<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/page/56/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x432;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x43C;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x418;&#x43B;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43E;&#x43D; &#x431;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x438;&#x43E; &#x443; &#x41F;&#x43E;&#x434;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x458;&#x443; &#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x443; &#x41C;&#x43E;&#x441;&#x43A;&#x432;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BE-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%98%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B8-r14801/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/2m1u0kgqo14myt8rpnytkpxhh.jpg.d392854628e28f31928c4795f7e255a1.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<strong><em>Престони празник Светих апостола Петра и Павла којима је посвећен храм Подворја Српске Православне Цркве у Москви свечано је обележен служењем свете архијерејске Литургије којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион, председник Одељења за спољне црквене послове Руске Православне Цркве. </em></strong>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Саслуживали су Високопреосвећени Митрополит филипопољски г. Нифон, представник Антиохијске Православне Цркве у Москви; Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског и старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Саслужували су и протојереј Николај Балашов, заменик председника Одељења спољних црквених послова Руске Православне Цркве, протојереј Данило Андрејук, представник Америчке Православне Цркве у Москви; протојереј Кахабер Гоготишвили, старешина грузијске парохије у Москви; протојереј Игор Јакимчук, секретар Одељења спољних црквених послова Руске Православне Цркве, протојереј Сергој Гутенко из Епархије луганске Украјинске Православне Цркве, архимандрит Александар (Котов), јереј Никола Баловић, старешина српског храма Рођења Пресвете Богородице у Фелдкирху, Аустрија; јереј Олег Вишински, протођакон Алексиј Трунин и ђакон Владислав Соколов. 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	На богослужењу је одговорао хор Петропавловског храма под руководством диригентице Људмиле Черкасове. Празничну проповед после причасног стиха одржао је јереј Олег Вишински. 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Литургији је молитвено присуствовао амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији проф. др Славенко Терзић. 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	После Литургије, како то налаже богослужбени устав Руске Цркве, одслужен је и молебан Светим апостолима Петру и Павлу. 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Домаћин велике свечаности, Преосвећени Владика моравички г. Антоније, поздравио је све присутне честитајући радосни празник. Поздрављајући високог госта Подворја Српске Православне Цркве, Високопреосвећеног Митрополита г. Илариона, владика Антоније му је том приликом уручио икону Светих апостола Петра и Павла, као и дикирије и трикирије.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	-Данашњи празник јр сведочанство о јединству помесних Православних Цркава и њиховој узајамној љубави и подршци. нагласио је митрополит Иларион захваливши на дару и заједничком богослужењу. Говорећи о животу и делима првоврховних апостола, митрополит Иларион је подсетио на најважније тренутке њиховог ширења Христове науке. Будући да православни свет данас потреса један од најболнијих раскола у Украјини, Владика је нарочито захвалио Антиохијској Патријаршији и Српској Православној Цркви на подршци и разумевању ситуације у Украјинској Православној Цркви Московског Патријархата на чијем челу се налази једини канонски Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Такође, Митрополит је поменуо и став Руске Цркве по питању новонастале ситуације у Црној Гори, истичући речи одлуке Светог Синода Руске Православне Цркве на заседању 9. јула 2019. године у манастиру Валааму.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Као молитвену успомену на радосни празник, владика Антоније је митрополиту Нифону уручио крст и панагију, а осталим свештенослужитељима иконе Светих апостола Петра и Павла.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Радост празника са парохијанима Подворја Српске Православне Цркве су поделили и поклоници из Аустрије који су, предвођени својим свештеником Николом Баловићем, допутовали на поклоњење светињама Москве и Подмосковља.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Подворје СПЦ у Москви</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14801</guid><pubDate>Tue, 16 Jul 2019 08:43:07 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x43E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x45B;&#x435;&#x43D;&#x438; &#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x438;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x447;&#x43D;&#x43E;&#x430;&#x43C;&#x435;&#x440;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x438; &#x433;. &#x418;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435;&#x458; (&#x414;&#x43E;&#x431;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435;&#x432;&#x438;&#x45B;) &#x43E;&#x431;&#x435;&#x43B;&#x435;&#x436;&#x438;&#x43E; 13-&#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x448;&#x45A;&#x438;&#x446;&#x443; &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x431;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B3-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D0%BE-13-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D1%83-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5-r14800/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/12102016_newyork.jpg.3129ef42bf72d29112639921f17f27d6.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Другог дана 22. Скупштине Српске Православне Цркве у Америци и прославе 800 година аутокефалности Српске Цркве, 15. јула 2019 године, Његово Преосвештенство Епископ источноамерички г. Иринеј служио је свету архијерјску Литургију у манастиру Новој Грачаници.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Желећи да достојно прославе спомен Полагања ризе Пресвете Богородице, Његовом Преосвештенству саслуживали су свештеници и ђакони из све три епархије Српске Православне Цркве у Америци. Одговарао је многобројни мешовити хор, чији су чланови путовали стотине миља да би учествовали на централној прослави 800-годишњице аутокефалности Српске Цркве.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Радост празника увеличала је и годишњица архијерејске службе владике Иринеја, који је пре тринаест година у Саборном храму у Београду хиротонисан за Епископа аустралијско-новозеландског.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Светој чаши приступили су, поред служашчих, многобројни свештеници и ђакони и мноштво верног народа, посебно младих који учествују у раду Скупштине.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	На крају свете Литургије, владика Иринеј је поздравио све присутне и захвалио им на њиховој љубави и жртви што су учествовали на светој служби. Владика је посебно захвалио многобројним члановима хора на њиховом труду и дивном појању и честитао годишњице службе оцу Радомиру Плавшићу и јеромонаху Нектарију (Тешановићу), који су такође рукоположени на исти празник.
</p>

<p style="text-align:center;">
	<em>Долгоденствуј, драги Владико, на многа и блага лета!</em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14800</guid><pubDate>Tue, 16 Jul 2019 08:41:55 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x41E;&#x43D;&#x443;&#x444;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435;: &#x422;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x441; &#x201E;&#x41F;&#x426;&#x423;&#x201C; &#x458;&#x435; &#x442;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x441; &#x440;&#x43E;&#x431;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x430;, &#x430; &#x43D;&#x435; &#x430;&#x443;&#x442;&#x43E;&#x43A;&#x435;&#x444;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%BE%D0%BD%D1%83%D1%84%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81-%E2%80%9E%D0%BF%D1%86%D1%83%E2%80%9C-%D1%98%D0%B5-%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81-%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%B0-%D0%BD%D0%B5-%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5-r14793/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/320358.p.jpg.963c9d44fd6ef1a1a5b558a4635fb98b.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије изјавио је за програм радија „Радар“ следеће: „Овај томос који је Цариградски патријарх доставио тзв. Православној Цркви Украјине није томос аутокефалије, него је томос робовања. Једноставно, под називом „томос“ изложени су такви услови који сав украјински народ поробљују под Цариградског патријарха.“</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	„Сви схватају да је Цариград прекорачио своје опуномоћење и права које он може имати. Он нема право да се меша у послове друге Цркве. У питању су канони који су свима познати. О њима се не расправља, сви сматрају да је то безакоње,“ истакао је митрополит Онуфрије.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14793</guid><pubDate>Tue, 16 Jul 2019 08:30:49 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x437; &#x41C;&#x443;&#x440;&#x43E;&#x43C;&#x430; &#x441;&#x443; &#x443; &#x41C;&#x43E;&#x441;&#x43A;&#x432;&#x443; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x435;&#x442;&#x435; &#x43C;&#x43E;&#x448;&#x442;&#x438; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x445; &#x41F;&#x435;&#x442;&#x440;&#x430; &#x438; &#x424;&#x435;&#x432;&#x440;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B8%D0%B7-%D0%BC%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D1%83-%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0-%D0%B8-%D1%84%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-r14791/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/detail20190714pal_1405obr.jpg.7d54c65f359dd9fa49874659f013dc55.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>По благослову патријарха Кирила, у катедралном саборном храму Христа Спаситеља у Москви 14. јула 2019. године дочекане су мошти светих благоверних кнеза Петра и кнегиње Февроније, муромских светих. Ово је први у историји пренос моштију ових светих из Мурома. Да би се пренеле у Москву направљен је нарочит ковчег.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Митрополит липецки и задонски Арсеније, архијереји и свештенство дочекали су светињу код западних врата храма и уз певање тропара ковчег је свечано пренет из аутомобила и постављен у центру храма пред иконом ових светих муромских чудотвораца. Мошти ће бити похрањене у храму Христа Спаситеља од 14. до 22. јула 2019. године
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14791</guid><pubDate>Tue, 16 Jul 2019 08:28:41 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x433;&#x443;&#x43C;&#x430;&#x43D; &#x425;&#x438;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x430;&#x440;&#x430; &#x441;&#x443;&#x441;&#x440;&#x435;&#x43E; &#x441;&#x435; &#x441;&#x430; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x43C; &#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43C; &#x430;&#x43C;&#x435;&#x440;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x438;&#x43C; &#x415;&#x43B;&#x43F;&#x438;&#x434;&#x43E;&#x444;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x43C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D1%85%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D1%81%D0%B0-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BC-%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D0%B5%D0%BB%D0%BF%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BC-r14737/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/2098_1_f.jpg.ee6062d98e032674171b168585475f0f.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Игуман Свете царске српске лавре, високопреподобни архимандрит Методије, борави у вишедневној посети Сједињеним Америчким Државама. Први званични сусрет је уприличен у Њујорку, у седишту Грчке православне архиепископије америчке (Цариградске Патријаршије), где се игуман Методије сусрео са новоустоличеним Архиепископом америчким Елпидофором.  </strong></em><em><strong>Архиепископ  се занимао за обнову манастира и поделио са гостима своје успомене из посета Хиландару у младости. Игуман га је позвао да поново посети Хиландар када буде у могућности. </strong></em><em><strong>У пратњи игумана су били Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландара у Београду и Бранислав Вујиновић, архитекта из Њујорка.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: Телевизија Храм</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14737</guid><pubDate>Thu, 11 Jul 2019 17:51:22 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x459;&#x441;&#x43A;&#x430;: &#x41E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x45B;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x432;&#x430; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x41B;&#x443;&#x43A;&#x435; &#x41A;&#x440;&#x438;&#x43C;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-r14722/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/320219p.jpg.9d50334f4409bbfd901a19803f87d9cf.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Свети Лука Кримски, познат и као Блажени Хирург, веома је поштован и вољен широм православног света и у неколико православних земаља подигнуте су цркве у његову част. Пољска Православна Црква је осветила  22. јуна 2019. своју прву цркву посвећену овом великом светитељз 20. века у селу Лазње у североисточној Пољској.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Ова нова црква у живописној шуми Књизин у епархији Бјалитока и Гдањска, посвећена је такође спомену 55 људи који су нацисти погубили у Лазњи 1943. године.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Чин освећења су обавила два јерарха, архиепископ Бјалистока и Гдањска Јаков и епископ супрасаљски Андреј. После освећења цркве и Божанске Литургије епископ Андреј је благодарио свима дародавцима истичући да је ово прва црква у Пољској посвећена Блаженом Хирургу. Црква је подигнута на земљи заливеној крвљу оних које су нацисти побили 1943. године, а њен светитељ заштитник Лука Кримски страдао је и од комуниста и од нациста. Својевремено смо објавили да је црква посвећена светом Луки Кримском подигнута у Добрићу у Бугарској.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14722</guid><pubDate>Wed, 10 Jul 2019 19:28:10 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x408;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x43C;: &#x201E;&#x415;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x448;&#x43A;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x431;&#x43B;&#x435;&#x43C; &#x458;&#x435; &#x443; &#x441;&#x443;&#x448;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x438; &#x434;&#x443;&#x445;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x431;&#x43B;&#x435;&#x43C;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%E2%80%9E%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC-%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC%E2%80%9C-r14721/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/249807.b.jpg.e3166afbf6a854c1116c8ed312978eac.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Поводом Светског дана заштите животне средине архиепископ атински Јероним је објавио поруку 4. јуна 2019. године. „Прошло је 47 година од 5. јуна 1979. године када су у Стокхолму почели са обележавањем Светског дана заштите животне средине, под окриљем Уједињених нација. Први пут су тада разматране политичке, друшттвене и економске димензије еколошког проблема, све у циљу да се преузимају корективне мере. Све од тада 4. јун се обележава као Светски дан када треба да негујемо свест и упознавање о питањима животне средине.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Сваке године овога дана ми велимо да „прослављамо човекову средину“.  Међутим, овај израз показује да за многе, после толико много година, и даље постоји неосећај и равнодушност по питању човекове животне средине ... То је веома важан дан како бисмо се поново опремили за борбу, за спас нашега дома који нам је даровао наш Творац, а то је наша планета Земља.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Више пута сам изразио мишљење да веома често дискусије и разматрања овог питања подсећају на разговор глувих. И док у теорији сви ми опажамо критичко страну питања и други преузимају од нас иницијативе или се жустро боре да допринесу његовом решењу, проблем и даље остаје.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Али пре свега морамо имати исправно сазнање о нама самима како бисмо исправно тумачили свет и благослов који је Бог дао првим људима: „Рађајте се и множите и напуните земљу и владајте њоме; владајте рибама у мору, птицама у ваздуху и сваком живом душом која се креће по земљи“ (Постање 1,21-28).
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Свет није плод случајности или случајне неопходности, него га је Творац замислио као подлогу за наше спасење. Ми људска бића имамо или бар кажемо да имамо владалачку улогу у твревини као њена круна. Међутим, често заборављамо свој однос са Богом и свој  однос са творевином. Постали смо аутономни, вођени владалачким схватањима и понашањима која се показују као угњетавачка према нашим ближњима и животној околини.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Светитељи Православне Цркве, остваривши сврху свога постојања као људска бића и учествујући у божанској слави, показују нсам примером и уче нас еколошком схватању. Тако, свети Исак Сиријац говори о милосрдном срцу као о „срцу које гори за свом твари, за људима, за птицама, за животињама, и свом творевином“. А свети Козма Етолијски прориче да ће „људи постати сиромашни, пошто неће волети дрвета“.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Из овога разлога еколошки проблем је у ствари духовни проблем са огромним моралним димензијама. Уколико се не ослободимо од егоцентризма и евдемонизма, немамо подвижничко гледање на творевину и на своју рационалну и савесну употребу материјалних добара и богатства, еколошки проблем ће се и даље ширити уместо да буде обустављен. Из овог разлога фундаментални изазов Светског дана животне средине јесте за све нас да се кајемо, да се вратимо Богу Творцу и реинтегришемо се у перспективе божанског плана намењеног творевини и животној средини.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14721</guid><pubDate>Wed, 10 Jul 2019 19:26:53 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x435;&#x434;&#x430;&#x432;&#x430; &#x437;&#x430;&#x441;&#x435;&#x434;&#x430;&#x45A;&#x435;&#x43C; &#x421;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x421;&#x438;&#x43D;&#x43E;&#x434;&#x430; &#x443; &#x412;&#x430;&#x43B;&#x430;&#x430;&#x43C;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%BC-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0-%D1%83-%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B0%D0%BC%D1%83-r14720/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/detail20190709pal_0036obr.jpg.8ab0afd62c38bff5e44fb0c76bb37e1a.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Патријарх московскии све Русије Кирил налази се у посети у Спасо-Преображенском валаамском ставропигијалном мушком манастиру од 8 до 11. јула 2019. године. Под његовим председавањем 9. јула почело је заседање Свештеног Синода Руске Цркве.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	У свом поздраву архијерејима Патријарх је истакао да је „Валаам свето место, познато по многим подвизима многих поколења монаха, то је наш руски Атос, с тим што Свету Гору запљускују топле воде за разлику од студене воде Ладошког језера где се налази наша Света Гора. Овде су постојали одлични услови за подвижнички живот, и  сад кад сам у посети Валааму, видимо како је сила људског духа, лишена сваке физичке, политичке, економске силе, створилс ово велико чудо. Неколико подвижника је основало ову свету обитељ, чија  историја није била једноставна, али без обзира на то видимо да су рукама људи, које је покретала дубока вера и преданост Господу, били саздани ови величанствени храмови, а Валаам је стварно постао руска северна Света Гора.“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Чланови Сталног Свештеног Синода су митрополити, као и чланови летњег заседања (март-август) специјално позвани митрополити и епископи.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14720</guid><pubDate>Wed, 10 Jul 2019 19:25:52 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x452;&#x435;&#x43D;&#x43E; &#x443;&#x442;&#x43E;&#x447;&#x438;&#x448;&#x442;&#x435; &#x446;&#x430;&#x440;&#x430; &#x414;&#x430;&#x432;&#x438;&#x434;&#x430; &#x43A;&#x43E;&#x434; &#x424;&#x438;&#x43B;&#x438;&#x441;&#x442;&#x435;&#x458;&#x430;&#x446;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5-%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%B4-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B0-r14729/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/ruineorasticlag1.jpg.275b95084587d1535c5c31289e424d33.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Истраживачи са Јеврејског јерусалимског универзитета, Израелског института за старине и једног универзитета у Сиднеју верују да су пронашли библијски град Сиклаг, филистејски град у који је млади Давид утекао бежећи од цара Саула. Првобитно филистејско насеље Сиклаг потиче из 12. века пре Христа. Откопавања су почела 2015. г. на локацији Хирбет ал-Раи између Киријат Гата и Лахиса, а радовима је руководио професор Јосиф Гарфинкел, директор Археолошког универзитета при  Јеврејском универзитету.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Откопано је око 1.000 квадратних метара, а пронађене су велике камене грађевине, међу којима и артефакти карактеристични за филистејску културу. Камени судови и метални судови пронађени на тој локацији подсећају на друге артефакте из овога периода, 12-11. века пре Христа, који су пронађени при претходним археолошким ископавањима у Азоту, Аскалону, Акрону и Гату – све древни филистејски градови. Према мишљењу стручњака, у свим овим локацијама не може се установити да су Филистејци били трајно насељени. Назив Сиклаг није локално семитски назив, него је филистејски, што би доказивало да Филистејци нису били стално насељени у тој области, него да су мигрирали у Израиљ из Европе.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Сиклаг се помиње неколико пута у Библији, највише у књигама Самуиловим које наводе да је млади Давид (потоњи израиљски цар) бежећи од цара Саула, добио право уточишта од филистејског цара Ахиса из Гата. Давид је учинио Сиклаг вазалном државом, с тим да је остао под влашћу Ахиса, а користио га је као базу одакле је нападао Гесурце, Гизите и Амаличане. Према Самуиловој књизи, град су разорили Амаличани, а становништво је заробљено. После смрти цара Саула у бици с Филистејцима, Давид је напустио Сиклаг и отишао у Хеврон да буде помазан за израиљског цара.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14729</guid><pubDate>Wed, 10 Jul 2019 17:37:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x430;&#x441;&#x435;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x443; &#x43B;&#x435;&#x442;&#x45A;&#x438;&#x43C; &#x43A;&#x430;&#x43C;&#x43F;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x41F;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x447;&#x435;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x445; &#x43E;&#x441;&#x442;&#x440;&#x432;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D1%83-%D0%BB%D0%B5%D1%82%D1%9A%D0%B8%D0%BC-%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0-r14703/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/aa.jpg.8d221efcf3c5e6433ef1526c41533869.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>У суботу, 6. јула 2019, васељенски патријарх Вартоломеј је посетио летње камповена Принчевсим острвима. Вартоломеј, у светом патријаршијском манастиру Преображења Господњег, одслужио је Божанску Литургију на почетку овогодишње сезоне летњих кампова.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	По завршетку Божанске Литургије Патријарх је обавио мали помен за доброчинитеља Симеона Синиосоглуа, а затим благословио почетак рада кампова. Служби су присуствовали и митрополити: Принчевских острва Димитрије и драмски Павле, архиепископ  антидонски Нектарије, комесар Светог гроба у Цариграду, епископ еритрески Кирил, и конзул Грчке у Цариграду Јоргос Гаитанис.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14703</guid><pubDate>Tue, 09 Jul 2019 10:37:58 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x430;&#x441;&#x435;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x443; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x410;&#x43A;&#x430;&#x434;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x458;&#x438; &#x43D;&#x430; &#x425;&#x430;&#x43B;&#x43A;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D1%83-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%85%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B8-r14702/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/xalki-bartholomaios-818x570.jpg.1c1896f3f3660f6497f0a2d17ad021df.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Васељенски патријарх Вартоломеј посетио је Академију на Халки у четвртак ујутро, 4. јула 2019. године.Посетио је и манастир Свете Тројице, где се сусрео са игуманом, Епископом еритријским Кирилом.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Претходног дана васељенски Патријарх је у пратњи другог патријаршијског ђакона Нефона и Стефана Салцмана, секретара енглеског одељења Патријаршије, прусуствовао пријему поводом Дана независности Сједињених Држава.Пријем је одржан у хотелу „Фермонт Квасар Истанбул“. Ту је честитао празник Џефрију Ховенијеу, отправнику послова у Анкари, и Дарији Дарнел, новом генералном конзулу САД у Цариграду.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14702</guid><pubDate>Tue, 09 Jul 2019 10:36:45 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x41B;&#x438;&#x43C;&#x430;&#x441;&#x43E;&#x43B;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x410;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435;: &#x201E;&#x417;&#x430;&#x434;&#x438;&#x432;&#x459;&#x435;&#x43D; &#x441;&#x430;&#x43C; &#x442;&#x438;&#x43C;&#x435; &#x43A;&#x430;&#x43A;&#x43E; &#x43C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x41E;&#x43D;&#x443;&#x444;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x434;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x438; &#x442;&#x435;&#x440;&#x435;&#x442; &#x43E;&#x432;&#x435; &#x43A;&#x440;&#x438;&#x437;&#x435;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%E2%80%9E%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%BE%D0%BD%D1%83%D1%84%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8-%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B5%E2%80%9C-r14695/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/319369.p.jpg.723b54fd3f77f3653934ad5833328e77.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="sr-cyrl-rs" xml:lang="sr-cyrl-rs">Познат као сјајан проповедник и заштитник православне вере митрополит лимасолски г. Атанасије (Кипарска православна црква) дао је крајем јуна интервују Информативно-просветном одељењу Украјинске православне цркве.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="sr-cyrl-rs" xml:lang="sr-cyrl-rs">Тема је била црквена криза у Украјини. Митрополит се осврнууо на то да се кипарски Архиепископ Хризостом ради превазилажења кризе већ састао са александријским, антиохијским и јерусалимским патријархом у Никозији, а посетио је и српског и бугарског патријарха и грчког архиепископа. Такође, у сталној је вези са албанским архиепископом Атанасијем.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="sr-cyrl-rs" xml:lang="sr-cyrl-rs">Митрополит лимасолски Атанасије је нагласио да вероватно нико није желео проблем, али он сада реално постоји. А са становишта Кипарске цркве (6. тачка њеног саопштења о Украјини) јесте прихватање у цркву оних који нису канонски рукоположени („филаретовци“) без покајања, и они који немају никакво апостолско прејемство „самосвјати“ („макаријевци“). </span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="sr-cyrl-rs" xml:lang="sr-cyrl-rs">Зато је једина канонска црква у Украјини она коју предводи Блажењејши митрополит Онуфрије. Митрополит лимасолски је задивљен како смирено он води брод украјинске цркве у овим временима.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="sr-cyrl-rs" xml:lang="sr-cyrl-rs">Некада Црква из икономије може да прихвати у општење шизматичке општине, али само уз покајање.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="sr-cyrl-rs" xml:lang="sr-cyrl-rs">У томе је јединствен став на Кипру. Кипарски архијереји нису се сложили око тога да свака нова нација има право на аутокефалију. Против таквог става гласао је и сам митрополит Атанасије. Он истиче: Ако би прихватили тај став, требало би да делимо Антиохијску патријаршију на више аутокефалних цркава, у Африци би право аутокефалије имале црква у Кенији, Мозамбику или Танзанији. Да ли је то разумно решење. Да не говоримо о проблемима са Скопљем, садашњом Северном Македонијом, или Црном Гором. То су трагедије.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="sr-cyrl-rs" xml:lang="sr-cyrl-rs">Ми сви треба да полазимо од тога да смо јединствено тело православних хришћана. Ми волимо и васељенског патријарха Вартоломеја и руског патријарха Кирила и кијевског митрополита Онуфрија. Верујем да сви они имају добре намере и да ће Господ послати решење. Христос је реако да се саблазни превазилазе великом вером и бројним молитвама, закључио је митрополит лимасолски Атанасије.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Извор: <a href="http://www.pravoslavie.ru/122039.html" rel="external nofollow">http://www.pravoslavie.ru/122039.html</a>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14695</guid><pubDate>Mon, 08 Jul 2019 15:42:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x43B;&#x43E;&#x436;&#x435;&#x43D;&#x43E; &#x434;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x421;&#x430;&#x432;&#x430; &#x434;&#x43E;&#x431;&#x438;&#x458;&#x435; &#x441;&#x43F;&#x43E;&#x43C;&#x435;&#x43D;-&#x43F;&#x43B;&#x43E;&#x447;&#x443; &#x443; &#x408;&#x435;&#x440;&#x443;&#x441;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x43C;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%87%D1%83-%D1%83-%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D1%83-r14677/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/Za-Drustvo-ploca-Sveti-Sava-isecite-nam-iz-pdf-samo-ovaj-okrugli-znak.jpg.2ae0bd5420d8004925b7b41b3b883277.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Идеју да се на достојан начин обележи 790 година од поклоничког путовања првог српског архиепископа у Свету земљу патријарху Иринеју представио је професор Гидеон Грајф.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Професор др Гидеон Грајф, главни истраживач израелског Института за Холокауст „Шем Олам”, и његови сарадници представили су у четвртак, 4. јула, Патријарху српском Иринеју иницијативу да у Јерусалиму буде подигнута меморијална плоча у част првог ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 1229. године.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Тиме би било обележено 790 година од овог важног догађаја којим је, како су образложили предлагачи који су јуче били на пријему у Патријаршији у Београду, Свети Сава заувек повезао историју српског народа са синовима Израела. Идеја ће бити представљена и јерусалимском Патријарху Теофилу, а жеља је да спомен-плоча, чије је идејно решење већ урађено, буде постављена у Јерусалиму управо ове године, када се обележава осам векова аутокефалности Српске православне цркве – значајан догађај за који је такође непосредно везано име Светог Саве, првог српског архиепископа, творца самосталности српске цркве.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	„Оставио је свој траг у азуру неба изнад Свете земље пре 790 година, па ова меморијална плоча остаје поколењима да се сећају његове очинске љубави која је уистину подједнако обухватала све његове мисије‚ светосавског пацифизма у години када се обележава осам векова аутокефалности Српске православне цркве”, наводи се у образложењу иницијативе.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Подсећа се да је Свети Сава подигао неколико задужбина у Светој земљи и да је откупио кућу Јована Богослова (Сионску Горницу) у којој се налазила соба где је одржана последња вечера, а која је изграђена изнад гроба краља Давида, јеврејског светог места. На свом првом ходочашћу у Јерусалим Свети Сава је посетио бројна света места, пре свега Христов гроб, и служио у њима, а између осталог ишао је и у манастир Светог Саве Освећеног. Монаси овог манастира даровали су му жезло светитеља и иконе Богородице Млекопитатељнице и Богородице Тројеручице, која је била власништво Светог Јована Дамаскина. Наиме, приликом посете Светог Саве манастирској цркви штап Светог Саве Освећеног је пао, што је протумачено као испуњење пророчанства Светог Саве Освећеног да ће доћи свештеник са запада, царског порекла и да њему треба да предају његово жезло и икону Богородице.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Остало је забележено и да је први српски архиепископ приликом првог боравка у Јерусалиму саградио манастир Часног Крста, Цркву Светог Јована и Цркву Светог Ђорђа у луци Авр, коју је поклонио као метох манастиру Светог Саве Освећеног.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Приликом посете Јерусалиму први српски архиепископ састао се и са јерусалимским патријархом, који му је поклонио вредан сребрни штап, на врху опточен дијамантима. Према неким изворима, боравак у Светој земљи био је и ходочасничко путовање, али и својеврсна црквено-дипломатска мисија: Свети Сава је желело да набави потребне црквене твари за младу српску цркву, али и да утврди подршку јерусалимског патријарха. Српски светитељ на поклоничко путовање у Јерусалим ишао је и 1234. године, а оба путовања описана су у његовим житијима која су написали хиландарски монаси, Доментијан и касније Теодосије.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Идеју да Светом Сави буде подигнута спомен-плоча у Јерусалиму, професор Грајф изложио је и приликом претходног боравка у Београду почетком јуна. Он је тада рекао да ће настојати да се из Јерусалима уклони спомен-плоча Алојзију Степинцу постављена крајем априла ове године у Аустријском „хостелу” Свете породице, који се налази на Путу суза (Виа долороса) у центру Јерусалима. Плоча Степинцу постављена је поводом годишњице његовог ходочашћа у Јерусалим 1937. године.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Митрополија црногорско-приморска</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14677</guid><pubDate>Sun, 07 Jul 2019 19:56:14 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x43E;&#x43D;&#x444;&#x435;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; &#x443; &#x422;&#x443;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x2018;&#x41F;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x430; &#x43A;&#x430;&#x43E; &#x43C;&#x430;&#x43B;&#x430; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430;&#x2019;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%E2%80%98%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0%E2%80%99-r14638/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/65972300_1763378973765808_6008370767035629568_o.jpg.0236871fd6b128f1b938acff70699d01.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	30. јуна, на празник светих Апостола, у Мерсину и Искандаруну (источна Турска) организована је конференција Антиохијске Патријаршије ‘Породица као мала Црква’. Ова конференција била је повезана са престолним празником Антиохијске Патријаршије – светих апостола Петра и Павла, који се слави 29. јуна. Конференција је намењена пре свега омладини: учествовало је у њој 500 дечака и девојака – верника Цркве антиохијске у Турској. 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Конференцију је предводио специјалан гост – епископ Константин (Кајјал), игуман манастира св. Илије у Шлајја у Либану. Он је одржао је ‘Породица као мала Црква и начин изградње свете породице’. 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Такође, свештеници из региона причали су са омладином о православном разумевању породице, одгајању деце и улогама мужа и жене. После тога у цркви служен је молебан, на коме су се сви присутни захвалили Господи Христу за могућност организовања овог сусрета.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Конференција се завршила у вечерњим сатима музичким наступима и заједничком трпезом љубави (агапом).
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<a href="https://www.facebook.com/pg/Antiochpatriarchate.org/photos/?tab=album&amp;album_id=1763378280432544&amp;__tn__=-UC-R" rel="external nofollow">Извор</a>; превод pouke.org<br>
	 
</p>

<p>
	<a class="ipsAttachLink ipsAttachLink_image" href="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/65709872_1763378383765867_7163702263691608064_o.jpg.13039e62d1993654c9b886c8775ecf5d.jpg" data-fileid="28890" data-fileext="jpg" rel=""><img alt="65709872_1763378383765867_7163702263691608064_o.jpg" class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="28890" data-ratio="66.7" width="1054" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/65709872_1763378383765867_7163702263691608064_o.thumb.jpg.52000c71644be0f26a96d5fdf691af94.jpg"></a>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14638</guid><pubDate>Fri, 05 Jul 2019 16:27:56 +0000</pubDate></item></channel></rss>
