Свештени Синод Васељенске Патријаршије, који је одржан 27. новембра 2019, на основу позитивне препоруке Комисије за канонизације, одлучио је да приброји сабору светих старца Јеронима Симонопетритског. Током своје недавне посете Светој Гори  патријарх Вартоломеј најавио је канонизацију четворице светогорска монаха, међу којима и старца Јеронима Симонопетритског.

 

 

Свети Јероним Симонопетритски био је игуман манастира Симонопетре и иконом и духовни отац метоха тог манастира у Виронасу у Атини посвећен Вазнесењу Господњем. 

 

Васељенска Патријаршија такође је канонизовала архимандрита Софронија Сахарова, игумана и оснивача патријаршијског ставропигијалног манастира Светог Јована Крститеља у Есексу, у Енглеској.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Митрополит Владимир (Мороз) је епископ Украјинске Православне Цркве Московске Патриjаршиjе, Митрополит почајевски, викарни епископ Кијевске епархије, намесник Свето-Успењске Почајевске лавре. Владика је 15. августа прославио свој шездесети рођендан.

 

– Владико, у свом последњем интервју за портал „Православије.Ru“ говорили сте о противправним поступцима власти према нашим великим светињама као што су Кијево-Печерска, Почајевска и Светогорска лавра и низа других древних обитељи које је уз потпуну сагласност бившег гаранта Устава Украјине требало да буду предате новим расколничким стуктурама. А још пре тога је Тернопољска обласна рада иницирала предају Почајевске лавре музеју како би она, по њиховој формулацији, постала „духовни центар доступан свима“, и грко-католицима, и псеудоправославним формацијама свих усмерења. Данас је политички слоган „Мова, армија, вира“ („Језик, армија, вера“) нестао заједно с бившим председником Порошенком. Молимо вас да кажете нешто о томе како је манастирска братија поднела ова искушења.

 

– Као што доликује монасима, хвала Богу – храбро, чак се може рећи и јуначки. Зато што је наше гесло, како апостол каже: „За мене је живот – Христос и смрт је добитак“ (Фил. 1, 21). Ако смо се ухватили за рало не смемо се освртати уназад (уп. Лк. 9, 62). Преживевши искушења последњих пет година дошли смо до закључка да је то цвеће у поређењу с трњем које су поднели наши претходници и наставници који су живели у лаври за време Хрушчовљевих прогона 1950-60-их година. И Господ је дозволио да сваки од нас провери своју веру: колико се ревносно подвизава у Богу и како испуњава монашке завете.

 

– Каква је данас ситуација и какво је расположење?

 

 

– Као што видимо, ситуација се сад унеколико променила, они који нам желе зло су, што се каже, испустили пару, па је наступило извесно затишје. Али Бог зна шта ће бити даље, у Њега се уздамо. Мислимо о најгорем, надамо се најбољем и за све благодаримо Господу...

 

Било нам је јасно да би се бивши лидер земље, да је добио други мандат, обрачунао с нама. Али Господ је услишио молитве и уздахе људи. И Он нам пружа могућност да ценимо оно што имамо. Што се тиче новог руководства земље и његовог односа према канонској Цркви засад још увек не можемо рећи ништа одређено. Сам нови гарант Устава је изјавио да је мешање у живот Цркве недопустиво, али његови помоћници изражавају потпуно супротно мишљење: на пример, изјављују да треба променити назив Украјинске Православне Цркве, поново из старих портфеља ваде политичке етикете...

 

Знате, Христову Цркву никад неће оставити на миру, зато што она сведочи о томе да свет у злу лежи. И пали свет то не може да поднесе. По речима Светог Писма: „Знамо да смо од Бога, и да свет сав у злу лежи. А знамо да је Син Божији дошао и дао нам разум да познајемо Истинитога; и јесмо у Истинитоме, у Сину његовом Исусу Христу“ (1 Јн. 5, 19-20)

 

– Владико, на многобројним службама у лаври чују се сугубе молитве за мир у Украјини и чак се после трпезе братија опет моли за мир. Зна се да су пред зидине лавре још почетком године долазили аутобуси с нападачима, било је и представника унијата који су желели да освоје Почајевску лавру. Међутим, као да им нека сила није дозволила да уђу, све ове „иницијативе“ су пропале...

 

– Заиста, молитва је велика сила. О томе пишу свети оци и ми се у то уверавамо. Она у лаври не престаје ни за тренутак. Непрестано читамо Псалтир (сваки брат по реду је дужан да се моли сат времена ноћу), непрекидно се читају акатисти, браћа се моле у келији после завршетка вечерњих служби и бденија, касно увече, пред поноћ око обитељи обављамо литију с иконама, Крстом Господњим... Небеске силе нас чувају. Јер историја се сећа како је у тренуцима прогона долазио сам Јов Почајевски, како су се наочиглед хрушчовљевских прогонитеља фреске у храму Свете Тројице који су покушали да затворе одједном обновиле и заблистале иконе...

 

– Да, то су нама, новинарима, својевремено говорили стари насељеници лавре...

 

 

– Почетком ХХ века Црква је била осуђена на уништење. Сетите се из историје страшних „безбожних петолетки“ и репресија кад је Црква требало да буде збрисана с лица земље. И шта се десило? Почео је рат 1941-1945. године и Стаљин се први пут обратио народу речима: „Браћо и сестре,“ а не „другови“. Почело је отварање храмова, свештеници, архијереји и мирјани су се враћали из тамница и логора. Јер прогонитељи не ратују с нама, иако смо ми монаси, верници, али смо просто људи, немоћни смо, и није нас тешко поубијати. А ратовати против Бога и Његове Цркве значи сакупљати угљевље на своју главу. И видимо како су неславно завршили живот прогонитељи из свих векова, почевши од римског Нерона, па све до шрафова репресивне машине безбожног ХХ века. Јер Господ није у сили, већ у правди. И молитвени уздаси народа Божијег неће остати непримећени. Благодаримо Богу за искушења, видимо да нас Господ чује и да нам даје још времена за покајање, како бисмо остварили оно за шта смо призвани. Сваки тренутак проведен правилно за нас је радостан, зато што смо га проживели у покајању... Зато што нас он обнавља, чисти и припрема за вечност.

 

Кад су на истоку земље почела борбена дејства националисти-радикали су качили летке с позивима на одузимање храмова од „цркве-агресора“. Дошло је дотле да су у саборној цркви у граду Суми припадници СБУ претресали подруме тражећи бојеве патроне у сандуцима. Некоме се учинило да се у кутијама чувају патроне. То су у ствари били угарци свећа. У лавру су свако мало долазили неки сумњиви људи и нешто су загледали. Касније се испоставило да су провокатори покушавали да нам подметну оружје, гранате, како би „доказали“ да монаси учествују у рату и како би после тога организовали запоседање лавре. Хвала Богу, на време смо успели да откријемо провокацију и да позовемо раднике милиције и СБУ. Затим смо поставили чуваре око лавре како не бисмо дозволили овакве провокације. Господ је открио непријатеље Цркве и заштитио нас је, освајачи су доживели срамоту. Може се констатовати да је од 2014. до 2019. године Украјинска Православна Црква преживела праве прогоне.

 

– И нехотице се сећамо аналогије из историје Почајевске лавре кад је 1675. године одред од 50 хиљада Турака побегао у страху кад су се стреле које су испаљивали према лаври окренуле и погађале њих...

 

– Знате, ова историјска чињеница ја заиста потврђена. Јер у Почајеву и дан-данас живе потомци турских војника који су видевши ово чудо примили хришћанство и остали овде да живе. А све ове савремене појаве с жестоким нападима Цркве Божије, с лукавим „томосима“ не чуде вернике. Јер сви знају апостолове речи о томе да ђаво иде као лав који риче и тражи кога ће да прогута (уп. 1 Петр. 5, 8). Њему нису потребне материјалне вредности и богатства, он жели да нападне Цркву, њено канонско уређење, да уништи правилан савез између Бога и човека.

 

У Патерику читамо како је један преподобни ишао и видео демона који је седео на пречаги и безбрижно махао ногама, а на питање преподобног зашто седи тако доконо одговорио је да је већ нахушкао непријатеље против обитељи Божије, па се сад одмара. То се десило и код нас: наши непријатељи су желели да раскину савез између Бога и човека, да нашкоде Цркви, пре свега у манастирима као што су Кијево-Печерска, Светогорска и Почајевска лавра и друге обитељи у Украјини. А код нас их, хвала Богу, има преко 200... Ето, сви могући напади били су организовани против обитељи и храмова УПЦ.

 

– Расколници практично немају манастире. Номинално они постоје, али у њима живи по двоје-троје људи, у најбољем случају. Владико, зашто је то тако?

 

– Зато што се човек који је одлучио да се посвети монашком подвигу неће упецати на мамце расколника. Он у срцу осећа где је благодат Божија, а где је нема. Код расколника је нема. О томе сведочи и практично потпуно одсуство монаштва...

 

Зато су поједини и добро познати политичари, знајући то, тражили начин да „докажу“ обрнуто. Мислили су: одузећемо манастире и доказати да је „истина на нашој страни“. И преко министарства за културу, кроз покушаје да укину наше уговоре с државом за закуп земље и имовине, преко рејонских администрација покушавали су да нас разоружају. Али нас је Господ спасио. И као што сте тачно приметили, стреле оних који су нападали лавру окренуле су се против њих самих. Политичка каријера непријатеља Цркве Божије је доживела срамни крах.

 

– Владико, видимо како јача нови раскол. Видимо као се политички фактор убацује и у односе између помесних Цркава. Колико само говори чињеница да су две патријаршије признале „ПЦУ“.

 

– Одмах ћу рећи да ове изјаве нипошто не изражавају општи став ових Цркава. У личном контакту, у преписци, у изјавама читавог низа грчких архијереја и многих становника Атона чује се дијаметрално супротно мишљење.

 

Сетимо се Дела апостолских кад су апостоли ухапшени и кад је учитељ закона Гамалило, који је уживао углед у народу, рекао на синедриону: прођите се ових људи „јер ако буде од људи ова намисао или ово дело, пропашће“ (Дап. 5, 38). Или се сетимо догађаја од пре сто година. Бољшевици су потпомагали јачање расколничке „цркве обновљенаца“, а Цариградска патријаршија не само да је признала ову лажну цркву, већ је осудила патријарха-исповедника Тихона као „човека који уноси немир“ у црквени живот. С обновљенцима су служили и представници Александријске и Јерусалимске патријаршије. То је жалосна страница, али је чињеница. И где су данас „обновљенци“? Њихово дело је било „од људи“, а не од Бога и пропало је за неколико година. Тако је и данас. Верујемо: истина ће победити.

 

– Припадници „СЦУ“ поново смишљају неке „историјске доказе“, преносе их у медијима, једноставно речено баве се простим фалсификовањем.

 

 

– Кад би истина била на страни расколника, њихова дела, речи и поступци би одисали љубављу, поступали би по законима Божанске Истине, по законима које су написали Свети Дух и свети апостоли. И у њиховој средини би владали љубав и међусобно разумевање.

 

Међутим, видимо супротно – агресију, они се поново деле. То је већ очигледно пошто се дешава наочиглед целог света. Не мислим да светитељи из других помесних Цркава то не виде и не схватају. Тешко је признати грешку, али мораће. Блаженопочивши митрополити Владимир (Сабодан) је у једној од својих проповеди, чини ми се у беседи у Недељу о Страшном суду рекао да ће Црква на крају времена постати предмет мржње и подела. Можда ово време и није тако далеко.

 

– Његово Блаженство митрополит Онуфрије све нас позива на јединство, чврстину у вери и личну одговорност сваког хришћанина за судбину Цркве како бисмо достојно прошли кроз искушења времена.

 

 

– Тачно тако. Треба да знамо да је свако искушење својеврсни испит за чување наше вере. И сваки хришћанин треба да положи овај испит и да добије одговарајућу оцену. Биће јасно да ли смо били верни Христу, да ли смо били с Њим или смо се поколебали, уплашили, и повели се за светским бурама и олујама. Али Господ је с нама као Кормилар овог брода – Цркве Христове. И ми треба да останемо верни Цркви, њеном Кормилару и целом народу Божијем. И нека нам Господ помогне у томе. Јер онај ко се потруди за Дух пожњеће Живот Вечни (уп. Гал. 6, 8).

 

 

Извор: Православие.ру

 

Издавачка кућа Московске Патријаршије објавила је нову књигу Његове светости патријарха московског и све Русије Кирила, „Рођење Христово: С нама Бог!“

 

 

Ново издање је посвећено празницима Рођења Христовог и Богојављења. Ова два празника установљени су у спомен на два различита догађаја јеванђељске историје, али имају заједнички смисао: Господ се јавио у телу да спаси људе.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Посланство које чине епископи, игумани и игуманије манастирâ Руске Православне Цркве допутовало је, 26. новембра 2019. године, на Кипар, где ће бити одржана међународна конференција под називом „Монаштво и савремени свет“. Наведена конференција биће одржана, по други пут, у организацији митрополијâ на Кипру и Одељења за манастире и монаштво при Светом Архијерејском Синоду Руске Православне Цркве. Циљ оваквих конференција је даље усавршавање, као и проучавање локалних монашких предања у земљама словенског и грчког света.

 

 

Услед процвата монаштва у државама некадашњег Совјетског Савеза, међу православним житељима истих држава појавило се велико интересовање и жеља за обновом монашког предања.

 

Прошлогодишња конференција одржана је са великим успехом. Овогодишњи симпосион ће бити одржан у дворани при храму Светога Прокопија (метох манастира Кикоса) у Лефкозији, 28. и 29. новембра 2019. године. Посланство Руске Православне Цркве чини више од четрдесет чланова.

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке / Romfea.gr

 

На годину дана после освећења румунске Националне катедрале донети су неки занимљиви подаци у бројкама. Тако се наводи да је за њену градњу утрошено 110 милиона евра, и да се на почетак градње чекало 134 године, јер је идеја дата после рата за независност 1887-1888. године, да би након три године краљ Карло I поднео нацрт закона о њеном подизању.

 

 

На њој се радило 10 година, јер је камен темељац положен 29. новембра 2007. уочи празника Светог Андреја Првозваног (по новом календару), који се сматра покровитељом Румуније.

 

Од 25. новембра до 2. децембра 2018. преко 150.000 Румуна дошло је у цркву да погледа престо. Саборна црква је посвећена свима мученицима пострадалим за румунско национално и духовно јединство, при чему се наводи 350.000 Румуна хероја чија имена су постављена испод престола.

 

Катедрала има 28 бронзаних врата, којима ће се управљати компјутером, и тако затварати и отварати за време опасности. Црква такође има 392 прозора и осам лифтова. Иконостас, који је сав у мозаику, јединствен је у православном свету по својим импресивним димензијама: 23 метра широк и 18 метара висок, и захвата 408 квадратних метара, при чему је на мозаик утрошено 8 тона. Шест звона на цркви тешка су 33 тона и подигнута су на висину од 60 метара од тла. Највеће звоно је тешко 25 тона, што је највеће звоно на клатну на свету.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Ове године на празник Св. Јована Златоустог, у манастир Ватопед је дошао Митрополит Халкиде Хрисостом. Том приликом, Митрополит је донео Ватопеду на дар руку Преподобног Давида Евијског. 

 

 

Извор: Светогорске стазе

 

Манастир Ватопед, у коме се чува глава Св. Јована Златоустог прославио је његов празник у духу светогорског благољепија. Празничном службом је началствовао митрополит Халкиде Хризостом, коме је ово и имендан.

 

 

Свештени манастир Ватопед чува лобању Светог Јована Златоустог. У част великог васељенског учитеља цркве у Ватопеду се сваке године служи празнично бденије са архијерејском Литургијом као круном свих богослужења.

 

 

На лобањи Светог Јована Златоустог остало је нетрулежно уво на које је Свети Апостол Павле шапутао Златоустом док је писао тумачења посланица.

 

 

Извор: Светогорске стазе

 

У недељу, 24. новембра 2019. године, у Саборном храму Свете Марије Магдалине у Варшави литургијски је прослављена 40-годишњица од хиротоније Митрополита варшавског и све Пољске г. Саве. Учешће у светој Литургији узели су сви архијереји Пољске Православне Цркве, као и Митрополит смоленски г. Исидор из Московске Патријаршије.

 

 

Пре 40 година, 20. новембра 1979. године, Свети Архијерејски Сабор Пољске Цркве изабрао је нове епископе, међу којима је био и тадашњи архимандрит Сава, игуман манастира Светог Онуфрија у Јаблецни, који је хиротонисан 25. новембра 1979. године. Новохиротонисани архијереј првобитно је постављен за Епископа Лођа и Познана, а затим, 1981. године, за Епископа Бјалистока и Гдањска. После упокојења митрополита Василија 1998. године, владика Сава уведен је у трон Митрополита варшавских и све Пољске.

 

У свом обраћању, митрополит Сава је подсетио присутне у Саборном храму како је протекла његова досадашња служба у Цркви, почев од тешких послератних година и времена гоњењâ православних хришћана, као и најзначајнијих тренутака у његовом духовном животу. Предстојатељ Пољске Православне Цркве истакао је, поред осталог, да најбоље сведочанство интензивног црквеног живота представљају новомученици који су у протеклих 30 година канонизовани од стране Пољске Православне Цркве.

 

-Православље је љубав, која садржи све, казао је Митрополит варшавски и све Пољске г. Сава. Предстојатељ Пољске Православне Цркве је заблагодарио православним верницима, свештенству, као и црквеним организацијама за њихово дело које чине на добробит Цркве.

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

 

Албански архиепископ Анастасије индиректно, ако не и јасно, предлаже да се на иницијативу Васељенске Патријаршије сазове свеправославнио сабрање предстојатеља помесних православних Цркава како би се обновило јединства међу помесним Црквама после  давања аутокефалности Цркви у Украјини.

 

 

Само три дана после изјаве Јерусалимског патријарха да ће да  сазове сабрање првојерараха православних Цркава у Јордану, архиепископ  албански Анастасије у  отвореном писму тврди да то сабрање треба да сазове Васељенски патријарх.

 

У свом писму архиепископ Анастасије наводи да је створена нова ситуација у православном свету после одлуке о давању аутокефалности Цркви Украјине, у којој су, како он тврди,  извесне геополитичке прилике имале улогу. Он истиче да се ово стање може променити само применом основног начела саборности, јер је „то једини излаз из тренутне кризе“, додајући да „докле год се одлаже свеправославно сабрање, мултилатералне поделе у православном свету постаће још опасније.“

 

Архиепископ Албаније истиче да постоји посебно забрињавајућа тишина код већине православних Цркава по питању украјинске аутокефалности и да политички притисци нарушавају углед Православља.

 

Бојећи се поделе на етнофилетским основама, чак и раскола, архиепископ Анастасије сматра да постоји хитна потреба за превазилажењем ове поларизације. Из овог разлога он предлаже да Васељенска Патријаршија преузме иницијативу и „поправи новонастало стање“, а да све аутокефалне Цркве преузму на себе део одговорности, јер, како каже, „сви православни имају одговорност како да допринесу помирењу“.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

На празник свете Катарине Александријске и свог 65. рођендана, патријарх александријски и све Африке Теодор хиротносао је игумана манастира, оца Германа, за епископа тамијатског, у патријаршијском свештеном манастиру Светог Саве Освећеног у Александрији. У чину хиротоније су учествовали многи архијереји Александријске Патројаршоије и Грчке Цркве.

 

 

Патријарх александријски је у својој проповеди похвалио новохиротонисаног епископа рекавши: „Данас је Црква Светог Марка срећна и радосна, јер је изванредан и искусан свештеник, владика Герман унет у списак архијереја“.

 

У исто време, Предстојатељ Александријске Цркве, осврћући се на смањење грчке заједнице у Египту, послао је сопствену поруку: „Било је триста Грка у Термопилама, али су се сукобили са хордама војника које је предводио Дарије. Александријска Црква је много пута прошла кроз ватру и воду, али ‘Ти си нас довео ус на место изобиља’. Наша Патријаршија ће живети, јер је то Божја воља, како је казао мој предешественик патријарх Партеније.“

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Јуче је у Протату служена саборна Литургија светогорских игумана у част свог Светог сабрата Саве I Архиепископа српског.  Хиротонија Светог Саве је уједно и почетак историје Српске Цркве. Јубилеј је важан за српску Цркву и народ, али подједнако је битан и за Свету Гору јер је Св. Сава Хиландарац велико светило Атона, који се духовно формирао у манастиру Ватопеду.

 

 

Поред тога што је био ктитор манастира Хиландара, он је обилно помагао и штитио и остале светогорске манастире у том тешком времену. Захваљујући њему српски народ је сачуван од унијаћења и папизма.

 

Због свега тога, Свештена Општина Свете Горе је на предлог манастира Хиландара, организовала ову литургијску прославу у којој су учествовали игумани светогорских манастира.

 

 

Извор: Светогорске стазе

 

У суботу 23. новембра 2019.г. Свјатјејши је дословно казао: „Грузијски и грчки народ имају снажне историјске везе. Имамо различиту културу и обичаје, различит језик, али имамо заједничку православну веру, која нас уједињује. Католикос-патријарх Илија је изузетна личност не само за своју Цркву и земљу, већ и за сав православни свет. Не само да му изражавам братску љубав, већ га поштујем и дивим као националном хероју. Желимо да развијемо блиске односе између двеју Цркава како бисмо се међусобно подржавали и помагали.“

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Фонд Црквено-археолошког музеја Кијевске духовне академије обогаћен је, 20. новембра 2019. године, новим експонатом који има значајну црквено-историјску и културну вредност. Музеју је даривана стара штампана књига – Псалтир, који датира из 17. века.

 

 

Црквено-археолошки музеј Кијевске духовне академије основан је 1872. године, као прва прва музејска збирка такве врсте у Руском царству. Почетком 20. века, збирка Црквено-археолошког музеја обухватала је музејску грађу од 3. века пре Христа до 19. века. Након доласка совјетске власти скоро сви екпонати су изгубљени или однети у иностранство.

 

Музеј је обновљен 2009. године, по благослову митрополита кијевског и све Украјине г. Владимира, који је за музејску поставку даривао предмете из своје личне колекције.

 

Данас, као и у моменту оснивања, Фонд чине предмети које Музеју дарују епископи, свештенство, као и друге личности. Музеј се налази у здању Кијевске духовне академије и семинарије на територији Светоуспенске Кијево-Печерске Лавре.

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке / Рravlife.org

 

Патријарх Светог града Јерусалима и целе Палестине Теофил III је у својој беседи приликом уручивања награде Међународног фонда јединства православних народа које је данас одржано у Москви изразио „дубоку забринутост због тренутних потешкоћа које бацају сенку на живот Цркве и због опасности које су се надвиле над нас због наших жалосних подела“, преноси Синодално одељење за односе између Цркве и друштва и медија.

 

 

Јерусалимски патријарх Теофил III је такође позвао поглаваре Православних Цркава на „братски сусрет љубави“ у Јордану како би се „размотрила питања очувања нашег јединства у евхаристијском општењу“, очигледно имајући у виду догађаје везане за давање аутокефалије ПЦУ.

 

Подсетићемо да Јерусалимска патријаршија није признала стварање такозване ПЦУ и да само клиру канонске Украјинске Православне Цркве на челу с Његовим Блаженством Митрополитом кијевеским и целе Украјине Онуфријем дозвољава да служи на Гробу Господњем и у другим светињама.

 

 

Извор: Православие.ру