На данашњем заседању Синода Васељенске патријаршије, након повлачења архиепископа Димитрија (1928), за новог архиепископа Америке изабран је митрополит пруски Елпидофор ( у свету: Јоанис Ламбрианидас, рођен 1967 у Истанбулу).

Нови архиепископ 1991. завршио је Теолошки факултет у Солуну, на катедри пастирског богословља. Потом је у Бону (Немачка) магистрирао из философије на тему: "Браћа Николај и Јован Месарити".

1994. у Цариграду рукоположен је у ђаконски чин и радио је као службеник Светог Синода, а 1996/7 на Православном универитету у Балманду је усавршавао знање арапског језика.

2001. постао је доктор богословља одбранивши на Аристотеловом универзитету у Солуну тезу "Север Антиохијски и Халкидонски Сабор".

2004. предавао је као гостујући професор на грчком колеџу Светог Крста у Бруклину.

2005. Доби је свешени чин и узведен у архимандрита, обављајући дужност архиграматика (главног секретара) Светог Синода у Цариграду.

2009. одржао је предавање у Бруклину у којем је позвао православне у дијаспори да се уједине под омфором Васељенске патријаршије.

3. марта 2011. изабран је за титуларног митрополита пруског и хиротонисан 20. марта. У исто време обављао је дужност старешине манастира Свете Тројице на острву Халка.

Почетком 2014. написао је одговор на синодски документ Москове патријаршије из децембра 2013: " Позиција Московског патријархата о питању Првенства у Васељенској Цркви. Елпидофор одговор био је насловљен "Први без једнаких" и објављен на сајту Васељенске патријаршије као службен позиција.

Нови архиепископ амерички потпуно подржава став своје цркве о украјинском питању, наглашавајући "да већ више од 1350 година додељивање аутокефалије искључиво припада јурисдикцији и компетенцији Светог Синода Васељенске патријаршије". Сагласност других помесних цркава на додељену аутокефалију, по њему, није потребна.

По материјалима: https://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/29046-neos-arxiepiskopos-amerikis-o-prousis-elpidoforos?fbclid=IwAR0Zm8JklFaBoCmGiY9VLTmGxymYUzG-q311W8TOtaiPlWCKMN3zSBh4TUg

https://spzh.news/ru/news/62057-novym-glavoj-amerikanskoj-arkhijepiskopii-stal-mitropolit-prusskij-elpidofor?fbclid=IwAR1c31mEnVywvBnrod82F_5FpdgaQ7aSm9KvZ_ngmPAMrBKwlbgLLMxXH60

Упокојио се у Господу, некадашњи игуман светогорског манастира Симонопетра, знаменити старац архимандрит Емилијан.

Старац Емилијан (Александрос Вафеидес) рођен је у Пиреју, октобра 1934. године. Дипломирао је теологију на Универзитету у Атини 1959. године, након чега је планирао да буде рукоположен за свештеника и да временом постане страни мисионар. Његов стари пријатељ Анастасиј Јанулатос, потстицао је старца да се припреми за такав рад боравком у манастиру. Јанулотос му је саветовао да контактира новог трикалског Епископа, за кога је веровао да је у стању да приведе младића монашком животу.

Александрос Вафеидес је примио монашки постриг 9. децембра 1960. и добио монашко име Емилијан.

Два дана касније, рукоположен је у јерођакона, а следеће године, 15. августа, рукоположен је за свештеника.

Након његовог кратког боравка у разним манастирима у региону Метеора, епископ га најзад поставља у манастир Св. Висариона, у подножју планине Пиндус. Изгледа да је тамо имао неку врсту духовне кризе, праћене дубоким религијским искуством, које је га је радикално изменило и оставило печат на сва његова каснија дела.

Као драматичан разговор Св. Апостола Павла, старац је из таквог искуства изашао као други човек, изузетно оснажен и целим својим бићем посвећен обнови монашког живота. Пробуђен тим значајним догађајем, старац је постављен за игумана манастира Метеори, и дата му је додатна дужност епархијског проповедника и исповедника. Био је брилијантан говорник; ускоро је својим проповедима освојио читав регион, посебно младе људе, који су у великом броју долазили да га чују. Старац је многе од њих привео монаштву, а први постриг догодио се 1963. године. Друга монашења су убрзо следовала првом и млади игуман је убрзо био на челу велике и динамичне заједнице. Развој туризма, међутим, учинио је живот на Метеорима тешким. Због тога, старац, заједно са свим својим монасима и искушеницима, прихвата позив од стране протата Свете Горе да оде на Свету Гору и обнови манастир Симонопетра 1973. године.

Упокој Господе душу уснулог слуге Свога Архимандрита Емилијана и учини му вечни спомен.

извор

На састанку са бугарским православним патријархом Неофитом у недељу, 5. маја 2019. године, у Софији, предстојатељ Римокатоличке Цркве се осврнуо на сведочења прогоњених хришћана, истакао посвећеност Цркве друштвеним питањима и неопходност преношења вере на млађи нараштај као заједничка поља деловања двеју Цркава, Бугарске Православне Цркве и Римокатоличке Цркве.

Папа Фрања је говорио о „екуменизму крви, о сиромашнима и улози Цркве“. Но Његова Светост Неофит је пригушио очекивања. У питањима вере „нема компромиса“, нити га може бити, казао је Свјатјејши, па је због тога однос Бугарске Православне Цркве према другим хришћанским заједницама отежан.

На пријему папе Фрање у Патријаршији Свјатјејши Неофит је похвалио Папине изјаве о хришћанским коренима Европе и упозоравање на све већи прогон хришћана у свету. Око ових питања сви се могу сложити. Православна Црква се радује када други верски великодостојници деле њена убеђења, али „улаже све напоре да се не би учинили компромиси на штету вере“, рекао је Патријарх у присуству и других чланова Светог Синода.

У сусрету с Папом у Патријашији учествовали су: митрополити плевенски Игнатије, ловчански Гаврило, пловдивски Николај, западно- и средњоевропски Антоније, варненски и великопреславски Јован, неврокопски Серафим, русенски Наум, старозагорски Кипријан и врачански Григорије и епископ мелнишки Герасим, главни секретар Светог Синода, као и Негово Величанство цар Симеон II.

Чињеницу да је католички папа Фрања после „само 17 година“ по други пут допутовао у Бугарску, патријарх Неофит је оценио као „израз поштовања Бугарске Православне Цркве“.

Папа Фрања је нагласио да „извесна разнородност начина живота и обичаја“ није „ни најмање“ супротна јединству Цркве. У случају различитих теолошких изјава између Источне и Западне Цркве, често се мора говорити „више о допунама него о супротстављањима“.

Папа је навео редовне посете бугарских православних делегација Ватикану почев од 1968. године, као и присуство бугарске православне парохије у Риму и папске амбасаде у Бугарској. „Уверен сам да ће ти контакти, уз Божју помоћ и кроз време које ће одредити Промисао, позитивно утицати на многе друге аспекте нашег дијалога“, рекао је Предстојатељ Римске Цркве.

Ако хришћани исповедају Христа и сагледавају своје грешке, могли би „разоткрити радост праштања“, рекао је Папа. Кад је у питању заједничко сведочење вере, Фрања се позвао на прогоне из прошлог века. Ови верници различитих вероисповести већ су „уједињени на небу“.

После посете у Бугарској Патријаршији, папа Фрања је отишао у Саборну цркву Светог Александра Невског у непосредној близини, где се молио испред престола (изван олтара) посвећеног светим словенским апостолима и просветитељима Кирилу и Методију.

После изласка из цркве, он се испред ње на тргу молио за мир зајдно с представницима других хришћанских вероисповести, као и других религија – све у одсуству било којег православног свештеног лица!

Извор: Српска Православна Црква

Васкуларни хирург и уважени професор-емеритус Атинског универзитета Панајотис Димакакос  замонашио се у манастиру Ватопед.

Професор Димакакос, поред научног рада и стручности у операционој сали, остао је упамћен по томе што је његовим залагањем очувана болничка соба у којој се упокојио Свети Нектарије Егински. Доктор Панајотис Димакакос је током своје каријере често говорио о Божијим интервенцијама у операционој сали, које је он лично видео. У једном интервју је изјавио: „Када ставим хируршку маску увек се помолим три пута: Слатки Исусе, пружи руке и руководи моје прсте.“ Његове колеге сведоче да се професор у болничкој капели увек молио за своје пацијенте, док би за теже случајеве остајао у болничкој капели колико му је то дозвољавало време између две операције. Током своје каријере увек је говорио против абортуса, говорећи да Грчка нестаје убијајући сваког дана око 1000 своје нерођене деце, што је на годишњем нивоу 350.000 док се годишње роди свега 100.000 деце.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Васељенски патријарх Вартоломеј придружио се 2. маја 2019. године Маршу живота, три километара дугој шетњи од концентрационог логора Аушвица до Биркенауа у Пољској, у знак сећања на жртве холокауста. Годишњи марш подудара се са израелским Даном сећања на холокауст (Јом Шоах) и обележава убиство шест милиона Јевреја у холокаусту.

Учесници у маршу били су румунски премијер Виорица Данцила, амерички амбасадор у Израелу Давид Мелех Фридман, представници Беле куће, амбасадори из целе Европе и други високи фукнционери. Хиљаде људи, углавном младих Јевреја и групе пољске омладине, заједно су марширали од Аушвица до места Биркенау како би обележили холокауст под мотом: Сећамо се прошлости да бисмо изградили бољу будућност.

„У историји човечанства веома мало места изазива овакав степен страха и грозоте као на тлу на којем данас стојимо“, рекао је Васељенски Патријарх у говору пред око 10 хиљада људи.

-Концлогор Аушвиц заувек ће остати симбол радикалног зла - доказ уништења и насиља на које је човек способан када постане жртва испирања мозга и реторике мржње; када су његове емоције неутралисане и његове креативне моћи осиромашене, истакао је Све-Сбјатјејши.

Цариградски Патријарх је рекао да је „дубоко ганут“ што посећује место где је толико људи страдало и умрло. Он је подсетио да је прошло скоро двадесет осам година од почетка његове службе као Васељенског Патријарха, осудио је „антисемитизам, расизам и ксенофобију, али и верски екстремизам и фанатизам“.

Патријарх Вартоломеј је нагласио важност дијалога као „драгоцени дар Бога“ и као средство за превазилажење предрасуда и неповерења. Његова Светост је нагласио да дијалог промовише међусобно упознавање и уважавање; гради поштовање према разликама; гради мостове: „Дијалог је увек знак и извор солидарности.“

Завршавајући свој говор, предстојатељ Православне Константинопољске Цркве упозорио је да „ћутање пред неправдом и експлоатацијом, ћутање у сенци беспомоћног страдања и ћутање пред идеологијама расизма и дискриминације чини ове проблеме још већима. Зато морамо учинити све што је у нашој моћи како бисмо осигурали да се трагедија Шоаха (холокауста)а више никада не понови.“

За време његовог тродневног боравка у Пољској, Васељенског Патријарха су пратили Митрополит Француске Емануил, архимандрит Агатангел Сискос, Пантелејмон Вингас, Николаос Папахристу - шеф прес службе Васељенске Патријаршије, и Николаос Мангинас, фотограф.

Извор: Српска Православна Црква

Дана 2. маја 2019. године, у четвртак Светле седмице, на дан сећања на блажену Матрону Московску, Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил служио је Литургију у Покровском ставропигијалном женском манастиру. По завршетку богослужења поглавар Руске Цркве се обратио верницима у беседи у којој је подсетио да се овог дана Црква сећа и страшних догађаја који су се одиграли 2. маја 2014. године у Одеси.

Данас се сећамо трагичних догађаја из Одесе, – подсетио је патријарх Кирил. – Пре пет година пред лицем Европе и целог света људи су каменовани док су се налазили у својим шаторима и нису представљали никакву опасност по околину. Само су бранили своје право да живе онако како желе не потчињавајући се другом, туђем поретку, нису желели да прихвате онај поредак света који им је наметан на силу. Међутим, злочинцима је било мало да каменицама кађају шаторе. Кад су људи искочили из њих и потрчали према Дому синдиката – његов назив је данас познат целом свету, злочинци који су их прогањали, закључали су их у ову зграду и спалили. Тада је пред лицем Европе и целог света изгорело 48 људи. Наравно, неки то покушавају да објасне специфичношћу тадашње политичке борбе, али зверство које је учињено над људима не може се објаснити ни на који други начин осим дејством ђавоље силе.“

„Сви они који су спаљивали живе људе били су под влашћу ђавола, истакао је патријарх, приметивши да се, без обзира на опасност да ће „ови злочинци опседнути тамном силом завладати“ целим народом у Украјини, то није десило.

„Сан који су желели да остваре људи који су се понашали као опседнути ђаволом код Дома синдиката, по милости Божијој се није остварио. И премда и данас има много питања о томе шта се дешава у Украјини можемо бити сведоци да радикалне силе зла, ђавоља злоба оваплоћена у људском обличју није тотално освојила сву власт,...“ – истакао је патријарх.

„Данас се, сећајући се овог страшног догађаја, молимо за своју браћу и сестре у Украјини. Узносимо молитве за покој душе 48 мученика, који су живи спаљени у Одеси. Молимо се да Господ благослови живот братске Украјине,“ – рекао је Његова Светост.

Поглавар Руске Цркве је изразио наду у то да ће ново руководство земље поштовати избор народа у корист канонске Цркве, „у којој је реално присутан Божански дух и која се молитвено заступа пред Богом, узносећи молитве за земљу и за народ.“

Извор: Православие.ру

У ноћи између 27. и 28. априла 2019. године, у катедралној цркви Христа Спаситеља у Москви Његова Светост патријарх московски и све Русије одслужио је божанску службу – у поноћ, литију, јутрењу и Божанску литургију св. Јована Златоуста.

Његовој Светости су саслуживали: архиепископ каширски Теогност, председник Синодалног одељења за манастире и монаштво; архиепископ Беча и Будимпеште Антоније, руководилац Управе за иностране установе Московске Патријаршије; архиепископ егоревски Матеј; епископ воскресенки Дионисије, први заменик начелника администрације Московске Патријаршије, свештеномонаштво и монаштво града Москве. 

На васкршњој служби у катедрали Христа Спаситеља молили су се председник Руске Федерације В.В. Путин, председник Владе Руске Федерације Д.А. Медведев са супругом, градоначелник Москве С.С. Собјанин. У храму је био и апостолски нунције у Руској Федерацији надбискуп Целестино Миљоре, дијецезан у Москви надбискуп Паоло Пеци.

Патријарашки хор Катедрале Христа Спаситеља (диригент И.Б. Толкачев) и Камерни хор при овој катедрали (диригенткиња С.Н. Соколовскаја) певао је на божанској служби.

Уживо емитовање патријарашке божанске службе реализовали су телевизијски канали „Первиј“, „Росија 1“ и „Спас“. Уз техничку подршку ТВ канала „Спас“, патријарашка божанска служба је емитована на интернету на званичном сајту Руске Православне Цркве, Патриархиа.рууз коментир професора Московске Духовне Академије А.К. Светозарског. На телевизијском каналу „Спас“ и порталу Патриархиа.ру емитовање је омогућено и на знаковном језику.

Пре почетка литије Првојерарх Руске Цркве обратио се присутнима поздравним словом.

Према традицији, на васкрсну ноћ, у храм Христа Спаситеља је унет благодатни огањ из цркве Васкрсења Христовог у Јерусалиму, који је донела делегација коју је предводио председник Управног одбора Фондације Светог апостола Андреја Првог позива В.И. Јакунин и архиепископ јегорјевски Матеј. Пре почетка литије Предстојатељ Руске Православне Цркве запалио је свеће са благодатног огња и предао их учесницима божанске службе речима: „Почињемо васкршњи празник паљењем благодатног огња који је донет са Светог Гроба“.

Уз појање стиха „Воскресеније Твоје, Христе Спасе“ уређена је литија око катедрале Христа Спаситеља.

Његова Светост патријарх Кирил прочитао је Огласитељно слово Св. Јована Златоуста за свету Пасху.

На крају јутрење Његова Светост патријарх Кирил, В.В. Путин, Д.А. Медведев, С.В. Медведев и С.С. Собјанин  разменили су ускршње честитке и празничне дарове.

Васкрсно јеванђеље (Јован 1,1-17) читано је на 21 језику. Његова Светост Патријарх је почео да чита Јеванђеље, које говори о оваплоћењу Божје Речи, на грчком и латинском језику, а затим је служашче свештенство наставило да чита на јерејском, црквенословенском, арапском, енглеском, санскритском, руском, украјинском, молдавском, татарском, гагауском, литванском, естонском, енглеском, француском, немачком, италијанском, шпанском, кинеском и јапанском.

На сугубој јектенији читане се прозбе за јединство Православне Цркве и очувању Цркве од подела и раскола.

За време причастна протојереј Михаил Рјазанцев је прочитао Васкршњу посланицу Његове Светости патријарха Кирила упућену архипастирима, пастирима, монаштву и свим верним чедима Руске Православне Цркве.

После заамвоне молитве Првојерарх Руске Цркве је осветио Артос.

На крају службе Његова Светост патријарх Кирил поново је честитао присутнима и ТВ гледаоцима Васкрс.

Извор: Српска Православна Црква

Поред богословског излагања превасходног значаја Васкрсења Христовог за човека и сву творевину, Његово Блаженство Патријарх Теофило пише да „Јерусалимска Црква обавља своју пастирску и спасоносну службу у свештеним местима боравка Господњег, у местима која су освећена благодаћу Оваплоћеног, Распетог и Васкрслог из мртвих, Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. 

Са тих места, посебно са Пресветог и Живоносног Гроба, приношењем бескрвне жртве „ове свештене и свете ноћи блиставог дана Васкрсења“ молимо се за рад на миру у целом свету, а посебно за Блиски исток у невољи, за престанак раскола међу Црквама и за јединство Православне Цркве у свези мира, и поздрављамо своје благочестиве вернике у свим деловима света, као и благоверне поклонике, и желимо свима радост, снагу наде и светлост Васкрслог Христа,“ истиче се у посланици.

Извор: Српска Православна Црква

Свети архијерејски Сабор Свете Пољске аутокефалне Православне Цркве упутио је свештенству, благочестивим монасима и монахињама и свим вернима своје помесне Цркве Васкршњу посланицу, коју су потписали, поред првојерарха ове Цркве митрополита варшавског и све Пољске Саве, пет архиепископа и четири епископа.

Извор: Српска Православна Црква

Његово Блаженство Данило, патријарх Румунске Патријаршије, упутио је Васкршњу посланицу свештенству и вернима своје Свете Цркве у којој истиче да је Христово Васкрсење почетак и основ васкрсења свих људских бића на крају векова и да због тога Свети апостол Павле каже: „Као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети“ (1 Кор 15,22). 

„Празник Свете Пасхе је прослављање светлости, односно апсолутни циљ људског живота и света. Тај празник нам показује да човек није саздан да остане у гробу, него да се уздигне у небо и да се овај привремени свет преобрати у ново небо и нову земљу.“

Даље Блажењејши Патријарх пише: “...Управо из разлога што је Света Пасха светковање мира и радости, она нас позива да мир и радост унесемо међу људе у невољи љубазним речима и добрим делима. У исто време не заборавимо нашу румунску браћу и сестре који живе у иностранству,“ вели се на крају посланице.

Извор: Српска Православна Црква

Објављено је писмо дванаесторице атонских стараца упућено Светом Киноту Свете горе у вези с украјинским питањем, датирано 17. мартом 2019. године.

Аутори писма са жаљењем и забринутошћу говоре о ономе „што се дешава у Православној Цркви у целини због неканонског давања аутокефалности расколницима у Украјини без сагласности канонске аутономне Цркве с митрополитом Онуфријем на челу, која нове аутокефалце и даље сматра расколницима, не општи с њима, а на основу светих канона, и са свима онима који опште с расколницима“.

По речима аутора писма „Руска Црква је већ прекинула општење са Васељенском патријаршијом, која је без обзира на јасну забрану светих канона самовољно дала аутокефалност умешавши се у туђу јурисдикцију ван својих граница. Исто тако ће поступити и друге Цркве, као што су већ најавиле. Тако постоји опасност од ширења раскола у размерама попут раскола из 1054. године.“

Црквена ситуација у Украјини, констатују атонски старци, „се опасно искомпликовала после незаконитог мешања патријарха Вартоломеја у туђу јурисдикцију и општење с расколницима који су лишени општења. Украјина се до 1686. године потчињавала Васељенској патријаршији, као што јој се раније, до 1590. године потчињавала и Руска Црква. На основу дела патријарха Дионисија IV она је 1686. године потпала под јурисдикцију Московске патријаршије по којој се по општеправославној сагласности до данас налази 333. године. Истовремено, с настанком независне украјинске државе после пада комунизма 1990. године поставило се питање стварања независне аутокефалне Цркве. Ради се о законитој и оправданој молби на коју се Руска Црква делимично одазвала, давши јој статус широке аутономије, али не и потпуне аутокефалности. Не слажући се са овом одлуком Митрополит кијевски Филарет, у то време још увек канонски епископ Руске Цркве, после свог пораза на избору за Патријарха московског, изазвао је раскол створивши сопствену, независну цркву, због чега је био кажњен лишавањем чина и анатемом.“

Филаретову групу је заједно с још једном расколничком црквом, под руководством свештеника Макарија Малетича који је лишен чина „у својству канонске Цркве самовољно примио у општење само патријарх Вартоломеј. А канонском и законитом Црквом до данас сви сматрају ону која припада јурисдикцији Руске Цркве – аутономну Украјинску Цркву на челу с митрополитом Онуфријем.“

Како истичу аутори обраћања Светом Киноту, „патријарх Вартоломеј не гаји нарочито поштовање према светим канонима које је кршио и крши, посебно у погледу веза са јеретицима, а сад још и с расколницима. Он се умешао у питање украјинске аутокефалности немајући за то канонску јурисдикцију и овлашћења. На почетку, ослањајући се на недовољно образоване или користољубиве богословске консултанте, он је покушао да образложи свој упад позивајући се на установу као што је апелација, односно на то да он сам, као други папа, може да прихвата апелације и обраћања из других аутокефалних Цркава, пошто наводно није први међу једнакима (primus inter pares), већ први без једнаких (primus sine paribus), по новом папистичком мишљењу неуких богослова из постотачке епохе. Али овај аргумент је одмах доживео неуспех, јер противречи саборном систему управљања Црквом, у оквиру којег се сви патријарси и поглавари сматрају равноправнима, а цариградски има само првенство части, а не власти, на шта претендује папа. Право примања апелација односи се само на лица која спадају у његову јурисдикцију, а не јурисдикцију других патријараха.“

Затим је патријарх Вартоломеј „уз помоћ сопствених сервилних саветника након 333 године открио да Украјина не потпада под јурисдикцију Руске, већ Цариградске Цркве! Његови непажљиви или ратоборни богослови су сакрили и погрешно протумачили мноштво докумената и мишљења како би дошли до смешног закључка о привременом карактеру предаје Украјине Руској Цркви (привремени карактер који траје преко три века!), а сад се овај уступак укида.

Како истичу атонски старци, „све аутокефалне Цркве без изузетка су до данас увек сматрале и сматрају Украјинску Цркву делом Руске Цркве, а за Митрополита кијевског признају мудрог и скромног владику Онуфрија. Дакле, враћање чина украјинским расколницима од стране туђег патријарха који се умешао и самостално им је дао црквену аутокефалност коју канонска Помесна Црква није тражила, упркос супротном мишљењу њиховог сопственог свештеноначалија, без свеправославног косензуса, и пре ће бити, без обзира на свеправославно неслагање, наводно и неканонско позивање на право примања апелација и смешно претендовање на јурисдикцију после више од три века праћено поновним тумачењем одговарајућих докумената, чине статус нове аутокефалије проблематичним. Расколници остају расколници, а једина канонска Црква у Украјини остаје она на чијем челу је митрополит Онуфрије. И зато ниједна аутокефална Црква до данас, изузев Цариградске, није признала новог „митрополита“ псеудоаутокефалне „Цркве“ – расколника Епифанија.“

У закључку писма старци се обраћају Киноту с молбом да „до свеправославне одлуке забрани приступ наведеним расколницима на наше Свето Место или да им барем забрани да обављају било које радње у својству клирика.“

Писмо су потписали: старац Арсеније јеромонах с братством (келија „Панагуда“, манастира Кутлумуш); старац Аврам јеромонах с братством (калива светог Герасима, Кутлумушки скит); старац Теофил јерођакон с братством (келија светих Бесребреника манастира Григоријат Пахомејев); старац Николај монах (келија светог Димитрија манастира Хиландар); старац Јосиф с братством (келија светих Теодора манастира Светог Павла); старац Сава монах с братством (келија светих Архангела манастира Хиландар Савејев); старац Никодим монах (келија светог Нектарија манастира Ставроникита); старац Гаврило монах (келија преподобног Христодула манастира Кутлумуш); старац Ефросин монах с братством (келија светог Јована Претече манастира Кутлумуш); старац Пајсије монах с братством (келија светих Архангела манастира Хиландар); старац Никодим монах (келија светог Јована Богослова манастира Велика Лавра); старац Арсеније монах (калива светог преподобномученика Герасима, Кутлумушки скит).

Извор: Православие.ру

По завршетку Литургије пређеосвеђених дарова у понедељак Страдалне седмице Свјатејши патријарх Кирил је у Донском ставропигијалном манастиру обавио молебан пред почетак чина мироварења. Освећење мира је једно од свештенодејстава Православне Цркве и по традицији обавља га једино предстојатељ Помесне аутокефалне Цркве, али не сваке године, него кад понестане мира освећено раније.

Припреме вештастава за мироварење почиње Крстопоклоне седмице Великог поста,  мироварење се обавља на Велики понедељак, уторак и среду, а само освећење на Божанској Литургији на Велики четвртак.

Извор: Православие ру (са руског Инфо служба СПЦ)

Албански верници окупили су се на Цвети у православним црквама широм земље. Десетине верника присуствовало је Литургији у Саборној цркви у Тирани. Верници су учествовали у  богослужењима у црквама митрополија Елбасана, Аполоније и Фијера, Берата, Корче и Ђирокастре, где су митрополити началствовали Божанском Литургијом.

Митрополит бератски Игњатије служио је Божанску Литургију у Саборном храму у Берату, митрополит аполонско-фијерски Никола у цркви Светог Георгија у Фјери, митрополит елбасански Андони у цркви Св. Николе у Елбасану, а митрополит амантијски Натанијел и Епископ билски Асти у Саборној цркви Васкрсења Христовог у Тирани.

Извор: Ромфеа (са енглеског Инфо служба СПЦ)

На празник Цвети, 21. априла 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, уз саслужење свештенства Петропавловског храма у Москви, осветио је покретни иконостас, намењен за духовне потребе посаде нуклеарне подморнице за специјалне намене класе 949А „Белгород“.

Чину освећена су присуствовали вице-адмирал Јуриј Јуревич Курганов, командир прве флоте и капетан првог ранга Антон Станиславович Аљохин и доктор техничких наука проф. Владимир Семјонович Никитин. Највећа подморница на свету, под називом „Белгород“ пројекта 09852 – носач беспилотног система „Посејдон“, биће поринута 23. априла 2019. године у „Севмашу“ (Северодвинск).

Извор: Српска Православна Црква