<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/page/49/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x411;&#x434;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x435; &#x443; &#x412;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x43F;&#x435;&#x434;&#x443; &#x443;&#x43E;&#x447;&#x438; &#x41F;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x433;&#x430;&#x45A;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x458;&#x430;&#x441;&#x430; &#x41F;&#x440;&#x435;&#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B1%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D1%83-%D1%83%D0%BE%D1%87%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5-r15749/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/agripnia_agzoni24.jpg.319e3c2a425a58af2431328284763216.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-YQM3SzhMQsY/XXu_nZG4e1I/AAAAAAAA5fc/JBYyQvxsDDobJifzF3rPGqhoNIwE_nc6ACNcBGAsYHQ/s1600/agripnia_agzoni24.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.72" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="agripnia_agzoni24.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-YQM3SzhMQsY/XXu_nZG4e1I/AAAAAAAA5fc/JBYyQvxsDDobJifzF3rPGqhoNIwE_nc6ACNcBGAsYHQ/s640/agripnia_agzoni24.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Бденије је одржано уочи петка у Католикону Ватопедског манастира поводом празника Полагања појаса Пресвете Богородице. Служио је епископ гвинејски Георгије у присуству министра за Македонију и Тракију Караоглуа и досадашњег гувернера Свете Горе Косте Димцаса.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У свом говору игуман овог манастира старац Јефрем заблагодарио је Епископу на служењу бденија рекавши: „Појас Пресвете Богородице је велика драгоценост која се чува у Ватопедском манастиру и у Светој Гори. Наша Владичица се радује што је њен свештени Појас на Светој Гори, јер овде је место девствености и послушања.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Са своје стране је епископ Георгије изразио захвалност грчкој држави на подршци Александријској Патријаршији.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/bdenije_u_vatopedu_uochi_polaganja_pojasa_presvete_bogorodice" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо служба СПЦ</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15749</guid><pubDate>Fri, 13 Sep 2019 17:38:36 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x422;&#x435;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43D;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x438; &#x443; &#x41F;&#x435;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D1%83-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-r15743/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/1_0_0.jpg.a541692f51b489d392d96ce5ba290480.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-rYDGXT-1i68/XXt1QTQbncI/AAAAAAAA5eo/CfiJQIk8StAWwE6Bh6tSXYrmEjORx2AiQCNcBGAsYHQ/s1600/1_0_0.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.56" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="1_0_0.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-rYDGXT-1i68/XXt1QTQbncI/AAAAAAAA5eo/CfiJQIk8StAWwE6Bh6tSXYrmEjORx2AiQCNcBGAsYHQ/s640/1_0_0.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>На празник Преноса моштију Светог Александра Невског у Саборном храму Александро-Невске лавре свечаном Литургијом је началствовао Епископ кронштатски г. Назарије, уз саслужење Епископа рашко-призренског г. Теодосија. Владика Теодосије се, у својству изасланика Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, налази у вишедневној посети Руској Православној Цркви.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У исто време у Казањском храму Литургију је служио Митрополит петроградски и ладошки Варсонуфије уз саслужење неколико архијереја Руске Православне Цркве и великог броја свештенослужитеља. </span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">После свете Литургије кренула је литија из оба храма низ Невски проспект, а обе литије су се сусреле на тргу Светог Александра Невског где је служен молебан. Пред више десетина хиљада сабраних верника беседио је митрополит Варсануфије:</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„Апостол Јован Богослов говори да онај који воли Бога не може а да не воли и ближњега свога. Свети Александар Невски је изнад свега волео своју отаџбину и народ. Ту љубав је стављао изнад свог кнежевског достојанства. Благоверни кнез је био творац новог начина размишљања и нових идеја. Господ је прославио свога угодника, дарујући му да буде небески покровитељ своје земље. Зато је његово име у судбоносним тренуцима нашег народа било символ победе и слободе“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Светој Литургији и молебну присуствовали су чланови делегације Републике Србије предвођени директором Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милетом Радојевићем, а у чијем саставу су и извршни директор за финансије компаније „Телеком Србија" г. Миленко Џелетовић и проректор Призренске богословије јеромонах Исидор (Јагодић). Богослужењу је присуствовао и новоизабрани губернатор Петрограда г. Александар Дмитревич Беглов, за кога је касније у храму служен благодарствени молебан.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Свети Александар Невски је заштитник и небески покровитељ северног дела Русије. Литија у част покровитеља Петрограда одржава се од 1743. године, да би после револуције била укинута, а затим обновљена 2013. године. Од тада сваке године Петрограђани и житељи те области, поклоници из разних градова Русије и многобројни гости на празник Преноса моштију Светог Александра Невског сведоче о  живој вери, верности и љубави према Светом Кнезу и својој отаџбини.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="/" style="color:#3d85c6;" rel="">Инфо служба СПЦ</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15743</guid><pubDate>Fri, 13 Sep 2019 11:52:18 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x441;&#x438;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43F;&#x43E;&#x434;&#x443;&#x445;&#x432;&#x430;&#x442; &#x443; &#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x438; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x438;&#x431;&#x438;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%B2%D0%B0%D1%82-%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-r15741/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/Misija-680x340.jpg.96922ed8da0fb6300187c2d4449e7a06.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-1f1mtNn_bhU/XXt0Uw0g-AI/AAAAAAAA5eY/vy6mdAWWGV4wJqImvUTIMXBfTAoCJt4WwCNcBGAsYHQ/s1600/Misija-680x340.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="50.00" height="320" style="border:0px;" width="640" alt="Misija-680x340.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-1f1mtNn_bhU/XXt0Uw0g-AI/AAAAAAAA5eY/vy6mdAWWGV4wJqImvUTIMXBfTAoCJt4WwCNcBGAsYHQ/s640/Misija-680x340.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>У организацији Митрополије новосибирске, ове седмице почела је добротворна мисионарска акција под називом „За духовни препород Русије“. Реч је о добротворној акцији духовно-образовног и социјалног карактера, која се, на иницијативу Митрополије новосибирске, реализује већ више од двадесет година, почев од 1995. године. У овом мисионарском подухвату сваке године учествују свештенослужитељи, лекари, радници запослени у установама културе, као и многе јавне личности.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Поводом почетка овогодишње акције, 9. септембра 2019. године, Митрополит новосибирски и бердски г. Никодим служио је молебан за све учеснике који ће до најудаљeнијих и тешко приступачних крајева путовати возом, као и у броду-цркви. У многим удаљеним местима широм Новосибирске регије још увек нису основане парохије, те је ово јединствена прилика за житеље таквих крајева да се сретну са свештеником, да добију благослов, да се помоле на богослужењима и да учествују у светим Тајнама Цркве. Благословивши учеснике акције, Митрополит Никодим је истакао да се у таквој мисионарској делатности пројављују брига и старање за све људе, без обзира на њихов узраст, вероисповест или социјални статус. Много тога можемо да учинимо када сви заједно преузмемо на себе обавезу да укажемо помоћ човеку. Најважнија мисија јесте то да човек осети да се о њему води брига, казао је Митрополит новосибирски и бердски, напоменувши да је становницима многих сеоских насеља потребна социјална, духовна и медицинска помоћ. Током наведене мисионарске акције учесници ће посетити 49 насељених места у седам округа Новосибирске регије, где је настањено око 14 хиљада становника.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="https://eparhijabacka.info/misionarski-poduhvat-u-mitropoliji-novosibirskoj/20/34/12/09/2019/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо служба Епархије бачке</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15741</guid><pubDate>Fri, 13 Sep 2019 11:42:09 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x43E;&#x43D;&#x444;&#x435;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; &#x43E; &#x43C;&#x438;&#x440;&#x443; &#x443; &#x41F;&#x430;&#x440;&#x438;&#x437;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BE-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%83-%D1%83-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%83-r15740/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/kek-2-750x500.jpg.09abe905003426d222c38e2bba48f6ac.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-gqXRm2qWsUE/XXtz0lKNt3I/AAAAAAAA5eQ/THOD7Ccy020MJ4fghYyETWrodpoTfI2OACNcBGAsYHQ/s1600/kek-2-750x500.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.72" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="kek-2-750x500.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-gqXRm2qWsUE/XXtz0lKNt3I/AAAAAAAA5eQ/THOD7Ccy020MJ4fghYyETWrodpoTfI2OACNcBGAsYHQ/s640/kek-2-750x500.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>У Паризу је од 10. до 12. септембра 2019. одржана тродневна конференција на тему мира, а поводом 60-годишњице оснивања Конференције европских Цркава и 100-годишњице Париске миротворне конференицје одржане 1919. године.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Митрополит француски Еманул, у својству председника КЕЦ за Француску, поздравио је учеснике на отварању и изложио предавање на ову тему. Између осталог, он је рекао: „У дипломатији и политици обично нема места за хуманост и солидарност. Ако се то ипак деси, настају реаговања која често воде у катастрофе, расизам, изолацију и нове ратове. Љубав и милосрђе морају бити основна начела нашег  делања. Политика и науке се развијају да би служиле човечанству, а не да изолују људе, и не да их не воде у пропаст путем насиља, геноцида, дискриминације и рата.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Конференцији су се обратили председник Конференције европских Цркава Кристијан Кригер, као и потпредседници парламената Француске и Немачке Силвеин Васерман и Клаудија Рот.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/konferencija_o_miru_u_parizu" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо служба СПЦ</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15740</guid><pubDate>Fri, 13 Sep 2019 11:40:50 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x430;&#x43A;&#x430;&#x434;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x458;&#x430; &#x443; &#x414;&#x440;&#x430;&#x447;&#x443;, &#x458;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x430; &#x43E;&#x434; &#x43D;&#x430;&#x458;&#x441;&#x430;&#x432;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x438;&#x445; &#x448;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%87%D1%83-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%85-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-r15739/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/dyrraxio7.jpg.e7a530d311d3c32aaca65810cd4c70ed.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-wmEJWywltf8/XXtzaHa2IVI/AAAAAAAA5eI/6IeP4Vs5778Kp-qKk52-bFHK2dyAMZEiwCNcBGAsYHQ/s1600/dyrraxio7.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="45.00" height="286" style="border:0px;" width="640" alt="dyrraxio7.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-wmEJWywltf8/XXtzaHa2IVI/AAAAAAAA5eI/6IeP4Vs5778Kp-qKk52-bFHK2dyAMZEiwCNcBGAsYHQ/s640/dyrraxio7.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Богословска академија Светог Власија у Драчу спада међу најсавременије школе у Албанији. Архиепископ Тиране и све Албаније Анастасије отворио је ову академску годину призивом Светог Духа. Овај Факултет је почео с радом 1992. године, а намена му је образовање будућих свештенослужитеља и катихета; на њему студирају и девојке.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Школа је почела са радом у тешким условима 1992. године када је уписано 45 студената. У почетку је била смештена у једном хотелу, па је премештена у савремени комплекс при манастиру Светог Власија у истоименом селу близу Драча. Прва генерација девојака је уписана 1997. године.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Дипломирани теолози су веома образовани и у стању су да заузму високе црквено-пастирске положаје у Албанској Православној Цркви и уопште у друштву. При Академији је интернат, а и одлично опремљана библиотека са хиљадама књига верских, научних, историјскијих и белетристичких.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/bogoslovska_akademija_u_drachu_jedna_od_najsavremenijih_shkola" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо служба СПЦ</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15739</guid><pubDate>Fri, 13 Sep 2019 11:39:39 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x43F;&#x435;&#x434;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x438;&#x433;&#x443;&#x43C;&#x430;&#x43D; &#x408;&#x435;&#x444;&#x440;&#x435;&#x43C; &#x443; &#x426;&#x430;&#x440;&#x438;&#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D1%98%D0%B5%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%BC-%D1%83-%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-r15727/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/thumbnail_DSC_6331.jpg.2b40fa50c036193acf692c6c544bce6e.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-usAwXXTswTU/XXqSd0_kIyI/AAAAAAAA5cc/gJgxk4c7wBg7kXc-O7xRntqzNUNd22TTACNcBGAsYHQ/s1600/thumbnail_DSC_6331.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.72" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="thumbnail_DSC_6331.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-usAwXXTswTU/XXqSd0_kIyI/AAAAAAAA5cc/gJgxk4c7wBg7kXc-O7xRntqzNUNd22TTACNcBGAsYHQ/s640/thumbnail_DSC_6331.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Ватопедски игуман Јефрем посетио је Цариградског Патријарха Вартоломеја у његовој резиденцији на Фанару. Како стоји у саопштењу, игуман је Патријарху честитао нови индикт (црквену Нову годину која почиње 1. септембра) а затим су разговарали о Патријарховој посети манастиру Ватопеду у октобру ове године.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У пратњи ватопедског игумана били су јеромонах Георгије Ватопеђанин, иначе ректор светогорске школе Атонијаде, отац Евдоким Ватопеђанин, и јеромонах Хризостом старац кутлумушке келије Св. Јована Златоуста. </span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="https://www.vimaorthodoxias.gr/oikoumeniko-patriarxeio/o-gerontas-efraim-me-vatopaidinous-pateres-ston-patriarchi-vartholomaio/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">www.vimaorthodoxias.gr</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15727</guid><pubDate>Thu, 12 Sep 2019 19:28:56 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x410;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x448;&#x438;&#x458;&#x435;: &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x43E; &#x458;&#x435; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x43E; &#x438; &#x43E;&#x441;&#x442;&#x430;&#x45B;&#x435; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x43E; &#x437;&#x430;&#x443;&#x432;&#x435;&#x43A;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9B%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%B7%D0%B0%D1%83%D0%B2%D0%B5%D0%BA-r15695/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/2377_1w_f.jpg.b75539d617e1d0dfe9fb45122983f2ef.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-VQ6DvnCn0Eg/XXemHg0BlcI/AAAAAAAA5Xk/-OKXIzFEbBIldxf1aHfrHLMDZsbUxLkSgCLcBGAs/s1600/2377_1w_f.jpg" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;"><img alt="2377_1w_f.jpg" border="0" data-ratio="56.25" height="360" style="border:0px;" width="640" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-VQ6DvnCn0Eg/XXemHg0BlcI/AAAAAAAA5Xk/-OKXIzFEbBIldxf1aHfrHLMDZsbUxLkSgCLcBGAs/s640/2377_1w_f.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>У оквиру свеправославне прославе 8 векова аутокефалности Српске православне цркве коју је почетком септембра у Лос Анђелесу организовала Епархија западноамеричка, окупљене Архијереје и сабрани верни народ поздравио је Митрополит њујоршки Архиепископије северноамеричке Антиохиске Патријаршије г-дин Јосиф. Он је том приликом истакао да "овом прославом славимо Бога који је дао да Црква у Србији постане зрела и достојна аутокефалности, али да она као и свака друга Црква преживљава тешке моменте и изазове, нарочито на Косову и Метохији", но да српски наорд не треба никада да се осећа запостављено и заборављено јер је у Господу све могуће.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">"Погледајте шта се догодило у Европи. Цела Европа је својевремено била уништена, али сада све европске земље добијају независност и постају веома моћне државе. Косово је Србија и припада Српској Цркви. Када смо били на Косову осетили смо Божије присуство и тамо смо појали песме хвале Господу на православни начин. Нико, дакле, ни једна сила на земљи не може променити историју Божије моћи. Косово је православно и остаће православно заувек. Црква Србије не може живети без срца. Косово је срце Српске Цркве. Косово је на уму Српске Цркве. Можда се у овом моменту осећамо слабим и мислимо да не можемо учинити ништа, и сматрамо да је Косово припало некоме другоме, али, верујте ми, имајте веру, будите радосни, имајте јаку веру и Косово ће остати срце и ум Српске Цркве" - поручио је Митрополит Јосиф.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Он је рекао да је Србију до сада посетио три пута. Први пут за време блажене успомене Патријарха Павла, када је још увек био јерођакон у Солуну те да је тада имао прилику да служи са Светим Патријархом Павлом у београдском Саборном Храму.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">"Када сам боравио у Србији, посећивао сам  цркве и манастире у многим градовима, и често би видели како свештенослужитељ служи Свету Литургији са малом грудом од двадесетак верника. Наше учешће на Литургији је управо то што од нас тражи Свети Сава, тј. да служимо Литургију сваки дан. Да ли имамо стотине и стотине људи на Литургији, или, пак само пар њих, Литургија је Литургија. To je благослов за свештенослужитеља, али и за свакога који је присутан на Литургији. Свети Саво је дао у задатак Српском народу, свештенству, архијерејима и лаицима да служе Свету Литургију сваки дан, јер не можемо живи да будемо, не можемо бити јаки и истрајни људи без свакодневног Светог Причешћа" - нагласио је Митрополит Јосиф и додао да "Света Литургија, није, уколико нам се свиђа ми дођемо, а уколико нам се не свиђа, ми не дођемо. Замислите, шта се догодило у првих 800 година самосталности Српске Цркве. Сви Срби треба да буду поносни што имају Светог Саву као свога Просветитеља и Славу Српске Патријаршије" - поручио је Митрополит.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Високопреосвећени Митрополит Јосиф изразио је дивљење живописом Храма Светог Саве у Сан Габриелу истакавши да је украшавање храмова наш одговор на обавезу чувања наше вере, посебно у овом времену када наша браћа и сестре на Косову страдају и бивају протерани.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"> "Могу само да подсетим шта се дешава у Сирији и на Косову. У Сирији су покушали да оснују исламску државу; уништили су манастире, цркве, оскрнавили наше иконе, и све што је свето, и видите шта се дешава сада. Црква се обнавља, јер нико не може победити Православље. Православље није књига, није налепница или пак неки слоган. Православље је начин живота. Ви би сте волели да будете као Свети Сава и деца Светог Саве, зато будите у Цркви, помозите ваше свештенике, помозите вашу Патријаршију. Задржите веру у овој вашој генерацији и многим будућим генерацијама. То је оно што Свети Сава тражи од свију вас" - поручио је Митрополит Јосиф и закључио:</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">"Нека би Бог благословио Српску Патријаршију. Нека би Бог благословио и наставио да благослови Српску Цркву и нека би Бог заштитио Цркву и земљу Србију неповређену и заштићену против сваке зле силе".</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://www.tvhram.rs/vesti/vesti-iz-crkve/1107/mitropolit-antiohiske-patrijarsije-kosovo-pravoslavno-ostace-pravoslavno-zauvek" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;">Телевизија Храм</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15695</guid><pubDate>Tue, 10 Sep 2019 13:52:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x459;&#x441;&#x43A;&#x430;: &#x43C;&#x435;&#x452;&#x443;&#x43D;&#x430;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x43D;&#x438; &#x441;&#x443;&#x441;&#x440;&#x435;&#x442; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438;&#x445; &#x43C;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x445;&#x430; &#x438; &#x43C;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x445;&#x438;&#x45A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%85%D0%B0-%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%85%D0%B8%D1%9A%D0%B0-r15697/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/DSC_9953.jpg.efb79c958aad73145f4912569ea4e20c.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	Трећег септембра, у женском православном манастиру у Звијеркама (источна Пољска), по благослову поглавара Пољске Православне Цркве – митрополита Варшаве и целе Пољске Саве – организован међународни сусрет православних монаха и монахиња. Сусрет почео је Божанственом Литургијом, коју је служио епископ Супрашла Андреј. Појао је хор из Чернихова (Украјина).
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<img alt="02-3.jpg" class="ipsImage" data-ratio="66.30" height="663" width="1000" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://www.orthodox.pl/wp-content/uploads/2019/09/02-3.jpg"></p>

<p style="text-align:justify;">
	После службе почела је конференција, коју је отворио митрополит Сава,  причајући о главној теми сусрета <em>Монашки позив и сведочанство вере</em>. Конференцију водио је епископ Андреј. Присуствовали су њој такође архиепископ Бијалистока Јаков, ариепискп Бијелска Григорије, епископ Хајнувке Павле, сви игумани и игумање православних манастира у Пољској, и гости са иностранства. После увода митрополита дошло је време за предавања.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<img alt="DSC_9953.jpg" class="ipsImage" data-ratio="56.10" height="561" width="1000" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://www.orthodox.pl/wp-content/uploads/2019/09/DSC_9953.jpg"></p>

<p style="text-align:justify;">
	Прва била је игумења манастира Хрисопигија на Криту Теоксенија, која причала је о ценобитском типу монашества и св. Порфирију Кавсокаливиту.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<img alt="8-4.jpg" class="ipsImage" data-ratio="56.15" height="575" width="1024" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://www.orthodox.pl/wp-content/uploads/2019/09/8-4.jpg"></p>

<p style="text-align:justify;">
	Друга била је игумења манастира Зимноје у Украјини Стефања. Тема њене презентације била је <em>Како треба да се понаша монах за време подела Православља у Украјини?</em>. 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Трећа била је игумења манастира Звијерки Анастазија са предавањем <em>Изазови и препреке реализације верности монашеству на примеру манастира Пољске Православне Цркве</em>.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Четврта презентација била архимадрита Јосифа из цркве "Ахиропиту" у Салоникама, где пет века назад мученичку смрт понео је св. Антоније Супраски из Пољске.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Последни предавач био је јеромонах Пантелејмон из манастира у Супрашлу, који је представио тему <em>Сведочанство православног монаха у савременим условима Пољске Православне Цркве</em>.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	После предавања било је време за дискусије. 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<img alt="7-5.jpg" class="ipsImage" data-ratio="66.70" height="683" width="1024" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://www.orthodox.pl/wp-content/uploads/2019/09/7-5.jpg"></p>

<p style="text-align:justify;">
	Сусрет завршила је вечерња.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<a href="https://www.orthodox.pl/miedzynarodowe-spotkanie-mnichow-i-mniszek/" rel="external nofollow">Извор</a>; превод pouke.org
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">15697</guid><pubDate>Tue, 10 Sep 2019 11:12:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x459;&#x441;&#x43A;&#x430;: &#x441;&#x432;&#x435;&#x447;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438; &#x443; &#x447;&#x430;&#x441;&#x442; &#x441;&#x432;. &#x41C;&#x430;&#x43A;&#x441;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x43B;&#x438;&#x446;&#x43A;&#x43E;&#x433;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%83-%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%82-%D1%81%D0%B2-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%BA%D0%BE%D0%B3-r15698/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/14.jpg.7d13107f8cbf5e6dba160f7467aa8f92.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	Свети Максим Сандович, познат као Максим Горлицки је један од најпоштованијих светца у Пољској Православној Цркви. Захваљајући његовој пастирској слузјби, доста становника јужне Пољске напустило је унију са Римом (гркокатоличку Цркву) и вратило се Православљу. Пољска у тадашње време била је под окупацијом Русије, Немачке и Аустрије; родна земља св. Максима била је у влади Аустрије, која борила се са Православљем. Због тога 6 септембра 1914 године отац Максим био је убијен у градићу Горлице из рука војника аустријачких.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<a href="https://www.orthodox.pl/wp-content/uploads/2019/09/14.jpg" rel="external nofollow"><img alt="14.jpg" class="ipsImage" data-ratio="66.70" height="683" width="1024" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://www.orthodox.pl/wp-content/uploads/2019/09/14.jpg"></a>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Као сваке године од 1994, када Пољска Православа Црква огласила је о. Максима светим, 6. септембра у Горлицама су свечаности посвећене овом мученику. У ствари целбрације почеле 5. септембра бденијем у саборној цркви у Горлицама. Тог дана такође православна омладина прошла је у пешачком ходочасцу око 30 километара из цркве у селу Ждиња до саборне цркве у Горлицама, где налазе се мошти светог Максима.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	На дан празника служене су две Литургије: прва у 6 сати пошто у то време св. Максим био је убијен, а друга, главна, у 9:45. Између Литургија био је читан акатист испре моштију светог Максима.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<a href="https://www.orthodox.pl/wp-content/uploads/2019/09/8a.jpg" rel="external nofollow"><img alt="8a.jpg" class="ipsImage" data-ratio="66.70" height="683" width="1024" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://www.orthodox.pl/wp-content/uploads/2019/09/8a.jpg"></a>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Главну Литургију служили су архиепископ Прхемишла и Горлица Паисије и архиепископ Лублина и Хелма Абел (Пољска Православна Цркве), архиепископ Праге Михал и епископ Шумперије Исаије (Православна црква чешких земаља и Словачке).
</p>

<p style="text-align:justify;">
	После Литургије одржана је литија са моштима св. Максима око саборне цркве у Горлицама.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<a href="https://www.orthodox.pl/wp-content/uploads/2019/09/8c.jpg" rel="external nofollow"><img alt="8c.jpg" class="ipsImage" data-ratio="149.93" height="756" width="504" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://www.orthodox.pl/wp-content/uploads/2019/09/8c.jpg"></a>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	После службе сви верници могли су учествовати у агапи - јело и пиће припремио је парох горлицке цркве, о. Роман Дубец.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Тропар и кондак св. Максиму Горлицком - појање монаха из манастира Суково у Србији
</p>

<div class="ipsEmbeddedVideo">
	<div>
		<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="270" width="480" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/jnUcudRLpjU?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p>
	<a href="https://www.orthodox.pl/sw-maksyma-w-gorlickiej-katedrze/" rel="external nofollow">Извор</a>; превод pouke.org
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">15698</guid><pubDate>Tue, 10 Sep 2019 10:45:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x408;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x43C;: &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x43E;&#x431;&#x440;&#x430;&#x437;&#x443;&#x458;&#x435; &#x43B;&#x438;&#x447;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438; &#x43A;&#x43E;&#x458;&#x435; &#x441;&#x443; &#x43D;&#x430;&#x43C; &#x441;&#x432;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x442;&#x440;&#x435;&#x431;&#x43D;&#x435;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D1%98%D0%B5-%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D1%81%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D0%BC-%D1%81%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B5-r15672/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/08092019_var_1.jpg.b5717c08e2e8c00b93af2f7eeb882017.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-eflgeuZyIJU/XXZ1H13nakI/AAAAAAAA5UU/yz6dqixnbVAAgEUwCbKVGwB7QMY4rt0FgCLcBGAs/s1600/08092019_var_1.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="65.94" height="420" style="border:0px;" width="640" alt="08092019_var_1.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-eflgeuZyIJU/XXZ1H13nakI/AAAAAAAA5UU/yz6dqixnbVAAgEUwCbKVGwB7QMY4rt0FgCLcBGAs/s640/08092019_var_1.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Ово је рекао Његово Блаженство архиепископ атински и све Грчке Јероним на освећењу нових просторија основне школе при цркви Преображења Господњег у месту Дрилисија (Варимпомпи), у присуству двојице митрополита.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Једном другом приликом Архиепископ је нагласио да премудрост Божју треба доводити у везу са књишком мудрошћу како би се изграђивали талентовани људи, при чему је позвао присутне да негују своје таленте и да их не задрже за себе, јер то би била јерес, него да их понуде другим људима. Архиепископ је изразио наду да и друге парохије треба да установе сличне просветне центре.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/arhiepiskop_jeronim_crkva_obrazuje_lichnosti_koje_su_nam_svima_potrebne" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо служба СПЦ</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15672</guid><pubDate>Mon, 09 Sep 2019 18:24:11 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x43B;&#x431;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x43F;&#x43E;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E; &#x438;&#x437;&#x430;&#x431;&#x440;&#x430;&#x43D; &#x437;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x447;&#x430;&#x441;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x201E;&#x420;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430; &#x437;&#x430; &#x43C;&#x438;&#x440;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%E2%80%9E%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%E2%80%9C-r15671/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/albanias_epaneklogi-960x570.jpg.1141b1c9676587949213496b32d1c476.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-VgMGF-OhOY8/XXZ0q2IZUkI/AAAAAAAA5UM/kXdBdBCAWlsPscftUFUwhu-kc8IIxBOEgCLcBGAs/s1600/albanias_epaneklogi-960x570.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="59.38" height="380" style="border:0px;" width="640" alt="albanias_epaneklogi-960x570.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-VgMGF-OhOY8/XXZ0q2IZUkI/AAAAAAAA5UM/kXdBdBCAWlsPscftUFUwhu-kc8IIxBOEgCLcBGAs/s640/albanias_epaneklogi-960x570.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Његово Блаженство архиепископ Тиране и све Албаније Атанасије познат је у свету као пионир у раду на мирној коегзистенцији религијских заједница у Албанији, чиме је увелико допринео друштвеној кохезији.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">На 10. скупштини Међународне конференције „Религије за мир“, одржане у немачком граду Линдау, Блажењејши је поново изабран за почасног председника ове миротворачке организације. Иначе, Скупштини ове организације присуствовало је 900 делегата из више од 100 земаља Северне и Јужне Америке, Европе, Азије, Аустралије и Океаније, а заседала је на општу тему „Старање о нашој заједничкој будућности – Ход према заједничком благостању“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Архиепископ Атанасије је биран за почасног председника ове међународне организације све од 2009. године.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Међурелигијски савет Албаније, којим данас председава Архиепископ, такође је учествовао у раду Скупштине.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/albanski_arhiepiskop_ponovo_izabran_za_pochasnog_predsednika_religija_za_mir" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо служба СПЦ</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15671</guid><pubDate>Mon, 09 Sep 2019 18:23:21 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x442;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x443; &#x417;&#x430;&#x43F;&#x430;&#x434;&#x43D;&#x43E;&#x435;&#x432;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x435;&#x433;&#x437;&#x430;&#x440;&#x445;&#x430;&#x442;&#x443; &#x434;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B5%D0%B3%D0%B7%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0%D1%82%D1%83-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-r15670/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/cathedrale-saint-alexandre-nevsky-630x405-c-otcp-amelie-dupont-i-132-22.jpg.822764277f147fa50da452710e5ef734.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-fpnyXDhb4dY/XXZz5KTSiUI/AAAAAAAA5UE/-kLjSfvTa3kWBlsO6RbZ8psw-EuvIL5EgCLcBGAs/s1600/cathedrale-saint-alexandre-nevsky-630x405-c-otcp-amelie-dupont-i-132-22.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="64.29" height="410" style="border:0px;" width="640" alt="cathedrale-saint-alexandre-nevsky-630x405-c-otcp-amelie-dupont-i-132-22.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-fpnyXDhb4dY/XXZz5KTSiUI/AAAAAAAA5UE/-kLjSfvTa3kWBlsO6RbZ8psw-EuvIL5EgCLcBGAs/s640/cathedrale-saint-alexandre-nevsky-630x405-c-otcp-amelie-dupont-i-132-22.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Питање статуса архиепископије православних руских цркава у Западној Европи ипак још увек није решено.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Очекивано и наговештено присаједињење или враћање Архиепископије православних руских цркава у Западној Европи под Московску Патријаршију ипак се није у потпуности остварило.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Наиме, 7. септембра ове године у храму Светог Александра Невског у Паризу одржано је ванредно генерално заседање Архиепископије православних руских цркава у Западној Европи током којег је разматрано питање њиховог присаједињења под Московску Патријаршију.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Напомињемо да је у свом ранијем обраћању првојерарх Екзархата архиепископ Јован (Ренето) позвао чланове Архиепископије да узму у разматрање два предлога: један из Москве, други из Цариграда, и да до 7. септембра 2019. размисле којим путем ће да наставе, јер је било планирано да се на заседању коначно определе или да „сачувају свој идентитет, аутентичност и традицију под омофором Московског патријарха” или „да се одрекну прошлости и постану викаријат без будућности”. (Извор:<i><span> </span><a href="http://nq.ru/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">nq.ru</a></i><span> </span>)</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Али шта је довело до тога да је на заседању разматрано само питање присаједињења Московској Патријаршији, и то у виду “за” или “против”?</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Сагледајмо укратко који су догађаји томе претходили.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Још у новембру прошле године Свештени Синод Васељенске Патријаршије укинуо је Архиепископију православних руских цркава у Западној Европи, а патријарх Вартоломеј је саветовао њиховим члановима да се распореде по парохијама Васељенске Патријаршије. (Извор:<span> </span><i><a href="http://patriarchate.org/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">patriarchate.org</a></i>)</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Међутим, представници Архиепископије нису желели да се њихова заједница расформира, па су остали изоловани од канонски признатих јурисдикција.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Видевши да се њихови сународници налазе у безизлазној ситуацији, 8. августа 2019. године патријарх московски и све Русије Кирил је преко митрополита Антонија (Севрјука), руководиоца заграничних институција Московске Патријаршије, упутио позив Архиепископији да буде под јурисдикцијом Московске Патријаршије. (Извор:<span> </span><i><a href="http://exarchat.eu/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">exarchat.eu</a></i>)</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Реаговање из Цариграда је било хитно, те је већ после неколико дана Васељенска Патирјаршија предложила Архиепископији да уђе у састав Француске митрополије у виду викаријата. (Извор: <i><a href="http://orthochristian.com/123008.html" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">http://orthochristian.com/123008.html</a></i>)</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">И док су чланови Архиепископије размишљали којим путем да наставе, архиепископу Јовану је 31. августа стигло писмо патријарха Вартоломеја којим га обавештава да је, због чврсте жеље да се нађу под омофором Његове Светости Патријарха московског и све Русије, добио канонски отпуст.(Извор:<span> </span><i><a href="http://orthodoxie.com/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">orthodoxie.com</a></i><span> </span>)</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">На његово место је био изабран тамошњи митрополит галски Емануил (Адамакис), иначе активни учесник у формирању такозване “Православне Цркве у Украјини”, који је званично ступио на дужност 2. септембра 2019. решењем №641 Синода Васељенске Патријаршије. (Извор:<span> </span><i><a href="http://orthodoxie.com/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">orthodoxie.com</a></i>)</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"> “Новоизабрани архиепископ” Емануил је у свом циркуларном писму навео да ће Архиепископија да се руководи у слопу Митрополије Васељенске Патријаршије и да предстојеће заседање, планирано за 7. септембар, нема овлашћења да доноси одлуке. (Извор:<span> </span><i><a href="http://orthodoxie.com/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">orthodoxie.com</a></i>)</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Као одговор на овакав поступак Фанара, архиепископ Јован је у писму од 5. септембра 2019. нагласио да су решења Васељенске Патријаршије неканонска и да му није јасно зашто је добио канонски отпуст када то сам није тражио. Што се тиче предстојећег генералног заседања, Архиепископ је истакао да Васељенска Патријаршија не може да се меша у унутрашња питања Архиепископије и да о прелазу у састав Галске митрополије може да се говори само уколико се то питање разреши на заседању. (Извор:<span> </span><i><a href="http://orthodoxie.com/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">orthodoxie.com</a></i><span> </span>)</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">На тај начин, због покушаја Цариграда да укине аутономију Архиепископији православних руских цркава у Западној Европи и да је укључи у Митрополију Васељенске Патријаршије, на генералном заседању Архиепископије, које је ипак, и упркос свему, одржано, било је решено да се размотри само питање присаједињења Московској Патријаршији.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Иако је од 179 присутних учесника после тајног гласања већина била за то да се Архиепископија присаједини Московској Патријаршији - 104 “за”, то ипак није било довољно да се усвоји решење о преласку целе Архиепископије, јер је за то била неопходна 2/3 већина, која није била постигнута због 75 негативних гласова. На тај начин судбина Архиепископије православних руских цркава у Западној Европи и после овог заседања остаје нерешена. (Извор:<span> </span><i><a href="http://orthodoxie.com/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">orthodoxie.com</a></i><span> </span>)</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Дан после оваквог решења или, боље рећи, сагледавања стања, заменик председника Одељења за спољне црквене везе протојереј Николај Балашов је изјавио да ће све црквене општине Архиепископије православних руских цркава у Западној Европи које буду изразиле жељу да се присаједине Руској Православној Цркви бити прихваћене. Он је додао да ће њихов статус у РПЦ зависити од тога колико ће црквених општина и свештеника прећи под Московску Патријаршију. (Извор:<span> </span><i><a href="http://interfax-religion.ru/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">interfax-religion.ru</a></i>)</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/stanje_u_zapadnoevropskom_egzarhatu_danas" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо служба СПЦ</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15670</guid><pubDate>Mon, 09 Sep 2019 18:22:20 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x418;&#x43B;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43E;&#x43D; (&#x410;&#x43B;&#x444;&#x435;&#x458;&#x435;&#x432;): &#x201E;&#x417;&#x430;&#x434;&#x430;&#x442;&#x430;&#x43A; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x43D;&#x430;&#x440;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x459;&#x443; &#x434;&#x435;&#x43B;&#x430;&#x45A;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x438; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43C; &#x43C;&#x435;&#x434;&#x438;&#x458;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x458;&#x435;&#x441;&#x442;&#x435; &#x2013; &#x431;&#x438;&#x442;&#x438; &#x441;&#x432;&#x435;&#x434;&#x43E;&#x43A; &#x415;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x452;&#x435;&#x459;&#x430;.&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D0%B0%D0%BB%D1%84%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%B2-%E2%80%9E%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%83-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B5-%E2%80%93-%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BA-%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B0%E2%80%9C-r15661/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/208453.p.jpg.ae276f77b3ec026810821b038d90d5c2.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-1abQ4iFjlSk/XXVGSzKAjSI/AAAAAAAA5To/Bak12RAp0hgcGdmY2Mfrr2AxBey3qnFzwCLcBGAs/s1600/208453.p.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.73" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="208453.p.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-1abQ4iFjlSk/XXVGSzKAjSI/AAAAAAAA5To/Bak12RAp0hgcGdmY2Mfrr2AxBey3qnFzwCLcBGAs/s640/208453.p.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, говорио је на Међународном форуму новинара ангажованих при црквеним медијима, одржаном 6. септембра 2019. године у Будимпешти. Поздравивши учеснике симпосиона уприличеног у главном граду Мађарске, Митрополит волоколамски је истакао да је служба медијског делатника важан део мисије Цркве у савременом друштву.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Верник који ради у црквеним медијима позван је да буде проповедник Исуса Христа и Његове еванђелске науке. Задатак новинара на пољу делања при црквеним медијима јесте – бити сведок Еванђеља. Да би могао искрено и часно да говори о животним питањима која се тичу сваког човека, медијски делатник при црквеним медијима и сâм мора да буде частан. Штавише, он  је призван да у свој професионални рад утка хришћанске моралне идеале. Немогуће је искрено писати о породичним вредностима, многодетности, љубави и жртви супружника, уколико је сâм аутор далеко од тога да те вредности оличава у свом животу.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Пажња савременог човека прелази из сфере традиционалних медија у сферу интернет технологијâ. Такав развој медијâ доноси нове мисионарске могућности. Црква настоји да те сфере медија активно користи како би на што квалитетнији и бољи начин ширила и проповедала Реч Божју и чувала традиционалне хришћанске вредности.  </span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Није тајна да се у информационим ратовима увек користе лажи. И данас се информациони рат води против хришћанства, води се како против саме вере тако и против Цркава и њихових представника. Шта је оружје новинара у таквом рату? Не усвајати недобронамерне поступке појединих световних медијских установа.  Из историје хришћанства и новије историје ми можемо да наведемо многе примере  хришћанске одважности људи који су одбијали да чине било шта противно Божјим заповестима. Такви примери требало би да буду нама надахнуће и да нам покажу да нисмо сами, већ да је Христос увек са нама, поручио је председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="https://eparhijabacka.info/mitropolit-ilarion-alfejev-zadatak-novinara-na-polju-delanja-pri-crkvenim-medijima-jeste-biti-svedok-evandjelja-2/19/36/08/09/2019/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо служба Епархије бачке</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15661</guid><pubDate>Sun, 08 Sep 2019 18:21:38 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x413;&#x440;&#x447;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x43E;&#x442;&#x43A;&#x440;&#x438;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x434;&#x440;&#x435;&#x432;&#x43D;&#x430; &#x445;&#x440;&#x438;&#x448;&#x45B;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x431;&#x430;&#x437;&#x438;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83-%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B1%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0-r15641/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/1-680x340.jpg.f9acb7a4bd879f4b1bbf379455c8406c.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-Q4xt67CKjk0/XXQEzexxZDI/AAAAAAAA5Qw/exkIRSsPOEcoDRRT677CzkmlBGZxcZRdgCLcBGAs/s1600/1-680x340.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="50.00" height="320" style="border:0px;" width="640" alt="1-680x340.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-Q4xt67CKjk0/XXQEzexxZDI/AAAAAAAA5Qw/exkIRSsPOEcoDRRT677CzkmlBGZxcZRdgCLcBGAs/s640/1-680x340.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Током археолошких ископавања на малом стеновитом острву Вриокастраки, покрај острва Китноса у Грчкој, недавно су откривени остаци древне хришћанске цркве, као и делови многобожачког храма из античког периода. Ископавања су трајала од 24. јуна до 3. августа 2019. године. Археолошким истраживањем је утврђено да новооткривени хришћански храм има облик тробродне базилике.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">На источној страни археолошке ископине четвороугаоног облика јасно се препознаје олтарска апсида храма. Сходно резултатима археолошких истраживања евидентне су три етапе изградње овог хришћанског храма. Приликом ископавања пронађени су, између осталог, поједини предмети и делови храма који су припадали олтарском простору: мермерни стуб, мермерна Часна Трпеза кружног облика, део гвозденог крста, бакарно кандило са ланцем које датира из епохе 6/7. век, оловни путир са угравираним украсом, као и многе друге археолошке драгоцености. Ископавања су реализована у организацији Универзитета Тесалије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://eparhijabacka.info/u-grckoj-otkrivena-drevna-hriscanska-bazilika/17/01/07/09/2019/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо служба Епархије бачке</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15641</guid><pubDate>Sat, 07 Sep 2019 20:13:09 +0000</pubDate></item></channel></rss>
