<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/page/54/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x408;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x43C;: &#x201E;&#x415;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x448;&#x43A;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x431;&#x43B;&#x435;&#x43C; &#x458;&#x435; &#x443; &#x441;&#x443;&#x448;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x438; &#x434;&#x443;&#x445;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x431;&#x43B;&#x435;&#x43C;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%E2%80%9E%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC-%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC%E2%80%9C-r14721/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/249807.b.jpg.e3166afbf6a854c1116c8ed312978eac.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Поводом Светског дана заштите животне средине архиепископ атински Јероним је објавио поруку 4. јуна 2019. године. „Прошло је 47 година од 5. јуна 1979. године када су у Стокхолму почели са обележавањем Светског дана заштите животне средине, под окриљем Уједињених нација. Први пут су тада разматране политичке, друшттвене и економске димензије еколошког проблема, све у циљу да се преузимају корективне мере. Све од тада 4. јун се обележава као Светски дан када треба да негујемо свест и упознавање о питањима животне средине.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Сваке године овога дана ми велимо да „прослављамо човекову средину“.  Међутим, овај израз показује да за многе, после толико много година, и даље постоји неосећај и равнодушност по питању човекове животне средине ... То је веома важан дан како бисмо се поново опремили за борбу, за спас нашега дома који нам је даровао наш Творац, а то је наша планета Земља.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Више пута сам изразио мишљење да веома често дискусије и разматрања овог питања подсећају на разговор глувих. И док у теорији сви ми опажамо критичко страну питања и други преузимају од нас иницијативе или се жустро боре да допринесу његовом решењу, проблем и даље остаје.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Али пре свега морамо имати исправно сазнање о нама самима како бисмо исправно тумачили свет и благослов који је Бог дао првим људима: „Рађајте се и множите и напуните земљу и владајте њоме; владајте рибама у мору, птицама у ваздуху и сваком живом душом која се креће по земљи“ (Постање 1,21-28).
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Свет није плод случајности или случајне неопходности, него га је Творац замислио као подлогу за наше спасење. Ми људска бића имамо или бар кажемо да имамо владалачку улогу у твревини као њена круна. Међутим, често заборављамо свој однос са Богом и свој  однос са творевином. Постали смо аутономни, вођени владалачким схватањима и понашањима која се показују као угњетавачка према нашим ближњима и животној околини.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Светитељи Православне Цркве, остваривши сврху свога постојања као људска бића и учествујући у божанској слави, показују нсам примером и уче нас еколошком схватању. Тако, свети Исак Сиријац говори о милосрдном срцу као о „срцу које гори за свом твари, за људима, за птицама, за животињама, и свом творевином“. А свети Козма Етолијски прориче да ће „људи постати сиромашни, пошто неће волети дрвета“.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Из овога разлога еколошки проблем је у ствари духовни проблем са огромним моралним димензијама. Уколико се не ослободимо од егоцентризма и евдемонизма, немамо подвижничко гледање на творевину и на своју рационалну и савесну употребу материјалних добара и богатства, еколошки проблем ће се и даље ширити уместо да буде обустављен. Из овог разлога фундаментални изазов Светског дана животне средине јесте за све нас да се кајемо, да се вратимо Богу Творцу и реинтегришемо се у перспективе божанског плана намењеног творевини и животној средини.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14721</guid><pubDate>Wed, 10 Jul 2019 19:26:53 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x435;&#x434;&#x430;&#x432;&#x430; &#x437;&#x430;&#x441;&#x435;&#x434;&#x430;&#x45A;&#x435;&#x43C; &#x421;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x421;&#x438;&#x43D;&#x43E;&#x434;&#x430; &#x443; &#x412;&#x430;&#x43B;&#x430;&#x430;&#x43C;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%BC-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0-%D1%83-%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B0%D0%BC%D1%83-r14720/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/detail20190709pal_0036obr.jpg.8ab0afd62c38bff5e44fb0c76bb37e1a.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Патријарх московскии све Русије Кирил налази се у посети у Спасо-Преображенском валаамском ставропигијалном мушком манастиру од 8 до 11. јула 2019. године. Под његовим председавањем 9. јула почело је заседање Свештеног Синода Руске Цркве.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	У свом поздраву архијерејима Патријарх је истакао да је „Валаам свето место, познато по многим подвизима многих поколења монаха, то је наш руски Атос, с тим што Свету Гору запљускују топле воде за разлику од студене воде Ладошког језера где се налази наша Света Гора. Овде су постојали одлични услови за подвижнички живот, и  сад кад сам у посети Валааму, видимо како је сила људског духа, лишена сваке физичке, политичке, економске силе, створилс ово велико чудо. Неколико подвижника је основало ову свету обитељ, чија  историја није била једноставна, али без обзира на то видимо да су рукама људи, које је покретала дубока вера и преданост Господу, били саздани ови величанствени храмови, а Валаам је стварно постао руска северна Света Гора.“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Чланови Сталног Свештеног Синода су митрополити, као и чланови летњег заседања (март-август) специјално позвани митрополити и епископи.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14720</guid><pubDate>Wed, 10 Jul 2019 19:25:52 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x452;&#x435;&#x43D;&#x43E; &#x443;&#x442;&#x43E;&#x447;&#x438;&#x448;&#x442;&#x435; &#x446;&#x430;&#x440;&#x430; &#x414;&#x430;&#x432;&#x438;&#x434;&#x430; &#x43A;&#x43E;&#x434; &#x424;&#x438;&#x43B;&#x438;&#x441;&#x442;&#x435;&#x458;&#x430;&#x446;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5-%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%B4-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B0-r14729/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/ruineorasticlag1.jpg.275b95084587d1535c5c31289e424d33.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Истраживачи са Јеврејског јерусалимског универзитета, Израелског института за старине и једног универзитета у Сиднеју верују да су пронашли библијски град Сиклаг, филистејски град у који је млади Давид утекао бежећи од цара Саула. Првобитно филистејско насеље Сиклаг потиче из 12. века пре Христа. Откопавања су почела 2015. г. на локацији Хирбет ал-Раи између Киријат Гата и Лахиса, а радовима је руководио професор Јосиф Гарфинкел, директор Археолошког универзитета при  Јеврејском универзитету.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Откопано је око 1.000 квадратних метара, а пронађене су велике камене грађевине, међу којима и артефакти карактеристични за филистејску културу. Камени судови и метални судови пронађени на тој локацији подсећају на друге артефакте из овога периода, 12-11. века пре Христа, који су пронађени при претходним археолошким ископавањима у Азоту, Аскалону, Акрону и Гату – све древни филистејски градови. Према мишљењу стручњака, у свим овим локацијама не може се установити да су Филистејци били трајно насељени. Назив Сиклаг није локално семитски назив, него је филистејски, што би доказивало да Филистејци нису били стално насељени у тој области, него да су мигрирали у Израиљ из Европе.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Сиклаг се помиње неколико пута у Библији, највише у књигама Самуиловим које наводе да је млади Давид (потоњи израиљски цар) бежећи од цара Саула, добио право уточишта од филистејског цара Ахиса из Гата. Давид је учинио Сиклаг вазалном државом, с тим да је остао под влашћу Ахиса, а користио га је као базу одакле је нападао Гесурце, Гизите и Амаличане. Према Самуиловој књизи, град су разорили Амаличани, а становништво је заробљено. После смрти цара Саула у бици с Филистејцима, Давид је напустио Сиклаг и отишао у Хеврон да буде помазан за израиљског цара.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14729</guid><pubDate>Wed, 10 Jul 2019 17:37:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x430;&#x441;&#x435;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x443; &#x43B;&#x435;&#x442;&#x45A;&#x438;&#x43C; &#x43A;&#x430;&#x43C;&#x43F;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x41F;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x447;&#x435;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x445; &#x43E;&#x441;&#x442;&#x440;&#x432;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D1%83-%D0%BB%D0%B5%D1%82%D1%9A%D0%B8%D0%BC-%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0-r14703/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/aa.jpg.8d221efcf3c5e6433ef1526c41533869.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>У суботу, 6. јула 2019, васељенски патријарх Вартоломеј је посетио летње камповена Принчевсим острвима. Вартоломеј, у светом патријаршијском манастиру Преображења Господњег, одслужио је Божанску Литургију на почетку овогодишње сезоне летњих кампова.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	По завршетку Божанске Литургије Патријарх је обавио мали помен за доброчинитеља Симеона Синиосоглуа, а затим благословио почетак рада кампова. Служби су присуствовали и митрополити: Принчевских острва Димитрије и драмски Павле, архиепископ  антидонски Нектарије, комесар Светог гроба у Цариграду, епископ еритрески Кирил, и конзул Грчке у Цариграду Јоргос Гаитанис.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14703</guid><pubDate>Tue, 09 Jul 2019 10:37:58 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x430;&#x441;&#x435;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x443; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x410;&#x43A;&#x430;&#x434;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x458;&#x438; &#x43D;&#x430; &#x425;&#x430;&#x43B;&#x43A;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D1%83-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%85%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B8-r14702/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/xalki-bartholomaios-818x570.jpg.1c1896f3f3660f6497f0a2d17ad021df.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Васељенски патријарх Вартоломеј посетио је Академију на Халки у четвртак ујутро, 4. јула 2019. године.Посетио је и манастир Свете Тројице, где се сусрео са игуманом, Епископом еритријским Кирилом.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Претходног дана васељенски Патријарх је у пратњи другог патријаршијског ђакона Нефона и Стефана Салцмана, секретара енглеског одељења Патријаршије, прусуствовао пријему поводом Дана независности Сједињених Држава.Пријем је одржан у хотелу „Фермонт Квасар Истанбул“. Ту је честитао празник Џефрију Ховенијеу, отправнику послова у Анкари, и Дарији Дарнел, новом генералном конзулу САД у Цариграду.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14702</guid><pubDate>Tue, 09 Jul 2019 10:36:45 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x41B;&#x438;&#x43C;&#x430;&#x441;&#x43E;&#x43B;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x410;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435;: &#x201E;&#x417;&#x430;&#x434;&#x438;&#x432;&#x459;&#x435;&#x43D; &#x441;&#x430;&#x43C; &#x442;&#x438;&#x43C;&#x435; &#x43A;&#x430;&#x43A;&#x43E; &#x43C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x41E;&#x43D;&#x443;&#x444;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x434;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x438; &#x442;&#x435;&#x440;&#x435;&#x442; &#x43E;&#x432;&#x435; &#x43A;&#x440;&#x438;&#x437;&#x435;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%E2%80%9E%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%BE%D0%BD%D1%83%D1%84%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8-%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B5%E2%80%9C-r14695/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/319369.p.jpg.723b54fd3f77f3653934ad5833328e77.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="sr-cyrl-rs" xml:lang="sr-cyrl-rs">Познат као сјајан проповедник и заштитник православне вере митрополит лимасолски г. Атанасије (Кипарска православна црква) дао је крајем јуна интервују Информативно-просветном одељењу Украјинске православне цркве.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="sr-cyrl-rs" xml:lang="sr-cyrl-rs">Тема је била црквена криза у Украјини. Митрополит се осврнууо на то да се кипарски Архиепископ Хризостом ради превазилажења кризе већ састао са александријским, антиохијским и јерусалимским патријархом у Никозији, а посетио је и српског и бугарског патријарха и грчког архиепископа. Такође, у сталној је вези са албанским архиепископом Атанасијем.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="sr-cyrl-rs" xml:lang="sr-cyrl-rs">Митрополит лимасолски Атанасије је нагласио да вероватно нико није желео проблем, али он сада реално постоји. А са становишта Кипарске цркве (6. тачка њеног саопштења о Украјини) јесте прихватање у цркву оних који нису канонски рукоположени („филаретовци“) без покајања, и они који немају никакво апостолско прејемство „самосвјати“ („макаријевци“). </span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="sr-cyrl-rs" xml:lang="sr-cyrl-rs">Зато је једина канонска црква у Украјини она коју предводи Блажењејши митрополит Онуфрије. Митрополит лимасолски је задивљен како смирено он води брод украјинске цркве у овим временима.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="sr-cyrl-rs" xml:lang="sr-cyrl-rs">Некада Црква из икономије може да прихвати у општење шизматичке општине, али само уз покајање.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="sr-cyrl-rs" xml:lang="sr-cyrl-rs">У томе је јединствен став на Кипру. Кипарски архијереји нису се сложили око тога да свака нова нација има право на аутокефалију. Против таквог става гласао је и сам митрополит Атанасије. Он истиче: Ако би прихватили тај став, требало би да делимо Антиохијску патријаршију на више аутокефалних цркава, у Африци би право аутокефалије имале црква у Кенији, Мозамбику или Танзанији. Да ли је то разумно решење. Да не говоримо о проблемима са Скопљем, садашњом Северном Македонијом, или Црном Гором. То су трагедије.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="sr-cyrl-rs" xml:lang="sr-cyrl-rs">Ми сви треба да полазимо од тога да смо јединствено тело православних хришћана. Ми волимо и васељенског патријарха Вартоломеја и руског патријарха Кирила и кијевског митрополита Онуфрија. Верујем да сви они имају добре намере и да ће Господ послати решење. Христос је реако да се саблазни превазилазе великом вером и бројним молитвама, закључио је митрополит лимасолски Атанасије.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Извор: <a href="http://www.pravoslavie.ru/122039.html" rel="external nofollow">http://www.pravoslavie.ru/122039.html</a>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14695</guid><pubDate>Mon, 08 Jul 2019 15:42:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x43B;&#x43E;&#x436;&#x435;&#x43D;&#x43E; &#x434;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x421;&#x430;&#x432;&#x430; &#x434;&#x43E;&#x431;&#x438;&#x458;&#x435; &#x441;&#x43F;&#x43E;&#x43C;&#x435;&#x43D;-&#x43F;&#x43B;&#x43E;&#x447;&#x443; &#x443; &#x408;&#x435;&#x440;&#x443;&#x441;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x43C;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%87%D1%83-%D1%83-%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D1%83-r14677/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/Za-Drustvo-ploca-Sveti-Sava-isecite-nam-iz-pdf-samo-ovaj-okrugli-znak.jpg.2ae0bd5420d8004925b7b41b3b883277.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Идеју да се на достојан начин обележи 790 година од поклоничког путовања првог српског архиепископа у Свету земљу патријарху Иринеју представио је професор Гидеон Грајф.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Професор др Гидеон Грајф, главни истраживач израелског Института за Холокауст „Шем Олам”, и његови сарадници представили су у четвртак, 4. јула, Патријарху српском Иринеју иницијативу да у Јерусалиму буде подигнута меморијална плоча у част првог ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 1229. године.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Тиме би било обележено 790 година од овог важног догађаја којим је, како су образложили предлагачи који су јуче били на пријему у Патријаршији у Београду, Свети Сава заувек повезао историју српског народа са синовима Израела. Идеја ће бити представљена и јерусалимском Патријарху Теофилу, а жеља је да спомен-плоча, чије је идејно решење већ урађено, буде постављена у Јерусалиму управо ове године, када се обележава осам векова аутокефалности Српске православне цркве – значајан догађај за који је такође непосредно везано име Светог Саве, првог српског архиепископа, творца самосталности српске цркве.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	„Оставио је свој траг у азуру неба изнад Свете земље пре 790 година, па ова меморијална плоча остаје поколењима да се сећају његове очинске љубави која је уистину подједнако обухватала све његове мисије‚ светосавског пацифизма у години када се обележава осам векова аутокефалности Српске православне цркве”, наводи се у образложењу иницијативе.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Подсећа се да је Свети Сава подигао неколико задужбина у Светој земљи и да је откупио кућу Јована Богослова (Сионску Горницу) у којој се налазила соба где је одржана последња вечера, а која је изграђена изнад гроба краља Давида, јеврејског светог места. На свом првом ходочашћу у Јерусалим Свети Сава је посетио бројна света места, пре свега Христов гроб, и служио у њима, а између осталог ишао је и у манастир Светог Саве Освећеног. Монаси овог манастира даровали су му жезло светитеља и иконе Богородице Млекопитатељнице и Богородице Тројеручице, која је била власништво Светог Јована Дамаскина. Наиме, приликом посете Светог Саве манастирској цркви штап Светог Саве Освећеног је пао, што је протумачено као испуњење пророчанства Светог Саве Освећеног да ће доћи свештеник са запада, царског порекла и да њему треба да предају његово жезло и икону Богородице.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Остало је забележено и да је први српски архиепископ приликом првог боравка у Јерусалиму саградио манастир Часног Крста, Цркву Светог Јована и Цркву Светог Ђорђа у луци Авр, коју је поклонио као метох манастиру Светог Саве Освећеног.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Приликом посете Јерусалиму први српски архиепископ састао се и са јерусалимским патријархом, који му је поклонио вредан сребрни штап, на врху опточен дијамантима. Према неким изворима, боравак у Светој земљи био је и ходочасничко путовање, али и својеврсна црквено-дипломатска мисија: Свети Сава је желело да набави потребне црквене твари за младу српску цркву, али и да утврди подршку јерусалимског патријарха. Српски светитељ на поклоничко путовање у Јерусалим ишао је и 1234. године, а оба путовања описана су у његовим житијима која су написали хиландарски монаси, Доментијан и касније Теодосије.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Идеју да Светом Сави буде подигнута спомен-плоча у Јерусалиму, професор Грајф изложио је и приликом претходног боравка у Београду почетком јуна. Он је тада рекао да ће настојати да се из Јерусалима уклони спомен-плоча Алојзију Степинцу постављена крајем априла ове године у Аустријском „хостелу” Свете породице, који се налази на Путу суза (Виа долороса) у центру Јерусалима. Плоча Степинцу постављена је поводом годишњице његовог ходочашћа у Јерусалим 1937. године.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Митрополија црногорско-приморска</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14677</guid><pubDate>Sun, 07 Jul 2019 19:56:14 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x43E;&#x43D;&#x444;&#x435;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; &#x443; &#x422;&#x443;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x2018;&#x41F;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x430; &#x43A;&#x430;&#x43E; &#x43C;&#x430;&#x43B;&#x430; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430;&#x2019;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%E2%80%98%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0%E2%80%99-r14638/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/65972300_1763378973765808_6008370767035629568_o.jpg.0236871fd6b128f1b938acff70699d01.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	30. јуна, на празник светих Апостола, у Мерсину и Искандаруну (источна Турска) организована је конференција Антиохијске Патријаршије ‘Породица као мала Црква’. Ова конференција била је повезана са престолним празником Антиохијске Патријаршије – светих апостола Петра и Павла, који се слави 29. јуна. Конференција је намењена пре свега омладини: учествовало је у њој 500 дечака и девојака – верника Цркве антиохијске у Турској. 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Конференцију је предводио специјалан гост – епископ Константин (Кајјал), игуман манастира св. Илије у Шлајја у Либану. Он је одржао је ‘Породица као мала Црква и начин изградње свете породице’. 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Такође, свештеници из региона причали су са омладином о православном разумевању породице, одгајању деце и улогама мужа и жене. После тога у цркви служен је молебан, на коме су се сви присутни захвалили Господи Христу за могућност организовања овог сусрета.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Конференција се завршила у вечерњим сатима музичким наступима и заједничком трпезом љубави (агапом).
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<a href="https://www.facebook.com/pg/Antiochpatriarchate.org/photos/?tab=album&amp;album_id=1763378280432544&amp;__tn__=-UC-R" rel="external nofollow">Извор</a>; превод pouke.org<br>
	 
</p>

<p>
	<a class="ipsAttachLink ipsAttachLink_image" href="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/65709872_1763378383765867_7163702263691608064_o.jpg.13039e62d1993654c9b886c8775ecf5d.jpg" data-fileid="28890" data-fileext="jpg" rel=""><img alt="65709872_1763378383765867_7163702263691608064_o.jpg" class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="28890" data-ratio="66.7" width="1054" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/65709872_1763378383765867_7163702263691608064_o.thumb.jpg.52000c71644be0f26a96d5fdf691af94.jpg"></a>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14638</guid><pubDate>Fri, 05 Jul 2019 16:27:56 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x412;&#x430;&#x440;&#x442;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x43C;&#x435;&#x458; &#x447;&#x435;&#x441;&#x442;&#x438;&#x442;&#x430;&#x43E; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x43C; &#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x447;&#x435;&#x43B;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x443; &#x418;&#x43C;&#x430;&#x43C;&#x43E;&#x433;&#x43B;&#x443;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%98-%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BE-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D1%83%D1%83-r14618/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/DSC_0058-1080x675.jpg.f60d1738c1da8488e7836a5d8f5d8500.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Његова светост васељенски Патријарх г. Вартоломеј, данас 04. јула, уз пратњу најближих сарадника, обавио је званичну посјету Општини Цариград како би лично честитао избор г. Екрема Имамоглуа за градоначелника.</strong></em>
</p>

<p>
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У пријатном разговору и размјени мишљења Његова светост Патријарх Вартоломеј позвао је г. Имамоглуа да се са тако значајне позиције води на основу принципа искреног дијалога са свим институцијама друштва, али и да без разлике поштује људска и мањинска права. На крају састанка Патријарх Вартоломеј и градоначелник Екрем Имамоглу дали су изјаве медијима.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="https://mitropolija.com/2019/07/04/patrijarh-vartolomej-cestitao-novom-gradonacelniku-imamogluu/" rel="external nofollow">Митрополија црногорско-приморска</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14618</guid><pubDate>Thu, 04 Jul 2019 13:33:47 +0000</pubDate></item><item><title>&#x425;&#x438;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x435; &#x443; &#x412;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x43F;&#x435;&#x434;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%85%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D1%83-r14605/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/65807830_450360005745825_6340522505253421056_n.jpg.5263a15c2f8d8fdca9829388588d5174.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Јуче је у манастиру Ватопеду Митрополит лимасолски Атанасије служио свету Литургију и на њој обавио две хиротоније. У чин јеромонаха рукоположен један од досадашњим манастирских ђакона, отац Јефрем. Док је у чин ђакона узведен досадашњи монах Емилијан. Занимљиво је иначе да су ова два оца своја монашка имена добили по савременим старцима, Јефрему Катунакијском и Емилијану Симонопетритском.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p>
	<em><strong>Извор: Светогорске стазе</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14605</guid><pubDate>Thu, 04 Jul 2019 09:31:13 +0000</pubDate></item><item><title>25-&#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x448;&#x45A;&#x438;&#x446;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;&#x45A;&#x430; &#x421;&#x432;. &#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x428;&#x430;&#x43D;&#x433;&#x430;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/25-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D1%81%D0%B2-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-r14604/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/7stjohnsffeast19_016_jpg.jpg.62cd73c2ed872d73b13b5e17ad3336c4.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<strong><em>У Сан Франциску је у Саборној цркви Матере Божје „Радост свих ожалошћених“ 28. и 29. јуна 2019. одржана свечаност посвећена 25-годишњици прослављења светитеља Јована, архиепископа шангајског и санфранциског. </em></strong>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Празничним богослужењима је началствовао првојерарцх РЗЦ митрополит источноамерички и њујоркшки Иларион уз саслужење више архијереја. Појао је архијерејски хор под управом В.В. Красовског, а проповед је произнео ричмондски епископ Иринеј. По окончању Литургије савршен је молебан светитељу Јовану и обављена литија око Саборне цркве, а у наставку је приређен пријем у „Руском дому“ у Сан Франциску.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14604</guid><pubDate>Thu, 04 Jul 2019 09:30:23 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x443;&#x441;&#x442;&#x440;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x430;: &#x423;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x447;&#x435;&#x43D; &#x433;&#x440;&#x447;&#x43A;&#x438; &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x41C;&#x430;&#x43A;&#x430;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B0%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%BD-%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-r14601/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/48175149132_b9c1013f12_z.jpg.4b250532f0bdea27eb08fccb789c1092.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>У суботу, 29. јуна 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан присуствовао је устоличењу новог Грчког архиепископа Макарија. Устоличењу је присуствовао велики број угледних званица из највиших црквених и државних делегација.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Епископ Силуан је пожелео добродошлицу новом Архиепископу на Пети континент и честитао устоличење. Архиепископ Макарије је изабран за Архиепископа Грчке Православне Архиепископије 9. маја 2019. године после упокојења архиепископа Стилијаноса.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14601</guid><pubDate>Thu, 04 Jul 2019 09:26:50 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x412;&#x430;&#x440;&#x442;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x43C;&#x435;&#x458;: &#x41F;&#x430;&#x43F;&#x438;&#x43D; &#x438;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x433;&#x435;&#x441;&#x442;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%98-%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D0%BD-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B3%D0%B5%D1%81%D1%82-r14585/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/screenshot_2019-07-01_at_23_47_21.png.b025897579eaf4d1e1ba4a5f74447272.png" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Васељенска Патријаршија је са посебним осећањем примила честице моштију св. апостола Петра, које је папа Фрања, у знак братске љубави, подарио васељенском патријарху Вартоломеју.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	„Папа Фрањо је учинио овај велики, братски, историјски гест дајући нам честице моштију Светог Петра, покровитеља Цркве Рима, које сам малочас целивао и био дубоко дирнут. То је била храбра и смела одлука коју је папа Фрањо донео, за шта му изражавамо своју захвалност,“ рекао је у недељу, 30. јуна, Васељенски патријарх у свом обраћању у цркви Дванаесторице Апостола у Ферикоју, после одслужене Божанске литургије. Управо овде су први пут похрањене честице чесних моштију.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Девет честица моштију, похрањених у украшеном ковчежићу, дао је папа Фрањо у суботу, 29. јуна, архиепископу Јову телмесоском, начелнику званичне делегације Васељенске Патријаршије на прослави Дана престола Римске Цркве. У име Ватикана, отац Андреа Палмиери, подсекретар Папског савета за неговање јединства хришћана, донео их је у Цариград.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14585</guid><pubDate>Tue, 02 Jul 2019 09:17:32 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x418;&#x43B;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43E;&#x43D; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x435;&#x442;&#x438;&#x43E; &#x41D;&#x435;&#x430;&#x43F;&#x43E;&#x459; &#x438; &#x424;&#x438;&#x43B;&#x438;&#x43F;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BE-%D0%BD%D0%B5%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%99-%D0%B8-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%B5-r14584/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/timthumb.jpeg.5e27817207f780b0a187affdae16c9c6.jpeg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>На свом поклоничком путовању стопама светог апостола Павла, председника Одељења за спољне црквене односе митрополита Иларион учинио је 27. и 28. јуна 2019. г. посету митрополиту Драме Павлу, поклонио се светињама у храму Преображења Господњег и посетио  храмове и црквене установе ове Митрополије.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	 Он је прегледао археолошке споменике древних градова Филипа и Неапуља (данашње Кавале), првих градова у Европи у којима се чула јеванђељскаа проповед светог апостола Павла.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Филипи је град у којем је према Делима апостолским крштена Лидија (Дела 16,13-15) - на месту на којем се сада налази крстионица, као и исцељен слуга који је био о опседнут нечистим духом (Дела 16,16-19), и чудесно ослобођен из тамнице апостол Павле са својим сапутницима (Дела 16,22-23). Остаци овог затвора сачувани су до данас.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Високопреосвећени се сусрео са митрополитом филипијским, неапољским и тасоским Стефаном у Филипијској митрополији, и у  његовој пратњи посетио је манастир Светог апостола Силе, цркву Успења и катедрални храм св. апостола Павла подигнут на месту његове проповеди у Кавали (Неапољу).
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br><em><strong>Извор: Српска Православна Црква</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14584</guid><pubDate>Tue, 02 Jul 2019 09:16:22 +0000</pubDate></item></channel></rss>
