На празник Вазнесења Господњег, а шестог дана посете Антиохијској Патријаршији, 6. јуна 2019. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј са делегацијом Српске Правослане Цркве посетио је Митрополију бејрутску и Високопреосвећеног Митрополита г. Илију.

У седам часова по локалном времену Његова Светост Патријарх г. Иринеј, Високопреосвћени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован и чланови делегације, присуствовали су светој Литургији у Баламандском манастору Успења Пресвете Богородице.

На прозбе јеромонаха и јерођакона, одговоарао је хор Богословског факултета Баламандског универзитета. 

После свете Литургије делегација је кренула у правцу Бејрута, који се налази око осамдесет километара јужно. Као што је било у плану и протоколу, патријарх Иринеј и српски архијереји заједно са патријархом Јованом сусрели су се са председником Либана г. Маjклом Ауном. Сусрет црквених великодостојника са председником државе прошао је у најбољој могућој атмосфери.

Из Председникове палате делегација Српске Православне Цркве упутила се ка Светогеоргијевском саборном храму Митрополије бејрутске у центру града. Ту нас је дочекао крстоносни протопрезвитер Нектарије Хаиралам, старешина храма, и у кратким цртама изложио историју те светиње, назвавши је Мајком црквом града Бејрута, будући да је основана још у четвртом веку. Катедрала је више пута рушена и обнављана. Занимљив податак је и тај да је Свети Роман Слаткопојац једно време певао у том храму и из њега се упутио у Цариграду. Храм има три олтарске апсиде, тј. три престола, централни и по један мањи са северне и јужне стране. Цетрални је посвећен Светом великомученику и победоносцу Георгију, северни Светом пророку Илији, а јужни Светом оцу Николају Мирликијском. За време грађанског рата (1975. године) широм Либана је рушено, а највише у Бејруту, па је и катедрала Светог Георгија порушена до темеља, као и све зграде у ближој и даљој околини. Главне и најжешће борбе водиле су се око катедрале. Већина икона и део иконостаса украдени су. Запаљени су делови иконостаса из 18. века. Реконструкција је отпочела 1994. године и после седамнаест месеци ископавања откривени су многи археолошки слојеви који су омогућили да се установи историјски развој изградње цркве, као и читаве околине, у последњих неколико векова. Наредне године Митрополит бејрутски Илија објавио је планове за обнову ратом разрушене катедрале. Прва фаза рестаурације почела је 1998. године, под надзором комисије на чијем челу је био Гасан Туени. Звона катедрале огласила су се поново 15. децембра 2003.

Убрзо затим, отац Нектарије је повео делегацију у обилазак Археолошког музеја који се налази испод Саборног храма Светог Георгија. Године 1994. археолошким ископавањима у катедрали Светог Георгија и у самој близини храма, а пре почетка радова на рестаурацији, рекао је отац Нектарије, откривени су многобројни предмети и остаци из јелинистичке, римске, византијске, средњовековне и отоманске ере. Све је сачувано, заштићено и касније изложено у овом црквеном музеју, који дневно посети више стотина туриста.

Из катедрале се делегација Српске Православне Цркве упутила у банкет халу оближњег хотела, где је уприличена трпеза љубави у присуству високих званица из друштвеног и политичког живота током које се присутнима обратио патријарх Иринеј:

-Ваше Превасходство председниче Либана, Ваше Блаженство Патријарше антиохијски Јоване, Уважени представници Цркава Либана, Ваше екселенције господо министри, Ваша Високопреосвештенста и Преосвештенства, Екселенције господо амбасадори, драги гости,

Данашњи дан за мене лично и делегате који ме прате јесте историјски празник и историјски догађај. Он није значајан само за мене лично, него и за односе наших народа, српског, сиријског и либанског. Овакав сусрет представника Цркава са представницима држава толико  је важан и толико потребан за данашње време. Нажалост, народи су подељени разним расколима и непријатељствима, услед људских слабости.

Овај састанак је веома вaжан и за све наше Цркве, јер Црква у овом времену има веома значајну улогу, јер у њој се људи уче како да поштују и испуњавају речи оних који воде народ. Црква је ту да нарочиту реч предочи народу, да позове народ, да му стави у задатак да негује пријатељске односе једних са другима, што није теорија,  већ је пракса Цркве и религије од када постоји човек.

Зато данас када народи воде сукобе и борбе, Црква има одлучујућу улогу да посаветује свој народ, и свакога човека без обзира на његову националност, на степен његове културе, на боју коже: да у сваком човеку види брата свога. Данас многи кажу да не верују у Бога, јер Га не виде, али је истина да је Бог у свакоме човеку, Он је у све нас усадио лик свој као икону своју. И ако ко жели да види Бога, нека погледа у лице ближњег свога и видеће Створитеља његовог.

Данас су нам потреби сусрети и дијалози. Када се ближе упознамо, онда другачије гледамо на човека као на личност и његову улогу у свету. Неопходно је да уместо што водимо ратове, изграђујемо међусобно разумевање међу народима, као и да нарочито у Црквама разговарамо и упознајемо једни друге. Сви се проблеми решавају за столом, у разговору, чиме се избегава сваки ратни неспоразум.

Ми смо се много обогатили овом посетом Сирији и сада Либану. Сусрели смо честите људе са ванредним карактерима и душама; упознали смо се са добрим и  искреним пријатељима. Кад би овако поступали сви политичари који воде државе, зацело не би долазило до ратова. Поред многих ствари које смо доживели, мене лично су посебно одушевили односи међу људима, човека с човеком. Како је лепо видети када хришћанин и муслиман и чланови  друге религијске заједнице контактирају и разговарају као људи и решавају све проблеме разговором!

Видели смо задивљујуће ствари и у Сирији и у Либану, древне градове, древну културу, старе грађевине и древне светиње - све нас је то одушевило, сазнали смо њихову славну прошлост. Из овог разлога, правило је: то што смо наследили дужни смо и чувати  убудуће. Видели смо многе светиње, културне вредност које су у ратовима уништене, а остали су само трагови те некадашње њихове лепоте и вредности. Нема више тога народа, али да је било споразума, човечног разговора, зацело не би било онога што су ови народи у прошлости доживели. Зато морамо да се поучимо историјом и прошлошћу и да изграђујемо бољу и светлију будућност, али у заједници једни с другима. У смислу да ћемо живети хиљаду година! Наш живот је врло кратак и зато треба да га проживимо као људи. Наш предшественик Патријарх Павле је често опомињао: „Будимо људи“, па и данас многи цитирају овог значајног црквеног великодостојника у смислу  да будемо оно што Бог жели да будемо.

Хвала Вам на топлом гостопримству, хвала и на речима које смо чули једни о другима! Ово пријатељство носићемо за свагда у свом срцу, и све што смо видели и доживели пренећемо нашем српском народу  - да зна да има доброг народа и доброг света који живи на овој планети, који жели оно што је најбоље за човека. На свему хвала! Остајем са  жељом да наш сусрет не буде последњи, да се сусрећемо, упознајемо и посећујемо једни друге и гајимо  трајно пријатељство међу нама.

После ручка уприличена је посета двору Митрополије бејрутске. Литија је кренула од двора до храма Светог Николе, а све у част Његове Светости Патријарха српског  Иринеја. Још један величанствен дочек, још једно изненађење у низу, још један доказ љубави наших домаћина! На стотине деце стајало је са леве и десне стране. Деца су била обучена у извиђачке униформе, узраста од 7 до 17 година. Двориште Митрополије било је мало за толико осмеха и живота на једном месту. На челу колоне био је дувачки оркестар за тридесет и вишр музичара, такође омладинаца. У средини, а иза оркестра, ишли су дечаци, чтечеви, обучени у стихаре, носећи рипиде и барјаке, а иза њих по двојица у пару ходили су свештеници и монаси целе Митрополије бејрутске. Заиста величанствен призор као и сам доживљај. На крају колоне, тј. литије био је наш патријарх Иринеј. На себи је имао зелену мандију, на глави белу пану, у руци крст којим је благосиљао, а иза Свјатјејшег нешто мање од ”пола града”…

Један од свештеника, а док смо чекали да поворка крене, испричао ми је да је храм у који идемо посвећен Светом Николи. Храм је такође био порушен за време грађанског рата у Либану. Митрополит бејрутски Илија је почео са обновом 1991. године. Ова црква је двоспратна. Једна у приземљу је реплика старе цркве, а друга, тј. изнад је централни храм где се свакодневно богослужи. Оно што карактерише овај храм, а у шта смо се убрзо уверили, јесу прелепи мермерни иконостас и византијске иконе.

Наш домаћин, Митрополит бејрутски г. Илија обратио се Свјатјејшем Патријарху г. Иринеју после доксологије:

-Ваша Светости Патријарше српски, Ваше Блаженство Патријарше Јоване Х, Ваше екселенције министри и амбасадори, драга браћо и сестре,

На самом почетку пожелео бих Вам добродошлицу. Добро дошли у главни град Бејрут, у Бејрутску Антиохију. Ваш долазак, Ваша Светости, доноси нама и нашем народу благослов, благослов народу који носи Крст Господа нашега. Не можемо а да не поменемо Светога Саву, који је био отац Ваше вере, Вашега народа, који је учинио да  Ваша Црква засија блиставом светлошћу и постане неразорива стена. Такође је и Свети Сава 1233. године прошао кроз нашу Антиохију. А данас нам долазите Ви, Ваша Светости, као његов наследник на престолу, да узнесете молитве у богоспасаваној Митрополији бејрутској. Овде је проповедао Јеванђеље Христово један од Седамдесеторице апостола. Његово име се помиње у посланици Светог апостола Павла, Кварт. 

Ви имате своје светиње на Косову, имате Цркву која је очувана на Косову, а наша је свагдашња молитва и жеља да имамо добре везе између наших Цркава и да будемо једно.

Наш народ на Блиском истоку нема мира, и зато смо жедни за љубављу, а њу нам доноси Ваша мирна посета; она нам доноси мир који и Ваше име значи, јер преведено на српски и арапски значи мир. Ми смо веома далеко једни од других, али смо, без обзира на то, свагда близу - увек смо у молитви једно, да славимо нашег Господа Исуса Христа једним устима и једним мислима.

О Вама смо одувек слушали најбоље. Од посета Његовог Блаженства Јована Вашој Цркви чули смо много лепих речи о Вашој Цркви и Вашем народу и светињама. Ваш народ треба да зна да и овде имамо светиње, да смо богати светињама и да смо добар народ који у срцима гаји љубав. У своје име и у име нашег народа још једном поздрављам Вас и Вашу делегацију. И желим да Вам подарим икону Светог Кварта у знак љубави и жеље да будемо у Вашим молитвама и најзад на Последњем суду видимо славу Господњу. Такође поздрављамо Његово Блаженство, нашег Патријарха Велике Антиохије и свег Истока, који нам  је узор како волети друге.

Уследила је беседа патријарха Иринеја у храму Светог Николе у Бејруту:

Ваше Блаженство, браћо архијереји, браћо свештеници, браћо и сестре,

Наш Господ Христос је своје ученике назвао својим пријатељима. То је садржајна и благодатна реч коју је употребио наш Спаситељ кад је назвао своје ученике својим пријатељима. Не налазим садржајнију реч од речи пријатељи. Та реч је пуна љубави Божје у нама. И оно што највише можемо пожелети јесте да све нас Господ назове пријатељима својим. Нека друга реч за ову најсвечанију прилику у моме животу не би пристајала осим речи драги пријатељи.

Долазим у име Цркве српске и православног народа српског Вама, пријатељима нашим. И оно што могу пожелети себи и вама јесте да будемо пријатељи међу собом, а пре свега пријатељи Божји. Налазимо се у овоме дивном храму о коме сам обавештен да је у минулом рату био потпуно срушен. Нажалост, није то једина црква или манастир који је срушен у рату у овој Богом благословеној земљи. Знамо и пратимо да сте много пострадали у минулом времену. А народ каже да нема већег зла од ратова међу Његовим народом .

Ако је за утеху, и ми смо у Србији много пострадали од 1941. г.одине па све до, такорећи, данашњих дана. У једном делу бивше Југославији где је живео наш народ, ниједна црква нити иједан дом народни није остао неоштећен, порушен или спаљен. Само да споменем један велики логор који се зове Јасеновац. У том логору, према подацима, убијено је преко 700.000 Срба. Само у једном логору! А таквих логора је било много. Оно што се десило у Јасеновцу у западном делу Југославије, данас се дешава на Косовом пољу, на Косову и Метохији. Тамо је пострадао велики број нашега народа, а још више их је протерано са те свете земље наше. А то је заиста наша света земља - тамо су наше средњовековне светиње, које су подизали наши владари и угледне личности. Само у последњем рату протерано је 140.000  православних са тих простора. Сада се игра нека чудна игра око Косова и Метохије: траже од нас да се одрекнемо те свете земље, наших светиња, наших домова, и да све то уступимо једном суседном народу. Боримо се свим снагама и уз помоћ многих држава и с људима добре воље покушавамо да сачувамо наше вековно Косово и Метохију. Уздамо се у савест људи нашега времена, а највише у помоћ Божју, у помоћ светих који су делали и живели и тамо оставили своје мошти - да ће помоћи да ту свету земљу сачувамо.

Ето, нисте само ви пострадали, пострадали смо и ми, као и многи други народи нашега времена. Злоба људска руши, пали и уништава, а добра воља честитих људи подиже оно што је порушено и уништено. И ми као ви овде подижемо и обнављамо порушене светиње, негде зидамо и подижемо нове, а то чинимо да бисмо  посведочили своју велику љубав према светитељима који су имали велику улогу у нашој историји.

Морамо се удружити ми који смо пострадали како бисмо били јединствени, што је једини начин да се сачувамо од многих нових и будућих рушења и уништавања.

Ја благодарим Господу што нам се пружила прилика да посетимо ове прекрасне историјске крајеве, историјске градове и историјске светиње овог народа. Овде су подизане значајне светиње које су окупљале хришћански народ, шириле у њему љубав и водиле га правим путем, путем Божјим. Благодарим Господу што ми је благословио овај пут, онај пут који је походио просветитељ нашега народа, Свети Саве, који је негде у половини 13. века посетио ове градове и одавде понео неколико светиња које красе нашу Цркву и наш народ. Једна од великих светиња јесте рука Свете великомученице Текле, коју је он добио као дар Цркве и овога народа. Око њене руке сабира се данас наш народ, целива је и моли се Господу пред њом просећи милост и благослов Божји. Друга велика светиња је икона Тројеручица коју је добио у манастиру Светог Саве Освећеног. По предању, Свети Сава Освећени је оставио у завет да ће у своје време доћи монах са Запада са именом Сава и да њему поклоните ову свету чудотворну икону, а то је била икона Светог Јована Дамаскина. Ето, то су светиње које нас сједињују и чине неразориви темељ нашег заједништва, и садашњег и будућег.

Ми ове године прослављамо осам векова самосталности наше свете Цркве. То свето дело благословом Божјим издејствовао је Свети Сава, а у знак тог великог догађаја ми се, ако да Бог, спремамо да идуће године осветимо наш највећи храм и један од највећих храмова у Европи, на дар свом великом светитељу. За тај велики догађај посебно се припремамо, и позваћемо представнике православних Цркава да учествују у великом делу освећења следеће године. 

Сутра, ако Бог да, завршавамо наше путовање овом светом земљом. Носимо дубоке успомене на све ово што смо видели и доживели у њој. Радује нас што у народу живи вера Христова и вера јеванђељска, вера светих Апостола који су на овим просторима проповедали Христово Јеванђеље. Антиохија је апостолска Црква основана самим Господом и његовим Апостолима, и то је велики дар овом народу који спада у најстарије хришћанске народе и који је одиграо огромну историјску улогу у животу Цркве Христове.

Ми немамо довољно правих  речи да захвалимо на гостопримству Ваших архипастира, Вашег Патријарха, архијереја,  свештеника, благочестовог народа... Не могу а да не поменем овде и на овом месту да сам задивљен односима овог народа са припадницима других вера, јединственом љубављу и односима једних са другима.  Овде се остварују речи апостола Павла да у Христу нема ни Грка ни Римљана, ни роба ни слободнога, и да је онај који је у Христу нова твар! Овде је присутна та нова твар Христова, у срцу и духу људи.

Хвала на срдачном гостопримству! Желим вама и свим људима добре воље да благослов и љубав Божја буду присутни у свима људима света.  То је оно што је данас најпотребније и најважније у нашем животу. Нека Господ благослови сав род хришћански и све људе добре воље!

У петак, 7. јуна 2019. године, завршава се посета делегације Српске Православне Цркве Антиохијској Патријаршији. У плану је да се обиђе манастир Светог Јакова и манастир Светог Алнурија, затим учини посета Патријарху маронитском и на крају посета манастиру Светог пророка Илије. У два сата по поноћи делегација Српске Православне Цркве напушта Бејрут.

Протођакон Дамјан Божић

Извор: Српска Православна Црква

Манастир Успења Пресвете Богородице. Баламандски универзитет. Центар православног богословља и философско-религијске мисли.

Петог дана посете Антиохијској Патријаршији, посланство Српске Православне Цркве у раним јутарњим часовима напустило је територију државе Сирије. Тачно у подне Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и Његово Блаженство Патријарх Антиохије и свега Истока г. Јован заједно са Високопреосвећеним Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем и Преосвећеним Епископом шумадијским Јованом, као и седморицом епископа Антиохијске Патријаршије, стигли су у манастир Пресвете Богородице надомак Триполија, у држави Либану.

Дванаест километара југозападно од Триполија налази се манастир Антиохијске Патријаршије посвећен Успењу Пресвете Богородице. Ова светиња и едукативни центар Патријаршије назива се и Центар православног богословља и философско-религијске мисли Блиског истока. Ово је била прва дестинација Српске Православне  Цркве, а после повратка из Сирије.

Град Триполи је највећи град у северном Либану и други по величини у овој земљи. Налази се осамдесетак километара северно од главног града Бејрута и представља главни град северне обале и округа Триполи. Између осталог, Триполи је познат по томе што има највећу тврђаву из доба крсташких ратова.

Величанствен дочек приређен је и овде, већ по традицији, али сваки је јединствен. Тако и овај. Поред великог броја студената Универзитета као и универзитетског оркестра, шпалир је красио велики број мајки са децом. Доксологију је служио игуман манастира архимандрит Роман Ал Ханат, који је после усрдне молитве поздравио Српског Патријарха и делегацију.

Обраћање Патријарха српског Иринеја у Баламанду

-Ваше Блаженство, Патријарше Велике Антиохије, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, уважени господине Ректоре Универзитета, уважени декани факултета, драги студенти, браћо и сестре, драги пријатељи,

Најпре благодарим Господу и Пресветој Мајци Божјој што нас је удостојила великог дара и милости Божје да посетимо ову древну и славну свету обитељ. Ова обитељ с највишим просветним установама није само ваш понос, него и васцелог православља и хришћанства уопште. Овде све говори даром и благодаћу Божјом, па је велики дар што смо дошли и поклонили се овој великој обитељи и њеним просветним установама.

Имали смо прилике да чујемо о изванредном значају ове светиње и ове високошколске установе. Сада имамо прилику да оно што смо мање знали боље упознамо и да оно што смо видели пренесемо нашем народу. Ова светиња са својим образовним установама наставља реч и дело светих Апостола, а посебно Светог апостола Павла и других светих који су просијали на овим просторима. Ова духовна и просветна установа наставила је велику мисију наше Цркве која је започела са светим Апостолима; у прошлости је много значила, али ништа мање значајна није ни данас.

Време у коме живимо дичи се многим својим успесима и могућностима, али то није нешто што је најпотребније народу нашег времена. Њима је да дођу овде и помоле се Господу. Исто је важно да упознају истину коју је Господ открио и предао нам да је упознамо, и не само да је упознамо, него и да по њој живимо. Радујемо се што овде видимо да дејствује Универзитет, али и школе за средње образовање, где студенти и ученици стичу знање које ће користити њима лично и овом благочеститом народу. Зато се молим Господу да благослови ову светињу и ове просветне храмове који имају узвишени значај у овој духовној светињи.

Долазимо из земље Србије, која је доживела историју сличну народу Сирије и народу ове благословене државе. И ми смо принели многе жртве у прошлости, али, нажалост, и у данашњем времену. Ови ратови који су нас задесили у последње време, оставили су код нас огромног трага. А видели смо последице рата овде, а и у Сирији. Нама ће, верујем и вама, требати много и много времена да обновимо оно што је уништено и оштећено. Оно што је порушено, то ће се вероватно и подићи, али оно што остаје као велика рана и вашег и нашег народа – то су многи, многи људи који су положили своје животе и као мученици окончали свој овоземаљски живот. Верујем да ће нам Господ преко својих угодника залечити тешке ране. Наша је  велика жеља и молитва Господу да у овој земљи и овом народу завлада мир, толико жељан и толико потребан.

Видели смо много лепих ствари у Сирији, видели смо велике светиње, видели смо богочестив народ који нас је са пуно срца и љубави дочекивао где год смо долазили, и  одлазимо с великим одушевљењем што смо запазили да су односи у народу различитих религија врло блиски, као односи какви треба да владају у народу Божјем. То је оно што је потребно нашем времену, не само  овде, него и у читавом свету. Задивљени смо односом хришћана и муслимана једних с другима, што је заиста за похвалу. Ово треба прихватити и учинити да влада и међу другим народима. Важно је то наглашавати у свакој прилици,  јер имамо много комшија који нам не желе добро, и који су нам нанели велика зла у блиској прошлости, али суд о њима препуштамо Господу, који је праведан Судија, и који ће помоћи и њима и нама да искоренимо  завист и пакост из својих душа и својих срца. 

Придружујемо се честици празника Господина Архимандрита с нашом жељом да нам предстојећи празник донесе велику духовну радост. Посебно желимо и молимо се Господу да народу  Антиохијске Патријаршије дарује мир и слободу, добре односе са свим људима који живе на овим просторима, што сматрамо вољом Божјом. Нека Господ Бог благослови овај народ и све народе на овим просторима, као народ Божји, као народ мудар који је Он створио и у који је усадио љубав према добру, а и према сваком ближњем. Захваљујемо на топлом дочеку који смо доживели овде. Поздрављамо вас дивним речима Празника над празницима: Христос васкрсе!

Убрзо затим размењени су дарови и делегације су се упутиле у обилазак Универзитета. За време трпезе љубави, коју су послуживали студенти Богословског факултета Баламандског универзитета, Српском Патријарху г. Иринеју и делегацији обратио се декан Факултета, крстоносни-протопрезвитер Порфирије Жоржи:

-Они који су се трудили да граде ово свето место и да чувају Јеванђеље,  они су учили на овом месту, као што је рекао апостол Павле, да тумаче Свето писмо, изоб ражавају иконе. У у овом светом месту баштинимо нашу традицију, уметност и лепоту наше Цркве. Данас се налазимо на Богословском факултету који припада нашој Антиохијској Цркви у оквиру Баламандског манастира.  Ваша Светости, многи знаменити професори били су предавачи на нашем Факултету. Наша антиохијска историјска школа је позната по свом специфичном богословском тумачењу дела Господа Исуса Христа. Ми на нашем Факултету Светог Јована Дамаскина учимо студенте нашој историји и духовном животу -  да проносе оно што је добро за нашу Цркву и да буду пастири своје Цркве и како да помажу свима  другима;  да чувају нашу духовну и научну заједницу према речима Јеванђеља.

Наш факултет шаље своје студенте на различите конференције и  симпосионе. Имамо три програма учења на даљину, преко интернета, за студенте који припадају нашој Цркви, настава се одржава на арапском и шпанском језику. Ми живимо као једна литургијска породица. Талентовани студенти имају могућности да искажу своје способности. Наша Црква гледа на наш факултет као на светло, духовну школу по благости Његовог Блаженства Патријарха г. Јована. Баламанд је увек био срце Антиохије.

Ваш долазак је за нас историјски, то је благослов да будемо снажни, на чему Вам захваљујемо. Данас смо жедни речи Божје и поруке наде, и тешко налазимо људе који имају чисто срце и желе да помогну другим народима. Желимо да будемо синови Божји, ученици нашег Господа Исуса Христа. Васкрсење нашег Господа носимо у својим срцима и исповедамо Га кроз Јеванђеље.  Желим да Вам у име наших професора, студената и свих запослених на нашем факултету поклоним књиге  у којима су обрађене теолошке теме, а издање су нашег факултета. Хвала Вам!

Истог дана, у послеподневним часовима делегација Српске Православне Цркве вратила се на Баламандски универзитет, где је био заказан састанак првојерарха Српске Православне Цркве, Његове Светости Патријарха г. Иринеја, са ректором те високообразовне институције. Дискусији су присуствовали чланови делегације Српске Православне Цркве: Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован, високопреподобни архимандрит Дамаскин (Грабеж), крстоносни протопрезвитер Божо Бакајлић и протођакон Дамјан Божић. С друге стране, поред ректора Баламандског универзитета Елијаса Варака и Антиохијског Патријарха г. Јована, присуствовали су професори/декани са Баламандског универзитета разних факултета/смерова.

Патријарх Иринеј је поздравио скуп да би митрополит Амфилохије у наставку укратко изнео историју Православног богословског факултета Универзитета у Београду рекавши, између осталог: -Наш Богословски факултет је са још четири факултета саоснивач Универзитета; 1905. године основали су Богословки фкултет и као такав био је до 1952. године у саставу Универзитета, кад су га комунистичке власти избациле из његовог састава, па се о њему старала Црква. Враћен је на Универзитет 2005. године. Иначе, било је више професора који су из Русије после револуције избегли код нас, између 20-тих и 40-тих година 20. века. Имали смо изванредних професора, међу којима је био и Свети отац Јустин Поповић, али њега су протерали - био је све време у кућном притвору у једном манастиру. Историја нашег факултета је дуга...

На питање митрополита Амфилохија, да ли држава финансијски помаже факултет, ректор је одговорио: -Не. Универзитет је самосталан, овде студемти сами плаћају своје студирање, а школарина је веома висока. Имамо једног студента из Русије  и, ако Бог да, треба да дође и један Србин који ће изучавати арапски језик.

Убрзо затим делегација  Српске Цркве са домаћинима обишла је кампус те високообразовне институције, где тренутно студира више од пет хиљада студената на разним факултетима. Богословски факултет Баламандског универзитета има тренутно на студијама нешто мање од стотину студената. Такође, у Сједињеним Америчким Државама има „истурено“ одељење које ради под патронатом тог Универзитета. После три семестра студија и положених испита издају се мастер дипломе. Потписник ових редова својевремено је стекао звање мастера примењене Православнне теологије Баламандског универзитета.

Декан Богословског факултета Баламандског универзитета др Порфирије Жоржи изнео је кратку историју  свог Универзитета и самог манастира, рекавши да је историја манастира Успења Пресвете Богородице сложена и веома занимљива:

-Од 1157. године на овом месту узноси се и велича име Господа Исуса Христа. Сам назив потиче од старофранцуског топонима Белмонт, што у преводу значи „Прекрасна планина”, што ово место заиста и јесте. Првобитни манастир је разрушен 1291. године од стране муслимана, да би се после тога дуго налазио у рушевинама. Манастир је 1603. г.одине обновио Митрополит триполијски Јоаким као Ппавославну монашку обитељ. Скоро сто година ово је био један од најзначајнијих манастира у Антиохијској Православној Цркви.

Баламандски манастир је велики центар православног богословља. Његова рукописна збирка хришћанских дела на арапском језику сматра се једном од богатијих збирки те врсте у свету. Године 1832. архимандрит Атанасије (Касир) основао је у овој светињи прву школу за свештенослужитеље. У току седам година овде су изучавани грчки и арапски,  црквена музика, догматско и пастирско богословље. Школа је затворена 1840. године да би је Антиохијска Патријаршија поново отворила 1900. године. На почетку Првог светског рата, 1914. године, школа је поново била затворена, но полако је наставила своју делатност између два светска рата. Године 1975. због рата Богословски институт је био пресељен у Солун до 1979. године, да би убрзо затим у манастиру био основан Баламандски универзитет, који данас похађа велики број студената. Нагласио је да је жеља блаженоуснулог патријарха Игнатија давне 1988. године била да оснује посебан, самостални факултет који припада Цркви. Када је тражио дозволу од државе, пошто све обично припада држави, а не Цркви, добио ју  је и жеља му је испуњена - држава је издала дозволу и, хвала Богу, добили смо одобрење за рад. Сада наш Универзитет не припада држави него Цркви. Најбоље у томе је и то што је Патријарх тада добио дозволу за Универзитет, а не само за Теолошки факултет. 

На самом крају, веома поучно предавање студентима Богословског факултета одржао је патријарх Иринеј.

За сутра је у плану, после свете Литургије, састанак са Председником Либана и обилазак цркве Светог Георгија и цркве Светог Николаја у Бејруту.

Протођакон Дамјан Божић

Извор: Српска Православна Црква

На седници Свештеног Синода Руске Православне Цркве од 30. маја 2019, архиепископ Антоније (Зеврјук), досадашњи архиепископ Беча и Будимпеште, изабран је за егзарха западноевропског са титулом „корсунски архиепископ“. Он ће и даље бити надлежан за институције Московске Патријаршије у дијаспори.

С друге стране, митрополит Јован (Рошхин), досадашњи митрополит корсунски и егзарх за Западну Европу, постављен је за бечког и будимпештанског митрополита на место архиепископа Антонија. У Италији, „узимајући у обзир све већи број молдавских парохија и заједница, као и потребу да се обраћа посебна пажња на многе вернике Московске Патријаршије молдавског говора“, одлучено је да се њихово пастирско старање повери епископу Амвросију (Мунтиану), тренутно епископа Нефтекамска и Бисрка, који ће од сада носити титулу „богородски“ и биће викарни архијереј патријарашког егзарха за Западну Европу.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

На Блиском истоку Библија није никаква прича изумљена у глави, нити пука књига што скупља прашину. Она је нешто што живи, што дише. Четвртог дана посете Антиохијској Патријаршији, 4. јуна 2019. године, посланство Српске Православне Цркве које предводи Његова Светост Патријарх г. Иринеј, у раним јутарњим часовима упутила се ка манастиру Пресвете Мајке Божје у Блману, област Тартус, као што је по протоколу предвиђено.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Поворка од једанаест аутомобила, у пратњи безбедносних снага, после три сата вожње стигла је на предвиђену дестинацију. Призори које смо успели да видимо успут били су слични јучерашњим. Запаљена села као и читави градови у нама су будили тугу и страх. Несумњива лепота ове земље назирала се када бисмо прошли кроз ратом захваћене пределе. Брда и пропланци прошарани чемпресима њихали су се на ветру и поносно сведочила о лепоти, али и страдању древне земље. Сирија је земља препуна рушевина које причају библијске приче. На скоро сваких педесетак километра наилазили смо на војне пунктове. Војници под пуном ратном опремом љубазно су поздрављали поворку возила док их је Српски Патријарх благосиљао.

Посета манастиру Пресвете Мајке Божје у Блману

Свечани дочек приређен је у манастиру Пресвете Мајке Божје у Блману, у областу Тартус. Неких пет километра пре манастира поворка је кренула кривудавим путем благо пењући се уз брдо. Убрзо цео предео је могао да се види као на длану. Уски кривудави пут водио је ка манастиру. Оно што је било веома занимљиво јесте то што је народ стајао са леве и десне стране пута од подножја па све до манастирске порте. Уз кривудави пут насмејани људи, староседеоци, махали су и поздрављали патријарха Иринеја, који им је узвраћао благосиљајући их. Касније смо чули да је ових пет километара асфалтирано неколико дана пре доласка делегације Српске Православне Цркве, на молбу патријарха Јована, а добротом председника Сирије г. Асада.

Игуманија манастира је високопреподобна мати Макрина, која је у ту светињу дошла 1987. године из Грчке по благослову оца Пајсија, затекла је трошну кућу и малу капелу. За само четири година заједно са мештанима и сестринством, а по благослову Патријарха, сазидана је манастирска црква и комплекс зграда који прелази четири хиљаде квадратних метара. У манастиру живи сестринство од седам монахиња.

Митрополит Атанасије, надлежни епископ, после доксологије се обратио речима добродошлице:

-Ми смо веома радосни што сте дошли у посету нашој епархији коју је основао један од седамдесет апостола. Наша епархија је изнедрила много мученика у време прогона. Иако данас преживљавао муке и страдања, ми у срцу имамо Христа. Ми смо деца Господња и живимо у овој земљи са муслиманима у заједништву, у љубави. Ми Вас молимо, Ваша Светости, да се молите за нас.

Патријарх српски г. Иринеј је беседио:

-Хвала вам од срца на вашим дивним хришћанским, јеванђељским речима које сте упутили мени и мојој сабраћи са којим посећујем ова света места и ову свету земљу.  Ми смо веома благодарни Господу што нам је дао прилику, ретку прилику да посетимо овај дивни новоосновани манастир, као и многа света места свете земље Сирије и земље Киликије. Благодаримо Господу што нам је пружио прилику да ходамо стопама великога апостола Павла и многих других светих апостола, угодника Божјих и мученика за име и истину Господњу. Ово је заиста света земља, која је међу првима чула реч Јеванђеља од ученика Христових, светих Апостола, и не само чула, него то прихватила и учинила темељом и садржином свога живота. Овде су се изградили многи свети Оци наше Цркве, целе Цркве Христове. Они су ваша слава и понос ове земље, али су понос и слава целе Христове Цркве и, према томе, и наше Цркве и нашег народа. Ова света земља је имала дивне велике манастире, свете обитељи, које су, нажалост, временом много пострадале од оних који нису волели Спаситеља нашега. Ако они данас не постоје, остала је велика успомена и сећања на њих, што је врло важно за народ и за Цркву Христову. Судбина свих нас је да носимо крст Христову у коме је сила и слава наша, у коме је и васкрсење наше, јер тамо где је крст и где је страдање, ту је и спасење.

Ово је четврти дан како се налазимо у овој светој земљи. Оно што смо видели и доживели, то никада не можемо заборавити за нашег живота. Не само што смо то све видели, него ћемо се потрудити да то пренесемо и нашем народу који је жељан да чује лепу реч о овој светој земљи, која је и у прошлости а и у данашњости много пострадала. Ми и наш народ пратимо све догађаје који су се десили у вашој светој земљи у наше време. И састрадавамо са вашим страдањима и добро вас разумемо, јер смо и ми слично пострадали у прошлости, а и у новијој историји. Од 1941. године до данас ми изгубили смо близу два милиона становника, међу којима епископе, свештенике и монахе, тако да делимо ваше патње и ваша страдања. Господ види нашу веру и нашу љубав према њему, и надамо се да да ће Господ повратити мир народу, а и мир у целом свету. Оно што задивљује, нису само светиње, већ задивљује вера и љубав вашег народа. У њиховим срцима гори пламен љубави према Господу, према својој Цркви, својој вери, а надам се и према једни другима.

Радујемо се што чујем из ваших уста о добрим односима са браћом из других вера, са браћом муслиманима. Хришћанство је вера љубави, љубави према ближњима, чак и према непријатељима, па смо дужни да покажемо хришћанску љубави према свима без обзира на њихову нацију, културу, језик и остале разлике. Зато се молимо Господу да благослови Цркву у Сирији, да благослови светиње које су остале и постоје, свештенство и благочестиви народ. Не смем да пропустим и да не истакнем своје велико дивљење према Председнику Сирије, који је оставио тако диван утисак на нас, и не само на нас, него нас радује што и народ види у њему доброг човека, мудрог управитеља земље, који ужива љубав свога народа. Нека мир зацари у овој земљи, која је много пострадала, и у целом свету. Живели на многаја љета.

Дочек у Долини хришћана

Вади ал-Насара или Долина хришћана у близини Хомса је подручје где живи већина православног живља, као и хришћани других конфесија, који су ту нашли уточиште бежећи од исламиста терориста. Становници овог предела Сирије су више пута били жртве терора радикалних исламиста, а читав крај је донедавно био непрестано гранатиран. Овај предео је био релативно сигуран простор у односу на друге делове Сирије и као такав је постао нека врста прихватилишта за десетине хиљада избеглица из ратом захваћених подручја.

Сам долазак на ово свето место и посета Српског Патријарха био је доживљај другачији од претходних. Нисмо могли да претпоставимо да ћемо овакав дочек имамо у овом делу Сирије где исламисти убијају хришћане, отимају их ради откупа, а хришћанске цркве скврнаве и руше. Наиме, поворка од једанаест аутомобила у којој су се налазила два Патријарха, девет епископа и на десетине свештеника, зауставила се у првом селу Долине хришћана које се зове Аназ. На стотине младих људи, деце, насмејаних мушкараца и раздраганих жена са пуним дувачким оркестром и шпалиром деце обучених и традиционалне ношње. Патријарх Иринеј, видно расположен, не сакривајући осмех, благосиљао је народ и децу.

Иста сцена поновила се и у наредним селима у којима се делегација Српске Православне Цркве зауставила у Анахуашу и Ајн Елажуру (што значи очи слепца). Затим је Патријарх Иринеј обишао болницу Антиохијске Патријаршије Кестл, која се налази у подножју манастира Светог Георгија, где је обишао просторије и сале и даривао болницу поклонима.

Патријарх Иринеј у манастиру Светог Георгија у Долини хришћана

У градићу Мармариту у Долини хришћана налази се манастир Светог Георгија, један од најстаријих и најзначајнијих манастира Антиохијске Патријаршије. Садашња црква потиче из 17. века, али се испод ње налазе још најмање два слоја остатака, један из 12. века из доба крсташа и онај најстарији из 6. века. На једном од брда око Мармарите налази се добро очувано крсташко утврђење које доминира долином, тзв. Витешки замак.

По хришћанској традици, стоји забележено да је манастир основан од стране мање монашке заједнице у првим вековима хришћанства. Најранији спомен манастира потиче из 1727. године од стране руског путника Барског. Црква, пише он, веома је мала; упркос старости, веома је чврста, изграђена од камена. Поред ње леже ћелије, новије, које сачињавају ‘мали манастир’ на јужној страни. Само један монах живи овде као чувар цркве.

Такође, постоји и запис енглеског путника бискупа Ричарда Посоке, који је посетио ову светињу 1737. године и пронашао једног монаха. Каснији описи откривају да је манастир подигнут на литици, а делимично у пећини, што указује на то да је првобитно био склониште за пећинске аскете. Касније су пронађене гробнице које су вероватно гробна места ових испосника. Манастирски комплекс је сазидан око 1905. године, али је био практично напуштен много деценија све до његовог савременог оживљавања 1985. године. Данас овај манастир сија у новом руху и први је драгуљ православнох хришћанства. У њему живи осам монаха са игуманом Арсенијем на челу. Манастир је под директном управом Његовог Блаженства Патријарха антиохијског и свега Истока г. Јована.

Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја дочекало је преко хиљаду верника. Као по обичају, ведрих лица са пуно вере, љубави и наде. Као да на овим просторима никада рата није било...

После доксологије Српског Патријарха је поздравио игуман Арсеније:

-Ваша Светости, Високопреосвећени и Преосвећени Архијереји и свештеници и наш верни народе, Данас имамо велику радост коју сте нам на приредили Вашим доласком са Вашом делегацијом у овај манастир, који гаји дугу историјску традицију. Данас је срећан и радостан овај манастир што је добио Ваш благослов. Манастир је подигнут између 4. и 6. века и спада у најстарије манастире; он је срце ове области и носи у себи љубав свих наших народа и религија. Обнова духовног живота овог манастира настала је за време патријарха нашег Јована, Патријарх Великог града Антиохије, који је био игуман овог манастира 13 година, да би касније делао у Винограду Господњем у Француској и постао патријарх.

Ми сада доживљавамо обнову духовног живота у манастиру, који је увек био уза сав свој народ, који води тежак живот, посебно у последње време, као што знате, због ратних дејстава. Овај манастир је примио све оне који нису имали крова над главом. Ваш долазак из земље мученика, земље светитеља, у ову област јесте порука мира, и тиме је потврда добрих односа између наших Цркава.

Добро дошли у наш манастир Светог Георгија, добро дошли у име свих хришћана који воле своју Цркву и своју веру. Желим да Вам подарим икону Пресвете Богородице на којој је исписано име нашег манастира и да у Вашим светим молитвама држите нас и сиријски народ и сиријску земљу, тако да завлада у Сирији мир и да се отети врате у своју земљу. Такође желим да уручим орден овог манастира Светог Георгија, који се моли за нас и чува наш народ од ратова. Молимо Вас, увек се сетите нас и нашег народа. Добро дошли, Ваша Светости. Живели на многаја љета!

Његова Светост Патријарх српски Иринеј заблагодарио је на дару и добродошлици:

-Хвала Вам на дивним речима. Монаштво је лепота Цркве. Тамо где постоје манастири и монаштво, види се вера Христова. Ја сам рођен испод српске Свете Горе са десет манастира који су имали и данас имају велику улогу у животу Цркве и њеног народа. Моја мајка је примила монашки завет. Моја сестра је монахиња, па отуда и познајем улогу монаштва и овде код вас. Хвала Вам на дивном гостопримству, хвала на доброчинству народа који нас је дочекао у великом броју, посебно деци и омладини која је наша нада и будућност. Хвала на дару, а вама и братству желим пуно успеха на делу Христовом - да чините оно што су чинили свети апостоли и да Христову веру усађујете у срца доброг и честитог народа. Нека Господ благослови све нас, народе православне, као и друге народе који треба да су пријатељи једни другима...

Овим је завршена посета Сирији. Делегација Српске Православне Цркве одлази 5. јуна 2019.  године у Либан у посету Баламандском манастиру и чувеном Универзитету.

Протођакон Дамјан Божић

Извор: Српска Православна Црква

Сирија је препуна рушевина које ”причају” приче Новог завета. У Светом писму помиње се око 300 пута и овде је настао и сачувао се арамејски језик којим је говорио Господ Исус Христос.

(фотогалерија 1, фотогалерија 2)

Председник Сирије г. Башар ал Асад примио је 3. јуна 2019. године у Дамаску Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја, са члановима посланства Српске Православне Цркве Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем и Епископом шумадијским г. Јованом, у присуству Његовог Блаженства Патријарха Антиохије и свег Истока г.  Јована.

Председник Асад је истакао да оно чему су Сирија и Србија изложене, у смислу страног мешања и покушаја подривања њиховог суверенитета и друштвеног ткива, као и упорност народа двеју земаља у суочавању са таквим покушајима, представља солидну основу за изградњу народног дијалога и сарадње која поставља темеље за дугорочне односе који служе интересима обају народа.

Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј је, са своје стране изразио поверење у способност Сирије да изађе из стања кроз које пролази и поврати историјску улогу ефикасне државе у успостављању стабилности и ширења мира и љубави у региону. Свјатјејши је нагласио да су одлучност и упорност сиријског народа да одржи јединство с обзиром на тероризам, а чему је и сам постао сведок током ове посете, ојачали ово поверење. Патријарх Иринеј је високо оценио принципијелну и чврсту подршку председника Башер ал-Асада Србији у вези са Косовом и Метохијом.

Председник Асад је, заузврат, исказао поштовање дубоком људском ставу патријарха Иринеја у промовисању вредности љубави и одбацивању екстремизма.

Посета манастиру Свете Текле

Тачно у 10 часова домаћини, гости и пратња упутили су се у правцу велике светиње, манастира Свете Текле. Поворка од једанаест аутомобила са јаком полицијском пратњом одмах по изласку из града Дамаска суочила се са стравичним призором са обе стране ауто-пута. Не само насеља, већ читави градови били су сравњени са земљом. Вихор рата и мржња људи пред собом су покосили све. Милости није било ни према једном објекту, а понајмање верском. Са обе стране пута повремено смо наилазили на облаке дима у даљини, тзв. печурке. У првом реду, верски рат је усмерен против хришћана, којих у Сирији има прилично много. Према званичним подацима, у тој земљи живи око 10% хришћана различитих вероисповести: православних Арапа, који припадају Антиохијској Патријаршији, јаковита или монофизита, несторијанаца, Јермена Григоријанске цркве и Јермена католика. Сви они имају своје споменике и храмове у Сирији, од којих су многи сада оштећени.

Тужан призор пратио нас је до манастира Свете Текле, који је такође био разорен. Најгора ситуација задесила је овај манастир у граду Малули, недалеко од либанске границе. „Исламска Држава“ напала је мали град Малулу 5. септембра 2013. године и покренула је напад на хришћане и зграде, уништавајући сва света места у граду. Три хиљаде људи је напустило град, оставивши само муслимане и 40 монахиња овог манастира, од којих је њих дванаест киднаповала ИД почетком децембра исте године. Монахиње су ослобођене у марту 2014. године. Ова акција је била довољна хришћанском свету да схвати да је верски рат почео. Могуће да управо зато хришћани једнодушно подржавају Асадов режим – схватајући да ће, ако на власт дође опозиција, а посебно радикални исламисти, они заједно са својим културним споменицима први бити истребљени. Чак им и сада, у условима грађанског рата, то демонстрирају у свакој прилици. Иначе, манастир Свете Текле је на Унесковој листи светске баштине.

И овај пут, а по обичају ове земље, добродошлица је била дирљива, емотивна и за неке веома потресна. На стотине насмејаних и раздраганих мушкараца, жена и деце узвикивали су радосне поклике. У ваздуху се осетила радост због посете нашег Патријарха, на кога су падале као киша латице цвећа. И поред велике врућине (преко 40 степени) и велике гужве, сви су побожно и богобојажљиво прилазили и целивали свету десницу патријарху Иринеју. Убрзо затим један од мушкараца отпевао је кратку песму похвале и добродошлице Патријарху српском, да би се затим окренуо и у страну померио.

После доксологије патријарху Иринеју добродошлицу је пожелео духовник манастира, архимандрит Илија Адес који је рекао:

-Наша срца су била тужна, због ситуације у Сирији и ратова. Вама је позната наша ситуација у Сирији, и у нашем селу у којем смо толико патили због тога. Али није се угасила светлост код нас, светлост Васкрсења. Док имамо светлост Његовог Гроба у Светој земљи, ми ћемо имати светлост за наш живот овде. И нећемо отићи из овог места. Наш понос је што причамо арамејски језик, језик којим је говорио наш Господ, Исус Христос. На арамејском језику „малоле“ значи пролаз, где пролазе људи. Ми сведочимо овде како смо пролазили тешке периоде. А сад сведочимо како смо једно у нашем Господу Исусу Христу. Имамо наду да ће проћи овај период, јер ми чекамо наше Васкрсење, као што каже наш отац патријарх Јован. Ваш долазак данас, Ваша Светости, у Малоле, међу нашу децу и народ, посебно у манастир Светог Петра, који је познат историјски манастир, иначе  близанац ове стене која  постоји на овим просторима. Ваш долазак је показао нама да смо ми синови живота; ми волимо своју земљу, ми ћемо да победимо смрт и зло. Ми смо радосни због Ваше делегације, ви нисте само гости, ви сте део наше земље, наши људи, добродошли сте у Вашу кућу и међу Вашом браћом у Антиохији. Желим да поклоним Вама у име наше Светости, монахиња, свима вама који сте присутни овај поклон, и да се молите за нас, на многаја и благаја љета.

Патријарх Иринеј отпоздрвио је духовнику у манастиру Свете Текле:

-Срдачно Вам хвала на топлим речима и овом дивном дару који сте ми у име манастира, сестара и своје лично име поклонили. Долазимо из града Дамаска, где смо видели дивне ствари, а још више дивне људе, који носе Бога у срцима својим и који живе животом каквим Господ жели или Свети Велики угодници који су овде рођени или су овде боравили. Долазећи у ову велику и познату светињу, за коју смо ми чули, али не верујемо да је неко од нашега рода скоро био овде у прошлости. Овде сам пун посебног осећања за које је тешко наћи погодну реч да изразимо то шта осећамо - ту благодат која се показује преко ове светиње. Нама је позната ова светиња, као што нам је позната и Света подвижница Текла, која се овде подвизавала и која је оставила трага свјим светим животом. Сада имамо велику част да видимо, посетимо и да се поклонимо овој великој светињи, у којој су живели многи велики духовници народа сиријскога, који су оставили трага не само овде, него у читавом хришћанском свету. Посебна је част што смо посетили село које говори арамејским језиком, језиком којим је Господ Христос говорио и језик којим је написано прво канонско Јеванђеље. Све је то велики дар и благослов Божји, који се према нама богата излива. Видети ово место, осетити ту светињу, као што рекох, дар је Божји.

Били смо изненађени данас када смо видели ове огромне рушевине, које сведоче о страшном страдању и трагедији нашег времена оних који су ово дело оставили иза себе. Знамо за ваше страдање, пратимо и упознати смо, велика су зла овде учињена и колика је искушења овај народ поднео. Ако је за утеху, и ми смо прошли као српски народ кроз сличне патње и страдања. И оно што смо ми доживели и оно што сте ви доживели, тешко је превазићи не само за неколико година или читав век људског трајања, да се поправи оно што је уништено и да се заборави, ако је то могуће, на оно што је народ преживео - и ваш и наш. Нажалост, то је наша историја и наша судбина. Имамо утеху да је Господ наш први страдао и рекао својим ученицима: "Ко хоће да иде за мном, нека узме Крст свој", не обећавши славу овог света, него Крст, у чему је наша радост и наше спасење. Нека Господ наш, којем служимо благослови овај народ и нека то буде ношење нашег Крста. Надајмо се у Господа да ће помоћи и да ће улити љубав у људе да једнога дана престану да чине зло и да почну чинити добро и да својим добрим животом славе Господа свога. Нека Господ благослови овај честити народ, који нас је овако дивно и срдачно дочекао. Нека благослови њихове домове, њихову децу и овај крај који носи Господа у срцу. 

После обиласка манастирског комплекса и разговора с народом, патријарх Иринеј је провео неко време у молитви у пећини Свете Текле, где се ова Божја угодница подвизавала.

У манастиру Пресвете Богородице у Седнаји

Манастир је посвећен Пресветој Богородици. Основан је 547. године и налази се на 30 километара северно од Дамаска. Претрпео је знатна оштећења последњих година у нападима терориста. У манастиру живи око четрдесет монахиња које у исто време воде и бригу о сиротишту које се налази у зидинама манастира. Манастир је у 6. веку саградио цар Јустинијан и посветио га Мајци Божјој. У њему се чува чудотворна икона Пресвете Богородице Седнајске, коју је, по предању, насликао Свети апостол Лука.

Патријарха српског г. Иринеја дочекао је велики број људи. Шпалир девојчица из сиротишта је био веома потресан. Са цвећем у рукама махале су Патријарсима. Деца млађег узраста носила су заставе Србије и Сирије. У позадини се громко орио звук трубачког и бубњарског оркестра. У манастиру је служена доксологија. Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју обратила се игуманија рекавши:

-Данас у Седнаји звоне сва црквена звона, и сви се ми молимо као монахиње и као свештеномонаси, и захваљујемо своме Господу што Ваш долазак наликује небеској свадби, јер смо срећни због Вашег  доласка. Данас је благословен дан, јер смо у Вашем доласку видели како светлост светли унутра у нама. Нама данас долази архипастир једне од највећих Цркава. Ваш трон грли Црква Антиохије, земље светих. Данас проносите с нама јеванђељску поруку мира. У Седнаји је Јеванђељем заблистала велика светлост и срећни смо од срца што имамо Господа Исуса Христа. Данас говорим у име свих монахиња и монаха, и желим казати да смо срећни због Вашег доласка. У име свег града Седнаје захваљујемо на доласку из свег срца нашег, а то смо показали и тиме како смо Вас дочекали. Поносни смо што нам долази велики патријарх Православне Цркве. Надамо се да смо достојни да Вас примимо. Добро дошли с делегацијама, свештеницима и свима у пратњи, и хвала свима присутнима... Благослов је што сте данас с нама. Као што имамо светиње, тако имамо светињу у Вашем доласку. У овај манастир су долазили много људи, султани, цареви. Овај манастир шири руке да прими све људе из света који желе да узму благослов од наше Богородице, од њене чудотворне иконе, где се молитвено приноси миомирисни тамјан и чују молитве свих оних који долазе да траже њену помоћ. Ваша Светости, Ваша посета улази у историју. Очекујемо Ваш благослов како бисмо били чврсти у вери, у ономе што смо учили од праотаца и отаца, а то је – да будемо у нашем Господу. Обећавамо Вам као монахиње манастира, и народа града и околине, у име хришћана и муслимана,  да смо се сви трудили да сачувамо ову светињу и овај град. И кад су хтели да униште овај храм, имали смо много мученика. Могли смо сачувати наше светиње, јер смо били заједно, муслимани и хришћани, пошто смо хтели сачувати нашу традицију, јер у нашим светињама свагда треба да се чују звона заједно с звонима Ваших цркава. У нади у наше васкрсење, желимо да појимо: Христос васкрсе! Добро дошли!

Затим је, у име девојчица која бораве у манастирском сиротишту, Српског Патријарха поздравила Идна и гласно рекла:

-Ваша Светости патријарше Иринеје, Ваше Блаженство патријарше Јоване, Радосни смо што сте дошли међу нас данас. Изражавамо своју радост из дубине срца свога. Ваш долазак нама у манастир велики је благослов,  долазак патријарха Иринеја, патријарха све Србије. Ми смо сирота деца. Ми смо Ваша деца, јер стојимо пред иконом Богородице и желимо Ваш благослов, желимо  да подигнете Вашу руку и благословите нас - да имамо љубав у срцу, да имамо веру. Нека Вама Бог подари дуг живот и здравље, а молимо се нашој Богородици, која је покровитељ овог манастира, да свагда буде благослов свему народу. Као архипастир, добро дошли у Ваш манастир. На много година!

Уследио је поздравни говор патријарха Иринеја:

-Ово што смо данас видели и доживели чини нам велико узбуђење да тешко налазимо праве речи да изразимо то што осећамо. Заиста је ово нешто јединствено у нашем православном свету. пропуштено је живети а не видети ове светиње и не поклонити се њима, нечему што чини лепоту и радост живота, видети и доживети лепоту овог храма и икона и овај народ који је пун вере и љубави, пре свега према Богу. Све што смо видети и доживели пренећемо као велико благо свом народу да зна какве духовне вредности има наша Црква на Истоку за које вреди живети и умрети. Нек је хвала Господу који нам је даровао овако велике дарове,  који значе наш живот и помажу нам да своје невоље доживимо и преживимо. Радујемо се што су ове светиње наше као и ваше. Оне су превелики дар Божји који их даје онима који га следе. Овде осећамо присуство Матере Божје која свој народ никад не оставља. Зато, нека је увек присутна наша вера, нада и љубав Господа нашега и Пресвете Матере.

Сиријски народ је много пострадао у својој историји. Вероватно су узрок многих страдања управо ове светиње које су други хтели да узму и да се њима поносе. Народ се мучио и страдао за ове светиње која су га чувале од многих невоља и искушења. Захваљујемо вам на топлом дочеку, дивним речима које никада нећемо заборавити, као ни оно што смо видели. Обрадовали смо се сазнањем  да овај манастир издржава много деце без родитеља и тиме доказује Божју љубав према свима. Овај диван пример треба следити јер Црква  није институција која само тражи помоћ, него и даје онима којима је помоћ потребна. Нека Господ благослови  ову светињу, монахиње које у њој живе, овај благочестиви народ, и нека дарује мир овоме народу као дар Божји који сви желимо и тражимо, и да се за свагда усели мир у нама и у свима људима овога света! У знак наше љубави желимо да приложимо ово кандило да гори пред иконом Матере Божје и да у њему светли светлост силе Божанске светлости!

Дан је завршен је посетом Амбасади Републике Србије у Дамаску. Патријарха Иринеја и делегацију Српске Православне Цркве, заједно са патријархом Јованом и његовом пратњом, дочекао је Његова екселенција Милан Вијатовић, амбасадор Републике Србије у Сирији.

У уторак, 4. јуна 2019. године, у плану је обилазак манастира Светог Белмана у провинцији Тартус на сиријској обали, као и манастира Светог Георгија  у Хришћанској долини, најстаријег хришћанског манастира на западу Сирије, саграђеног у 4. веку.

Протођакон Дамјан Божић

Извор: Српска Православна Црква

Другог дана боравка у Богом чуваном граду Дамаску, 2. јуна 2019. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, заједно са Његовом Блаженством Патријархом антиохијским и свега Истока г. Јованом, служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Часног Крста у Дамаску, недалеко од зграде Антиохијске Патријаршије.

 (фотогалерија 1, фотогалерија 2, фотогалерија 3, фотогалерија 4, фотогалерија 5, видео прилог Информативног центра Антиохијске Патријаршије).

Српском и Антиохијском Патријарху саслуживало је осамнаест архијереја, двадесет и четири свештеника и пет ђакона. Као и предходног дана, патријарха Иринеја на платоу испред храма Часног Крста дочекало је више стотина људи. Насмејаних лица и са несвакидашњим одушевљењем, деца су узвикивала речи добродошлице. На самом крају свете архијерејске Литургије бираним речима присутнима се обратио Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован:

-Ваша Светости, Брате у Христу, господине Иринеје,

Високопреосвећени архијереји и поштована делегацијо,

Поздрављамо Вас добродошлицом у своје име и у име Светог Архијерејског Сабора наше Цркве и нашег народа! За нас је ово велики дан, радостан дан што сте данас с нама. Радосни смо што смо заједно одслужили свету Евхаристију и принели бескрвну жртву. Учинили сте радост не само нама него и свима овде присутнима, и целој Антиохији. Као што сте видели, Ваша Светости, сав овде присутни народ очекује Ваш свети бласлослов. Наша љубав према Вама истиче из једне вере, из једног срца. Као што знате, Антиохијска Црква је древна Црква која је међу првима примила науку Господа нашега Исуса Христа од апостола. Такође знамо и то да је Српска Црква мученичка Црква, Црква која је изнедрила многе мученике и светитеље. Наша заједничка Литургија данас је велика порука мира и љубави, порука мира целом свету. Та порука је сам Христос. Православље је велика ствар. Ми га носимо у свом срцу. Добро дошли међу нас с Вашом делегацијом. Примамо Вас у наша срца. У своје име, у име Нашег Сабора, нашег народа, у име целе Антиохијске Цркве овиме изражавамо своју радост што сте данас  с нама. Желимо Вам добро здравље на много година. Молимо Вас да пренесете нашу љубав народу и свој Српској Цркви. Видели сте јуче, и данас сте видели, да је наш народ чврст у својој вери и да је даље чува и преноси у свом срцу. Молимо Вас да нас носите у молитвама да Господ подари мир у нашој земљи Сирији и у целом свету. Добро дошли и на многаја љета!

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је на речима добродошлице и обратио се Његовом Блаженству Патријарху антиохијском и свега Истока г. Јованану рекавши:

-Хвала Вам, Ваше Блаженство, на предивним речима братске љубави које сте изразили према мени и делегацији која је са мном у овоме светом граду. Овај долазак и поклоњење овом граду и светињама града и Вашег народа схватамо као велики дар и благослов Божји. Доћи и посетити овај град и ходити стопапа којима и Господ наш ходио и свети апостоли и многи угодници народа овог простора – благослов је Божји. Доћи и помолити се Господу у Вашим дивним храмовима и светињама овога краја, доћи и посетити света места и овај град који је дуго времена био центар хришћанства одакле се ширила реч Божја – благослов је Божји. Овим светим местима ходио је велики апостол Петар и други апостоли, као и потоњи првобитно гонилац Савле који је постао Павле и обратио се и, уместо да гони Цркву Христову и самог Христа, постао је апостол и из овога града светлост Јеванђеље пронео не само по овим местима, него и широм хришћанског света.

Наше две Цркве су увек биле блиске једна другој. Ми смо град Дамаск и читав овај простор сматрали местом где су апостоли благовестили и светлост те истине пренели и нама. И наше пријатељство није од јуче, него  је од времена  када је наш духовни родоначелник Свети Сава посетио овај град и доживео да га приме као хришћанина и у њему виде духовног човека, творца наше духовне заједнице. Ми никад не можемо заборавити јучерашњи дан, као и данашње богослужење, кад нас је многи народ дочекао и изразио велику љубав према нама и у чијим срцима смо опажали да нас сједињује иста љубав и чини истим народом Божјим. Љубав и гостопримство које смо ових дана доживели, својство је хришћанског Истока којим се овај народ представља као народ Божји, који има љубав пре свега међу собом, па и према свима другима. Гостопримство указано нама остаће трајно у нашим срцима и пренећемо га нашем народу да и они гаје љубав према Вашем страдалном народу. Нас спаја иста вера у Господа Христа, исто предање јеванђељско које имамо и по којем живимо, и то је оно што нас чини једним јединственим народом. Али, сродни смо и по страдању, и Ваше народ, Ваше Блаженство, много је пострадао и својим страдањем посведочио је веру коју носимо у Господа Христа.

Наш народ је много пострадао у времену  у којем сте и ви подосили страдања, но та страдања су само учврстила нашу веру, као и веру Вашег народа. И нека Господ свако страдање зарад његовог Имена. Наш песник је рекао да је страдање крста добродетељ, благослов Крста. Ви сте својом посетом нама прошле године донели велики благослов града Дамаска и других хришћанских места, и толико смо се радовали Вашем доласку и љубави коју сте оставили да то никад не можемо заборавити. У времену у којем живимо потребно је јединство хришћанских народа и хришћанских Цркава. Ми смо релативно мали народи; само нас јединство у Господу чиним великим народом, па се морамо трудити да будемо јединствени у вери и у свему добром по јеванђељској науци. Хвала Вам на братском гостопримству, на указаној великој љубави. Она ће остати као трајна веза наших Цркава и наших народа. У знак нашег братског заједничког хришћанског заједништва дарујемо Вам лик Светог Саве да се, по благослову његовом, приближавамо и сједињујемо и заједнички деламо у  Винограду Господњем. Свако добро и благослов Божји! Да истрајемо у ношењу Крста Христовог, да истрајемо у својој светој вери православној да би се то страдање умножило и  постало благослов свима нама, у благослов у сва времена. Амин.

Одмах после свете Литургије у просторијама Антиохијске Патријаршије патријарх Иринеј је неколико сати провео са народом благосиљајући их док су они у редовима чекали да целивају десницу Српског Патријарха.

Убрзо затим делегација је учинила посету гркокатоличком патријарху Јосифу Алабасију. И у овој светињи Патријарх српски Иринеј дочекан је свечано и са великим поштовањем. Његово Блаженство гркокатолички Патријарх Јосиф, искрено и са дубоким поштовањем, обратио се Српском Патријарху Иринеју рекавши:

-Поздрављамо Вас и Вашу делегацију у овом дому који је седиште наше Патријаршије, дому која гаји љубав према Вашој Цркви и према Вашем народу. Ова зграда је подигнута на месту које је примило апостола који је мисионарио у целом свету, који је најзад живео и пострадао у Риму. Уз то, понављам речи који је рекао наш брат патријарх Јован на Вашем дочеку јуче, и само желим да додам још неколико ствари: Ваша Црква у Србији, Ваше архипастирске поуке много значе за православни свет. Наша света Црква је очувала своју веру, ма колико да је имала тешкоћа, али њеним верницима никада није било тешко очувати своју веру. Но, та су страдања још више  учвршћивала њену веру и она је сведочила о себи, о нашем хришћанству. И Ваша Црква је доказ свима Црквама како сте водили тежак живот кроз историју. Ваша Светости, наш садашњи живот је веома тежак, пошто има много искушења која нас одвајају једне од других, а треба да будемо једно. У овоземаљском животу имамо многа искушења која нам онемогућавају да будемо једно, али увек гледамо у нашег Господа Исуса Христа. Користим прилику да поздравим нашега брата патријарха Јована, који је предвидео у програму Ваше посете да дођете и код нас, браће. Наша Црква и Православна Патријаршија имају братске односе, и зато смо увек заједно да бисмо помогли нашем народу и нашим духовним чедима. Чврсто желимо и волимо да будемо као једна, и гајимо наду да ћемо у будућности бити у једној Цркви и да ћемо се молити заједно. Такође с нашом браћом муслиманима гајимо веома добре који почивају на узајамној љубави. И тако, увек смо спремни да радимо заједно за нашу будућност; морамо делати заједно, морамо очувати у вери наш народ и наша чеда. Ваша Светости, Ваша посета, братска посета, представља за нас велики благослов, и ми молимо Господа нашег да молитвама Светих апостола Петра и Павла и Светих Кирила и Методија Бог чува Вашу Српску Цркву, Ваш народ. Добро дошли!

Његова Светост Патријарх српски г. Иринје је отпоздравио:

Хвала Вам на лепим речима који сте упутили. То су речи једног хришћанина, али не обичног, већ хришћанина који води једну Цркву. Из Ваших речи видимо оно што сви знамо  - да нам је много и много заједничкога довољно да можемо да успоставимо праве хришћанске односе међу нама. Оно што представља темељ наше хришћанске вере јесте Библија, реч Божја, ту су и свети Оци наше заједничке Цркве, и све то нас упућује да ми данас, у нашим приликама, будемо блиски једни другима. Има много, много више онога што нам је заједничко, него оно мало што нас раздваја. А ми се молимо, као што Ви желите, да се ујединимо и да заиста будемо једно у Господу нашем.  Време у коме живимо има пуно искушења, невоља и проблема. Много штошта устаје против вере, а то нас све упућује да будемо ближи једни другима  и да заједнички водимо Цркву Христову, јер наша снага је у јединству, и то морамо неговати увек, а поготово данас. Од наших односа много чега зависи у животу нашег народа. Народ гледа у своје верске представнике и прихвата реч њихову. Зато смо позвани да упутимо праве Христове јеванђељске речи нашем народу, и да и ми и народ будемо што ближи једни другима. То је воља Божја, а у исто време то налаже потреба Цркве Његове која делује у овом свету.  Ми у Србији имамо своју Цркву, не тако велику. Трудимо се и имамо врло добре односе са Католичком и са још другим хришћанским Црквама, а на то смо и позвани да чинимо и треба да чинимо. Даће Господ, ако будемо заслужни, како вели мој претходник патријарх Павле, да ће нам Господ помоћи ако буде имао коме да помогне. Наше је да се трудимо и да заиста будемо браћа у Господу нашем. То и Господ жели од свих нас -  да се покажемо као деца Његова и као народ Божји. Хвала Вам на топлом пријему!

Затим уприличена је и посета Сиројаковитском Патријарху Мар Игнатију Јефрему Другом. Сиројаковитски Патријарх Игнатије пожелео је срдачну добродошлицу патријарху Иринеју износећи у кратким цртама страдање њиховог народа и историју храма.  Затим се бираним речима присутнима обратио патријарх Иринеј:

-Хвала на дивним братским речима добродошлице које излазе из Вашега срца и које су дубоко дирнуле наша срца, поготово кад сте  говорили о страдању Вашег народа широм света.  Радујемо се сви ми који смо дошли из Србије, који смо у храму с Вама, јер смо дошли као своји својима, и што сте  нас примили као своје. Ово је мој други сусрет с Вашом Црквом, јер смо се сусрели у Шведској кад сам чуо песму сиријског хора у храму, која се проломила и у овоме храму. Ми смо веома блиски по вери у Господа Христа, по вери у Цркву Његову, по вери у љубав Његову. У једном историјском времену веома дуго смо били јединствени у вери и у Цркви, но  удаљили смо се по једном догматском питању, али је то толико мало у односу на оно што нам је заједничко, и мислим да долази време да се поново састанемо и разговарамо и да нека догматска питања коначно разрешимо. Верујем да делите моје мишљење и да Сиријска Јаковитска Црква размишља о сарадњи са својом браћом и да нека ће питања рашчистити и тако коначно успемо да достигнемо пуно јединство наше браће и сестара. Мислим да нас прилике у времену у којем живимо на то воде и упућују. Наша снага је у јединству које је данас толико потребно у  многим пољима. Надамо се у Господа да ће услишити наше жеље и да ће благословити да дође до тог жељеног пуног јединства наших Цркава. С обзиром на велика страдања Ваше Цркве, ми пратимо све шта се дешава у Сирији. Ваша страдања су врло велика, и Ваш народ се као наш раселио широм света: оставили су своје свете храмове, домове, своја имања и силом прилика нашли се тамо где сигурно  нису желели. То добро разумемо, јер се се налазимо у истом стању. Читава наша историја је страдална, а страдања последњих година и деценија превазилазе сва минула страдања. У Другом светском рату изгубили смо преко милион душа убијених од наших суседа. Цркве су порушене, народу уништени домови, упропашћена имовина, а оно што је било на Западу понавља се на југу Србије, на Косову и Метохији.  Надамо се да ће нас Господ услишити. Наше је да сву наду управимо ка Господу нашем. Верујемо да ће правда и истина надвладати свако зло у свету. И нека Господ помогне и Вама и нама и свима који праведно страдају. А наше је да будемо у заједници и помажемо једни другима и опростимо – нека нам Господ подари снаге и моћи – свима онима који зло чине. Велики је подвиг опростити, јер се сви трудимо да то учинимо, али не смемо да заборавимо то што се десило нашим народима. Верујемо да је Господ на страни оних који пате и страдају. Молимо се Господу да веру нашу сачува, а и ми да се трудимо да је сачувамо. Вама и Вашем народу желимо свако добро од Господа – да сачувамо веру и да по њој живимо! И нека страдања ојачају нашу веру и нашу наду у Господа! Вама и Вашим сарадицима и Вашем благочестивом народу желимо благослов Божји! Живели на многаја љета!

Свечани банкет поводом посете Антиохији Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја уприличен је истог дана, у недељу 2. јуна 2019. године, у хотелу Уједињених нација у Дамаску. Банкету су присуствовали сви министри сиријске Владе на челу са председником Парламента Сирије г. Хамудом Сабагом, иначе првим хришћанином на тој функцији у историји Владе Сирије; затим, г. Имад Камиши, премијер Сирије; др Бутејна Шабане, саветник председника Сирије за политичка питања, и Врховни Муфтија сиријски Ахмад Хасун.

Присутнима, којих је било више од 850 званица, обратио се, као домаћин, Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован који је пожелео добродошлицу Српском Патријарху и истакао значај његове посете која је велика подршка не само православним хришћанима, већ и свима који живе и желе да живе у миру на тим просторима. Сличном поруком обратио се и Врховни Муфтија сиријски Ахмад Хасун. Завршну реч имао је патријарх Иринеј:

Ваше Блаженство, Патријарше велике Антиохије,

Ваша Светости, предстојатељи хришћанских Цркава,

Ваша Екселенцијо, замениче председника Сирије,

господо министри, амбасадори и народни посланици,

Ваша Високопреосвештенства, Преосвештенства и браћо свештеници,

господине муфтијо Сирије,

браћо и сестре, пријатељи,

Дозволите ми да додам неколико речи које су ме веома најпре веома изненадиле када сам их чуо  и од господина муфтије и од других говорника. Оно што сам чуо овде, заиста се данас ретко чује у свету. А све речи изражавају једну велику мисао - да смо сви ми овде на Земљи деца Божја и да је све нас Бог створио, послао у овај свет и усадио у нас лик свој. Људи данас желе да виде Бога, а Бог је невидљив за наше телесне очи, али ако хоћемо да видимо Бога, погледајмо у лик свога ближњег. У свакоме од њих Бог је уградио свој лик, па ми  кажемо да је човек икона Божја. Те речи су вечерас доминирале овде. Порука са овога дивнога места јесте да сви заједно поштујемо Бога свога, да се молимо Богу на свој начин, али да у свакоме ближњем видимо лик Божји и лица Божја. Када бисмо знали да тако поштујемо своје ближње, не би било ратова, не би било злочина, не би било проливања крви које човек чини ближњему своме. Зато, нека је благословена ова земља која поштује своју веру, као и друге вере као нешто што је Богу посвећено. У томе се нуждава данашњи свет. У томе незнању је извор свега онога што доживљавамо и на Истоку и у Европи, и у другим крајевима света. Носим велики поруку из свете земље Сирије: да овде живе људи по Божјој вољи и на сваки начин поштују своју веру, као и веру других. Зато, нека све вас благослови Господ благословом и дарује потребан мир и благослови оне које води народ и војску која се бори за слободу свога народа. Живели на многаја љета! Нека нас све Господ благослови својим благословом!

За сутра, трећег дана боравка српске црквене делегације у Дамаску планирана је посета председнику Сирије г. Башару ел Асаду, манастиру Свете Текле у Малули и манастиру Седнај, као и Амбасади Републике Србије у Дамаску.

Протођакон Дамјан Божић

Извор: Српска Православна Црква

Завршена је света Патријарашка Литургија којом су 2. јуна 2019. године началствовали првојерарси Српске Православне Цркве и Антиохијске Патријаршије у Саборном храму Часног Крста у Дамаску - видео прилог Информативног центра Антиохијске Патријаршије.

Сиријски и либански државни и црквени медији посветили су велику пажњу посети Патријарха српског г. Иринеја и посланства Српске Православне Цркве, па је саборно богослужење директно преносило неколико државних и црквених телевизијских и радијских канала који програм емитују и преко сателита. Директан видео пренос преносила је и интернет страница Радија Глас Епархије нишке. О свечаном дочеку Патријарха српског г. Иринеја у Дамаску гледајте у видео прилогу Информативног центра Антиохијске Патријаршије:

Извор: Српска Православна Црква

Његово преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије (Јевтић) предводио је групу вјерника који су посјетили комплекс концентрационог логора Дахау у Њемачкој. Владика је након Свете архијерејске литургије која је јуче, 2. јуна, служена поводом храмовне слава минхенског храма Свети Јован Владимир, служио помен жртвама логора Дахау.

Са овог потресног мјеста, владика Атанасије је јуче благословио и слушаоце Радио Светигоре.

,,Ево нас у логору њемачком Јасеновцу гдје су Свети Владика Николај и, не мање Свети, Патријарх Гаврило страдали. Донијели смо свијеће да упалимо и да служимо помен. Обићи ћемо ово мјесто и погледати фотографије, обићи стражаре и раке, овај простор мученичког мјеста голготе, нарочито нашег народа. Христос васкрсе, земљу потресе, смрт угуши, живот донесе“, рекао је владика Атанасије, искористивши прилику да поздрави Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и владику диоклијског г. Методија.

,,Након посјете логору Дахау обићи ћемо и руску капелу која се налази на мјесту некадашњег злогласног логора гдје ћемо упалити свијеће које је владика Атанасије донио из Херцеговине намијенивши их за све мученике пострадале у логору Дахау“, рекао је теолог Крсто Станишић који се налазио у пратњи владике Атанасија.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј стигао је 1. јуна 2019. године у Дамаск, главни град Сирије. Његову Светост Патријарха г. Иринеја и часно посланство Српске Православне Цркве на најсвечанији начин дочекао је Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свег Истока г. Јован са архијерејима славне Антиохијске Патријаршије и благочестивим народом сиријске престонице.

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

У суботу, 1. јуна 2019. године, у Катедрали Патријаршије у Дамаску служена је свечана доксологија поводом доласка Његове Светости Патријарх српског г. Иринеја и посланства Српске Православне Цркве у званичну (мирну) посету Његовом Блаженству Патријарху антиохијском и свега Истока г. Јовану и древној Антиохијској Патријаршији.

После торжественог дочека и проласка патријарха Иринеја и чланова посланства Српске Цркве улицама Дамаска, у Патријаршијској Богородичиној цркви Његову Светост су, са патријархом Јованом, дочекали архијереји Антиохијске Цркве, других хришћанских Цркава, високи државни функционери, отправник послова Амбасаде Србије у Сирији г. Милан Вијатовић, амбасадор Руске Федерације г. Александар Јефимов и амбасадор Белорусије г. Јуриј Слука.

У топлој поздравној речи патријарх Јован је најпре пожелео добродошлицу патријарху Иринеју у "срце Цркве Антиохије" у име све пуноће Антиохијске Цркве, митрополита, епископа, свештенства и свег верног народа, затим сабраће патријараха свих хришћанских Цркава и свих хришћана, као и у име свих сабраних и грађана Сирије, муслимана и хришћана, преноси званичној Фејсбук страница Антиохијске Патријаршије.

-Дочекујемо Вас пред празник Вазнесења Господњег и сећамо се речи Господа Исуса Христа који је апостолима рекао да ће бити 'с нама у све дане до свршетка света'. Те речи одзвањају у нашим срцима и ушима две хиљаде година и управо захваљујући том духовном налогу и знању, хришћани Антиохијске Цркве живе и опстају све ово време, рекао је патријарх Јован.

Подсетивши на своју посету Српској Цркви у октобру пошле године, патријарх Јован је рекао да Српска Црква такође живи на крви мученика, светих и исповедника који су пострадали у име Господа Исуса Христа, а исто ће патријах Иринеј моћи да види и током своје посете Сирији "на лицима наше деце и наших родитеља". Сетивши се у сваком погледу добрих људи Српске Цркве, од престоног Београда преко Ниша, Црне Горе, па до Косова и Метохије - историјског срца Српске Цркве и других места које је посетио, патријарх Јован је високом госту поручио да су "врата наших цркава и срца, као и срца верника широм отворена", а да долазак Свјатјејшег сведочи да је Православље јединствено без обзира на све недаће.

Рекавши да Антиохијска Црква постоји "откад смо приковали наше очи за распеће и да управо из Часног Крста црпемо сваку снагу", патријарх Јован је додао: -Наша звона смо овде поставили пре две хиљаде година, звонили смо и звонићемо њима и убудуће као потврда наше љубави према Господу који нас воли".

-Молимо се заједно за мир у овој земљи, са свим њеним синовима и за дијаспору. Молимо се за све оне који су отети, а међу њима и за нашу браћу, митрополите Алепа - Мар Григорија Јухана Ибрахима и Павла (Булоса) Јазигија, усред света слепог за њихов нестанак", рекао је, између осталог, Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован.

Уследило је обраћање Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја:

Ваше Блаженство, Патријарше Велике Антиохије, Сирије, Киликије, Иверије, Месопотамије и свега Истока, вазљубљени у Господу брате и саслужитељу наше смерности, господине Јоване,

Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, пречасни оци, драга браћо и сестре !

Ал Масйх кам! Христос анести! Христос воскресе!

Благодаримо Господу за дар Његове љубави и милости да данас можемо да се налазимо овде, у Вашем светом саборном храму, у седишту Вашега Блаженства и средишту древне, славне и мученичке апостолске Антиохијске Цркве, у граду у којем су ученици Христови по први пут названи хришћанима. Братски захваљујемо Вама, Блажењејши брате, на срдачном братском дочеку и на топлој добродошлици. Преко Вас захваљујемо и свој пуноћи Ваше најсветије Цркве.

У Богу, молитвеним посредовањем Пресвете Богородице и свих светих, наше су Цркве заиста сестринске јер један је Дух  исповедништва и љубави према Христу који их је вековима надахњивао: вас од апостолȃ и светог Игнатија Богоносца, а нас од светог цара Лазара. То је исти онај Крст голготски који Сȃм Господ наш понесе и који је свим хришћанима света знак победе над грехом, смрћу и ђаволом, знак велике радости Васкрсења.

У Вама, Ваше Блаженство, у архијерејима Антиохијске Цркве, у монасима, свештенству и верном народу Ваше Патријаршије, видимо исти крст страдања, прогона, расељавања и мучеништва, који је познат нашем народу, а који Ви изнова, пред целом Васељенском Црквом, данас са трпљењем носите и славу Васкрсења пројављујете.

Молимо Вас за Ваше молитве пред Господом. Приступамо Гори сионској, Граду Бога живога, Небеском Јерусалиму, и, окружени милијардама анђела (ср. Јевр. 12, 22), потврђујемо и исповедамо јединственост и вечност Цркве Божје. Њена је Глава Сȃм Христос. Стога је само Он апсолутно Први у Цркви Његовој. На њу и кроз њу се излива божанска благодат и љубав у којој је радост нашег сусрета са Вама.

Просторна, земаљска раздвојеност није ништа према истини и вери која уједињује у Господу наше помесне Цркве. У њима је јединствена благодат која делује непрестано од дана Педесетнице. Њу и сада и свагда призивамо да у истини и правој вери останемо, а да сва страдања и искушења пребродимо и у тихо пристаниште Царства Божјег упловимо.

Још се молимо Господу, Који чува наше сестринске Цркве и побожне братске народе, да и ми, наше садашње покољење, једном вером коју једнодушно исповедамо, у страдањима и искушењима која подносимо, смело и без осуде поновимо речи које је први изговорио апостол Павле: „Боже сачувај да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапе свет и ја свету“ (Гал. 6, 14). Те речи су одговор на сва питања која човек може поставити. У свим временима, а нарочито данас, прогони хришћана су потпуно отворени и јавни, а небројена лукавства и искушења демонска, у личном животу и друштву, вребају и савлађују слабе, неприпремљене људске душе. Речи које нас упозоравају на ништавност и пролазност царства земаљског, постављају божански Завет пред свакога хришћанина. Молимо се да нас Господ учини достојнима да се ми по њима владамо да бисмо и ми стали пред Господа у светлости Васкрсења Његовог. Храбримо и бодримо једни друге, призивајући у помоћ молитве Владичице наше Богородице, светих небеских сила и свих светих!

Ис пола ети, Макариотате Деспота!

По завршетку свечаног дочека у дворишту Патријаршијског двора и у самоме двору приређен је пријем током кога су патријарси Иринје и Јован благосиљали верни народ и примали многе високе личности сабране на дочеку. Информативна служба Антиохијске Патријаршије наводи и да су се у пригодном програму могли чути предивни гласови појаца који су песме изводили на сиријском, али и српском језику.

Патријарх српски г. Иринеј боравиће до 8. јуна 2019. године у званичној (мирној) посети Патријарху антиохијском и свега Истока г. Јовану и Антиохијској Патријаршији. Часну пратњу Патријарха српског чине Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископ шумадијски г. Јован, архимандрит Дамаскин (Грабеж), протојереј-ставрофор Божо Бакајлић, протођакон Дамјан Божић, ђакон Владимир Руменић и ипођакон Дејан Накић.

Извор: Српска Православна Црква

Са званичне интернет странице Антиохијске Патријаршије доносимо фото вест:

Сајт кијевског „патријарха“ Филарета објавио је следеће саопштење митрополита белгородског и обојанског Јоасафа поводом недавне хиротоније у расколничкој „Православној Цркви Украјине“:

„Сада сам сазнао о одлуци Светога Синода да се хиротонише епископ нарочито за грчке заједнице Православне Цркве Украјине (Цркве митрополита Епифанија). Према 4. канону Првог Васељенског Сабора, епископ се може хиротонисати једино сагласношћу свих архијереја те Цркве. Изражавам своје категоричко неслагање са овом одлуком Синода. Ако почнемо да хиротонишемо епископе који ће бити надлежни за националне мањине, можемо изазвати поделу у Цркви. За жаљење је што их нагло бирамо и хиротонишемо. Мора се дати времена епархијским архијерејима да прочитају синодске одлуке и изразе своје мишљење о њима. Молим све оне који су у могућности да пренесу мој протест Његовом Блаженству митрополиту Епифанију, предстојатељу Православне Цркве Украјине.“

Извор: Orthodoxie.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије сусрео се 29. маја 2019 године у Москви са председником Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије Његовим Високопреосвештенством Митрополитом волоколамским г. Иларионом.

Епсикоп Јоаникије борави у Москви где је узео учешћа на међународној конференцији Кршење права верних у Украјини. Епископ Јоаникије је пренео поздраве Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и саопштио чврст и непоколебив став подршке страдајућој Украјинској Православној Цркви. Митрополит Иларион је честитао владици Јоаникију наступајући јубилеј двадесетогодишњице архијерејског служења.

У наставку разговора, који је прошао у пријатној братској атмосфери, размотрена су актуелна питања међуправославних односа, перспективе развоја сарадње између Руске и Српске Православне Цркве, као и низ других питања од обостраног интереса.

Разговору су присуствовали старешина Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу протојереј Остоја Кнежевић, секретар Одељења свештеник Димитриј Сафонов и сарадник у Одељењу А. Хошев.

Извор: Српска Православна Црква

Патријарх Теофило III, предстојатељ Јерусалимске Православне Цркве, састао се 16. маја 2019. с делегацијом Империторског православног друштва у Палестини, која је приспела у Јерусалим да учествује на првом међународном семинару регионалних и страних подворја, семинару посвећеном 200-годишњици дипломатског руског присуства на Блиском истоку.

У свом поздравном обраћању, чији је текст објављен на званичном сајту Јерусалимске Патријаршије, Патријарх је казао колико цени ове семинаре “у време када је наше хришћанско сведочење толико важно ради подршке хришћанском присуству у Светој Земљи и Блиском истоку. “Он је нагласио да је Јерусалимски патријарх промовише и важан међуверски дијалог“.

„Јерусалимска Црква, мати свих Цркава, гарант је јединства Православне Цркве“, рекао је патријарх Теофил. „Посебно признајемо улогу коју је Руска Православна Црква одиграла кроз векове, а посебно током османског периода, у политичкој, дипломатској и финансијској подршци Јерусалимској Цркви.“

Патријарх Теофил је такође приметио да је било тешких времена која су искушавала односе између Цркава у Јерусалиму и Русији. „Морамо се учити од тих односа и радити на јачању нашег православног јединства“.

“Морамо се учити из прошлости. Морамо увек говорити и деловати на начин који подржава живот и мисију Јерусалимске Патријаршије у овом региону. Ми смо Једна, Света, Католичанска и Апостолска Црква, и налазимо се  под моралном и духовном обавезом да сведочимо да Православна Црква у Светој Земљи и на Блиском истоку почива на непоколебивој основи нашег православног јединства,“ закључио је предстојатељ Јерусалимске Цркве.

Присетимо се да је на братском састанку одржаном пре неколико дана с митрополитом Онуфријем, првојерархом Украјинске Православне Цркве, патријарх јерусалимски Теофил III изразио подршку Украјинској Православној Цркви (Московске Патријаршије) и њеним верницима у Украјини.

Извор: Orthodoxie.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј стигао је данас 1. јуна 2019. године у званичну (мирну) посету Његовом Блаженству Патријарху антиохијском и свега Истока Г. Г. Јовану и aнтиохијској Патријаршији. Патријарха Иринеја са делегацијом наше Цркве, на међународном аеродрому у Бејруту дочекала је делегација aнтиохијског Патријарха предвођена Mитрополитом Силуаном Мусом и амбасадором Републике Србије у Либану, господином Емиром Елфићем. Након срдачног пријема и кратког предаха, Његова Светост је са делегацијом наставио пут до сиријске престонице Дамаска. Како се наводи, приређен је и пријем на либанско-сиријској граници у Сали части, од стране директора за односе са јавношћу Министарства за вакуфе г. Саида Бахелорса.

Подсећамо да делегацију СПЦ чине Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован, архимандрит Дамаскин (Грабеж), протојереј-ставрофор Божо Бакајлић, протођакон Дамјан Божић, ђакон Владимир Руменић и ипођакон Дејан Накић.

Посета српског Патријарха значајан је догађај  за Антиохијску Патријаршију, која преко своје званичне интернет и "Фејсбук" странице обавештава јавност о свим значајним сусретима и догађајима, а богослужења ће бити диркетно преношена путем четири телевизијска канала.

Извор: Антиохијска Патријаршија