Сергеја Булгакова, од руских богослова, и многе друге, као што је отац Георгиј Флоровски. Многи истакнути богослови Православне цркве тог времена гајили су одређени оптимизам у вези с резултатима тог зближавања које је отпочело. Наравно, увек нам је било живо и још живи осећање да оно што је поделило Исток и Запад представља трагедију, да је хришћанска црква на тај начин доживела веома тешку непоправљиву несрећу, да једни другима недостајемо. И та интуиција на којој се заснива тежња за међухришћанским општењем је исправна интуиција – то је заиста тако. Исто је и сада. Ма колико да осуђујемо неправедност онога што се десило у Украјини, зар бисмо могли да се натерамо да заборавимо Цариград и да заборавимо све те векове заједно проживљене историје и духовно и богословско богатство које смо из тога примили, и да престанемо да доживљавамо као трагедију то што међу нама сада нема општења. Уз сво то негирање, уз сву ту огорченост коју у нама изазива канонско безакоње које се десило, оно не може да прецрта то што је постојало током многих векова. Ми то не можемо заборавити. Ми такође не можемо заборавити први миленијум наше историје кад смо сви били заједно.
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">13270</guid><pubDate>Sat, 30 Mar 2019 18:24:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;j&#x430;&#x440;&#x445; &#x41C;&#x43E;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x438; &#x446;&#x435;&#x43B;&#x435; &#x420;&#x443;&#x441;&#x438;j&#x435; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B;: &#x409;&#x443;&#x431;&#x430;&#x432; &#x458;&#x435; &#x43D;&#x430;&#x458;&#x432;&#x435;&#x45B;&#x430; &#x432;&#x440;&#x43B;&#x438;&#x43D;&#x430;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8j%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D1%86%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8j%D0%B5-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2-%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B0-%D0%B2%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0-r13255/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/314737.p.jpg.e25280436f05cf7e8197b503fa919649.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Дана 14. марта 2019. године, у четвртак прве недеље Великог поста, Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Господин Кирил служио је велико повечерје с читањем Великог покајничког канона преподобног Андреја Критског у Сретењском ставропигијалном мушком манастиру у Москви. По завршетку богослужења поглавар Руске Православне Цркве је одржао проповед.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	„Дух же цјеломудрија, смиреномудрија, терпјенија и љубве даруј ми, рабу Твојему.“ Овим речима свети преподобни Јефрем Сирин усмерава наша срца ка Богу с молитвом за стицање набројаних врлина. Међутим, треба обратити пажњу на то да љубав, која се у низу ових врлина налази на последњем месту, ово место не заузима зато што је то најмања врлина, већ напротив, зато што је најузвишенија и највећа врлина. То је највиши степеник на лествици врлина које воде у Царство Божије.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Свако на основу сопственог искуства зна колико је тешко имати љубав према ближњем у срцу. Крвно сродство и породичне везе стварају одговарајуће услове за то да човек открива своје срце ближњима. То се дешава и у животу породице, и у животу релативно малих група људи удружених заједничким идеалима, заједничким трудом, као на пример у монашкој заједници. Љубав је нешто прилично схватљиво и реално остварљиво. Али како заволети човека којег називамо ближњим, али који нам у ствари није ближњи? Где да узмемо снагу и како да учинимо да у нашем срцу заиста буде љубав, а не изнуђена жеља да волимо, иза које се заправо не крије ништа осим гордости и жеље да у очима људи стекнемо изузетно поштовање и захвалност?
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Да бисмо заволели човека треба да имамо добро срце. Постоји одличан начин да човек одреди да ли може да заволи другог човека, да ли љубав према ближњима може постати удео његовог живота или не. Свако може да одговори на ово питање: ако се у срцу не одазива бол другог човека, ако није могуће осећати састрадавање с другим човеком (не неким од најближих, већ с једним од оних које у црквеном животу називамо ближњима) – то значи да није могуће заволети ближњег.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Свети ава Доротеј је размишљајући на ову тему рекао једноставне речи које ће можда свакоме помоћи да по милости и благодати Божијој стекне љубав према ближњима. А савет аве Доротеја гласи: „Никоме немој чинити зло.“ Ово је први и обавезан услов. Никаква љубав не може да израсте на тлу које је нађубрено злом. То није хранљиво ђубриво, већ је то отров који убија људску душу. Ако човек чини зло свом ближњем, он није у стању да воли. И други услов, који је преподобни ава Доротеј врло јасно формулисао гласи: „Научи да чиниш добро.“ Немој чинити зло, већ учи да чиниш добро. Задај себи у задатак да чиниш добра дела у оној мери у којој је то могуће за тебе. Не треба да постављаш себи неоствариве задатке – али покушај да решиш најједноставније, полазећи од оних животних ситуација у којима се налазиш. И ако будемо успели да поставимо себи реалан задатак и да га испунимо, осетићемо изузетно дубоко унутрашње задовољство. Осетићемо способност да чинимо добро, а то значи и да волимо другог човека. Зато што љубав не расте на пустом месту, она расте само на тлу које је припремљено добрим делима, делима милосрђа, која називамо делима љубави.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Светоотачки свети су врло једноставни. Да бисмо их схватили не треба чак да завршавамо школске установе (иако је, наравно, добро школовати се, између осталог, у богословским школама, уколико је то могуће). Али никаква посебна знања човек не треба да има да би усвојио једноставне, али важне истине које нам преносе свети оци помажући нам да пронађемо пут ка усхођењу на највиши степен духовног савршенства – стицање у срцу љубави према нашим ближњима. Амин.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Православие.ру</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">13255</guid><pubDate>Fri, 29 Mar 2019 19:25:11 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x41D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x433;&#x440;&#x443;&#x434;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x438; &#x421;&#x43B;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x43C;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x413;&#x443;&#x440;&#x438;&#x458;: &#x417;&#x431;&#x43E;&#x433; &#x447;&#x435;&#x433;&#x430; &#x443; &#x434;&#x440;&#x443;&#x448;&#x442;&#x432;&#x443; &#x440;&#x430;&#x441;&#x442;&#x435; &#x430;&#x433;&#x440;&#x435;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430;, &#x430; &#x441;&#x443;&#x43A;&#x43E;&#x431;&#x438; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x430;&#x458;&#x443; &#x441;&#x432;&#x435; &#x441;&#x443;&#x440;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x458;&#x438;?</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%98-%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D1%87%D0%B5%D0%B3%D0%B0-%D1%83-%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D1%83-%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B5-%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B0-%D1%81%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B1%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D1%81%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8-r13254/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/328724681_314732.p(2).jpg.7aa8d39f9f23dea9f07e2bcd6be1a204.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Због чега се у данашње време чини толико злочина који се одликују невиђеном окрутношћу? Одакле се чак и код основаца ствара необјашњива агресија? Како да научимо да је искорењујемо из себе, да волимо ближње, да живимо у свету са људима, да умемо да разликујемо добро од зла – о томе разговарамо са архиепископом Новогрудским и Слонимским ГУРИЈЕМ, ректором богословије и Минску.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	- Ваше Преосвештенство, новински портали запрепашћују количином бруталних злочина, које не чине само одрасли већ и деца. Владико, шта се дешава са нама, због чега се толиком брзином мењамо на горе?
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- Окрутни злочини које извршавају деца су на жалост тужна реалност. Многи људи пораст дечијег преступа објашњавају погоршењем економске ситуације, жељом за лаком зарадом и невољама у породици. Све то је тачно али мислим да то није главна ствар. Неко немирно стање ума и душе данас је присутно у свим слојевима нашег друштва.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Погледајте шта се дешава око нас: последњих деценија у целој европској цивилизацији види се губитак моралних смерница, потенцирање на нормирању истополних бракова, усвајање и васпитавање деце од стране таквих „супружника“, пропаганда идеологије о сведопуштењу. Покренут је процес уништења традиционалног схватања породице и непоколебљивих духовних темеља на којима одувек почива људско друштво. Нормалност абнормалног се активно уграђује у људски ум.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Мас-медији и комуникација имају разорни утицај на личност повлачећи, пре свега слабашне дечије умове под паролама права и слободе, у мрежу зависности од наркотика и алкохола. Све то доводи до духовне деградације човека стварајући пораст злочина посебно међу малолетним лицима, која лако подлежу различитим утицајима са стране. То је спољашња страна проблема.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Али постоји и унутрашња. Још 1940. године преподобни Лаврентије Черњиговски је писао: „У последње време на земљи ће бити пропаст и „сирки“ ( тако је баћушка називао зле духове), сви они ће изаћи и биће у људима који се не буду ни крстили, ни молили, већ ће само убијати један другог...“. И заиста, када читаш новинске чланке имаш осећај да човеком, који је извршио убиство – смртни грех, руководи сила демонска. Понекад преступник ни сам не резуме због чега је то урадио. Дешава се да се он чак и не сећа својих поступака. Њиме преовладава сила таме, а не сопствена воља, што не изненађује: човек није заштићен молитвом, не одлази у цркву, не исповеда се и не причешћује Светим Христовим Тајнама, а то је наша најпоузданија заштита од утицаја демона. Осим тога, велики број младих људи виси на интернету, одушевљава се разним игрицама које их чине зомбијима, доносе агресију – компјутеру нису узалуд дали назив „ зомби кутија“.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Свеопшти пад морала, неверје, одсуство жеље за радом, а при том би да имају све, то убија душе, ствара окрутност и наводи људе да чине страшне смртне грехове.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- Али владико ми треба некако да се изборимо са тим, како не би пали у понор. Али како?
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- Наравно ситуација се не може исправити насилним методама. Школа „ под кључем“, обезбеђење са аутоматима, како је уведено у неким земљама, не даје позитиван резултат. Због тога само духовно образовање и развој појединца, као и раније, остаје главна заштита и помоћ у овом тешком послу.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Духовно и морално васпитање формира личност, благотворно делујући на све стране и форме узајамног односа човека са светом. Оно формира такве моралне осећаје као што су савест, дужност, вера, одговорност, заједништво и патриотизам. Истински верник, у чију се душу још од детињства утемеље духовне и моралне основе, увек показује милосрђе, жртву и способан је да прави разлику између добра и зла.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Изван Цркве и изван црквеног живота није могуће достићи основни циљ живота и васпитања. Главни циљ васпитања и образовања се не достиже влашћу Цркве над човеком већ начином живота прожетог духом Цркве и духом Православља.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- И наравно, Преосвећени Владико, циљ васпитања пре свега треба да буде припрема човека за вечни живот – у Богу и са Богом, да нам земаљски дани не пролазе узалуд и да смрт не постане духовна катастрофа?
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- Наравно. Свети Григорије Богослов каже: „Сећање на Бога је важније од дисања“. Од рођења човек треба да се спрема за вечни живот, јер ми не знамо када ћемо напустити земаљски.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Време је као река. Оно се бескрајно прелива из тренутка у тренутак и ма колико наш сат био тачан, време ће свакако за нас остати загонетним. Сат може да нам каже колико је сада сати, али не може да нам каже шта је то време.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Спајање простора и времена некада је довело А. Ајнштајна до једне од његових најневероватнијих претпоставки: очигледна разлика између прошлости, садашњости и будућности може бити ништа више од илузије. Као пример овоме, испричаћу вам једну причу.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Један монах је често ишао у шуму да се моли. Желео је да што дуже остане у самоћи разговарајући са Христом. Онда је једног дана, по обичају, подвижник опет отишао из манастира у шуму. Молио се, разговарао са својим вољеним Господом не примећујући време. Завршивши разговор за Њим , монах се вратио у манастир. Видевши да је манастирска капија закључана покуцао је, а врата му отвори неки непознати монах. Тада подвижник упита тог монаха: „ Ко сте Ви?“ А он му одговори: „ Ја сам вратар овог манастира, а Ви?“ – „ Ја сам отац Рафаило, један од братије“. – „ Ког манастира?“ – „ Овог манастира“. Вратар се зачуди: „ Ја живим у овом манастиру већ четрдесет година и последње две године имам послушање вратара. Никада међу братијом нашег манастира није био монах са именом Рафаило“. Тада је дошао ред да се изненади придошлица: „ Шта Ви то причате? Шта се дешава у нашем манастиру? Одмах ме одведите код игумана!“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Вратар и монах су кренули ка игуману и монах виде да тај игуман није његов старац, већ неки потпуно непознат њему човек. Овај игуман, схвативши да се десило нешто чудно, замоли оца Рафаила да каже ко је био његов игуман.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Монах одговори: „ Мој игуман је старац Агафоник“. Тада нови игуман посла библиотекара да погледа у манастирској архиви, да ли је некад у том манастиру био игуман, старац по имену Агафоник.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Прошло је много сати док се библиотекар није вратио и рекао: „ Па наравно, у нашем манастиру је био игуман по имену Агафоник, као и монах по имену Рафаило, али је то било пре петсто година“.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Игуман је затражио манастирску архивску књигу и прочитао је оцу Рафаилу имена осталих чланова његове братије. И тада је отац Рафаило узвикнуо: „ Да, да, то су сви оци мог манастира!“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Игуман је упитао оца Рафаила где је био све те године, а он му одговори: „Данас сам, као и увек, отишао у шуму да се помолим и да поразговарам са Господом Исусом. По завршетку молитве одмах сам се вратио у манастир, а у манастиру су ме дочекале све те промене. Остало ми је непознато“.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Тада је игуман окупио сву братију и испричао им о овом невероватном догађају, како је монах Рафаило чудним начином причао са Исусом не неколико сати, дана или чак година, већ столећима, која су му се чинила само као сати...
</p>

<p style="text-align:justify;">
	То се дешава када разговарате са људима које тако силно волите и које веома поштујете. Сати па чак и године пролазе као тренутци. Због тога, у првом плану васпитања треба да буде не привремене и пролазне, већ вечне истине, које су потврђене вековима и многим генерацијама.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- Ако би људи размишљали о вечности и о томе да ће једном морати да оду и да ће дати одговор пред Богом, злочина би несумњиво било мање, посебно убистава – страшног смртног греха. И жене би такође више размишљале о греху чедоморства у утроби...
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- Нажалост, у свету видимо обрнут процес. На пример, у Ирској рани абортуси су били забрањени, чак и у случају смртоносне патологије фетуса, за убиство детета у утроби је следила казна од 14 година затвора, а од ове године биће дозвољени абортуси до дванаесте недеље трудноће, па чак и касније – у случају угрожавања здравља мајке или присуства унутрашње патологије, са дијагнозом коју лекари често греше. Убијање је постало норма.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	И све дубље тонемо у страшне смртне грехове, човечанство се осетно котрља у потпуно лудило. У децембру прошле године у Немачкој је законом регулисан трећи пол. У изводима из матичне књиге рођених биће три колоне за уписивање пола: „ мушки“, „женски“ и „други“.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Становници Њу Јорка ће сада званично имати три опције за род у свом родном листу. Одговарајући законски пројекат потписао је градоначелник града. Зашто се онда питамо где идемо?
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Научници из Норвешке су током социолошких истраживања дошли до закључка да се ниво људске интелигенције постепено смањује. Упркос томе што се цивилизација у целини стално развија, човек не постаје интелектуално развијен: модерне технологије му не дозвољавају да размишља о многим проблемима. „ Са таквом динамиком коју видимо данас – изјавили су научници – човек ће ускоро бити на нивоу развоја мајмуна.“ Али најважније је то што човек у таквој „цивилизацији“ постаје духовно сиромашан, што и доводи до агресије и као резултат јављају се монструозни злочини.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Стога, да бисмо остали људи, треба да чувамо нашу духовну православну културу, да поучавамо себе и учимо нашу децу томе, треба да памтимо да смо ми деца Створитеља, створена по Његовом лику и сличности. Подобно томе свако треба да се остварује у свом најбољем светлу, да се развија и достигне своје савршенство. И нека нам Господ у овоме помогне.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- Спаси Господе, хвала Владико на садржајном разговору.
</p>

<p style="text-align:right;">
	<br><em>Са архиепископом Новогрудскими Слонимским Гуријем<br>
	разговарао је протојереј Вадим Кузмич</em>
</p>

<p>
	<br><em><strong>Извор: Православие.ру</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">13254</guid><pubDate>Fri, 29 Mar 2019 19:23:16 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x442;&#x443;&#x436;&#x438;&#x43B;&#x430; &#x41C;&#x438;&#x43D;&#x438;&#x441;&#x442;&#x430;&#x440;&#x441;&#x442;&#x432;&#x43E; &#x43A;&#x443;&#x43B;&#x442;&#x443;&#x440;&#x435; &#x437;&#x431;&#x43E;&#x433; &#x437;&#x430;&#x445;&#x442;&#x435;&#x432;&#x430; &#x434;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x438; &#x438;&#x43C;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B5-%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D0%B7%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B8%D0%BC%D0%B5-r13248/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/314421.p.jpg.d7b2c679c4b3d3a5cb45a3ee35dd535a.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Канонска Украјинска православна црква (УПЦ) поднела је тужбу против украјинског Министарства културе због захтева да се преименује и поново региструје, саопштила је служба за медије Обласног административног суда у Кијеву.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	У децембру је украјински Парламент усвојио закон који је тада потписао председник Петро Порошенко, према којем се канонска Украјинска црква и неколико других црквених заједница лишавају имена и морају се пререгистровати као Руска православна црква у Украјини.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Министарство културе Украјине је поставила 26. април 2019, Велики петак, као крајњи  рок до када Црква има да се преименује. УПЦ је изјавила у то време да намерава да се жали на закон Уставном суду Украјине.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	„Обласни административни суд Кијева примио је захтев Кијевске митрополије Украјинске православне цркве против украјинског Министарства културе да поништи налог о одобрењу верске експертизе за утврђивање списка верских организација које потпадају под одредбе 7. и 8. члана 12. украјинског закона `О слободи савести и о верским организацијама`, саопштила је служба за медије.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Суд је истакао да је УПЦ затражила да се призна као незаконито што је Министарство културе објавило на свом сајту списак верских организација које морају променити своје име укључујући УПЦ. „Питање отварања административних процедура по овом случају сада се решава“, саопштено је из суда.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Митрополија црногорско-приморска</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">13248</guid><pubDate>Fri, 29 Mar 2019 19:12:52 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x43B;&#x430;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x435;&#x441;&#x442;&#x438; &#x443; M&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x43A;&#x430;&#x442;&#x435;&#x434;&#x440;&#x430;&#x43B;&#x438; &#x443; &#x41A;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%83-m%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D1%83-%D0%BA%D0%BB%D1%83%D0%B6%D1%83-r13246/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/fb_img_1553539716462.jpg.3d8306bace1196bdf5672b71b0cd4a5f.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Прослава Благовести (по новом календару), патрона Митрополије клушке, одржана је 25. марта 2019. године у Саборној цркви у румунском граду Клужу.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Свету архијерејску Литургију служили су Митрополит клушки г. Андреј, Архиепископ арадски г. Тимотеј, Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан, Епископ марамурешки г. Јустин, Епископ северински и стрехајски г. Никодим, Епископ салашки жа г. Петроније, Епископ девски г. Гурије и Епископ викарни г. Тимотеј.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	На празник Благовести, Митрополија клушка је прославила 13-годишњицу васпостављања и 8-годишњицу устоличења митрополита Андреја, домаћина сабрања. Том приликом митрополит Андреј одликовао је епископа Лукијана орденом Крста Трансилваније за истакнуто и искрено пријатељство и сарадњу са Митрополијом и Богословским факултетом у Клужу.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Светој Литургији поред мноштва верног народа присуствовали су и представници државне власти, војске, научног и културног живота Румуније.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У пратњи протојереја-ставрофора Маринка Маркова и јеромонаха Варнаве (Кнежевића), владика Лукијан је посетио најзначајније манастире Митрополије клушке.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">13246</guid><pubDate>Fri, 29 Mar 2019 19:09:40 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x435;&#x43B;&#x435;&#x433;&#x430;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; &#x412;&#x430;&#x441;&#x435;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x448;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x435;&#x442;&#x438;&#x43B;&#x430; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x448;&#x438;&#x458;&#x443; &#x430;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D1%83-r13223/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/emmanuel-adamakis_1-750x375.jpg.de7c1b33e34916114f621cdd81b497c7.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Митрополит француски Емануил је у Либану од прошле среде, где води разговоре са верским властима те земље заједно са митрополитом адранопољским Амфилохијем. Патријарх антиохијски и свег Истока Јован пожелео је добродошлицу делегацији Васељенске Патријаршије у манастиру пророка Илије. У пратњи Његовог Блаженства били су митрополит Ливанске горе Силуан (Батрун) и епископ хрисопољски Константин.</strong></em>
</p>

<p>
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Две стране су разговарале о питањима од заједничких интересовања и о међуправославним односима. Патријарх антиохијски је испоручио најтпоплије поздраве патријарху васељенском Вартоломеју.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Састанак са јерменским киликијским патријархом Арамом такође је одржан у пријатној атмосфери. Разговарали су о проблемима хришћана на Блиском истоку, посебно о напретку билатералног богословског дијалога између Православне Цркве и древних (оријенталних) Цркава.
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	<em><strong>Извор: Ромфеа (са енглеског Инфо служба СПЦ)</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">13223</guid><pubDate>Mon, 25 Mar 2019 19:55:20 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x434; 449 &#x441;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x45A;&#x438;&#x445; 447 &#x43E;&#x441;&#x442;&#x430;&#x43B;&#x438; &#x441;&#x443; &#x432;&#x435;&#x440;&#x43D;&#x438; &#x43A;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BE%D0%B4-449-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%9A%D0%B8%D1%85-447-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D1%83-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8-r13222/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/314321.p.jpg.45204b11756fc1eab29d0501b3a2dcb1.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Упркос тромесечним прогонима, претњама, одузимању цркава и обећањима материјалних добара, свештенство Черновичко-буковинске епархије канонске Цркве остало је верно свом предстојатељу, Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију. Како јавља сајт ове Епархије, само два свештеника прешли су у расколничку цркву, док је њих 447 остало верно Цркви Христовој и заклетви коју су положили на рукоположењу.</strong></em>
</p>

<p>
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У јануару месецу ове године свештенство Архијерејског намесништва Герце тражило је од локалних власти да обуставе прогон свештенства канонске Цркве: „Ми хоћемо да исповедамо веру коју нам је Христос оставио. Остајемо верни Господу Богу, Нашој канонској УПЦ оличеној у Његовом Блаженству митрополиту Онуфрију и хоћемо да служимо, пре свега, Богу, православном украјинском народу и остајемо у молитвеној спони са свеукупним православним канонским светом,“ каже се у том апелу.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: Orthochristian (са енглеског Инфо служба СПЦ)</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">13222</guid><pubDate>Mon, 25 Mar 2019 19:53:37 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41B;&#x438;&#x442;&#x443;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430; &#x443; &#x41A;&#x438;&#x458;&#x435;&#x432;&#x43E;-&#x43F;&#x435;&#x447;&#x435;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x43B;&#x430;&#x432;&#x440;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8-r13221/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_03/liturgiya-pecherskih-svyatih-22.jpg.600d92fefa3fd4bab05d84be21e5e1f3.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Његово Блаженство митрополит украјински Онуфрије одслужио је Литургију у част преподобних Антонија и Теодосија у Кијево-печерској лаври. Саслуживало му је више архијереја ове свете Цркве, као и свештенослужитељи манастирског братства.</strong></em>
</p>

<p>
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	За време службе Владика је изложио православно учење светог Григорија Паламе о нетварној таворској светлости, а и о подвигу преподобних печерских отаца који су се уздигли од овоземаљских блага ка сазерцању те светлости.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	На Литургији је узнета сугуба јектенија за мир у Украјинин и за јединство Православне Цркве. Такође су прочитање прозбе и молитве за аутистичну децу. По благослову митрополита Онуфрија, таква молитва је читана и у свим другим храмовима и манастирима УПЦ.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: Патриархиа.ру (с руског Инфо служба СПЦ)</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">13221</guid><pubDate>Mon, 25 Mar 2019 19:52:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
