Ових дана верници су после 50 година могли прићи румунском скиту Светог Јована Богослова у Јорданској долини. Разлог за ово је био тај што је цело то подручје било минирано. Простор око цркве и у цркви очишћен је од мина, па је архимандрит Теофило са свештеницима могао да уђе у њу и чита молитве. Он је изјавио да у њој молитве нису узношене читавих 50 година, јер је све било затворено будући да је сав тај крај био под минама.

Скит светог Јована Богослова доводи се у везу са животом светог Јована Јакова Хозивита који је рукоположен у договору Јерусалимске и Румунске Патријаршије с тим да служи овде као игуман, а што је он чинио од 1947. до 1952. г. У цркви су пронађене богослужбене књиге, иконе и богослужбене утвари. Међутим, на иконостасу није било икона, врата су била изваљена, а носећи стуб у цркви пао је за време бомбардовања 1967. године. Након што  цео тај крај буде разминиран, поклоници ће моћи да посећују овај скит.

Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо служба)

Издавачки црквено-научни пројекат Московске патријашије "Православна енциклопедија" објавила је књигу о историјији уједињења Кијевске митрополије и Московске патријаршије (Руске православне цркве) 1868. Књига доноси збирку углавном до сада непубликованих докумената из Цариграда, Москве и Кијева, које показују да је уједињење не само спасло украјинско православље од тешког положаја у ондашњој Пољској и Литванији, него је омогућило и моћан развој богословља и образовања у јединственој Светој Руси.

Насупрот тврдњама садашње управе Цариградске патријаршије да је Кијевска митрополија 1686. била само привремено и ограничено додељена на управу московском патријарху Јоакиму, јасно се доноси Саборски акт којим је је одређено да Кијевска митрополија "буде потчињена Светом престолу московском", дакле патријарху Јоакиму и његовим прејемницима. Овај акт до скоро није оспоравала ниједна Помесна црква.

Књига доноси 276 изворних докумената из периода 1676-1686. и више истраживачких радова.

Припремили су је историчари Руске академије наука и пројекта "Православна енциклопедија".

Писац предговора, митрополит волоколамски Иларион, изарзио је наду да ће књига значајно допринети разумевању једног од најважнијих догађаја у историји Руске цркве.

Руска православна црква у Аустрији радује се рукоположењу новог свештеника. Наиме,  архиепископ Антониje (Севрјук) рукоположио је 22. маја 2019. ђакона Георгија Рјашка за свештеника у Саборнојцркви Светог Николаја у Бечу.

Рјашко је рођен 1992. године у западној Украјини, а богословске студије завршио је у Кијеву, а од 2013. једном делом у Бечу. Године 2017. рукоположио га је за ђакона тадашњи аустријски епископ Тихон (Зајцев) у Бечу.  Нови свештеник ће пастирствовати у Аустрији. Тренутно при саборној цркви св. Николаја служи девет свештеника и три ђакона. Настојатељ Саборне цркве је протојереј Владимир Тисхук.

Сматра се да је број руских православних верника у Аустрији око 40.000. Заједницу чине верници различитих националности, који углавном живе у Бечу. Епархија Руске православне епархије је основана 1962. године и званично призната 2013. године. Седиште епископа је Николајевска Саборна црква у трећем округу у Бечу. Друге правно признате руске православне парохије налазе се у Грацу и Линцу. Епархија је под јурисдикцијом Московске Патријаршије. Од краја 2017. епископ Антоније (Севрјук) је епархијски архијереј Аустрије.

Још једна руска православна црква постоји у Салцбургу. Она не припада Епархија бечкој и аустријској Московске Патријаршије, већ Епархији берлинској и немачкој Руске православне заграничне Цркве.

У Бечу је 17. маја 2019.г. одржано свечано отварање Музичке школе "Сергеј Васиљевич Рахмањинов" при Руској православној саборној цркви Св. Николаја. Сама школа постоји од 2017. године, али до сада није имала редовне просторије. Сада су оне закупљене у Маркхофгасеу у трећем округу Беча. Осветио их је архиепископ Антоније; чину су присуствовали представници Руске и Белоруске амбасаде.

Извор: Катпрес (с немачког Инфо служба СПЦ)

Црквени проблем у Украјини који је у току требало би да реше све помесне Цркве заједно, а не свака појединачно, рекао је јуче у у интервјуу Ромфеи Његово Блажентво Архиепископ Кипра Г. Хризостом.

Упитан да ли сматра да грчке цркве треба да буду прве које ће признати расколничку „Православну Цркву Украјине“, Архиепископ Хризостом је подвукао да „једнострана одлука не би била од користи, а последица би била оно чега се плашим. Ја сам, такође, могао да донесем одлуку у корист једне или друге стране, али сам схватио да би то било погрешно. Због тога то нисмо учинили.“

У међувремену, расколници отворено очекују да Црква Грчке буде међу првима која ће их признати, а један архимандрит Цркве Грчке, Епифаније (Димитрију) ће, овог викенда, бити рукоположен за епископа расколничке цркве, како сазнаје Унија праволавних новинара [Union of Orthodox Journalists].

Кипарски Свети Синод је објавио саопштење о проблему Украјине у коме критикују руско прекидање општења са Цариградом, али такође изражавају и озбиљне резерве о украјинским расколницима који су од стране Цариграда примљени без канонског рукоположења.

Он, такође, сматра исправним и праведним то што ниједна помесна Црква није заузела став било у корист Цариграда или Москве. У супротном, „имали бисмо коначан раскол, са математичком прецизношћу,“ додао је Архиепископ.

Значајно је да он није оптужио ниједну Цркву да је стала на страну Москве, као што грчки и украјински медији нашироко оптужују Српску, Пољску, Чехословачку и Антиохијску Цркву, да су стале на страну Москве из политичких разлога. Његова Светост, Патријарх српски Иринеј и његово блаженство Митрополит Сава Пољски, пак, нагласили су да је њихова одлука да не признају украјинске расколнике, утемељена искључиво на канонском предању Цркве.

Потребно је да све укључене стране имају у виду једино добро Цркве, а не сопствене интересе, нагласио је кипарски Предстојатељ. „Црква је једна, и сви морамо да помогнемо да се придигне. Морамо чувати православље као зеницу ока“ – рекао је он.

Архиепископ Хризостом је преузео улогу посредника међу Црквама уместо Патријарха Вартоломеја, посећујући предстојатеље братских помесних Цркава као би координисао и пронашао одрживо решење за кризу са којом се Црква суочава. У интервјуу је поменуо да су његове недавне посете предстојатељима Србије, Бугарске и Цркве Грчке добро прошле и да их је предузео са благословом Патријарха Вартоломеја.

Према његовом мишљењу, Москва и Цариград не треба да у дијалог улазе саме, већ да, када буде право време, у дијалог треба да се укључе све Цркве, што он настоји да олакша.

Такође је објаснио да је идеја да посети друге предстојатеље настала у разговору са Његовим Блаженством Архиепископом албаснким Анастасијем, који није био у могућности да му се придружи због здравствених проблема.

Архиепископ Хризостом је такође најавио да ће га током следеће недеље посетити Његова екселенција Митрополит Иларион Волоколамски, председавајући Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије.

„Не знам шта он жели, али будите сигурни да ћу му директно одговорити“ – нагласио је Архиепископ.

У закључку, Архиепископ Хризостом је рекао како је сигуран да ће Бог благословити рад Цркве на решавању проблема, који се предузима са вером и љубављу, и у интересу читаве Цркве.

Извор: Теологија.нет

У Кузбаској богословији Руске православне цркве у сибирском граду Новокузњецку, одржана је Међународна научна конференција на тему мисионарског рада Свете браће Кирила и Методија – словенских просветитеља.

Управо на дан кад православна Црква прославља ове светитеље, скуп је почео молитвом у школском храму, а настављен сесијама у конференцијској сали богословије. У раду овог скупа учествовали су богослови, филолози и историчари из Русије, Пољске и Црне Горе, као и представници православне и римокатоличке цркве.

У првој сесији овог научног скупа, своја излагања су имали професори Цетињске богословије СПЦ: протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор, и протојереј Арсеније Радовић.

Отац Гојко је говорио на тему „Први плодови мисионарског рада Свете браће – на словенском југу“, док је отац Арсеније излагао на тему „Штампана издања јужнословенских богослужбених књига“. Њихова предавања је преводио г. Аполон Мишченко, такође професор Богословије Светог Петра Цетињског.

Представници Цетињске богословије остаће у сестринској Кузбаској богословској школи до недјеље, како би узели учешћа у заједничком васкрсном богослужењу.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Извор: Патријархија.ру

Председник Руске Федерације В.В. Путин, на састанку у Кремљу, честитао је Његовој Светости патријарху моковском и све Русије Кирилу имендан, преноси Патриархи.ру.

„Желим да Вам честитам имендан и истовремено да захвалим на заједничком раду на јачању земље и, наравно, на Вашем доприносу снажењу Руске Православне Цркве, а тиме и снажењу читаве наше земље, све Русије. Велика Вам хвала,“ рекао је Председник државе.

„Постоји само једна жеља - Ваши најближи сарадници не желе ово да Вам кажу, а рећи ћу ја: Прилагодите свој дневни план рада у правцу растерећења,“ додао је В.В. Путин.

Као одговор на то, Предстојатељ Руске Православне Цркве захвалио је Председнику на љубазним речима и на „дивном нивоу сарадње, узајамности која се сада одвија између Руске државе и Цркве“ уз непосредно учешће Председника државе.

„Много добрих дела се остварује, и може се видети голим оком. Зато мислим да све то што се дешава у овом делу друштвених и црквених односа, све то доприноси снажењу живота нашег народа, духовног живота, и неговању мира, напретка и процвата нашег друштва“, рекао је Његова Светост Патријарх Кирил.

Извор: Патриархиа.ру (с руског Инфослужба СПЦ)

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, Ректор Цетињске Богословије и професори протојереј Арсеније Радовић и Аполон Мишченко на празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског боравили су у Кемерову гдје је Митрополит кемеровски и прокопијевски Аристрарх са свештенством и вјерним народом служио свету Литургију у древном храму Светог Николаја. Њему су саслуживали и отац Гојко Перовић и отац Арсеније Радовић.

Митрополит Аристарх, који је радо виђен гост у Црној Гори, поздравио је драге госте, представио их вјерном народу и у својој архијерејској проповиједи говорио о нераскидивим историјским и духовним везама наших помјесних цркава. Митрополит је посебно нагласио потребу да ми православни морамо радити на очувању јединства Православног свијета и Цркве којој припадамо и коју исповиједамо као једну, свету, саборну и апостолску.

У име присутне делегације протојереј-ставрофор Гојко Перовић заблагодарио је Господу и Светом Николају на овом дару, сусрету и служењу Свете Литургије, пренијевши поздраве Митрополиту Аристарху, свештенству и вјерном народу његове епархије од Високопреосвештеног митрополита Амфилохија и преосвећеног епископа Јоаникија.

Кемеров је сибирски град који броји око 550.000 људи, административно је сједиште Кузбанске регије и релативно је новијег датума. Храм Светог Николаја у коме је служена служба је ипак древни, преживио бошљевички терор и мјесто је гдје се вјерници ове епархије радо сабирају на празник Светог Николаја.

Ректор и професори Цетињске Богословије након Литургије упутили су се у Новокузњецк, гдје ће у тамошњој Богословији учествовати на Научном скупу о Светом Кирилу и Медотију који почиње данас, 22. маја 2019. године.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

17. маја у Византијском Музеју у престоници Кипра, Никозији, свечано је отворена изложба фотографија ‘Боје Православља. Кипар – Пољска’.

Организатор изложбе је међународни сервис православних фотографија, који су основали православни Пољаци, orthphoto.net у сарадњи са Кипарским друштвом фотографа и Византијским Музејом.

Изложба се састоји од 90 табли расподељених између обе држве. На свакој табли налази се неколико слика, укупно 200. Кипарски део престављају фотографије из такмичења 2018. године, на чијој је основи Пољска Православна Митрополија издала албум ’Боје Православља: Кипар’. Пољски део је направљен од материјала скупљаних већ годинама.

Изложбу су благословили поглавари Кипарске и Пољске православне цркве: архиепископ Хризостом II и митрополит Сава. Њен циљ је представљање аутентичног Православља виђеног очима фотографа; побољшање сарадње двеју помесних цркава;  и сведочење, да Православна црква нема граница и сједињује све људе који желе Спасење.

На отварању изложбе певао је пољски хор "Каладники" из Војнова и Византијски Хор Архиепископије Кипра.

Изложба је отворена до 12. јуна.

Васкршњи тропар на пољском и црквенословенском на отварању изложбе:

Извор cerkiew.pl; превод pouke.org; слике Jarosław Charkiewicz

Данас у Атини посредник за решавање проблема насталих у Православљу давањем Томоса украјинским расколницима, кипарски архиепископ Хризостом II састао се са поглаваром Атинске архиепископије Јеронимом II.

Састанак иза затворених врата, како преноси Ромфеа, трајао је пуна два сата.

Након састанка архиепископ кипарски Хризостом нагласио је да су предстојатељи дужни да пажљиво размотре питање очувања црквеног јединства, јер је грех против њега, грех против Бога. Интереси Цркве увек треба да буду на првом месту.

Са тим се сагласио атински архиепископ Јероним, подвлачећи да као људи правимо грешке, али их по милости Божијој и превладавамо.

Очекује се да ће кипарски архиепископ г. Хризостом у најскорије време план за решавање украјинске црквене кризе да изложи патријарху московском и све Руси г. Кирилу.

Иако је протеклих месеци усвојила неколико закона усмерених против канонске Украјинске Православне Цркве, украјински Парламент, Врховна рада, није исказао подршку законском предлогу којим би се канонској Цркви забранила служба војних капелана.

Између 14. и 16. маја 2019.г. било је шест неуспелих изјашњавања по нацрту закона бр. 10279 о регулисању капеланских служби у оружаним снагама Украјине и у другим војним формацијама, које је предложио бивши председник Порошенко, преноси Институт за верске слободе.

Штавише, Порошенко није имао консултација са Све-украјинским саветом Цркава и религијских организација пре него што је поднео нацрт закона бр. 10279. Истовремено, пред Парламентом се налазе предлози закона бр. 10244 и бр. 10244-1 о војном свештенству, на којима се радило у протекле три године у координацији са разним верским заједницама и стручњацима, посебно са Саветом за пастирско старање при Министарству одбране.

Информативно-образовно одељење Украјинске Цркве подсећа да је тенденција да се пружи приоритет расколничким групама и унијатима при постављању војних свештеника, супротно жељи самих војника, почела пре неколико година. Црква је у априлу 2017. обавештена да Генералштаб одбија да прихвати да у војсци раде канонски православни свештеници. Године 2018. сви команданти су добили званичну директиву да не упошљавају капелане УПЦ.

У септембру прошле године је народни посланик и председник Пододбора за безбедност и одбрану И. М. Береза предложио забрану деловања канонске Украјинске Православне Цркве "на територији свих војних јединица, укључујући и пограничну службу, Националну гарду и службу безбедности".

Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)

Његово Блаженство патријарх александријски и све Африке Теодор II допутовао је у архипастирску посету централној Танзанији у среду, 15. маја 2919. Ово је његова друга патријарашка посета, пошто је претходно посетио ову земљу 2007. године.

Њега су дочекали на аеродрому у Дарес Саламу епископ арушки и централнотанзанијски Агатоник, представници локалне власти, председник и чланови Грчке заједнице Танзаније.

Следећег дана, 16. маја, Његово Блаженство је осветио цркву Светог Пајсија Светогорца и Светог Светог Луке Исцелитеља у селу Масеге у јужној Танзанији, а следећег дана је обавио чин освећења врата порте цркве Преображења Господњег и Светог Порфирија Кавсокаливитиса  у селу Игагитунгу у централној Танзанији.

Други велики духовни догађај збио се 17. маја када је Патријарх Теодор служио последовање крштења 350 Танзанијаца у православном Мисионарском центру у селу Кидамали. У чину крштења суделовали су епископ Агатоник, епископ Гулуа и Источне Уганде Силвестар и епископ малавијски Фотије.

Извор: Православие.ру (са енглеског Инфо служба СПЦ)

Преко хиљаду поклоника из Архиепископије Романа и Бакауа походило је манастир Путну заједно са својим архиепископом Јоакимом у среду, 15. маја 2019. године, на прославу светог Јакова Путне.

"На 300-годишњицу рођења Светог Јакова из Путне Доња обитељ је допутовала у Горњу обитељ", рекао је игуман манастира Путне, архимандрит Мелхиседек Велник, док је уручивао архиепископу романском икону самодржавног кнеза Светог Стефана Великог.

Свечану Божанску литургију је служио митрополит молдавски и буковински Теофан уз саслуживање архиепископа сучеавско-радаутског Пимена, архиепископа романско-бакауског Јоакима и викарног епископа Архиепископије Јаши ботосански Калиник.

На крају Божанске Литургије приказан је ДВД посвећен масакру код Фантана Албе 1941. године.

Извор: Basilica.ro (са енглеског Инфо служба СПЦ)