<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/page/58/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x423;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x447;&#x435;&#x43D; &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x432;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x431;&#x440;&#x438;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x41D;&#x438;&#x43A;&#x438;&#x442;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%BD-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B0-r15006/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/nikitas3sunday.jpg.55d9c03a537aee270cdbb89103ef44dc.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>У недељу 27. јула 2019. године устоличен је нови архиепископ тијатирски и великобритански Никита у историјској катедрали Свете Софије у Лондону, уз учешће архијереја, свештенства и верних.</strong></em>
</p>

<p>
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Грчку владу је представљао заменик министра спољних послова задужен за Грке у иностранству Антонис Дијаматарис, док је Републику Кипар представљао високи комесар Еврипид Евривијадис. Патријарха Вартоломеја је представљао митрополит француски Емануил, који је поздравио новог архиепископа саветујући га „да постане лекар исцелитељ душа чиме ће угодити Богу“.  
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Нови архиепископ је казао: „Долазим у Велику Британију у време када је свет растрзан многим неспоразумима и страдањима. Из овог разлога мој првенствени задатак је да сарађујем са свима, верним народом и свештенством, како би бакља Православља блистала у Великој Британији и како би освежавао ову светиљку истинским и непокваривим уљем, односно уљем православне вере,“ нагласио је, између осталог, архиепископ Никита.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: basilica.ro (са енглеског Инфо служба СПЦ)</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">15006</guid><pubDate>Mon, 29 Jul 2019 18:05:33 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x435;&#x445;&#x430;&#x431;&#x438;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D; &#x440;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x438; &#x458;&#x435;&#x440;&#x443;&#x441;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x43C;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x418;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435;&#x458;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%80%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98-r15005/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/screenshot_2019-07-29_title_of_former_patriarch_officially_restored_to_ailing_irenaios_skopelitis_.png.f5bae49f5ef7fc8bfd4627ac3d09efe4.png" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Свештени Синод Јерусалимске Патријаршије повратио је титулу и архијерејско достојанство болесном некдашњем патријарху Иринеју (Скопелитису) и доделио му титулу „бивши патријарх“.  С положаја патријарха јерусалимског  уклоњен је 2005. године услед оптужби за сумњиву продају непокретне црквене имовине изралским властима. Иначе, бивши патријарх Иринеј разболео се и провео је једно време у болници услед плућног едема и срчане аритмије.</strong></em>
</p>

<p>
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Од свог уклањања са положаја живео је као једноставан монах  у Јерусалиму и ретко је напуштао своју келију.  Услед болести он је 9. јула 2019. године пренет у манастир Светог Герасима Јорданског у Јерихону, а  сада је поднео молбу да буде лечен у Центру за геронтологију Светог Порфирија у Атини.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">15005</guid><pubDate>Mon, 29 Jul 2019 18:03:51 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423;&#x43F;&#x43E;&#x43A;&#x43E;&#x458;&#x438;&#x43E; &#x441;&#x435; &#x43C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x444;&#x442;&#x438;&#x43E;&#x442;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x41D;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x458;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D1%84%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98-r15004/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/screenshot_2019-07-29_metropolitan_nicholas_of_phthiotis_reposes_in_the_lord_.png.f834ac2c9a79a54d128eb9e25d0938a5.png" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Митрополит Николај се после срчаног удара упокојио 27. јула 2019. године. Познат је по томе што се строго држао традиционалног православног гледишта на хомосексуалност и говорио против закона којим би се дозволило да хомосексуалци усвајају децу. Познат је и  по томе што је организовао групна крштења странаца и миграната. Митрополит Николај (Протопапас) рођен је 1948. на острву Тиносу; завршио је атински Богословски факултет 1972. г. Рукоположен је за јерођакона 1974, а за јеромонаха 1975. године.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p>
	<em><strong>Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">15004</guid><pubDate>Mon, 29 Jul 2019 18:02:14 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x430; &#x414;&#x430;&#x43D; &#x43A;&#x440;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x430; &#x420;&#x443;&#x441;&#x430; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B; &#x441;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x434;&#x435;&#x458;&#x441;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43E;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%98%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BE-r15003/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/detail20190728-pal_3392-obr.jpg.cab826051c7b1027f39dbc134f447042.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>На Дан спомена светог равноапостолног великог кнеза Владимира, што је Дан крштења историјске Русије, 28. јула 2019, Свјатјејши патријарх московски и све Русије Кирил одслужио је Божанску Литургију у Успенском саборном храму Московског Кремља. По окончању Литургије Предстојатељ Руске Цркве је предводио литију и олдслужио молебан код споменика Крститељу Руса на Боровецком тргу.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p>
	<em><strong>Извор: Православие.ру (са руског Инфо служба СПЦ)</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">15003</guid><pubDate>Mon, 29 Jul 2019 18:00:38 +0000</pubDate></item><item><title>&#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x43D;&#x438;&#x448;&#x43A;&#x438; &#x410;&#x440;&#x441;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43D;&#x430; &#x441;&#x432;&#x435;&#x447;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438; &#x443; &#x41A;&#x438;&#x458;&#x435;&#x432;&#x443; &#x43F;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x43C; &#x434;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x43A;&#x440;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x430; &#x420;&#x443;&#x441;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B8-%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%83-%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0-r14982/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/Screenshot_20190728_124106.jpg.3a7201cc1e129de2e95c6e62ff9c94f3.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније током викенда борави у Кијеву, у пратњи чтеца Миљана Никитовића, поводом обележавања "Дана Руса", у организацији Украјинске православне цркве и митрополита кијевског и све Украјине Г. Г. Онуфрија.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p>
	<em><strong>Извор: Епархија нишка</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14982</guid><pubDate>Sun, 28 Jul 2019 19:40:58 +0000</pubDate></item><item><title>&#x413;&#x440;&#x447;&#x43A;&#x438; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x421;&#x438;&#x43D;&#x43E;&#x434; &#x443;&#x441;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x43E; &#x414;&#x430;&#x43D; &#x201E;&#x41D;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x452;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x434;&#x435;&#x442;&#x435;&#x442;&#x430;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B4-%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BE-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%E2%80%9E%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B0%E2%80%9C-r14979/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/321377.p.jpg.277bfd1a183873d4cbeabb8c5cae1f77.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Православна Црква већ 2000 година учи да је побачај убиство. Нажалост, овај велики грех често се не препознаје у свету, па ни у неким православним земљама. Борећи се против овог геноцида, Свештени синод Грчке Цркве донео је одлуку да установи Дан Нерођеног детета, који би се обележавао у недељу после Божића. Ова одлука је донета 9. јула 2019. године кад је истакнуто да је донета у циљу да заштити децу, а све у настајању да побољша демократску слику ове земље.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Покрет „Пусти ме да живим“, који је поднео иницијативу за ову одлуку, истиче: „Са осећањима радости и захвалности поздрављамо одлуку Свештеног Синода Грчке Цркве да прву недељу после Божића посвети заштити Нерођеног детета ... Наш покрет, веран јеванђељској Речи, проповеда истину да је нерођено дете људско биће, слика Божја ... и настоји да то дете и заштити.“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Према извештају митрополита Игњатија из 2017. године, један од главних чиниоца за нижу стопу наталитета представљају непрестано и систематско омаложавање свештене установе породице, психолошка и интлектуална незрелост друштва, запрепашћујући велики број побачаја у Грчкој, размишљање да се боље живи без деце, омаловажавање материнства и десакрализација друштва.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14979</guid><pubDate>Sun, 28 Jul 2019 19:36:47 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x43E;&#x444;&#x438;&#x458;&#x430;: &#x413;&#x440;&#x430;&#x434;&#x438; &#x441;&#x435; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x421;&#x435;&#x440;&#x430;&#x444;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x421;&#x43E;&#x431;&#x43E;&#x459;&#x435;&#x432;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%81%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B0-r14978/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/321297.p.jpg.3719be673dcc3dbc4a25e060f2500ae5.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>У престоници Бугарске изградиће се црква у част овог великог јерарха 20. века, изјавио је градоначелник Димитров Димов. Свети Серафим Собољев је делао у бугарском главном граду последињих 29 година свога живота и познат је широм Бугарске, и изван ње, као ревносни бранитељ чистоте православне вере и чудотворац. Његове мошти почивају и поштују се у руској цркви Св. Николаја у центру града.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Свети Серафим (1881-1950) као епископ Руске Цркве емигрирао је у Бугарску 1921. г. и остао до краја свога живота. Живећи у непрекидном аскетском подвигу, а у тешким животним условима и уздржању, владика је навукао туберкулозу. Али упркос тешкој болести, старао се о своме стаду истинском пастирском ревношћу. Често је богослужио и три пута недељно проповедао, позивајући верне на покајање, на благодатну обнову и на основну хришћанску врлину – смиравање. Посебно су запажене његове проповеди у недељу праштања када су се многи, људи иначе годинама у завади, мирили и тражили опроштај један од другог.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Заједничка комисија Руске и Бугарске Цркве  у септембру  и октобру 2015. године разматрала је питање његовог прибројења Сабору светих, па је Свештени Синод Руске Цркве то учинио 3. фебруара 2015. године. Чин канонизације је обављен 26. фебруара у патријаршијској Саборној цркви у Софији.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Правослвна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14978</guid><pubDate>Sun, 28 Jul 2019 19:34:36 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x438;&#x43D;&#x43E;&#x434; &#x408;&#x435;&#x440;&#x443;&#x441;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x43C;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x443;&#x43A;&#x438;&#x43D;&#x443;&#x43E; &#x441;&#x432;&#x435; &#x43A;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43C;&#x435;&#x440;&#x435; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x430; &#x431;&#x438;&#x432;&#x448;&#x435;&#x43C; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;&#x443; &#x418;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435;&#x458;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B4-%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%83%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D1%88%D0%B5%D0%BC-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D1%83-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98%D1%83-r14973/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/4uXaQ5_5d3b3762271cf0_86019653-tmb-720x411xfill.jpg.d2041cb0f1764cf1bb4a4efe2e31f445.jpg" /></p>
<p>
	Синод Јерусалимске цркве, на заседању 25.7, под председништвом Блажењејшег патријарха Теофила Трећег, укинуо је све канонске мере према ранијем патријарху Иринеју (свргнут 2005), вратио га у епископско достојанство са титулом "бившег патријарха".
</p>

<p>
	Ово је урађено и због стања здравља бившег патријарха Иринеја који је у последње време лечен и реанимиран због кардиоваскуларних проблема, срчане аритмије и едема плућа.
</p>

<p>
	Архиепископ атински Јероним понудио је адекватно лечење бившег патријарха Иринеја у Герантолошком центру Атинске архиепископије.
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14973</guid><pubDate>Sat, 27 Jul 2019 20:06:03 +0000</pubDate></item><item><title>&#x422;&#x440;&#x438;&#x441;&#x442;&#x430; &#x445;&#x438;&#x459;&#x430;&#x434;&#x430; &#x432;&#x435;&#x440;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x443;&#x447;&#x435;&#x441;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43B;&#x43E; &#x443; &#x43A;&#x438;&#x458;&#x435;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x43B;&#x438;&#x442;&#x438;&#x458;&#x438; &#x43F;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x43C; &#x414;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x41A;&#x440;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x430; &#x420;&#x443;&#x441;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D1%85%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%83%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%BE-%D1%83-%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8-r14972/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/321488.p.jpg.c490fde7df686cf50f8364050aff8e8d.jpg" /></p>
<p>
	Данас, уочи празника Светог равноапостолног Владимира Кијевског, крститеља Древној Руси, у Кијеву је одржана литија од Владимирске горе на Дњепру до Свете Кијево-Печорске лавре. Молитве је узносио Блажењејши митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије уз бројне архијереје и свештенике УПЦ, као и триста хиљада верника који су дошли из целе земље (прошле године их је било око 250 000).
</p>

<p>
	У литији су ношене бројне чудотворне мошти и целебне иконе.
</p>

<p>
	Како јављају украјински црквени медији, у литији је учествовао и Преосвећени епископ нишки Арсеније.
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	<a class="ipsAttachLink ipsAttachLink_image" href="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/321488.p.jpg.c604997284aee682cec33d62b844ff6d.jpg" data-fileid="29303" data-fileext="jpg" rel=""><img alt="321488.p.jpg" class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="29303" data-ratio="66.86" width="700" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/321488.p.jpg.c604997284aee682cec33d62b844ff6d.jpg"></a>
</p>

<p>
	<a class="ipsAttachLink ipsAttachLink_image" href="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/321489.p.jpg.6ad6a8c67683bd8045feae27e2f0522d.jpg" data-fileid="29304" data-fileext="jpg" rel=""><img alt="321489.p.jpg" class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="29304" data-ratio="66.86" width="700" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/321489.p.jpg.6ad6a8c67683bd8045feae27e2f0522d.jpg"></a>
</p>

<p>
	<a class="ipsAttachLink ipsAttachLink_image" href="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/321490.b.jpg.642138a5ff9d25527279ade1542f54ea.jpg" data-fileid="29305" data-fileext="jpg" rel=""><img alt="321490.b.jpg" class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="29305" data-ratio="66.8" width="1024" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/321490.b.jpg.642138a5ff9d25527279ade1542f54ea.jpg"></a>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14972</guid><pubDate>Sat, 27 Jul 2019 18:58:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x413;&#x440;&#x447;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x43F;&#x43E;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E; &#x43E;&#x431;&#x430;&#x432;&#x435;&#x437;&#x43D;&#x430; &#x43C;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x432;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x447;&#x435;&#x442;&#x43A;&#x443; &#x448;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x434;&#x430;&#x43D;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83-%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BA%D1%83-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0-r14961/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/grcka-crkva-santorini.png.0d76352d207cbac6caccdb9d37a835cc.png" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Нова Влада и њен министар за Образовање Ники Керамеа одлучни су да се не прекида са лијепом традициом да свака Школска година почиње са молитвом „за добар почетак школске године“ као и молитвом за сваки нови школски дан. На почетку школске године, у кругу школе, сабирају се Наставничко особље, ученици, родитељи, представници општинских власти и полиције.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Наравно, подразумијева се, по начелима демократије, од стране наставничког особља, родитеља и ученика, присуствују они који желе. Свакодневна молитва (Свети Боже, Пресвета Тројице и Оче наш) почиње са првим звоном. Нова Министарка је одмах промијенила одлуку претходног министра, тиме што ће школски дан почињати као и увијек у 8:15 а не у 9.00 часова.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Такође, враћа се лијепа педагошка пракса да на празнике заставу носи најбољи ученик, и тиме се укида одлука претходног министра који је ту традицију укинуо уводећи извлачење имена на папиру.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Нова Министарка у Влади, иначе науни радник, ставила је за циљ унапређивање учења страних језика и информатике. Постепено увођење нових добрих метода учења и преношења знања.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У свему томе циљ је да се препознају способности сваког ученика и да се образује у праву слободну стваралачку личност, способан да сагледава са критичком и сложеном мишљу, и спреман за заједничке подухвате.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: ekklisiaonline.gr </strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14961</guid><pubDate>Fri, 26 Jul 2019 10:04:09 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x448;&#x43A;&#x438; &#x441;&#x430;&#x431;&#x43E;&#x440; &#x443; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x443; &#x421;&#x432;. &#x41D;&#x435;&#x43A;&#x442;&#x430;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430; &#x443; &#x40A;&#x443;&#x458;&#x43E;&#x440;&#x43A;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D1%83-%D1%81%D0%B2-%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D1%9A%D1%83%D1%98%D0%BE%D1%80%D0%BA%D1%83-r14959/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/321300.p.jpg.7aff67f2e76471482c3946e1583a3d23.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Грчка православна архиепископија Америке најавила је сабрање монаштва у манастиру Светог Нектарија у Роску, у држави Њујорк, у септембру ове године.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Архиепископ Елпидофор, новоизабрани предстојатељ Архиепископије, одлучио је да сазове сабрањеод 21. до 22. септембра 2019. „са жељом да даље промовише вредности и важност монаштва у нашем православном предању и духовном животу верних,“ пише у саопштељу Архиепископије.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Игумани и игуманије свих грчких манастира у Америци, као и архијереји Архиепископије, учествоваће у раду сабрања. Грчка Архиепископиај Америке има 19 манастира под својом јурисдикцијом, од којих је већину основао старац Јефрем, духовно дете великог Старца Јосифа Исихасте и бившег игумана манастира Филотеја, који сада живи у манастиру Светог Антонија у Аризони, под који спада и манастир Светог Нектарија где ће Сабор бити одржан.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Јерархија Архиепископије тренутно има архиепископа Елпидофора, 8 епархијских митрополита и 4 викарна епископа. Архиепископ Елпидофор је служио као игуман манастира Свете Тројице на острву Халки у Турској од 2011. године.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У програма рада сабрања спада редовно богослужење, предавања архијереја и манастирских настојатеља, и завршиће се служењем Божанске Литургије 22. септембра 2019. године.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14959</guid><pubDate>Fri, 26 Jul 2019 09:57:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x412;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x43C;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x418;&#x43B;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43E;&#x43D; (&#x410;&#x43B;&#x444;&#x435;&#x458;&#x435;&#x432;): &#x41F;&#x440;&#x438;&#x437;&#x43D;&#x430;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x41F;&#x426;&#x423; &#x43E;&#x434; &#x431;&#x438;&#x43B;&#x43E; &#x43A;&#x43E;&#x458;&#x435; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x45B;&#x435; &#x441;&#x430;&#x43C;&#x43E; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x443;&#x431;&#x438;&#x442;&#x438; &#x43F;&#x43E;&#x434;&#x435;&#x43B;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D0%B0%D0%BB%D1%84%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%B2-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BF%D1%86%D1%83-%D0%BE%D0%B4-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%9B%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D1%83-r14948/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/321343.p.jpg.645ad99eb037f8b873e3e3d6734a472b.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Цариградски патријарх Вартоломеј је недавно изјавио да ће Јеладска Црква бити прва помесна Православна Црква у свету која ће признати „Православну цркву у Украјини“ (ПЦУ) по угледу на Цариградску Цркву која ју је створила. О свом мишљењу о перспективи остварења ове изјаве, расположењу епископата Јеладске Цркве и последицама деловања Цариграда у Украјини, као и о односу према томе православног света у целини у интервјуу за РИА Новости говорио је шеф Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије Митрополит волоколамски Иларион који је посетио Грчку. С њим је разговарала Олга Липич.</strong></em>
</p>

<p>
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- Владико Иларионе, недавно сте се вратили из Грчке где сте се срели с поглаварем Јеладске Цркве и низом њених архијереја. Какве су перспективе за признавање ПЦУ од стране ове Цркве?
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- На основу разговора с архијерејима Јеладске Цркве уверио сам се у то да они одлично схватају сву сложеност и потешкоће настале ситуације. Између осталог, сви у Грчкој знају да томос о аутокефалности из руку патријарха Вартоломеја није добила канонска Украјинска Православна Црква која обједињује већину православног становништва Украјине, већ група расколника који немају канонску хиротонију (ПЦУ – нап. ред.).
</p>

<p style="text-align:justify;">
	За разлику од патријарха Вартоломеја ја не бих желео да се бавим било каквим предсказањима о одлукама Јеладске Цркве. То је аутокефална Црква и одлуке треба да доноси самостално, без спољашњег притиска.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Међутим, дубоко сам уверен у то да решење проблема украјинског раскола треба да буде свеправославног карактера. Кад би ПЦУ једнострано признала ова или она Помесна Црква то би само још више продубило постојећу поделу. А наш заједнички задатак је да чувамо јединство Православне Цркве. За то се молимо на свакој литургији.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- Да ли патријарх Вартоломеј схвата да циљ о којем је говорио – уједињење свих православних верника Украјине у једну Цркву није остварен?
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- Мислим да мора то да схвати. Јер обећано му је да ће чим изда Украјини томос о аутокефалности новоствореној структури приступити и архијереји канонске Украјинске Православне Цркве (УПЦ – прим. ред.). А то се није десило, а није се ни могло десити. Канонска Црква не може да се уједини с расколом, чак и уколико је он легализован папиром из Цариграда.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Патријарх Вартоломеј је добио обећање да ће Порошенко остати на власти и да ће завршити процес насилног увлачења у нову аутокефалију епископата, клира и верника УПЦ. Међутим, Порошенко није остао на власти, а нови украјински председник се не меша у црквене послове и то му служи на част. Свако треба да се бави својим послом: политичари политиком, а црквени посленици црквеним стварима.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Патријарху Вартоломеју је обећано стварање ставропигије под његовом непосредном влашћу, али је и ово обећање испуњено само делимично. Храм који је Порошенко наменио Цариградском „егзархату“ налази се у шуми, тамо нема пастве и такозвани „егзарх“ се досађује и ништа не ради.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- Покушај Порошенка и патријарха Вартоломеја да уједине неканонске црквене структуре у Украјини такође није крунисан успехом?
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- Не само да нису успели да уједине све православне вернике у Украјини, већ чак ни расколнике међу собом. Такозвани „сабор уједињења“ који је одржан у Кијеву у децембру омогућио је спајање две групе расколника у једну и то је приказано као велико достигнуће. Лидерима раскола је „враћен“ свештени чин, премда већина њих, изузев лажног патријарха Филарета Денисенка овакав чин никад није ни имала.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Шта видимо неколико месеци касније? Да се раскол поделио изнутра. А главни идеолог раскола који је преко четврт века био његов главни покретач најавио је излазак из ПЦУ и обнављање „Кијевске патријаршије“.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- Како се данас у православном свету у целини оцењују поступци Патријарха цариградског, да ли се нешто променило у току последњих месеци?
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- Патријарх Вартоломеј се због својих поступака нашао у изолацији. Ниједна помесна Црква није признала ПЦУ, неке су се одлучно изјасниле против. И у околини патријарха Вартоломеја има људи који су незадовољни његовим поступцима, као и шире, међу јерарсима Цариградске патријаршије, и на Атону, и у помесним Православним Црквама.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Неки поглавари Цркава су се обратили патријарху Вартоломеју и предложили му да сазове синаксис ради разматрања настале ситуације, али је он то одлучно одбио.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- Зашто?
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- Зато што види да неће добити подршку.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Углед Патријарха цариградског је значајно пољуљан у православном свету. А раскол у Украјини остаје без исцељења.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- Од почетка оснивања ПЦУ стално слушамо о прогонима клира и мирјана канонске Украјинске Цркве, о претњама, малтретирању и насилној промени регистрације храмова. Како се држи УПЦ?
</p>

<p style="text-align:justify;">
	- Што се тиче канонске Украјинске Православне Цркве прогони који су се обрушили на њу од стране претходне власти и расколника само су још више учврстили њено јединство. Још више су консолидовали епископат и учврстили су слогу међу клиром, монасима и мирјанима окупљеним око Његовог Блаженства митрополита Онуфрија.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: Православие.ру</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14948</guid><pubDate>Thu, 25 Jul 2019 14:51:06 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x43A;&#x45A;&#x438;&#x433;&#x430; &#x201D;&#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x43E; &#x438; &#x41C;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x430; &#x443; &#x43E;&#x434;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x420;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x438; &#x421;&#x41F;&#x426; &#x443; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x435;&#x434;&#x45A;&#x438;&#x43C; &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x430;&#x43C;&#x430; &#x436;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x442;&#x430; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;&#x430; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x41F;&#x430;&#x432;&#x43B;&#x430; (1999-2009)</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%E2%80%9D%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B8-%D1%81%D0%BF%D1%86-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8%D0%BC-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B0-1999-2009-r14929/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/o6uf98oxc91hf90q80ytxnxgh.jpg.303b04a24d450ac00c9b961677adbdd4.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>У уторак 16. јула 2019. године, у просторијама Амбасаде Републике Србије у Москви, уприличена је презентација књиге сарадника Одељења за спољне црквене везе Руске Православне Цркве Андреја Хошева под називом „Косово и Метохија у односима Руске и Српске православне цркве у последњим годинама живота Патријарха српског Павла (1999-2009)”.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<img data-ratio="76.07" width="1024" alt="34q9gcdedk6k3byoxhy6ghr63.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-9xL8P1rar1c/XTh-4UxhufI/AAAAAAAA3t8/G9Yl4396Q_gC9G4s66zrZFtjk70UdKe-gCLcBGAs/s1600/34q9gcdedk6k3byoxhy6ghr63.jpg"></p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Поред аутора, на представљању су говорили: Његово Преосвештенство епископ моравички Антоније, протојереј-ставрофор Николај Балашов и амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији проф. др Славенко Терзић.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Књига, настала на основу богате документације Руске и Српске Православне Цркве, посвећена је кризи у српској покрајини Косову и Метохији, као и нарочитој бризи тадашње двојице патријараха: руског Алексеја II и српског Павла.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У уторак 16. јула 2019. године, у просторијама Амбасаде Републике Србије у Москви, уприличена је презентација књиге сарадника Одељења за спољне црквене везе Руске Православне Цркве Андреја Хошева под називом „Косово и Метохија у односима Руске и Српске православне цркве у последњим годинама живота Патријарха српског Павла (1999-2009)”.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Поред аутора, на представљању су говорили: Његово Преосвештенство епископ моравички Антоније, протојереј-ставрофор Николај Балашов и амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији проф. др Славенко Терзић.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Књига, настала на основу богате документације Руске и Српске Православне Цркве, посвећена је кризи у српској покрајини Косову и Метохији, као и нарочитој бризи тадашње двојице патријараха: руског Алексеја II и српског Павла.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14929</guid><pubDate>Wed, 24 Jul 2019 16:00:14 +0000</pubDate></item><item><title>&#x425;&#x438;&#x459;&#x430;&#x434;&#x435; &#x459;&#x443;&#x434;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x438;&#x43B;&#x43E; 400-&#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x448;&#x45A;&#x438;&#x446;&#x443; &#x458;&#x430;&#x432;&#x459;&#x430;&#x45A;&#x430; &#x41A;&#x430;&#x437;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%85%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE-400-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D1%83-%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B5-r14928/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/321097p.jpg.f52a36d48c3895baa8d15b6b32dbbdb4.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Прошлог викенда 1000 поклоника широм Русије окупило се у Казану ради прославе велике Казанске иконе Матере Божје, која се чудесно појавила пре 44 година, 1579. године.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Божанску Литургију на сам празник одслужили су у казанској кремаљској Саборној Благовештенској цркви митрополит казански и татарстански Теофан и више архијереја Руске Цркве са великим бројем свештенства из Татарстанске митрополије. Иначе, ову икону је блаженопочивши Алексеј II пренео у Татарстан 2005. године.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	После Литургије свештенство и верници су кренули у литију са чудотворном копијом Казанске иконе од Кемља до места јављања првобитне Казанске иконе, манастира Пресвете Богородице. Све време су звонила звона са цркава и манастира, а верници су певали песме у част Небеске Царице.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	По повратку у манастир одслужен је молебан пред Казанском иконом, кад је митрополит Теофан поздравио верне и приметио како се икона Казанске иконе Матере Божје поштује у многим земљама и на неколико континената.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Казанска икона Пресвете Богородице прослављена је и у другим епархијама Татарстанске митрополије и широм Русије и целокупног православног света.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14928</guid><pubDate>Wed, 24 Jul 2019 15:58:44 +0000</pubDate></item></channel></rss>
