У недељу Свих Светих, 23. јуна 201,. патријарх васељенски Вартоломеј началствовао је Литургијом заједно са предстојатељем Православне Цркве у Америци митрополитом Тихоном у месту Дерејаманли, у Кападокији, у Турској, у склопу годишњег поклоњења кападокијским светињама.

У пратњи митрополита Тихона налазило се више свештеника ове Цркве. На крају Литургије Свјатјејши Вартоломеј је ословио митрополита Тихона, истичући своје пријатељство и захваливши на овом поклоњењу.

Са своје стране је одговорио митрополит Тихон и рекао, између осталог: „Долазим из Америке, земље слободе, земље изобиља, земље наде. У ту земљу су избегли многи из Анадолије и у њу су емигрирали многи из Источне Европе, са Блиског истока и из других места где је било тешко за даљи живот. Али има тешкоћа и у Америци. И ми радимо преко Скупштине архијереја како би изнашли решења и сви православни у нашој земљи могли пружати чврсто и удружено сведочење о Христу и Његовој Светој Цркви подражавањем великим светима које прослављамо данас и испуњујући налог који сте Ви, Ваша Светости, дали - да је свима нама потребно „да иступамо изван оног што је моје и твоје и кренемо према  ономе што је наше.“ Управо циљ свих православних хришћана јесте да иступају изван онога што је моје и твоје и да крену према ономе што је наше, а то наше је Исус Христос.

Извор: Српска Православна Црква

Највиши црногорски званичници и бројни медији су посљедњих недеља били у еуфорији поводом наводног ”коначног рјешавања црквеног питања” (таква фомулација неодољиво подсјећа на нацистичко ”коначно рјешавање јеврејског питања” или НДХ-овско ”коначно рјешење за Србе”).

Ликовали су због планираног небивалог одузимања храмова, манастире и остале црквене имовине и призивали ”украјински сценарио” за Цркву у Црној Гори. Предсједник Ђукановић је дао вјетар у једра таквим стремљењима својим говорима и интервјуима, а и други званичници су учествовали у овој кампањи, до најновије неразборите изјаве предсједника Владе.

У причу су се, сасвим неочекивано, укључили и појединци из Србије и другдје, међу којима чак и неки свештеници, који су, с друге стране, измишљали или незнавено понављали нечије измишљотине о наводном тајном договору Цркве у Црној Гори и црногорског режима, који је, говорили су они, аминовао и сам Васељенски Патријарх Вартоломеј.

Да нема мјеста таквим нагађањима, доказује свеукупна активност Православне Цркве, свих епископа, свештенства, монаштва и вјерних, који договор и завјет имају само са Христом Богом, јединим Путем, Истином и Животом.

Још један допринос прекиду таквих смутњи ових дана дао је и Патријарх Васељенски Вартоломеј писмом које је упутио Предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу, које достављамо на увид јавности.

Из Митрополије црногорско-приморске

27. јун 2019.

Његова Екселенција

Мило Ђукановић

Предсједник Црне Горе

Ваша Екселенцијо,

Са радошћу се обраћамо Вашој уваженој Екселенцији, желећи Вама и Вашем вјерном народу сваког вишњег Божијег благослова.

Недавно смо у Васељенској Патријаршији били зачуђени сазнањем да сте исказали своју подршку стварању Православне Цркве Црногорске и да је Влада Ваше земље усвојила предлог закона о слободи вјероисповијести, који предвиђа подржављење свих православних цркви изграђених прије 1918. године, као и друге црквене имовине. Ово би значило да Ваша држава одузима право својине над црквама и имовином Свештеној Митрополији црногорској, као и осталим трима епархијама Православне Цркве Српске.

Ваша Екселенцијо, овим писмом Вам јасно и потпуно отворено саопштавамо да Васељенска Патријаршија, заједно са свим другим Православним Црквама, као једину канонску православну јурисдикцију у Црној Гори признаје ону под надлежношћу Високопреосвећеног Митрополита црногорског Амфилохија, јерарха Најсветије Цркве Српске. Црква Црногорска никад није била аутокефална, а садашња такозвана Православна Црква Црногорска под Мирашем Дедеићем не припада Православној Цркви. Господин Дедеић није Епископ Православне Цркве, него особа рашчињена од Васељенске Патријаршије. Једини тамошњи канонски Јерарх је наш брат Митрополит Амфилохије, свеправославно признате Патријаршије Српске.

Шаљемо Вам ово писмо јер не желимо да наш љубљени народ Црне Горе дође у стање црквене изолоције и одсјечености од тијела свеукупне заједнице Православних Цркава, с обзиром да ниједна од њих неће признати ни подржати Дедеићеву антиканонску творевину.

Понављамо оно што смо Вам написали 2000. године: ”Увјерени смо да ће Ваша драга Екселенција разумјети опасност по духовно јединство народа Црне Горе, која је проузрокована покретом поменутог г. Мираша Дедеића, те да ћете се Ви дистанцирати од њега, ради добра и јединства Вашега народа.”

Ваша Екселенцијо, молимо Вас да горе написано не схватите као мијешање у унутрашње ствари Ваше државе, него као жељу наше Мајке Цркве Константинопољске да помогне Вашем побожном народу у критичним историјским тренуцима.

Стога, остајемо с поштовањем, љубављу и најсрдачнијим жељама.

У Константинопољској Патријаршији, 21. јуна 2019.

Ваше поштоване Екселенције

усрдни молитвеник пред Богом

+ ВАРТОЛОМЕЈ

Архиепископ Константинопоља-Новог Рима

и Васељенски Патријарх

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије прославкио небеског покровитеља. - Поздравно слово Патријарха српског и орден Светог цара Константина

Служењем Свете архијерејске Литургије на празник Преподобног Онуфрија Великог, 15. јуна 2019. године, у Успенском храму знамените Кијево-печерске лавре - древне колевке монаштва и духовности, Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије обележио је своја два значајна јубилеја: 75. рођендан и 5-годишњицу устоличења на древну кијевску катедру.

Том приликом, Његовом Блаженству су саслуживали: митрополит одески и измаилски  Агафангел, митрополит хустски и виноградовски  Марк, митрополит каменец-подољски и городокски Феодор, намесник Кијево-печерске лавре митрополит вишгородски и чернобиљски  Павле; председник одељења Спољних црквених послова УПЦ митрополит бориспољски и броварски Антоније; митрополит дњепропетровски и павлоградски Иринеј,митрополит ровенски и острожски Вартоломеј, митрополит туљчински и брацлавски Јонатан, митрополит тернопољски и кременецки Сергиј, митрополит николајевски и очаковски Питирим, митрополит хмељницки и староконстантиновски  Антоније, као и велики број свештеника и свештеномонаха Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије.

По благослову Његове Светости Патријарха српског Иринеја, као званични представник Српске Православне Цркве свечаностима је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ моравички Антоније, викар Патријарха спрског и старешина Подворја Српске Цркве у Москви.

Молитвену радост за Његовим Високопреосвештенством су поделили и остали представници помесних православних Цркава: митрополит картагински гМелетије (Александријска Православна Црква), митрополит вострски Тимотеј (Јерусалимска Патријаршија), митрополит сингапурски  Сергије, егзарх за Југоисточну Азију (Руска Православна Црква), Митрополит корсунски г. Антоније (Руска православна црква), митрополит зугдидски г. Герасим (Грузијска православна црква), Митрополит ловчански г. Гаврило (Бугарска православна црква), митрополит томасоски Исаија (Кипарска Православна Црква), Архиепсикоп прашки Михаил (Православна Црква Ћешских земаља и Словачке), епископ гајновски Павле (Пољска Православна Црква), архимандрит Атанасије (Јанош) (Румунска Православна Црква) и протојереј Назарије Полатајко (Православна Црква у Америци).

На Малом входу,је Блажењејши Митрополит Онуфрије  архиепископа ровењковског и свердловског Пантелејмона наградио титулом митрополита, док је у чин архиепископа увео ректора Почајевске богословије епископа шумског Јова, Епископа ивано-франковског  Серафима, епископа овидиопољског  Аркадија и епископа јужненског Диодора.

Празничну проповед после читања Јеванђеља о подвижништву Преподобног Онуфрија Великог одржао је митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије.

У име клира и верника Украјинске Православне Цркве митрополит одески и измаиљски Агатангел је честитао Високопреосвећеном Митрополиту Онуфрију значајне јубилеје, уручивши му високо одликовање Украјинске Православне Цркве - орден Светог и благоверног кнеза Владимира Великог. 

Високо одликовање СПЦ митрополиту кијевском Онуфрију – орден св. цара Константина

На предлог Његове Светости Патријарха српског Иринеја, Свети Архијерејски Синод Српске православне Цркве је Његовом Блаженству Митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију доделио високо одликовање Српске Православне Цркве - орден Светог цара Константина. Ово одликовање „за ревносно и пожртвовано служење у љубави, као и за истрајну, храбру, постојану, достојну и исповедничку одбрану јединства свете Православне Цркве Христове“ Његовом Блаженству је уручио епископ моравички гАнтоније, викар Патријарха српског.

Том приликом је епископ Антоније прочитао и поздравно слово Његове Светости Патријарха српског  Иринеја, упућену митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију поводом његове 75-годишњице рођења и 5-годишњице устоличења на кијевску катедру. У своје лично име, владика Антоније је митрополиту Онуфрију уручио икону празника Силаска Светог Духа на апостоле.

За време богослужења, заједно са хоровима Кијево-Печерске лавре, одговарао је и хор из Србије.

.

Поздравно слово патријарха српског Иринеја упућено митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију

Ваше Блаженство,

Блажењејши митрополите кијевски и све Украјине

г. Онуфрије,

љубљени у Христу Брате и Саслужитељу!

Целивајући Вас у љубави у Христу, срдачно и топло Вас поздрављам.

Итекако ми је драго [toимам ту могућност да Вас поздравим данас са духовном свечаношћу Вашег Блаженства - успоменом на Вашег небеског покровитеља.

Данашњи празник је дан прослављања Ваших духовних напора и дан успомене на Ваше монашке завете чистоте, светости и молитве, које сте примили. За сваког монаха тај дан је попут одсјаја долазеће неисказане небеске радости, коју је Господ припремио за све оне који Га љубе (1 Кор 2,9).

Ви сте ступили на пут монаштва у годинама док сте се учили у mосковским духовним школама, у обитељи Свете Тројице код Преподобног Сергија Радоњешког, великог руског подвижника, који је молитвом и светошћу живота ујединио руски народ. Тамо сте узрастали како би се затим вратили у родне крајеве и донели духовни дар Преподобног Сергија у западне земље древне Руси, на земљу Черновцов и Буковини, где сте достојно провели архијерејску службу и одакле сте били изабрани на кијевску катедру, мајку свих руских градова.

У Српској Цркви Вас познају као изузетног архипастира који данас, на челу више хиљада нових исповедника православне вере, храбро одолевате пред непријатељима Православља. Украјинску земљу је погодило велико искушење вере, бола и туге. Међутим, како наше смирење лично и наш Свети Синод и сви архипастири Српске Цркве, тако и сво наше монаштво, свештенство и сав благочестиви наш народ, верујемо у Христову победу и молимо се за спасење Свете Руси, чије је срце град Кијев. Нека би Господ дао да Ваша паства изађе из те страшне борбе овенчана славом и духовно ојачана, као што јој и приличи у њеној благодатној обнови, части и величини.

О томе се моле и пoворке светих Божјих угодника на небу и о томе се молимо и дви ми недостојни овде на земљи. Нека би Вам "Подвигоположник" Господ даровао духовну радост и телесну снагу, како би на многа и блага лета исправно управљали речју истине Христове на свештеном трону кијевске крстионице.

Ваш сабрат и самолитвеник,

Вашег Блаженства увек предани и у љубави Христовој Сабрат и Саслужитељ,

Архиепископ пећки,

митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ИРИНЕЈ,

Председник Свештеног Синода

Епископ моравички Антоније подсетио на став Српске Цркве о ситуацији у Украјини

После свечаног обележавања два значајна јубилеја: 75. рођендана и 5-годишњице устоличења на древну кијевску катедру Његовог Блаженства митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија, Његово Преосвештенство епископ моравички  Антоније дао је изјаву за украјинске медије. Владика је подсетио на званични став Српске Православне Цркве о ситуацији у Украјини: „Ми не познајемо другу Православну Цркву у Украјини осим оне на чијем челу се налази Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије. Према томе, никакве структуре које су формиране од стране Константинопоља ми не признајемо.”

Према његовим речима, оно што је једна помесна православна Црква учинила (у овом случају Константинопољска), ниједна друга није признала. Једино могуће решење поменуте ситуације јесте дијалог.

Извор: Подворје Српске Патријаршије у Москви

После Божанске литургије у цркви Свете Тројице у Патрасу у Грчкој на Духовски понедељак, 17. јуна 2019,  митрополит патраски Хризостом изјавио је да је предложио стареца Гервасија (Параскевопула) за канонизацију, износећи на видело велики број релевантних докумената поднетих Цариградској синодалној комисији за канонизацију (бољи израз: причислење сабору светих). Ова изјава је дочекана са усхићењем и аплаузом окупљених верника, извештава прес служба Патраске Митрополије.

Митрополит Хризостом је још раније био казао да припрема поуздане документе за подношење цариградској комисији 30. јуна 2017. године, преноси Мистагоги.

Отац Гервасије је једна од најистакнутијих верских и културних личности у историји Патраса 20. века. Преставио се у Господу пре 55 година, 1964. године.

Вољени пастор је рођен у селу Нимфасији 1. јануара 1877. године. Будући да је имао чврсту веру од самог детињства, са 13 година ступио је као искушеник у манастир Успења Пресвете Богородице-Керница.

Године 1897. прешао је у манастир Успења-Гирокомио у Патрасу, где је остао до краја живота. Замонашен је у својој  26. години живота. Године 1905. завршио је Богословију Ризарију, где је постао духовно чедо великог св. Нектарија Егинског. За јеромонаха је рукоположен у својој 33. години, а четири године касније одбранио је докторску тезу на Богословском факултету.

Био је капелан током Балканских ратова 1912-1913. г. После мале азијске катастрофе 1922. године, о. Гервасије се много старао о 7.000 избеглица који су се настанили у Патрасу.

Његова филантропска делатност, његово благо присуство и његово самопожртвовано и неуморно служење учинили су стареца  Гервасија истинским моделом свештенослужитеља и хришћанина. Био је оруђе у оживљавању православног живота међу младима и старима, посебно својом катехетском школом.

Преселио се Господу 30. јуна 1964. у 87. години живота. Већ за време његовог погребења верници су га прогласили за свеца, као што су то учинили и приликом преноса његових чесних моштију 2014. године, које се сада налазе при цркви Св. Параскеве у школи Анапластики у Патрасу, коју је основао старец Гервасије.

Извор: Српска Православна Црква

Његово Блаженство архиепископ албански Анастасије обележава данас (24. јуна 2019) 27 година својег архипастирског рада као предстојатеља Албанске Православне Цркве.

Рођен је 4. новембра 1929. у Пиреју. Био је професор историје религија (1972-1992.) и декан Богословског факултета при Атинском универзитету (1983. до 1986). Данас је професор емеритус овога универзитета.

Носилац је почасних доктората са 19 универзитета и факултета (из Грчке, САД, Кипра, Румуније, Грузије, Албаније, Италије..), дописни члан (1993-2005) и почасни члан (од 2006) Атинске академије наука.

На постдипломским студијама изучавао је Историју религија и етнологију на универзитетима у Хамбургу и Марбургу. Светске религије проучавао је и путујући кроз земље у којима оне имају развијен живот. Поред савременог и древногрчког језика, он говори енглески, француски и немачки, а као радне језике користи латински, италијански, шпански и албански.

Одиграо је пионирску улогу у подстицању интересовања за православље током свог мисионарксог рада у страним земљама (почев од 1958. г.). За јерођакона је рукоположен 1960, а за јеромонаха – архимандрита 1964. За епископа Андрусе изабран је 1972. док се налазио на положају генералног директора издавачке куће Апостолики Дијаконија Грчке Цркве (1972-1992). Био је местобљуститељ Митрополије иринупољске у Источној Африци 1981-1990, митрополит Андрусе и патријарашки егзарх у Албанији (1991-1992. г.). За Архиепископа Тиране и све Албаније изабран је у јуну 1992. године.

Био је генерални секретар Извршног одбора за светско мисионарство Синдесмоса, свеправославне омладинске организације (1958-61), потпредседник Синдесмоса (1964-77); оснивач и председник Међуправославног мисионарског центра Поревтендес (од 1961.г.). Био је члан  Међународног одбора за нисионарске студије Светског савета Цркава (1963-69), секретар за истраживање мисионарства и за односе са православним Црквама при ССЦ (1969-71.г.). Организовао је и управљао Центром за мисионарске студије при Атинском универзитету (1971-74).

Као директор Апостолики Дијаконије започео је многе богословске, образовне, издавачке програме; посебну пажњу је посветио питању мисионарења у источноафричким земљама Кенији, Уганди и Танзанији. Организавао је и развио православне мисионарске подухвате. Признат је за „великог добротвора Патријаршије александријске и све Африке“.

Као Архиепископ Албаније почев од 1992, у крајње тешким околностима успоставио је и развијао је Православну Аутокефалну Албанску Цркву која је била потпуно запуштена пуних 23 године. Премда је  формална слобода била повраћена у овој земљи, почетне 1990-те године биле су драматично време за православну заједницу у Албанији.

Овде није био опстао ниједан епископ, а ниједан евентуалан кандидат није имао канонске услове да би био хиротонисан у овај чин; остало је једино 15 пензионисаних и болесних свештеника. Није било цркава (биле су или уништене или претворене у овосветске грађевине), а није било ни финансијских средстава да се подигну усред превеликог сиромаштва, те држава није могла да узме на себе обавезу помагања верских заједница. Једном речју, свуда је владала мерзост и запушченије.

У овим околностима једино је Васељенска Патријаршија могла преузети на себе обавезу и била у стању да учини прве кораке ка успостављању Православне Цркве у Албанији. Да би се удовољило потребама Цркве у Албанији, Васељенска Патријаршија је овде послала једног од најспособнијих личности добро познату широм православног света и шире, професора др Анастасија (Јанулатоса), који је у то време био митрополит Андрусе, модератор Комисије за светско мисионарење и евангелизацију ССЦ и архиепископ местобљуститељ Архиепископије за Кенију, Уганду и Танзанију.

По приспећу у Албанију, Архиепископ је наишао на духовну и материјалну пустош преосталу од атеистичког режима, али се није дао заплашити. Био је решен да стање уреди набоље. Отпочео је са отварањем богословије за школовање младих свештеника и повраћајем постојеће црквене имовине, истовремено настојећи да подигне нове цркве. Био је то самопожртвовани рад који је убедио албанске православне хришћане да умоле Васељенску Патријаршију да постави тадашњег митрополита Анастасија за њиховог Архиепископа.

У циљу обнове црквеног живота Архиепископ је започео нове програме на подручју здравства, друштвеног старања, просвећивања, пољоприведног унапређења, културе и екологије.

Он је писац 24 књиге (истраживања афричких религија, есеји из богословња и историје мисионарства, проповеди и др.), укључујући и књигу „Ислам, општи преглед“, која је доживела 16 издања и превод на српски, затим Историја живих религија, Суочавање са светом, Мисонарење на Христов начин, До краја земаљског шара, Коегзистенција, Крст и Васкрсење у Албанији. Објавио је више од 200 студија и чланака из догматског и пастирског богословља. Његове студије и чланци објављени су до сада на 17 језика.

Носилац је 27 ордена и награда многих православних сестринских Цркава и појединих земаља. Међународно је признат његов допринос хришћанском мисионарењу, богословљу и мирној коегзистенцији народâ и религијских заједница.

Извор: Албанска Православна Црква (превод – Информативна служба СПЦ)

У емотивној атмосфери и у присуству мноштва верника, архијереја и свештенства, 21. јуна2019, у петак поподне, одржана је прва сечаност уручивања диплома апсолвентима Богословске Академије Кипарске Цркве.

Животна визија предстојатеља Кипарске Цркве постаје стварност. Визија коју је носио и велики етнарх Макариос, кад је казао у својем пркосном и поносном стилу, да ће таква богословска академија  „моћи да сија и зрачи светлошћу Православља далеко изван Кипра…” Напоре свих оних који су били посвећени остварењу ове визије је оправдали су првих 17 дипломаца Факултета, првих посленика које ће Црква Кипра послати на службу људима на острву.  У свом поздравном слову дипломираним теолозима архиепископ Хризостом је казао да је отварањем ове школе остварен свети завет праотаца и „историчност наше Цркве“.

Извор: Српска Православна Црква

Представници малог аутохтоног народа Чулим из Сибира туркијског порекла, чије име потиче од реке Чулим (притока Обе), углавном живе у Тегулдетској регији централне руске провинције Томск. Према попису становништва из 2010. године, број Чулима који живе у Русији не прелази 360  душа. Етничка група Чулим настала је у 13. и 14. веку и касније је у великој мери асимилована од стране Какаса и Руса.

Остало је само неколико изворних говорника Чулима, а језик је у опасности да потпуно изумре. Стога су отац Алексеј Самсонов, начелник Мисионарског одељења Томске епархије Руске православне цркве, и  аутохтони Чулим Василије Габов и лингвиста Томског државног педагошког универзитета Валерија Лемска радили на превођењу Јеванђеља по Марку на овај угрожени језик, како би помогли да се чулимски народ подучава својем матерњем језику.

Превод је завршен у фебруару прошле године, а сада је званично објављен.

Отац Алексеј је 12. јуна добио прво издање Марковог Јеванђеља на чулимском језику. Са издањем у 400 примерака, већина књига ће отићи у библиотеку у селу Новошумилово у регији Тегулдет, где ће културни центар бити основан како би сељаци учили свој језик. Неколико примерака превода чуваће се у библиотеци у Томској богословији, а око десетак ће бити послато у село Пасечноје у Краснојарску, где такође живи неколико стотина Чулима.

„Моја највећа радост била је када сам превео Јеванђеље са Василијем Михаиловичем Габовом. Било је занимљиво и узбудљиво, и стрпљиво смо дуго чекали на објављивање првог издања ”, рекао је отац Алексеј.

„Сада, поред Марковог Јеванђеља, већ смо превели Јованово Јеванђеље, а Василије Михајлович преводи треће Јеванђеље , Матејево,“ приметио је он.

Већина Чулима исповеда православље, иако неке шаманистичке традициј и даље опстају. 12 Чулима је крштено у селу Новомушилово у пролеће 2017. године, а још 70 је крштено у фебруару 2018. године у селима Чиндат и Пасачноје.

Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)

Окружни административни суд у Кијеву отворио је поступак у вези са незаконитошћу државне регистрације верског центра нове расколничке Цркве у уторак 18. јуна 2019, извјештава  Правно одељење канонске Украјинске Православне Цркве.

Кијевска митрополија Украјинске Православне Цркве поднела је тужбу против украјинског Министарства културе и државног регистра након што је регистровало расколничку Цркву са истим именом коју  канонска Црква легално држи од 1990-их година.

Конкретно, верски центар „Православне Цркве Украјине“ званично је регистрован 30. јануара 2019. у јединственом државном регистру правних лица, индивидуалних предузетника и јавних формација Украјине под називом „Кијевска митрополија Украјинске православне Цркве (Православна црква Украјине),“ док је канонска Црква регистрована као “Кијевска митрополија Украјинске Православне Цркве ” већ од 1991. године.

Правно одељење Украјинске Цркве сматра да не постоји законска основа за регистровање новостворене расколничке Цркве са овим именом. „Нема основа да се такозвана новоформирана ПЦУ  назове Кијевска митрополија Украјинске Православне цркве, не само зато што је постојало верско седиште са таквим именом од 1991. године, већ и зато што примарни уставни документ, "томос", који треба да поштују и испуњавају, дефинише два имена за то - "Православна Црква Украјине" и "Света православна Црква Украјине ", објаснио је начелник Правног одељења протојереј Александар Бахов у фебруару.

Раније у јануару, представник канонске Цркве протојереј Николај Данилевич је слично коментарисао: „Не морате бити адвокат да бисте схватили да је то безакоње. Правна имена се не могу дуплирати. Како су државни органи могли да региструју другу Кијевску митрополиј Украјинске православне Цркве ако таква већ постоји? Отимачи!“

Ако суд удовољи тужбеном захтеву, поништиће регистрацију ПЦУ под таквим именом.

Тренутно, регистар наводи као оснивача и правно лице ПЦУ “Помесни сабор уједињења Православне Цркве Украјине, одржан у Кијеву 15. децембра 2018. године”, а за предстојатеља Цркве  Епифанија Думенка, “митрополита Кијева и све Украјине”, што су титула и положај који с правом држи Његово Блаженство митрополит Онуфрије из канонске Цркве.

Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)

Свети Синод (Архијерејски Сабор)Румунске Православне Цркве заседао у среду у синодској сали Патријаршијске резиденције под председавањем патријарха Данила да би се разматрале текуће теме које су биле на дневном реду. Рад је започет доксологијом којом је началствовао епископ богданијски Атанасије, викарни епископ Епархије италијанске Румунске Патријаршије, у капели Светог Георгија Победоносца. На дневном реду Св. Синода биле су литургијски текстови, које је претходно прегледао Митрополитски синод Муртеније и Добруџе. Јутрења, вечерња и акатисти за једанаест светих, од којих су већина дачанског порекла, биће одобрени на заседању овог Синода:

Блажени Теоктист (3. септембар)
мученик Монтан, презвитер Сингидунума и његова жена Максима (26. март)
мученик Дасије (30. новембар)
мученик Ермес (31. децембар)
мученици Ермил и Стратоник (13. јануар)
првомученик Јефрем, Епископ Тамиша (7. март)
првомученик Иринеј, Епископ Сирмијума (6. април)
мученици Максим, Квинтилијан и Дада Озовска (28. април)
мученик Никандар и Марцијан (8. јун)
мученик Луп (23. август)
мученици ђакон Донат, свештеник Ромул, ђакон Силван и Венуст (21. август)

Посета папе Фрање Патријаршији и Националној катедрали такође је  била тема дневног реда. Румунски архијереји такође су разговарали о седмом Међународном састанку православне омладине који ће се одржати ове године у Темишвару.

Извор: Ромфеа (са енглеског Инфо служба СПЦ)

У Кареји, административном центру Свете Горе, у Саборном храму Протата одржана је 14. јуна 2019. г. годишња свечаност предавања чреде управе новог састава Свештене епистасије, главног извршног органа управе светогорске монашке аутономије. На свечаности је досадашњи протепистат (прот) отац Стефан Хиландарац, по древној атонској традицији, предао игумански жезал – симбол административне власти у Светој Гори – антипросопу (представнику) Велике Лавре  преподобног Атанасија јеромонаху Никодиму Лавриоту, који га је уручио новоизабраном проту Свештене епистасије. (Иначе, с обзиром на то да је свештена Лавра Светог Атанасија најстарија обитељ у Светој Гори, њен представник увек преузима жезал од претходног прота и уручује га проту следећег састава Епистасије.)

Претходно је одржан молебан и целивана чудотворна икона Матере Божје „Достојно јест“, па је представник Велике лавре јерономах Никодим уручио овај жезал оцу Симеону Дионисијатском, који је постао прот новог састава Свештене епистасије. У нову Епистасију су ушли: Симеон Дионисијатски, Јефтимије Зоографски, Макарије Пантелејмонски, и Јефрем Констамонинтски. Представници ове четири светогорске обитељи сменили су досадашњи састав Свештене епистасије на чијем челу се налазио отац Стефан Хиландарац. Иначе, постоји пет чреда са по четири манастира заступљених у свакој од њих. У четврту чреду улазе Хиландар, Ксиропотам, Свети Павле, Григоријат. Свечаности су присуствовали представници свих светогорских манастира, грађански гувернер Атона Костас Димцас, представници грађанских власти Грчке, полиција, многобројни поклоници.

Извор: Српска Православна Црква

Седамнестог јуна, у Понедељак Светог Духа, у манастиру св. Ђорђа ‘Хумејра’ у Долини хришћана у Сирији, по благослову патријарха антиохијског Јована, организован је сусрет свештеника из Сирије и Либана. Учествовао у њим преко 100 изабраних отаца из 12 православних митрополија дејствујућих у овим државама. Сусрету су преводили митрополит Хаурана и Џабал ал-Араб Сава (Есбер), митрополит Ладакије Атанасије (Фахд), епископ Сафите Дмитрије (Шарбак) и епископ Маалуле Ефрем. Девиза сусрета је била ’Заједно према бољој служби’.

Састанак је почео молитвом. После ње приказан је филм, где патријарх Јован причао је о служби свештеника, која мора бити испуњена Светим Духом. После филма предавање одржао је отац Игнатије Даруџ; рекао је, да свештеник је икона Христа. Такође је изјаснио да циљ сусрета су заједничка молитва, упознавање, дискусија, измена искуства.

Касније свештеници су били поделени на групе, у којим су биле дискусије на одређене теме. Сусрет завршио се молитвом.

Чини се, да то је био први у историји такав велики састанак свештеника Цркве антиохијске у Сирји и Либану.

Извор; превод: pouke.org

Саопштење расколничке ”Аутокефалне помесне православне Цркве Украјине” и намеру да се ”сазове помесни сабор Украјинске Православне Цркве Кијевске Патријаршије објавило је у петак, 14. јуна 201, Одељење за штампу ”Аутокефалне Цркве Украјине”.

У наведеном саопштењу објавшњено је да ”помесна Украјинска Православна Црква има пуни статус аутокефалије, што значи пуну административну независност. Она није ”митрополија Васељенске Патријаршије и не припада јој, док одржава исто молитвено општење са Васељенском Патријаршијом као и са другим помесним Црквама”.

Такође се наводи да ”због чињенице да је одлуком Помесног Сабора од 15.12.2018, одржаног пре „сабора уједињења“, ”Украјинска Православна Цркве Кијевске Патријаршије престала да постоји као посебна верска организација, па је стога одржавање било каквог догађања у име Украјинске Православне Цркве Кијевске Патријаршије, посебно у име њених организационих тела (Светог Синода, Архијерејског Сабора и Помесног Сабора) незаконито”.

Почасни патријарх Филарет нема право да једнострано сазива ”Помесни сабор УПЦ Кијевске Патријаршије”, јер то није сходно Уставу Православне Цркве Украјине или већ Уставу Украјинске Православне Цркве Кијевске Патријаршије”, пошто би то водило даљем цепању Цркве, каже се даље у саопштењу.

Извор: Ромфеа (са енглеског Инфо служба СПЦ)

На свечаности поводом дипломирања студената Богословске академије у Драчу, при манастиру светог Вакха, Архиепископ албански Анастасије уручио је дипломе новим посленицима у Винограду Господњем.

У том чину су учествовали и митрополит Аполоније и Фјере Никола,  митрополит  елбасански Антоније и епископ вилидски Астије, као и наставно особље. Циљ архиепископа Анастасиоса је да оспособи Албанску  аутокефалну  Православну  Цркву високо школованим особљем,  да би  различитим  секторима друштва  руководили добро обучени појединци. Овом циљу служи оснивање и рад образовних установа у Албанији на свим нивоима, као и функционисање Богословске академије на универзитетском нивоу у Драчу.

Извор: Ромфеа (са енглеског Инфо служба СПЦ)

Како изгледи за успех његовог украјинског пројекта и даље пропада, патријарх Вартоломеј појачава притисак на светогорске манастире, који уживају значајан ауторитет у православном свету.

Према грчком сајту  Вима Ортходоксиас, Патријарх тражи одговор од игумана Евлогија, старешине руског манастира Светог Пантелејмона, питајући се зашто је делегација из расколничке “Православне Цркве Украјине” (ПЦУ) била истерана из манастира током њене посете Светој Гори пре неколико месеци.

Света Гора је и даље подељена по питању свог односа према ПЦУ. Неки манастири су топло примали њене делегације и чак с њима служили или разговарали, док су им други дозвољавали само да посете и целивају мошти  и иконе, док су им неки потпуно затворили капије.

Крајем фебруара 2019, Свештена Општина, управно тело Свете Горе, одлучила је да сваком манастиру дозволи да одреди свој став. Према најновијим извештајима, игумани манастира Свете Горе захтевају од украјинских поклоника да докажу чланство у канонској Украјинској Православној Цркви на чијем челу је Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине, мада је мало вероватно да ово представља садашње мишљење свих манастира.

Упркос подели, општи став између манастира, скитова и келија је негативан према ПЦУ, тако да грчки сајт пише да иако “већина светих манастира одбија да призна нову аутокефалну Цркву у Украјини, Васељенска Патријаршија проводи строгу политику, посебно у односу на духовнике тих манастира који су затворили своја врата за украјинску делегацију нове спорне Цркве“.

Подсетимо се да је 12 атонских стараца појединих скитова и келија писало Цариградској Патријаршији средином марта у одбрану канонске Украјинске Цркве, истичући да и даље сматрају украјинске расколнике за расколнике.

Позивајући се на објашњење зашто је делегација била избачена из манастира Св. Пантелејмона у фебруару, патријарх Вартоломеј пише оцу Евлогију да ако настави да држи такав став према ПЦУ на Атону, „Васељенски  патријарх ће бити приморан да предузме неопходне мере да очува каноничност и послушност Мајци Цркви“.

Новинари Вима Ортходоксиас се питају: “Шта ће Фанар учинити у овом случају? Зашто Света Гора нема право да изрази своје мишљење о тако озбиљном питању?“

Архимандриту Јфрему, игуману манастира Ватопеда, раније је запретћено да ће бити рашчињен ако не присуствује устоличењу “митрополита” Евлогија Думенка у Кијеву, и на крају је претрпио срчани удар због притиска и стресног стања, иако Светогорци нису присуствовали.

Извор: Orthochristian.com (са енгелског Инфо служба СПЦ)