Током рестаураторских радова у цркви Рођења Христовог у Витлејему археолози су 24. јуна 2019. г. пронашли крстионицу стару 1500 година, преноси Савез православних новинара, позивајући се на Fox News.

Крстионица је пронађена у јужном крилу цркве. Налазила се у другом великом сасуду који су пунили водом током богослужења. Претпоставља се да је настала у времену од 501. до 600. године. Споља, крстионица је округла посуда са резбареним узорцима. А посуда у којој се налазила, била је у виду осмоугаоног цилиндра и направљена је од истог камена као и стубови храма. Обнова цркве Рождества Христова почела је 2014. године и требало би да буде завршена до маја 2020. године.

Извор: Српска Православна Црква

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније и ове године био је представник Српске Православне Цркве на Павлији у Верији. Са званичне интернет странице Епархије нишке доносимо фото вест:

У петак 28. јуна 2019. г. митрополит волоколамски Иларион, председник Одељења за спољне црквене односе, похађајући свештена места у Грчкој где је апостол Павле проповедао, стигао је у Солун. Високопреосвећени се састао са митрополитом солунским Антимом у згради Солунске митрополије. У топлом братском разговору јерарси су разменили мишљења о низу питања од заједничког интереса.

Истог дана  Митрополит и његова пратња посетили су војно гробље Зејтинлик, где почива више од 25.000 војника из Србије, Француске, Британије, Италије и других земаља, међу којима и 400 руских војника и официра. Пред спомеником руским војницима митрополит Иларион је одслужио парастос.

По завршетку парастоса Владика се обратио присутнима и, између осталог, казао:

„...Савршили смо молитвени спомен на војне заповеднике и ратнике који су положили своје животе за своју веру и отаџбину: не само за нашу руску отаџбину, већ и за земљу  Јеладу, свету за све нас. Као и многе друге земље, она је натопљена крвљу наших руских војника - борили су се овде за слободу ове земље, за слободу грчког народа. А данашњи нараштаји Руса, Украјинаца, Белоруса и Грка - сви оних који су се борили на овој земљи захвални су на њиховом подвигу. Молимо се да Господ упокоји њихове душе, опрости им грехе. Ми такође узносимо молитве да се трагедија рата више никада не понови, да политичари извлаче лекције из страшних трагедија прошлости, и да свуда у свету влада мир, тако да наши млади људи не морају да дају своје животе и проливају своју крв.

Вечнаја памјат свим жртвама, свима који су сахрањени на овом гробљу! Нека Господ очува наше земље и наше народе у миру и напретку!“

Тада је митрополит Иларион посетио Неапољску Митрополију, која се налази у западном делу Солуна. Уваженог госта је срдачно поздравио митрополит неапољски и ставропољски Варнава, који је говорио о црквеном животу своје епархије и о социјалним и добротворним пројектима које она проводи.

Извор: Српска Православна Црква

У оквиру посете званичне делегације Васељенске Патријаршије Риму, папа Фрања је дао иницијативу да се Константинопољској Цркви подари честица чесних моштију Светог апостола Петра у украшеном реликвијару. 

Честицу чесних моштију, која се чува у Папској капели, уручио је лично папа Фрања архиепископу телмесоском  Јову, који је преводио  цариградску делегацију. Овом чину присуствовали су и владика милитински Максим  и ђакон Воспорије Магафас, писац кодекса Светог и Свештеног Синода Цариградске Патријаршије. Свечани пријем честице чесних  моштију св. апостола Петра био је у недељу, 30. јуна, на дан када Црква слави Сабор Светих Дванаест Апостола ( по н.ст.), у цркви парохије Ферикија, кад је Божанском Литургијом началствовао лично Васељенски патријарх.

Извор: Српска Православна Црква

Митрополит волоколамски Иларион, председавајући Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије, који је у Грчкој по благослову Његове Светости патријарха Кирила, сусрео се са патријархом Теодором 28. јуна 2019. године, јавља Патриархиа.ру.

Током састанка, који је одржан у хотелу Македонија Палас, две стране су размениле мишљења о питањима која се односе на билатералне односе између Александријске и Руске Православне Цркве, као и на међуправославне односе. Разговор се одвијао у топлој и пријатељској атмосфери.

Истог дана, митрополит Иларион је учествовао у освећењу пословне зграде компаније Атлантис Пак, коју је обновио руски предузетник Иван И. Савидис. Овом чину који је предводио Његово Блаженство патријарх Теодор, присуствовали су митрополити солунски Антим, иринупољски (Дар ес Салам) Димитрије и  гвинејски Јован, заједно са свештеницима Солунске епархије Грчке Православне Цркве, као и митрополит Иларион и његова два пратиоца.

Извор: Московска Патријаршија (с руског Инфо служба СПЦ)

Свечаном Божанском службом на Петровдан (по н. ст.) началствовао је митрополит пирејски Серафим уз саслужење митрополита халкиског Хризостома, илионског Атинагора, гревенског Давида, фанаријског Агатангела, коринтског Дионисија  и још тројице архијереја. Старешина  свештеног манастира Ватопеда игуман Јефрем такође је учествовао у богослужењу.

Митрополит пирејски Серафим је проповедао Божанску Реч; посебно је говорио о апостолу Павлу и његовом духовном наслеђу. Овогодишња прослава светог заштитника Коринта узвишена је присуством чесног Појаса (Агиа Зони) из свештеног Великог манастира Ватопеди, који се свакодневно окупља поворке верника како би га целивали.

Извор: Српска Православна Црква

Организациони Међународне комисије за англиканско-православни богословски дијалог састао се 27. и 28. јуна 2019. при Кентерберијској катедрали.

Делегацију Православне Цркве чинили су белгијски митрополит Атинагора, егзарх за Холандију и Луксенбург, који је уједно и православни копредседавајући Комисије, у пратњи архиђакона о. Филаделфа Кафалиса, др Христоса Христакиса, православног ко-секретара Комисије, и професора Богословског факулетета Аристотеловог Универзитета у Солуну Милтијадиса Константину.

Делегацију англиканске заједнице сачињавали су англикански копредседавајући надбискуп Ричард Кларк, који је примас Англиканске Цркве Ирске, бискуп Грем Ашер, каноници др Алисон Џојс и Филип Хобсон, и Неил Вајгерс.

Главна тема састанка била је организација предстојеће пленарне седнице Међународне комисије за англиканско-православни теолошки дијалог, која ће се одржати у Енглеској у октобру.

Ово радно тело се бавило питањима као што су еутаназија, крај људског живота и еколошка питања, која ће се проучавати на пленарном састанку, који ће испитати постојеће текстове о њима, исправити их како би дошли до коначног договора и договорили заједничку линију у приступу овим питањама.

Чланове двеју страна поздравио је 28. јуна надбискуп Кентерберија и примас све Енглеске Јустин Велби у свом историјском седишту и честитао им на напретку дијалога. Надбискуп кентерберијски је био домаћин званичног ручка у свом дому.

Извор: Српска Православна Црква

Сајт Васељенске патријаршије објавио је посланицу патријарха Вартоломеја папи Франциску коју је јуче на Петровдан у Ватикану прочитао архиепископ Јов (Гечу).

У посланици патријарха Вартоломеја се истиче да је главни предмет молитве и дијалога истине постизање евхаристијске заједнице између Православне и Римске цркве.

Сестринске цркве већ "корачају заједно" имају synodos као праобраз Цркве у међусобном дијалогу. Битно је да се схвати да саборност представља основну еклесиолошку категорију, са једне стране, истиче патријарх Вартоломеј, а са друге стране, да се у светлости документа из Равене саборност увек разматра и из контекста првенства (примата) у Цркви. 

Патријарх Вартоломеј истиче позитиван корак у раду на документу Мешовите богословске комисије "Саборност и првенство у Цркви другог миленијума".

У продужетку доносимо пун текст посланице патријарха Вартоломеја папи Франциску на енглеском језику:

Your Holiness,

Once again, the light of the feast day of the holy, glorious and all-praiseworthy Chiefs of the Apostles, Peter and Paul, has dawned. Therefore, we join in the celebration of our sister Church of Rome, “who presides in love,” (St. Ignatius, To the Romans) conveying our fraternal congratulatory wishes to Your Holiness, expressed in person through our Patriarchal Delegation, which is sent on the occasion of the Thronal Feast of your Church in accordance with the established blessed tradition.

Today, the Church of Rome, where the Chiefs of the Apostles have received the crown of martyrdom, is filled with light. As Saint Gregory Palamas once said on this feast, “the appearance to us this day of both these luminaries together brightens the Church, for their meeting produces a wealth of light, not an eclipse. […] Light is not produced by one and received by the other in such a way that the latter’s radiance would vary sometimes depending on the distance between them. Rather, both share equally in Christ, the everlasting Source of eternal light, and have attained the same height, glory and radiance. That is why the coming together of these lights signifies their solidarity and support for one another, illuminating the souls of the faithful twice over.” (Homily 28, 4)

The solemnity of today is indeed a synaxis, a gathering, a coming together inviting our sister Churches to embrace in charity. Unfortunately, due to various difficulties of our common history, the light of today’s synaxisis darkened by the fact that our sister Churches cannot yet share in the common cup of the Eucharistic synaxis. Nevertheless, the restoration of communion between our Churches remains our sincere hope, the main object of our prayers and the goal of the dialogue of truth established between our Churches.

We are delighted that the Joint International Commission for Theological Dialogue between our Churches, which is now working for almost forty years, has progressed on a meaningful document on “Primacy and Synodality in the Second Millennium and Today.” As we are informed, the Coordinating Committee that met last November at the hospitable Monastery of Bose fulfilled an important step forward, and we pray that the future meeting next November will succeed in finalizing a text to be discussed at the next plenary of the commission. Indeed, reflecting together on this important topic is essential in order to restore communion between our Sister Churches.

Our common participation in the Eucharistic synaxis presupposes that we are progressing together on the same path. In fact, walking together (synodos) is another image of the Church, or rather, another definition of the Church. For this reason, synodality derives its origin from the very depths of the mystery of the Church. It is not merely a matter of canonical tradition, but of fundamental theological and ecclesiological truth. Without synodality, the unity of the Church is severed, the sanctity of its members is reduced to mere individual morality and articulation about virtue, catholicity is sacrificed in favor of particular individual, collective, national and other secular interests or intentions, and the apostolic message falls prey to various heresies and ruses of human reason.

Your Holiness has repeated on several occasions that the path of synodality is the way that God expects of the Church in the third millennium. But as the Ravenna document of the Joint International Commission for Theological Dialogue underscored, synodality is mutually interdependent on primacy. This means that synodality must be considered in the context of primacy, just as primacy must be considered in the context of synodality. (Ravenna Document, 43)

In times of trouble in the world and within our respective Churches, reflecting on primacy and synodality is extremely important not only for restoring communion between our sister Churches, but also for the stability of our respective Churches. As your illustrious predecessor in the see of Rome, Pope Benedict, once formulated, “if the Church in the very depth of her being coincides with the Eucharist, then the presidency of love carries with it a responsibility for unity, which has a significance within the Church yet, at the same time, a responsibility for distinguishing what is Christian as against worldly society.” (J. Ratzinger, Pilgrim Fellowship of Faith: The Church as Communion, San Francisco: Ignatius Press, 2005, p. 233-234)

In this spirit, we were glad to join you last July in Bari with the heads of the Christian Churches of the Middle East, where we gathered together to pray and reflect on peace and reconciliation. The location of Bari, where the relics of Saint Nicholas of Myra, venerated by both the Catholics and Orthodox, are kept, was certainly a symbol of this strong desire for unity. And as the Holy and Great Council of the Orthodox Church underlined, “True peace is not achieved by force of arms, but only through love that “does not seek its own” (1 Cor 13.5). The oil of faith must be used to soothe and heal the wounds of others, not to rekindle new fires of hatred.” (Encyclical, 17)

Your Holiness, dearest Brother Francis, as we celebrate today the Thronal Feast of the Church of Rome, we reiterate our commitment for our common advancement on “the coming together” of our Churches. We pray that internal problems within our respective Churches may neither harm nor stop this blessed goal. In this sense, may our Lord and Savior Jesus Christ grant you health, strength and perseverance in your primatial ministry.Conveying to Your Holiness, the venerable Hierarchs and the Christ-loving faithful of your Church, our warmest greetings, we embrace you fraternally, and remain with much love and honorin Christ our God, whom we beseech to strengthen our common efforts and lead us towards unity.

At the Ecumenical Patriarchate, the twenty-ninth of June, 2019

Your Holiness’ beloved brother in Christ,

+ Bartholomew, Archbishop of Constantinople-New Rome and Ecumenical Patriarch

Извор: https://www.ecupatria.org/2019/06/28/the-delegation-of-the-ecumenical-patriarchate-at-the-thronal-feast-of-the-church-of-rome-3/?fbclid=IwAR10l3WqzC55UEjvB2M3R80RXE75W8r8b6UC23EPLLTDz3hG6hoUNpUGG4k

26. јуна 2019. током посете Грчкој поводом свеправославне конференције о апостолу Павлу у Вереји, на којој је поднео реферат и представио своју нову књигу, управо о апостолу Павлу, (представник СПЦ на овој конференцији био је епископ нишки г. Арсеније), митрополит волоколамски Иларион, председник Одељења спољашњих црквених веза РПЦ, посетио је у Синодској палати архиепископа атинског и све Јеладе Јеронима.

Том приликом размотрен је у топлој атмосфери развој односа Руске и Грчке цркве. Како је било у току и заседање Свештеног Синода Грчке цркве, митрополит Иларион се кратко обратио његовим члановима, а као успомену на сусрет архиепископу атинском Јерониму је поклонио икону Светог Серафима Саровског.

Главна тема сусрета је била украјинско питање, преносе други црквени медији. 

У недељу Свих Светих, 23. јуна 201,. патријарх васељенски Вартоломеј началствовао је Литургијом заједно са предстојатељем Православне Цркве у Америци митрополитом Тихоном у месту Дерејаманли, у Кападокији, у Турској, у склопу годишњег поклоњења кападокијским светињама.

У пратњи митрополита Тихона налазило се више свештеника ове Цркве. На крају Литургије Свјатјејши Вартоломеј је ословио митрополита Тихона, истичући своје пријатељство и захваливши на овом поклоњењу.

Са своје стране је одговорио митрополит Тихон и рекао, између осталог: „Долазим из Америке, земље слободе, земље изобиља, земље наде. У ту земљу су избегли многи из Анадолије и у њу су емигрирали многи из Источне Европе, са Блиског истока и из других места где је било тешко за даљи живот. Али има тешкоћа и у Америци. И ми радимо преко Скупштине архијереја како би изнашли решења и сви православни у нашој земљи могли пружати чврсто и удружено сведочење о Христу и Његовој Светој Цркви подражавањем великим светима које прослављамо данас и испуњујући налог који сте Ви, Ваша Светости, дали - да је свима нама потребно „да иступамо изван оног што је моје и твоје и кренемо према  ономе што је наше.“ Управо циљ свих православних хришћана јесте да иступају изван онога што је моје и твоје и да крену према ономе што је наше, а то наше је Исус Христос.

Извор: Српска Православна Црква

Највиши црногорски званичници и бројни медији су посљедњих недеља били у еуфорији поводом наводног ”коначног рјешавања црквеног питања” (таква фомулација неодољиво подсјећа на нацистичко ”коначно рјешавање јеврејског питања” или НДХ-овско ”коначно рјешење за Србе”).

Ликовали су због планираног небивалог одузимања храмова, манастире и остале црквене имовине и призивали ”украјински сценарио” за Цркву у Црној Гори. Предсједник Ђукановић је дао вјетар у једра таквим стремљењима својим говорима и интервјуима, а и други званичници су учествовали у овој кампањи, до најновије неразборите изјаве предсједника Владе.

У причу су се, сасвим неочекивано, укључили и појединци из Србије и другдје, међу којима чак и неки свештеници, који су, с друге стране, измишљали или незнавено понављали нечије измишљотине о наводном тајном договору Цркве у Црној Гори и црногорског режима, који је, говорили су они, аминовао и сам Васељенски Патријарх Вартоломеј.

Да нема мјеста таквим нагађањима, доказује свеукупна активност Православне Цркве, свих епископа, свештенства, монаштва и вјерних, који договор и завјет имају само са Христом Богом, јединим Путем, Истином и Животом.

Још један допринос прекиду таквих смутњи ових дана дао је и Патријарх Васељенски Вартоломеј писмом које је упутио Предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу, које достављамо на увид јавности.

Из Митрополије црногорско-приморске

27. јун 2019.

Његова Екселенција

Мило Ђукановић

Предсједник Црне Горе

Ваша Екселенцијо,

Са радошћу се обраћамо Вашој уваженој Екселенцији, желећи Вама и Вашем вјерном народу сваког вишњег Божијег благослова.

Недавно смо у Васељенској Патријаршији били зачуђени сазнањем да сте исказали своју подршку стварању Православне Цркве Црногорске и да је Влада Ваше земље усвојила предлог закона о слободи вјероисповијести, који предвиђа подржављење свих православних цркви изграђених прије 1918. године, као и друге црквене имовине. Ово би значило да Ваша држава одузима право својине над црквама и имовином Свештеној Митрополији црногорској, као и осталим трима епархијама Православне Цркве Српске.

Ваша Екселенцијо, овим писмом Вам јасно и потпуно отворено саопштавамо да Васељенска Патријаршија, заједно са свим другим Православним Црквама, као једину канонску православну јурисдикцију у Црној Гори признаје ону под надлежношћу Високопреосвећеног Митрополита црногорског Амфилохија, јерарха Најсветије Цркве Српске. Црква Црногорска никад није била аутокефална, а садашња такозвана Православна Црква Црногорска под Мирашем Дедеићем не припада Православној Цркви. Господин Дедеић није Епископ Православне Цркве, него особа рашчињена од Васељенске Патријаршије. Једини тамошњи канонски Јерарх је наш брат Митрополит Амфилохије, свеправославно признате Патријаршије Српске.

Шаљемо Вам ово писмо јер не желимо да наш љубљени народ Црне Горе дође у стање црквене изолоције и одсјечености од тијела свеукупне заједнице Православних Цркава, с обзиром да ниједна од њих неће признати ни подржати Дедеићеву антиканонску творевину.

Понављамо оно што смо Вам написали 2000. године: ”Увјерени смо да ће Ваша драга Екселенција разумјети опасност по духовно јединство народа Црне Горе, која је проузрокована покретом поменутог г. Мираша Дедеића, те да ћете се Ви дистанцирати од њега, ради добра и јединства Вашега народа.”

Ваша Екселенцијо, молимо Вас да горе написано не схватите као мијешање у унутрашње ствари Ваше државе, него као жељу наше Мајке Цркве Константинопољске да помогне Вашем побожном народу у критичним историјским тренуцима.

Стога, остајемо с поштовањем, љубављу и најсрдачнијим жељама.

У Константинопољској Патријаршији, 21. јуна 2019.

Ваше поштоване Екселенције

усрдни молитвеник пред Богом

+ ВАРТОЛОМЕЈ

Архиепископ Константинопоља-Новог Рима

и Васељенски Патријарх

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије прославкио небеског покровитеља. - Поздравно слово Патријарха српског и орден Светог цара Константина

Служењем Свете архијерејске Литургије на празник Преподобног Онуфрија Великог, 15. јуна 2019. године, у Успенском храму знамените Кијево-печерске лавре - древне колевке монаштва и духовности, Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије обележио је своја два значајна јубилеја: 75. рођендан и 5-годишњицу устоличења на древну кијевску катедру.

Том приликом, Његовом Блаженству су саслуживали: митрополит одески и измаилски  Агафангел, митрополит хустски и виноградовски  Марк, митрополит каменец-подољски и городокски Феодор, намесник Кијево-печерске лавре митрополит вишгородски и чернобиљски  Павле; председник одељења Спољних црквених послова УПЦ митрополит бориспољски и броварски Антоније; митрополит дњепропетровски и павлоградски Иринеј,митрополит ровенски и острожски Вартоломеј, митрополит туљчински и брацлавски Јонатан, митрополит тернопољски и кременецки Сергиј, митрополит николајевски и очаковски Питирим, митрополит хмељницки и староконстантиновски  Антоније, као и велики број свештеника и свештеномонаха Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије.

По благослову Његове Светости Патријарха српског Иринеја, као званични представник Српске Православне Цркве свечаностима је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ моравички Антоније, викар Патријарха спрског и старешина Подворја Српске Цркве у Москви.

Молитвену радост за Његовим Високопреосвештенством су поделили и остали представници помесних православних Цркава: митрополит картагински гМелетије (Александријска Православна Црква), митрополит вострски Тимотеј (Јерусалимска Патријаршија), митрополит сингапурски  Сергије, егзарх за Југоисточну Азију (Руска Православна Црква), Митрополит корсунски г. Антоније (Руска православна црква), митрополит зугдидски г. Герасим (Грузијска православна црква), Митрополит ловчански г. Гаврило (Бугарска православна црква), митрополит томасоски Исаија (Кипарска Православна Црква), Архиепсикоп прашки Михаил (Православна Црква Ћешских земаља и Словачке), епископ гајновски Павле (Пољска Православна Црква), архимандрит Атанасије (Јанош) (Румунска Православна Црква) и протојереј Назарије Полатајко (Православна Црква у Америци).

На Малом входу,је Блажењејши Митрополит Онуфрије  архиепископа ровењковског и свердловског Пантелејмона наградио титулом митрополита, док је у чин архиепископа увео ректора Почајевске богословије епископа шумског Јова, Епископа ивано-франковског  Серафима, епископа овидиопољског  Аркадија и епископа јужненског Диодора.

Празничну проповед после читања Јеванђеља о подвижништву Преподобног Онуфрија Великог одржао је митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије.

У име клира и верника Украјинске Православне Цркве митрополит одески и измаиљски Агатангел је честитао Високопреосвећеном Митрополиту Онуфрију значајне јубилеје, уручивши му високо одликовање Украјинске Православне Цркве - орден Светог и благоверног кнеза Владимира Великог. 

Високо одликовање СПЦ митрополиту кијевском Онуфрију – орден св. цара Константина

На предлог Његове Светости Патријарха српског Иринеја, Свети Архијерејски Синод Српске православне Цркве је Његовом Блаженству Митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију доделио високо одликовање Српске Православне Цркве - орден Светог цара Константина. Ово одликовање „за ревносно и пожртвовано служење у љубави, као и за истрајну, храбру, постојану, достојну и исповедничку одбрану јединства свете Православне Цркве Христове“ Његовом Блаженству је уручио епископ моравички гАнтоније, викар Патријарха српског.

Том приликом је епископ Антоније прочитао и поздравно слово Његове Светости Патријарха српског  Иринеја, упућену митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију поводом његове 75-годишњице рођења и 5-годишњице устоличења на кијевску катедру. У своје лично име, владика Антоније је митрополиту Онуфрију уручио икону празника Силаска Светог Духа на апостоле.

За време богослужења, заједно са хоровима Кијево-Печерске лавре, одговарао је и хор из Србије.

.

Поздравно слово патријарха српског Иринеја упућено митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију

Ваше Блаженство,

Блажењејши митрополите кијевски и све Украјине

г. Онуфрије,

љубљени у Христу Брате и Саслужитељу!

Целивајући Вас у љубави у Христу, срдачно и топло Вас поздрављам.

Итекако ми је драго [toимам ту могућност да Вас поздравим данас са духовном свечаношћу Вашег Блаженства - успоменом на Вашег небеског покровитеља.

Данашњи празник је дан прослављања Ваших духовних напора и дан успомене на Ваше монашке завете чистоте, светости и молитве, које сте примили. За сваког монаха тај дан је попут одсјаја долазеће неисказане небеске радости, коју је Господ припремио за све оне који Га љубе (1 Кор 2,9).

Ви сте ступили на пут монаштва у годинама док сте се учили у mосковским духовним школама, у обитељи Свете Тројице код Преподобног Сергија Радоњешког, великог руског подвижника, који је молитвом и светошћу живота ујединио руски народ. Тамо сте узрастали како би се затим вратили у родне крајеве и донели духовни дар Преподобног Сергија у западне земље древне Руси, на земљу Черновцов и Буковини, где сте достојно провели архијерејску службу и одакле сте били изабрани на кијевску катедру, мајку свих руских градова.

У Српској Цркви Вас познају као изузетног архипастира који данас, на челу више хиљада нових исповедника православне вере, храбро одолевате пред непријатељима Православља. Украјинску земљу је погодило велико искушење вере, бола и туге. Међутим, како наше смирење лично и наш Свети Синод и сви архипастири Српске Цркве, тако и сво наше монаштво, свештенство и сав благочестиви наш народ, верујемо у Христову победу и молимо се за спасење Свете Руси, чије је срце град Кијев. Нека би Господ дао да Ваша паства изађе из те страшне борбе овенчана славом и духовно ојачана, као што јој и приличи у њеној благодатној обнови, части и величини.

О томе се моле и пoворке светих Божјих угодника на небу и о томе се молимо и дви ми недостојни овде на земљи. Нека би Вам "Подвигоположник" Господ даровао духовну радост и телесну снагу, како би на многа и блага лета исправно управљали речју истине Христове на свештеном трону кијевске крстионице.

Ваш сабрат и самолитвеник,

Вашег Блаженства увек предани и у љубави Христовој Сабрат и Саслужитељ,

Архиепископ пећки,

митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ИРИНЕЈ,

Председник Свештеног Синода

Епископ моравички Антоније подсетио на став Српске Цркве о ситуацији у Украјини

После свечаног обележавања два значајна јубилеја: 75. рођендана и 5-годишњице устоличења на древну кијевску катедру Његовог Блаженства митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија, Његово Преосвештенство епископ моравички  Антоније дао је изјаву за украјинске медије. Владика је подсетио на званични став Српске Православне Цркве о ситуацији у Украјини: „Ми не познајемо другу Православну Цркву у Украјини осим оне на чијем челу се налази Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије. Према томе, никакве структуре које су формиране од стране Константинопоља ми не признајемо.”

Према његовим речима, оно што је једна помесна православна Црква учинила (у овом случају Константинопољска), ниједна друга није признала. Једино могуће решење поменуте ситуације јесте дијалог.

Извор: Подворје Српске Патријаршије у Москви

После Божанске литургије у цркви Свете Тројице у Патрасу у Грчкој на Духовски понедељак, 17. јуна 2019,  митрополит патраски Хризостом изјавио је да је предложио стареца Гервасија (Параскевопула) за канонизацију, износећи на видело велики број релевантних докумената поднетих Цариградској синодалној комисији за канонизацију (бољи израз: причислење сабору светих). Ова изјава је дочекана са усхићењем и аплаузом окупљених верника, извештава прес служба Патраске Митрополије.

Митрополит Хризостом је још раније био казао да припрема поуздане документе за подношење цариградској комисији 30. јуна 2017. године, преноси Мистагоги.

Отац Гервасије је једна од најистакнутијих верских и културних личности у историји Патраса 20. века. Преставио се у Господу пре 55 година, 1964. године.

Вољени пастор је рођен у селу Нимфасији 1. јануара 1877. године. Будући да је имао чврсту веру од самог детињства, са 13 година ступио је као искушеник у манастир Успења Пресвете Богородице-Керница.

Године 1897. прешао је у манастир Успења-Гирокомио у Патрасу, где је остао до краја живота. Замонашен је у својој  26. години живота. Године 1905. завршио је Богословију Ризарију, где је постао духовно чедо великог св. Нектарија Егинског. За јеромонаха је рукоположен у својој 33. години, а четири године касније одбранио је докторску тезу на Богословском факултету.

Био је капелан током Балканских ратова 1912-1913. г. После мале азијске катастрофе 1922. године, о. Гервасије се много старао о 7.000 избеглица који су се настанили у Патрасу.

Његова филантропска делатност, његово благо присуство и његово самопожртвовано и неуморно служење учинили су стареца  Гервасија истинским моделом свештенослужитеља и хришћанина. Био је оруђе у оживљавању православног живота међу младима и старима, посебно својом катехетском школом.

Преселио се Господу 30. јуна 1964. у 87. години живота. Већ за време његовог погребења верници су га прогласили за свеца, као што су то учинили и приликом преноса његових чесних моштију 2014. године, које се сада налазе при цркви Св. Параскеве у школи Анапластики у Патрасу, коју је основао старец Гервасије.

Извор: Српска Православна Црква

Његово Блаженство архиепископ албански Анастасије обележава данас (24. јуна 2019) 27 година својег архипастирског рада као предстојатеља Албанске Православне Цркве.

Рођен је 4. новембра 1929. у Пиреју. Био је професор историје религија (1972-1992.) и декан Богословског факултета при Атинском универзитету (1983. до 1986). Данас је професор емеритус овога универзитета.

Носилац је почасних доктората са 19 универзитета и факултета (из Грчке, САД, Кипра, Румуније, Грузије, Албаније, Италије..), дописни члан (1993-2005) и почасни члан (од 2006) Атинске академије наука.

На постдипломским студијама изучавао је Историју религија и етнологију на универзитетима у Хамбургу и Марбургу. Светске религије проучавао је и путујући кроз земље у којима оне имају развијен живот. Поред савременог и древногрчког језика, он говори енглески, француски и немачки, а као радне језике користи латински, италијански, шпански и албански.

Одиграо је пионирску улогу у подстицању интересовања за православље током свог мисионарксог рада у страним земљама (почев од 1958. г.). За јерођакона је рукоположен 1960, а за јеромонаха – архимандрита 1964. За епископа Андрусе изабран је 1972. док се налазио на положају генералног директора издавачке куће Апостолики Дијаконија Грчке Цркве (1972-1992). Био је местобљуститељ Митрополије иринупољске у Источној Африци 1981-1990, митрополит Андрусе и патријарашки егзарх у Албанији (1991-1992. г.). За Архиепископа Тиране и све Албаније изабран је у јуну 1992. године.

Био је генерални секретар Извршног одбора за светско мисионарство Синдесмоса, свеправославне омладинске организације (1958-61), потпредседник Синдесмоса (1964-77); оснивач и председник Међуправославног мисионарског центра Поревтендес (од 1961.г.). Био је члан  Међународног одбора за нисионарске студије Светског савета Цркава (1963-69), секретар за истраживање мисионарства и за односе са православним Црквама при ССЦ (1969-71.г.). Организовао је и управљао Центром за мисионарске студије при Атинском универзитету (1971-74).

Као директор Апостолики Дијаконије започео је многе богословске, образовне, издавачке програме; посебну пажњу је посветио питању мисионарења у источноафричким земљама Кенији, Уганди и Танзанији. Организавао је и развио православне мисионарске подухвате. Признат је за „великог добротвора Патријаршије александријске и све Африке“.

Као Архиепископ Албаније почев од 1992, у крајње тешким околностима успоставио је и развијао је Православну Аутокефалну Албанску Цркву која је била потпуно запуштена пуних 23 године. Премда је  формална слобода била повраћена у овој земљи, почетне 1990-те године биле су драматично време за православну заједницу у Албанији.

Овде није био опстао ниједан епископ, а ниједан евентуалан кандидат није имао канонске услове да би био хиротонисан у овај чин; остало је једино 15 пензионисаних и болесних свештеника. Није било цркава (биле су или уништене или претворене у овосветске грађевине), а није било ни финансијских средстава да се подигну усред превеликог сиромаштва, те држава није могла да узме на себе обавезу помагања верских заједница. Једном речју, свуда је владала мерзост и запушченије.

У овим околностима једино је Васељенска Патријаршија могла преузети на себе обавезу и била у стању да учини прве кораке ка успостављању Православне Цркве у Албанији. Да би се удовољило потребама Цркве у Албанији, Васељенска Патријаршија је овде послала једног од најспособнијих личности добро познату широм православног света и шире, професора др Анастасија (Јанулатоса), који је у то време био митрополит Андрусе, модератор Комисије за светско мисионарење и евангелизацију ССЦ и архиепископ местобљуститељ Архиепископије за Кенију, Уганду и Танзанију.

По приспећу у Албанију, Архиепископ је наишао на духовну и материјалну пустош преосталу од атеистичког режима, али се није дао заплашити. Био је решен да стање уреди набоље. Отпочео је са отварањем богословије за школовање младих свештеника и повраћајем постојеће црквене имовине, истовремено настојећи да подигне нове цркве. Био је то самопожртвовани рад који је убедио албанске православне хришћане да умоле Васељенску Патријаршију да постави тадашњег митрополита Анастасија за њиховог Архиепископа.

У циљу обнове црквеног живота Архиепископ је започео нове програме на подручју здравства, друштвеног старања, просвећивања, пољоприведног унапређења, културе и екологије.

Он је писац 24 књиге (истраживања афричких религија, есеји из богословња и историје мисионарства, проповеди и др.), укључујући и књигу „Ислам, општи преглед“, која је доживела 16 издања и превод на српски, затим Историја живих религија, Суочавање са светом, Мисонарење на Христов начин, До краја земаљског шара, Коегзистенција, Крст и Васкрсење у Албанији. Објавио је више од 200 студија и чланака из догматског и пастирског богословља. Његове студије и чланци објављени су до сада на 17 језика.

Носилац је 27 ордена и награда многих православних сестринских Цркава и појединих земаља. Међународно је признат његов допринос хришћанском мисионарењу, богословљу и мирној коегзистенцији народâ и религијских заједница.

Извор: Албанска Православна Црква (превод – Информативна служба СПЦ)