<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/page/36/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41A;&#x43E;&#x43D;&#x444;&#x435;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; &#x443; &#x411;&#x435;&#x43B;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x443; &#x43F;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x43C; &#x458;&#x443;&#x431;&#x438;&#x43B;&#x435;&#x458;&#x430; &#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D1%98%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-r17063/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_12/2019121115331191_150_77_150697.jpg.4aa7e3264ad8d840a159d37a0063bbd3.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-L8UGLUK_8kk/XfNazUC_SUI/AAAAAAAA86U/mArZvddcq1QxDtTqxF-o-5165GXCdQM5QCNcBGAsYHQ/s1600/2019121115331191_150_77_150697.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.72" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="2019121115331191_150_77_150697.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-L8UGLUK_8kk/XfNazUC_SUI/AAAAAAAA86U/mArZvddcq1QxDtTqxF-o-5165GXCdQM5QCNcBGAsYHQ/s640/2019121115331191_150_77_150697.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<b><i><span style="font-size:large;">Српска Црква: од Светог Саве до данас - историја и садашњост.</span></i></b>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У организацији филијале Свеправославног друштва Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски у Белгороду (Руска Федерација), Митрополије белгородске и старооскољске, као и Белгородске православне духовне семинарије (са мисионарском делатношћу), 9. децембра 2019 године у свечаној сали Семинарије у Белгороду одржана је прва међународна конференција посвећена 800-годишњици самосталности Српске Православе Цркве, под називом „Српска Црква: од Светог Саве до данас - историја и садашњост.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Модератор конференције био је Његово Високопреосвештенство Митрополит белгородски и старооскољски г. Јован. Почасни гости конференције били су ректор Белгородског државног универзитета проф. др Полухин Олег Николајевић и ректор Државног технолошког универзитета проф. др Глагољев Сергеј Николајевић, који су у својим обраћањима истакли значај руско-српских односа у области науке и културе. Конференицји је присуствовао и протојереј Алексеј Куренков, ректор Белгородске семинарије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Митрополит Јован је прочитао поздравно писмо Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и пренео поздраве Преосвећеног Епископа моравичког г. Антонија, старешине Подворја Српске Православне Цркве у Москви. Владика је захвалио гостима и учесницима конференције на присуству, а посебну захвалност је изразио студенту семинарије, стипендисти Епархије врањске, чтецу Ненаду Бојкову, на иницијативи и организацији догађаја.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Присутнима се обратио и руководилац белгородског одељења Свеправославног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ који је захвалио гостима и присутнима и изразио наду да ће слични скупови постати традиционални.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Свој рад на тему „Улога универзитета Русије и Србије у процецу јачања словенског јединстава“ представио је ректор Белгородског државног универзитета г. Олег Николајевић.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">На конференцији су наступили и директор Института за српски језик и комуникацију, доктор економских наука и велики пријатељ Епархије врањске и српског народа, Викторија Николајевна Рјапухина, као и г. Немања Вукчевић који је говорио на тему Вера српске омладине. О мисионарском раду у периоду од 1. септембра до 31. октобра говорио је јереј Андреј Коровин, студент Белгородске семинарије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/konferencija_u_belgorodu_povodom_jubileja_srpske_crkve" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо-служба СПЦ</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">17063</guid><pubDate>Fri, 13 Dec 2019 09:46:24 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x418;&#x414;&#x415;&#x41E;: &#x41E;&#x43F;&#x435;&#x43B;&#x43E; &#x438; &#x441;&#x430;&#x445;&#x440;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x441;&#x442;&#x430;&#x440;&#x446;&#x430; &#x408;&#x435;&#x444;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x430;, &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x410;&#x43D;&#x442;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x430; &#x443; &#x410;&#x440;&#x438;&#x437;&#x43E;&#x43D;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%BE-%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B8-r17041/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_12/amerikis_elpidoforos-1-300x294.jpg.51d0a0d388e266842fe7d8f391646d0a.jpg" /></p>
<div class="ipsEmbeddedVideo">
	<div>
		<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="270" width="480" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/x7V7gmVTQkw?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">17041</guid><pubDate>Thu, 12 Dec 2019 22:20:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x412;&#x443;&#x447;&#x438;&#x45B; &#x43A;&#x43E;&#x434; &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x430; &#x408;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B-%D0%BA%D0%BE%D0%B4-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0-r17048/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_12/79987008_768166333609376_6371307576700698624_o.jpg.82a0e2fa5205dddc749ef8c236e01930.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-XWCLodEl2bM/XfK2DU8MeCI/AAAAAAAA85U/UwhxzIhcE9gJWNnXaZdvw0FepBxemDvIQCNcBGAsYHQ/s1600/79987008_768166333609376_6371307576700698624_o.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.41" height="424" style="border:0px;" width="640" alt="79987008_768166333609376_6371307576700698624_o.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-XWCLodEl2bM/XfK2DU8MeCI/AAAAAAAA85U/UwhxzIhcE9gJWNnXaZdvw0FepBxemDvIQCNcBGAsYHQ/s640/79987008_768166333609376_6371307576700698624_o.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Председник Републике Србије г. Александар Вучић, током званичне посете Атини, састао се 10. децембра 2019. године са Архиепископом атинским и све Јеладе г. Јеронимом.  </i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">После сусрета, председник Вучић је рекао да се враћа кући са више оптимизма о јединству у православном свету, уверен да све разлике могу да се превазиђу дијалогом и разговорима. Председник Вучић је Архиепископу поклонио икону Светог Саве, која је са благословом Патријарха српског Иринеја урађена поводом 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, док је Архиепископ председнику Србије даровао икону Светог апостола Павла. </span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Председник Србије је захвалио архиепископу Јерониму на поклону и топлој добродошлици и поручио да ће Србија увек бити „раме уз раме" са братским грчким народом. Председник је пожелео грчком народу, Грчкој Православној Цркви и самом Архиепископу много успеха, среће, здравља и радости и да се оствари све што желе, јер ће то бити, како је рекао, и остварење наших жеља и снова.  </span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Архиепископ Јероним је узвратио речима да председника Вучића дочекује у светој Архиепископији атинској са осећањима дубоког поштовања, пријатељства и љубави, с радошћу што је у посети Цркви чији је оснивач свети апостол Павле. „Преко вас шаљемо срдачне поздраве српском народу са којим корачамо у нераскидивом пријатељству”, рекао је поглавар Грчке Цркве.  </span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/predsednik_vuchitsh_kod_arhiepiskopa_jeronima" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо-служба СПЦ</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">17048</guid><pubDate>Thu, 12 Dec 2019 22:05:05 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x431;&#x435;&#x440;&#x43B;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x41C;&#x430;&#x440;&#x43A;&#x43E; &#x443;&#x437;&#x434;&#x438;&#x433;&#x43D;&#x443;&#x442; &#x443; &#x437;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x43C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D1%83%D0%B7%D0%B4%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D1%83%D1%82-%D1%83-%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0-r17046/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_12/331569.p.jpg.c344bd45369328f4d64c7c6d0f912a14.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-oq28kF7noAI/XfKzK6kf0aI/AAAAAAAA840/URRWclVUuhcxgx8AzXGoAaC6N-r2klOqgCNcBGAsYHQ/s1600/331569.p.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="68.75" height="438" style="border:0px;" width="640" alt="331569.p.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-oq28kF7noAI/XfKzK6kf0aI/AAAAAAAA840/URRWclVUuhcxgx8AzXGoAaC6N-r2klOqgCNcBGAsYHQ/s640/331569.p.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<b><i><span style="font-size:large;">Његово Високопреосвештенство архиепископ берлински Марко (Руска загранична Црква) уздигнут је у звање митрополита, а поводом 40 година његове архијерејске службе.</span></i></b>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<b><span style="font-size:large;"><a href="http://www.spc.rs/sr/35_godina_arhijerejske_slube_arhiepiskopa_marka" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Животопис архиепископа Марка</a></span></b>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Ова једногласна одлука донета је на заседању Свештеног Синода ове Цркве у Њујорку од 6. до 10. децембра 2019. године, с напоменом да је архиепископ Марко архијереј са најдужом архијерејском службом у овој Цркви. Одлука је донета на предлог митрополита Илариона на претходном заседањз Сабора 28. јуна којем архиепископ Марко није присуствовао.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Митрополит Марко је рођен у месту Кемницу у Источној Немачкој 1941, а преселио се у с породицом у Западну 1944. и настанио у Франкфурту на Мајни 1954. године. Студирао је словенске језике, а докторат је написао из древне руске књижевности. У Православну Цркву је ступио 1964. и касније уписао Богословски Факултет Српске Православне Цркве у Београду и 1979 г. дипломирао и стекао диплому богословља.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Овде је дошао под утицај чувеног српског теолога Јустина Поповића и одлучио да се замонаши. Замонашио га је епископ штутгарски Павле 1975, а следеће године рукоположен је за јеромонаха. У новембру 1980. хиротонисан је за викарног епископа минхенског и јужнонемачког и настанио се као архијереј у манастиру Светог Јова Почајевског у Минхену, у којем је обновио монашки живот према светогорском типику.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Од 1982. он је епархијски архијереј берлинско-немачки, а 1990. уздигнут је у звање архиепископа. Године 1997. постао је надзорник Духовне мисије у Јерусалиму, коју службу обавља и данас. Од 1986. до 2017. године администрирао је Епархијом за Велику Британију и Ирску.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Садашња епархијска Саборна црква Рођења Пресвете Богородице и Светих царских мученика у Чизвику у Лондону подигнута је на иницијативу Владике Марка и с његовим посебним старањем.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Митрополит Марко је велики ауторитет по догматским, канонским и литургичким питањима. У Комисији православних епископа Немачке он је на челу Комисије за превођење богослужбених књига на немачки језик. Одлично говори руски, српски, енглески, а познавалац је старогрчког богослужбеног језика.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Велики је поштовалац Српске Цркве и пријатељ је више српских архијереја: умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, бачког Иринеја, аустријско-швајцарског Андреја, бихачко-петровачког Сергија, бившег западноевропског Константина, црногорског-приморског Амфилохија...</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><i>На многаја и благаја љета, Високопреосвећени Владико!</i></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><i><b>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/arhiepiskop_berlinski_marko_uzdignut_u_zvanje_mitropolita" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо-служба СПЦ</a></b></i></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">17046</guid><pubDate>Thu, 12 Dec 2019 22:02:47 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B;: &#x421;&#x432;&#x438; &#x441;&#x43C;&#x43E; &#x43F;&#x43E;&#x437;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x438; &#x434;&#x430; &#x441;&#x430;&#x447;&#x443;&#x432;&#x430;&#x43C;&#x43E; &#x458;&#x435;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x432;&#x43E; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x459;&#x430;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D1%81%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0-r17045/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_12/331648.p.jpg.d82f6ad0d7b7d1bd354a8cb6464fbfe1.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-ReOZqKpAbfM/XfKx_MdyAaI/AAAAAAAA84s/OgLuzor4CS0zM2vri4JXep51djHZ2QygwCNcBGAsYHQ/s1600/331648.p.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.56" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="331648.p.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-ReOZqKpAbfM/XfKx_MdyAaI/AAAAAAAA84s/OgLuzor4CS0zM2vri4JXep51djHZ2QygwCNcBGAsYHQ/s640/331648.p.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Дана 11. децембра 2019. године Његова светост Патријарх московски и целе Русије г. Кирил је председавао заседању Највишег црквеног савета Руске православне цркве. Патријарх је отворио седницу уводном беседом у којој је истакао главне проблеме у животу Православне цркве.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„Година је била тешка – била је пуна искушења за нашу Цркву, али истовремено и милости Божије, – истакао је патријарх. – С једне стране, били смо сведоци до чега је довело кршење канонских норми, с друге, видели смо јединство јерарха, клира и мирјана, како наше Цркве, тако и у целом православном свету, који чувају веру и канонску чистоту православља.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Видимо да се у грчком црквеном свету, у Александријској и Јеладској цркви очигледно показало да постоји опозиција од стране архијереја, клирика и мирјана, који се не слажу с гажењем канона. За ове људе, као и за нас, јединство Цркава представља безусловну вредност; они сматрају да се ово јединство не може размењивати за симпатије моћника овог света; они виде шта се дешава и саосећају с Украјинском православном црквом која трпи ударце због неканонских поступака Цариградске патријаршије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Наше молитве и труд били су усмерени на пружање подршке нашој браћи у Украјини, где се по милости Божијој смањио притисак на вернике канонске Цркве. Декларација о немешању у црквене послове коју је дао председник Зеленски сведочи о томе да државна власт данас заузима једини исправан став – да се не меша у црквене противречности и да не врши притисак, између осталог, на нашу канонску Цркву.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Ипак, треба да кажем да претња од мешања у послове Цркве још увек постоји, зато што нису сви у украјинској власти спремни да се у потпуности одрекну линије коју је одредио бивши председник и која је претпостављала овакво мешање. Али видимо да деца наше Цркве чврсто заузимају своју позицију. Њихова постојаност и достојанство су очигледнији у ситуацији бесконачних распри у којима су огрезли украјински расколници и њихови покровитељи. Оно што се данас дешава унутар раскола сведочи о томе да у њему нема благодати. Благодат Божија се повлачи, свест људи се помрачује, страсти побеђују над канонском одговорношћу, раскол увек рађа нове расколе. Видимо да су се у средини расколника појавиле нове и веома дубоке противречности – таква је неизбежна логика сваког раскола.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Патријарх Кирил је подсетио на недавни прелазак парохија руске традиције у Европи под омофор Московске патријаршије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„Поделили смо васкршњу радост са својом браћом и сестрама из Западноевропске архиепископије који су се вратили под окриље Мајке-Цркве. Милостиви Господ је окренуо на добро канонски ништавне покушаје за укидање ове структуре, захваљујући чему смо успели да ставимо дуго очекивану тачку на поделу руске црквене дијаспоре.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Шта год да нас очекује идуће 2020. године увек треба да имамо на уму речи Спаситеља: Не бој се, мало стадо! Јер би воља Оца вашега да вам даде Царство (Лк. 12: 32). Очигледно је у наредној години треба да одговоримо на многе изазове, да треба да се потрудимо да сачувамо на канонску чистоту православља, да предузмемо још веће напоре за очување јединства Цркве, а на местима где је ово јединство поколебано, да покушамо да га поново стекнемо. Надамо се да ће Господ бити милостив према нама и да ће нам помоћи да се приближимо решавању главног задатка у свеправославним размерама – да обновимо јединство и савладамо разорну и погубну снагу расколника који заиста доносе опасно семе раздора и отпора.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Надајмо се да се, по милости Божијој, раскол неће ширити, већ да ће, напротив, почети да јењава. Господ је све нас призвао да Му будемо верни, чак и до смрти, и ова верност, између осталог, треба да се испољава у одбрани јединства Цркве. Данас нас нико не позива на мученичку смрт, али смо сви позвани на чврстину и одлучност да сачувамо јединство светог православља и да будемо верни канонском устројству Цркве“ – рекао је Патријарх Кирил у закључку.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://pravoslavie.ru/srpska/126349.htm" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Православие.ру</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">17045</guid><pubDate>Thu, 12 Dec 2019 22:01:46 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x420;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x43C;&#x438;&#x43E; &#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x430; &#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BE-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0-r17022/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_12/jovanurastislava754x566.jpg.bae0f0d649734650db912c00b555a3fe.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-aR2-GoiE2IU/XfEHvO8bDSI/AAAAAAAA81A/1gaHGLNhPYsTOM2uxF_SMM7qiEURqXVtgCNcBGAsYHQ/s1600/jovanurastislava754x566.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="75.00" height="480" style="border:0px;" width="640" alt="jovanurastislava754x566.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-aR2-GoiE2IU/XfEHvO8bDSI/AAAAAAAA81A/1gaHGLNhPYsTOM2uxF_SMM7qiEURqXVtgCNcBGAsYHQ/s640/jovanurastislava754x566.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Епископ пакрачко-славонски г. Јован, које се налази у посети Словачкој као главни предавач на изложби Јасеновац – Аушвиц Балкана, посетио је 9. децембра 2019. године град Прешов.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У просторијама Епархије прешовске примио га је Његово Блаженство г. Растислав, Архиепископ прешовски, Митрополит Чешких земаља и Словачке. Госта из Српске Православне Цркве пратили су Архиепископ михајловско-кошички г. Георгије, протојереј Петар Сорока, секретар за штампу Митрополитанског савета Православне Цркве у Словачкој; игуманија Серафима из манастира Јасеновца, директор удружења РесАртис Олга Седровић, филмски продуцент Урошка Татомир и чланови хорова Звона Православља, Милица и Градимир из Београда.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Владика Јован је митрополиту Растиславу изложио о животу православних Срба у његовој епархији, која се налази у Хрватској, и о јасеновачком концентрационом логору.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">За Епархијску књижницу у Пакрацу, која је једна од највећих на Балкану, предстојатељ Православне Цркве у Чешким земљама и Словачкој поклонио је Јеванђеље на словачком језику, које је издао Митрополитански савет Православне Цркве у Словачкој. Владика Јован је митрополиту Растиславу поклонио копију ручно израђеног крста, који је изрезбарио српски патријарх Павле.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У име удружења РесАртис Православној Цркви у Словачкој на сарадњи је захвалила директор Олга Седровић, којој је митрополит Растислав заблагодарио на организацији догађаја о Светим јасеновачким мученицима у Кошицима и Прешову. На крају су тропар Јасеновачким мученицима отпевале девојке из београдских хорова.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Српски гости су се после тога помолили и у Саборном храму Светог Александра Невског у Прешову.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/mitropolit_rastislav_primio_pakrachkoslavonskog_episkopa_jovana" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо-служба СПЦ</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">17022</guid><pubDate>Wed, 11 Dec 2019 16:02:57 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x43A;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x437;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43B;&#x430; &#x438;&#x433;&#x443;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x443; &#x421;&#x435;&#x440;&#x430;&#x444;&#x438;&#x43C;&#x443; &#x438;&#x437; 16-17. &#x432;&#x435;&#x43A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BC%D1%83-%D0%B8%D0%B7-16-17-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0-r17019/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_12/328527.p.jpg.098786d0d2f98ae4609881646a90c6b0.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-izOffcZkqmA/XfEE15bISgI/AAAAAAAA80o/VatpSvXdy2IvbctRjFgywOheNlan0NdJwCNcBGAsYHQ/s1600/328527.p.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="60.91" height="388" style="border:0px;" width="640" alt="328527.p.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-izOffcZkqmA/XfEE15bISgI/AAAAAAAA80o/VatpSvXdy2IvbctRjFgywOheNlan0NdJwCNcBGAsYHQ/s640/328527.p.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Литургијски календар Православне цркве обогаћен је именом новог светог. Сабрани у Кијевско-печерској лаври, под председавањем Његовог Блаженства митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија, 6. децембра 2019, Свештени Синод Украјинске Православне Цркве одлучиоје је да Сабору светих приброји Свету Серафиму, игуманију Коретско-Светотројичног манастира (+ 1633) , извештава Савез православних новинара.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Синод је на истој седници прославио и Вилијску икону Матере Божје „Знамења“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Комисија за канонизацију светих Украјинске Православне Цркве састала се у Успењској кијевско-печерској лаври 30. октобра како би испитала материјале у вези са светом игуманијом и чудотворном иконом. После проучења материјала, они су предати на разматрање Свештеном Синоду (Сабору) Украјинске Православне Цркве, који је решио да их обоје прослави.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Игуманија Серафим је  била кнегиња која је служила као прва игуманија манастира Свете Тројице после инвазије Кан Менли I Гираја крајем 15. века. Манастир је првобитно саградио 1064. године св. Варлаам Кијевско-печерски, иако је током своје дуге историје више пута био разорен и обновљен.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Након што су га ханске хорде опустошиле, манастир су 75 година касније обновили кнез Евтимије и његов син Јоаким Коретцки. Јоакимова ћерка Софија, која је при монашењу добила име Серафима, изабрана је за игуманију.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Главна црква, Васкрсења Христовог, подигнута је 1580. године. После 16 година закључена је Унија у Бресту, а током наредних 20 година само су 9 мушких манастира и манастир Свете Тројице остали православни од 57 манастира у Волнији. Манастир је почео да води антиунијатске активности и убрзо је постао упориште Православља и уточиште сестара које су унијати избацили из других манастира.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Временом је под управом Мајке Серафиме изграђен нови, скупљи манастир, који је убрзо предат фрањевцима.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Такође је познато да је мајка Серафима била упозната са великим светим Јовом Почајевим, који је 1628. провео неколико дана у манастиру служећи богослужења и водећи духовне разговоре са сестрама.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/ukrajinska_crkva_kanonizovala_igumaniju_serafimu_iz_1617_veka" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо-служба СПЦ</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">17019</guid><pubDate>Wed, 11 Dec 2019 15:59:24 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x443;&#x433;&#x430;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x443;&#x43F;&#x443;&#x442;&#x438;&#x43E; &#x43F;&#x43E;&#x434;&#x440;&#x448;&#x43A;&#x443; &#x43C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x443; &#x41E;&#x43D;&#x443;&#x444;&#x440;&#x438;&#x458;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D1%83%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%80%D1%88%D0%BA%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83-%D0%BE%D0%BD%D1%83%D1%84%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83-r17010/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_12/331418.p.jpg.818cf08d3d21ecd62478ae7d4e32d2df.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-bRjScbp5bB8/Xe_bFz1c-mI/AAAAAAAA8zo/DqbGzPk67LYyHGrJTYbtvj6hRUcLCkdFwCNcBGAsYHQ/s1600/331418.p.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.56" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="331418.p.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-bRjScbp5bB8/Xe_bFz1c-mI/AAAAAAAA8zo/DqbGzPk67LYyHGrJTYbtvj6hRUcLCkdFwCNcBGAsYHQ/s640/331418.p.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Речи поздрава и подршке митрополиту кијевском и Украјине Онуфрију испоручио је Свјатејши патријарх бугарски Неофит у сусрету са митрополитом житомирским и новоград-волинским Никодимом у Софији 9. децембра 2019. године.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„Свјатејши патријарх Неофит је казао да је сагледао реално стање Православља у Украјини и замолио је да се пренесу речи поздрава и подршке Блажењејшем митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију“, речено је у саопштењу.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У разговорима са бугарске стране учествовали су секретар Светог Синода те Цркве епископ мелнишки Герасим, секретар Софијске митрополије, епископ билоградчишки Поликарп и сарадници Патријаршије. Током разговора о стању Православља у свету митрополит Никодим је уручио патријарху Неофиту поклон Предстојатеља Украјинске Православне Цркве. Иначе, митрополит житомирски Никодим борави у Бугарској по благослову митрополита Онуфрија и на Никољдан 6. децембра (по н.ст.) прослављен је Никољдан, када је саслуживао митрополиту ловечком Гаврилу у храму Светог Николаја Мирликијског (у Подворју Руске Цркве у Софији), а 8. децембра митрополиту старозагорском Кипријану у храму Рођења Христовог у граду Шипки.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/bugarski_patrijarh_uputio_podrshku_mitropolitu_onufriju" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо-служба СПЦ</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">17010</guid><pubDate>Tue, 10 Dec 2019 18:35:12 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B; &#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x438;&#x43E; &#x443; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x438; &#x425;&#x440;&#x438;&#x441;&#x442;&#x430; &#x421;&#x43F;&#x430;&#x441;&#x438;&#x442;&#x435;&#x459;&#x430; &#x443; &#x41A;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x45A;&#x438;&#x43D;&#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BE-%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B0-%D1%83-%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-r17009/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_12/detail20191208var_2891obr.jpg.1eded8156718b05077a9ee546f838005.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-xcE4qbnm6wM/Xe_auk7b3-I/AAAAAAAA8zg/ZoEcUU2cV_4bcAx7tY6UXadkNCX8CfisACNcBGAsYHQ/s1600/detail20191208var_2891obr.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="67.34" height="430" style="border:0px;" width="640" alt="detail20191208var_2891obr.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-xcE4qbnm6wM/Xe_auk7b3-I/AAAAAAAA8zg/ZoEcUU2cV_4bcAx7tY6UXadkNCX8CfisACNcBGAsYHQ/s640/detail20191208var_2891obr.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>На оданије празника Ваведења, 8. децембра 2019. године, патријарх московски и све Русије Кирил одслужио је Божанску Литургију у катедралној Саборној цркви Христа Спаситеља у Калињинграду, уз саслужење више архијерејеа и свештеника, а у присуству губернатора Калињинградске области и других високих службеника у овој области, као и команданта Балтичке флоте.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">На сугубој јектенији произнесене су прозбе за јединство Православне Цркве и њено очување од подела и раскола. Проповедао је свештеник Игор Иљиницки, архијерејски намесник Приморског црквеног округа Калињинградске епархије. Патријарх Кирил се на крају обратио верницима са својом проповеди, а на дар Балтичкој флоти предао је икону Светог благоверног великог кнеза Александра Невског, а самој цркви у Калињинграду икону московских светитеља Јова, Ермогена и Тихона.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/patrijarh_kiril_sluzhio_u_crkvi_hrista_spasitelja_u_kalinjingradu" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо-служба СПЦ</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">17009</guid><pubDate>Tue, 10 Dec 2019 18:34:23 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x443;&#x433;&#x430;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41D;&#x435;&#x43E;&#x444;&#x438;&#x442; &#x43F;&#x43E;&#x447;&#x430;&#x441;&#x43D;&#x438; &#x447;&#x43B;&#x430;&#x43D; &#x421;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43B;&#x438;&#x442;&#x435;&#x440;&#x430;&#x440;&#x43D;&#x435; &#x438; &#x443;&#x43C;&#x435;&#x442;&#x43D;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x435; &#x430;&#x43A;&#x430;&#x434;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%82-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8-%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B5-%D0%B8-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5-r17008/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_12/screenshot_2019-12-09_blgarskiyat_patriarh_neofit_stana_pocheten_chlen_na_slavyanska_literaturna_i_artistichna_akademiya.png.9ab1289517a061be69fa5dd5f5c9801f.png" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-j3eLNArChUs/Xe_aS5L9jXI/AAAAAAAA8zY/EmnD_d-IuJsBga7ZSzN2gBMRDkuTdJ-2gCNcBGAsYHQ/s1600/screenshot_2019-12-09_blgarskiyat_patriarh_neofit_stana_pocheten_chlen_na_slavyanska_literaturna_i_artistichna_akademiya.png" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="62.50" height="400" style="border:0px;" width="640" alt="screenshot_2019-12-09_blgarskiyat_patriarh_neofit_stana_pocheten_chlen_na_slavyanska_literaturna_i_artistichna_akademiya.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-j3eLNArChUs/Xe_aS5L9jXI/AAAAAAAA8zY/EmnD_d-IuJsBga7ZSzN2gBMRDkuTdJ-2gCNcBGAsYHQ/s640/screenshot_2019-12-09_blgarskiyat_patriarh_neofit_stana_pocheten_chlen_na_slavyanska_literaturna_i_artistichna_akademiya.png" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Његова Светост бугарски патријарх Неофит постао је 4. децембра 2019. почасни члан Словенске литерарне и уметничке академије. Свечаност доделе награде одржана је током представљања међународне антологије „Хлеб наш насушни“, која садржи стихове познатих бугарских и страних писаца и песника о речи, Богу и моралу.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Елка Нјаголова, председница Словенске литерарне и уметничке академије, честитала је патријарху Неофиту желећи му дуго година да води Бугарску Православну Цркву и да буде духовни стожер своје отаџбине. Нагласила је и чињеницу да су Савез бугарских писаца и Савез бугарских новинара са великим ентузијазмом учествовали у припреми књиге.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Његова Светост је честитао свим писцима и ствараоцима речи, подстичући их да раде још више интелектуалном пољу. Догађај је настављен представљањем књиге. Патријарха Неофита је пратио архимандрит Василије, протосинђел Софијске митрополије, а свечаном чину су присуствовали амбасадори, писци, песници, посланици, друштвени радници, јавне личности.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/bugarski_patrijarh_neofit_pochasni_chlan_slovenske_literarne_umetnichke_akademije" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо-служба СПЦ</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">17008</guid><pubDate>Tue, 10 Dec 2019 18:33:32 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x440;&#x430;&#x441;&#x43B;&#x430; &#x437;&#x430; 250 &#x43F;&#x430;&#x440;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-250-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0-r17007/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_12/331451.p.jpg.eb0f3bb6f5e0378885296686e423efa8.jpg" /></p>
<div style="border:0px;padding:8px 8px 0px;">
	<div style="background-color:#ffffff;padding:32px;">
		<div style="color:#000000;">
			<div dir="ltr" style="text-align:left;">
				<div style="text-align:center;">
					<a href="https://1.bp.blogspot.com/-5iR6Fgtw6AQ/Xe_Z6oCoIEI/AAAAAAAA8zQ/OEsKW1QTeqgaN9XuvGfzSZDL7FIzmdFvACNcBGAsYHQ/s1600/331451.p.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.72" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="331451.p.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-5iR6Fgtw6AQ/Xe_Z6oCoIEI/AAAAAAAA8zQ/OEsKW1QTeqgaN9XuvGfzSZDL7FIzmdFvACNcBGAsYHQ/s640/331451.p.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
				</div>

				<div style="text-align:center;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:center;">
					<span style="font-size:large;"><b><i>Канонска Украјинска Православна Црква порасла је за скоро 250 парохија и више од 100 манастира током прошле, 2018. године, изјавио је митрополит бориспољски и броварски Антоније.</i></b></span>
				</div>

				<div style="text-align:center;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:center;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">Упркос чињеници да су канонска Црква и њено свештенство и верни суочени са прогоном од стране државних власти и сабраће Украјинаца током те године када је један број парохија отет, било насиљем или незаконитим пререгистровањем, њихова верност Господу показала се исправном. Тако је број парохија порастао са 12.092 крајем 2018. порастао на 12.338 крајем ове године. Уз то је 108 лица замонашено током 2019. године, па је укупан број монаха у овој Цркви од њих 4.609 порастао на 4.501 крајем 2018. године.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">Такође, у овом периоду је 8 подвижника прибројано Сабору светих и установљени су празници Сабор изјумских светих и Сабор светих Кијевске духовне академије. Хиротонисано је пет нових архијереја.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/ukrajinska_crkva_porasla_za_250_parohija" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо-служба СПЦ</a></i></b></span>
				</div>
			</div>
		</div>
	</div>
</div>


	<a style="color:#3d85c6;font-size:16px;" rel=""></a>

]]></description><guid isPermaLink="false">17007</guid><pubDate>Tue, 10 Dec 2019 18:32:04 +0000</pubDate></item><item><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x43F;&#x438;&#x441; &#x40A;&#x435;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x433; &#x411;&#x43B;&#x430;&#x436;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x432;&#x430; &#x458;&#x435;&#x440;&#x443;&#x441;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x43C;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81-%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0-r17006/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_12/trtworld-420442-460128_0.jpg.5f9539830840b9ea4272e54ef3f43563.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-lGulVoK8H3I/Xe_Zhi1ptkI/AAAAAAAA8zI/RaMx6ZY9H1UAdwetp-RakCFgjWQu84UJwCNcBGAsYHQ/s1600/trtworld-420442-460128_0.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="56.25" height="360" style="border:0px;" width="640" alt="trtworld-420442-460128_0.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-lGulVoK8H3I/Xe_Zhi1ptkI/AAAAAAAA8zI/RaMx6ZY9H1UAdwetp-RakCFgjWQu84UJwCNcBGAsYHQ/s640/trtworld-420442-460128_0.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Теофила III Његово Блаженство Теофило III, патријарх Светога града Јерусалима и све Палестине (на крштењу Илија Јанопулос), рођен је у месту Гаргалианис у области Трифилија-Месинија 1952. година.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У Јерусалим је дошао у јулу 1964. и уписао се за ученика Патријаршијске школе, коју је завршио 1970. г. Замонашен је 28. јуна 1970. и добио име Теофило; замонашио га је ондашњи патријарх јерусалимски Венедикт у Јерусалиму.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">На основу одлуке Свештеног Синода ове Свете Цркве, он је 1. јула 1970. рукоположен за јерођакона на Голготи од стране архиепископа јорданског Василија, и богослужио је у цркви Васкрсења Христовог. Касније је био патријархов ђакон, да би 1. јула 1975. г. био рукоположен за јеромонаха на Светој Голготи од стране јерапољског архиепископа Диодора.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">На основу Синодске одлуке од 27. фебруара 1975, послат је у Атину на студије на Богословском факултету. У звање архимандрита рукопроизведен је 21. фебруара 1978. године. Окончавши своје студије, вратио се у Јерусалим и био је постављен за главног секретара Секретаријата Патријаршије, као и за предавача у Патријаршијској школи и духовника свештеног манастира Светог Харалампија 12. октобра 1979. године. Радио је и као члан уредништва часописа „Нови Сион“. У Енглеску је послан 22. децембра 1981. г. ради постдипломских студија на Дарамском универзитету. Успешно окончавши ове студије, вратио се у Јерусалим и бива постављен за секретара Светог и Свештеног Синода (12. августа 1986), с тим што је био надлежан за издавачку и информативну делатност Патријаршије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Од 31. октобра 1986. године он је представник Јерусалимске Патријаршије у Централном одбору Светског савета Цркава и учествовао је у 7. скупштини ССЦ у Канбери, у Аустралији. Од 1991. до 1996. служао је као игуман у Кани Галилејској. Године 1997. изабран је за члана Правног одбора своје Цркве. 27. септембра 2000. почео је да ради у Светом и Свештеном Синоду.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У септембру 2001. постављен је за представника своје Цркве при Московској Патријаршији, а од 2004. он богослужи у цркви Васкрсења Христовог.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">За таворског Архиепископа изабран је 14. фебруара 2005. године, а 9/22. августа 2005. једногласно је изабран за Патријарха древне Јерусалимске Патријаршије. Наредног дана је устоличен у цркви Васкрсења Христовог у присуству представника свих помесних православних Цркава, као и владе Јордана и Палестинске управе, а нарочито председника Републике Грчке Каролоса Папуљаса.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Патријарх Теофило је настојао на учешћу своје Цркве у међуправославним, међухришћанским и међурелигијским састанцима, посебно радећи на очувању црквеног поретка и свештених канона свете Цркве и јачању међународног права и улоге Јерусалимске Цркве.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Неговао је односе са Светским саветом Цркава и Блискоисточним саветом Цркава. У октобру 2007, на позив америчке владе, учествовао је у Вашингтону у симпосиону на тему „Саветовање религијских установа Свете земље“ у циљу неговања политичког помирења у Светој Земљи.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Држао је предавања на научним семинарима и конференцијама у Јерусалиму и другде. На позив Европског парламента, Његово Блаженство Теофило III отпутовао је у Брисел у септембру 2008. године да пред фукционерима Европске заједнице и Европског савета изложи проблеме са којима се суочава Црква у Светој земљи. У октобру исте године учествовао је у сабрању предстојатеља свих помесних православних Цркава у Васељенској Патријаршији у Цариграду. Учествовао је и у Свеправославном сабору на Криту у јуну 2016. године.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Српску Православну Цркву је посетио поводом освећења цркве у Бару.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/biografija_njegovog_blazhenstva_jerusalimskog_patrijarha" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо-служба СПЦ</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">17006</guid><pubDate>Tue, 10 Dec 2019 18:31:09 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x431;&#x443;&#x433;&#x430;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x41D;&#x435;&#x43E;&#x444;&#x438;&#x442; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x438;&#x43E; &#x458;&#x443;&#x431;&#x438;&#x43B;&#x435;&#x458; - 34 &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x435; &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x431;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE-%D1%98%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%98-34-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5-r16984/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_12/a63f180d-95cc-4333-9700-fac9dc972191.jpeg.142c74c2e950b70b3380ded145bd03a0.jpeg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-3DDZZKaFnAM/Xe5i_0ZQbOI/AAAAAAAA8ww/TWrH7UoYv6g1OpxfAOoHfNFQ1ep1-HPVgCNcBGAsYHQ/s1600/a63f180d-95cc-4333-9700-fac9dc972191.jpeg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="55.47" height="354" style="border:0px;" width="640" alt="a63f180d-95cc-4333-9700-fac9dc972191.jpeg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-3DDZZKaFnAM/Xe5i_0ZQbOI/AAAAAAAA8ww/TWrH7UoYv6g1OpxfAOoHfNFQ1ep1-HPVgCNcBGAsYHQ/s640/a63f180d-95cc-4333-9700-fac9dc972191.jpeg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Његова Светост патријарх бугарски Неофит прославио је богослужбено 34 године своје архијерејске службе, 8. децембра 2019. године.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Нови бугарски патријарх, на крштењу Симеон Николов Димитров, рођен је 15. октобра 1945. у Софији. Софијску духовну семинарију је завршио 1965. да би од 1967. до 1971. студирао на Духовној академији Светог Климента Охридског у Софији. О јесени 1971. до 1973. године провео је на богословској специјализацији при катедри „Црквено певање“ на Московској духовној академији, да би од 1. септембра 1973. био предавач црквеног појања и диригент студентског хора на Духовној академији у Софији. У Тројанском манастиру је пострижен у монашки чин 3. августа 1975. кад је добио име Неофит. Чин монашења савршио је лично блаженопочивши патријарх Максим.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Патријарх Максим је рукоположио монаха Неофита у јерођаконски и јеромонашки чин у Саборној цркви Свете Недеље у Софији 1976. године. Почев од 1975. он је диригент Свештеничког хора, а од 1977. он је виши предавач источно-црквеног појања и богослужбене праксе на Софијској духовној академији. У тој служби остаје до 1980. године. У чин архимандрита произведен је у софијској Саборној цркви 21. новембра 1977. године.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">За викарног епископа Митрополита софијског с титулом Левкијски хиротонисан је 8. децембра 1985. у патријаршијској катедрали Светог Александра Невског.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Почев од 1. децембра 1989. године епископ Неофит је ректор Софијске духовне академије, а 15. јула 1991. изабран је за првог декана Богословског факултета од како је 1. јула те године ова висока богословска школа враћена у састав Софијског универзитета. На овом положају је остао до јануара1992. године. Наиме, од 27. јануара 1992. епископ Неофит је главни секретар Светог Синода. За Митрополита доростолског и червенског изабран је 27. марта 1994. године, а канонски је устоличен 3. априла.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Међутим, одлуком Петог црквено-народног сабора од 17. децембра 2001. године Доростоло-червенска епархија је подељена на Русенску (град Русе на Дунаву) и Доростолску епархију, па је митрополит Неофит остао на Русенској митрополији, с тим да врши дужност администратора новоосноване Доростолске митрополије. Као Митрополит русенски обављао је дужност председника синодалне Просветне комисије. За Патријарха Бугарске Православне Цркве изабран је 24. фебруара 2013. године.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/patrijarh_bugarski_neofit_obelezhio_34_godine_arhijerejske_sluzhbe" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо-служба СПЦ</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">16984</guid><pubDate>Mon, 09 Dec 2019 15:24:29 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x438;&#x43E; &#x441;&#x435; &#x443; &#x413;&#x43E;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x443; &#x433;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x43D;&#x434;&#x430; &#x408;&#x435;&#x444;&#x440;&#x435;&#x43C; &#x424;&#x438;&#x43B;&#x43E;&#x442;&#x435;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x438; &#x410;&#x440;&#x438;&#x437;&#x43E;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; (1928-2019)</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D1%83-%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83-%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%BC-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-1928-2019-r16962/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_12/koimisi_geronta_efraim.jpg.756d0d729347f4f03384613e88058425.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-fGShu2Aoib0/XezTiyzY9ZI/AAAAAAAA8uE/hHuK2KaMtf8klaijPwRNLWvQnUaGICh-QCNcBGAsYHQ/s1600/jefrem_arizonski1%2B%25282%2529.jpg" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;"><img alt="jefrem_arizonski1%2B%25282%2529.jpg" border="0" data-ratio="64.84" height="414" style="border:0px;height:auto;" width="640" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-fGShu2Aoib0/XezTiyzY9ZI/AAAAAAAA8uE/hHuK2KaMtf8klaijPwRNLWvQnUaGICh-QCNcBGAsYHQ/s640/jefrem_arizonski1%2B%25282%2529.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Јутрос око 6:00 часова по средњоевропском времену упокојио се у Господу </i></b></span><span style="text-align:left;"><span style="font-size:large;"><b><i>познати изданак светогорског монаштва и велики делатник наше Цркве на тлу Северне Америке старац Јефрем Аризонски (Филотејски), саопштено је на порталу<span> </span><a href="https://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/33627-ekoimithi-o-gerontas-efraim-tis-arizonas" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;">Ромфеа.гр</a>. </i></b></span></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-0jzrAy9HG7s/XezSsDCpxzI/AAAAAAAA8ts/IoRSLbBfFM8hZ8P3XTRiGTqreGbz0D6twCNcBGAsYHQ/s1600/koimisi_geronta_efraim.jpg" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;"><img alt="koimisi_geronta_efraim.jpg" border="0" data-ratio="64.06" height="410" style="border:0px;height:auto;" width="640" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-0jzrAy9HG7s/XezSsDCpxzI/AAAAAAAA8ts/IoRSLbBfFM8hZ8P3XTRiGTqreGbz0D6twCNcBGAsYHQ/s640/koimisi_geronta_efraim.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Велики савремени подвижник, проигумaн светогорског манастира Филотеј, старац Јефрем Филотејски (у свету Јоанис Мораитис) се родио 24. јуна 1928. године у граду Волос (Грчка). Са 19 година се одрекао света и преселио на Свету Гору Атос, поставши послушник светог старца Јосифа Исихасте, безмолвника и пустињака.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Величина личности и дела Старца Јефрема достојна су његовог духовног оца. Обновио је обитељ Филотеј на Атосу, а после тога је за кратко време на Америчком континенту основао деветнаест манастира који су постали духовна оаза за Американце жедне благодати Божије. Преминуо је у обитељи Светог Антонија у Аризони (САД)  коју је сам основао вршећи непрестану молитву за своја духовна чеда и спасење целог света.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">1960.године један од највећих православних богослова ХХ века, отац Јован Романидис (1927-2001) је у писму атонском монаху и црковном писцу Теоклиту Дионисијатском писао: ”Светогорци морају да одмах пошаљу своје представнике у САД и да оснују тамо монашке обитељи, у супротном случају Православље на Америчком континенту очекује неизбежна погибао”. Неколико година после тога, да оствари замишљено напорима тек једног човека, рекло би се немогуће.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Отац Јефрем (Мораитис) је први пут дошао у Канаду 1972. године на позив својих духовних чеда. После неколико година овакве посете у САД и Канаду су постале честе. Старац је разговарао са људима, учио их, тешио, проповедао... Постепено је све више постајала очигледна потреба Американаца за живу реч Јеванђеља и њихова потреба за правим духовним животом.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">За основу своје мисионарске делатности старац Јефрем је поставио отварање мушких и женских манастира, који су постајали духовни центри, који су привлачили хиљаде неравнодушних људи, који су гледали на обитељ као на “делић Неба на земљи”.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Према речима познатог грчког историчара и богослова оца Георгија Металиноса, “православни манастири постају најефективнији мисионарски центри. Живот у обитељи, посматрање живота монаха и учествовање у богослужењима много ефективније делују на оне који пролазе кроз процес оглашења од сувопарних схоластичких речи. Инославни желе да упознају живо Православље и да га виде изнутра”.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Манастири старца Јефрема су се појавили у многим регионима САД и Канаде: Њујорку, Тексасу, Флориди, Вашингтону, Јужној Каролини, Пенсилванији, Илиноису, Калифорнији, Мичигену, Монтреалу и Торонту. Укупан број обитељи које је основао старац Јефрем у овом тренутку износи деветнаест, а још два манастира се налазе у изградњи. Тај број се може још повећати, пошто многи мирјани поклањају земљу и иступају са иницијативом да се оснује још више нових обитељи.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Сви манастири старца Јефрема су са конаком. Они се руководе атонским уставом и као основу свог живота изабрали су завете Јосифа Исихасте. Многи житељи америчких и канадских обитељи су више пута посећивали Свету Гору и чак су неко време живели у атонским манастирима, желећи да се упознају са монашким предањем на његовом извору.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У број људи који живе у обитељима које је основао Јефрем Филотејски убрајају се људи разних социјалних слојева и националности: поред грчких имиграната у САД, ту спадају и разни представници различитих народа и религија који су прешли у Православље (мормони, муслимани,индуси, будисти, јудејци, католици и протестанти).</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Америчка Православна Црква се у тренутку пресељења старца Јефрема у САД налазила у дубокој кризи. Модернистичка новотарења архиепископа (касније Васељенског патријарха) Атинагоре(Спиру) довела су до лишавања Цркве њеног исихастичког и аскетског карактера. Америчко Православље је изгубило духовну дубину и васељенску перспективу, претворивши се тек у етнографски клуб за оне имигранте који жале за Отаџбином.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Старац Јефрем је спасао америчко Православље од растапања и асимилације према протестантском обрасцу. Његова делатност је омогућила да Црква изађе из своје националне затворености и да придобије себи нове људе.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Однос ка старцу Јефрему је у прво време у православној средини био уздржан. Хришћанство Јефрема Филотејског је на први поглед деловало сувише сурово и аскетично, али када би се сами људи упознали боље са старцем и његовим ученицима, топио би се лед неразумевања: Грци-имигранти су од све душе заволели обитељи старца Јефрема.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Данас хиљаде људи викендима и празницима са свих страна САД и Канаде долазе у манастире које је основао старац. Они вољно и са радошћу одстојавају многосатне манастирске службе и мењају своје ставове ка вери под утицајем виђеног.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Манастири Јефрема Филотејског су имали огроман утицај на православне јереје који су служили у САД и Канади. Мењање ставова свештенослужитеља је омогућило постепен повратак заборављеном Православном предању у многим америчким парохијама. Данас већина православних свештеника у трагањима за духовном подршком долази код оца Јефрема и у његове обитељи. Под утицајем учења и позива Јефрема Филотејског многи амерички православни свештеници су постали противници религиозног синкретизма и екуменизма, почели су да носе мантију не само за време богослужења, већ и у свакодневном животу.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Центар мисионерског служења оца Јефрема је био манастир светог Антонија у Аризони, који се налазио недалеко од главног града те америчке државе, града Феникс. Већина  локалних становника у тренутку доласка старца Јефрема су били мормони, а данас су неки од њих прихватили Православље.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Обитељ светог Антонија је основана 1995.године у безводној и сувој пустињи. Старац Јефрем је првобитно планирао да сагради манастир на другом месту, али је према промислу скренуо са пута и обрео се на пустињском месту између Феникса и Тусона. Очевидци говоре да су у том тренутку јасно чули звук звона, невероватно налик звону у родној обитељи оца Јефрема - манастиру Филотеју. “Овде ћемо саградити манастир”, рекао је тада старац. Владика Антоније, епископ Сан Францискански дуго није могао да поверује у ту причу, све док и сам једном, неколико година касније, није чуо сличан звук. Он се приближавао манастиру светог Антонија који је био у изградњи, када је чуо како звоне звона. Како су сазнали неколико минута касније, звук је био натприродног порекла, пошто сами монаси нису звонили.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Око манастира је, по благослову старца, купљено 1.200 јарди земље на којима је посађено 3.000 стабала маслина, поморанџи, лимуна, грејпфрура, пистаћа, грожђа и палми. Да се дрвеће не би осушило била је неопходна вода која је на чудесан начин пронађена током подземних ископавања. Старцу Јефрему се јавио Антоније Велики и показао му је место где треба да почну да копају бунар. На дубини од 980 м пронађена је вода које је било довољно да околину из пустиње преобрати у цветну оазу.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Сада се у манастирском врту налази више од две хиљаде врста биљака, без обзира на то што летње температуре у Аризони достижу 40-45 степени Целзијусових. По свој околини братија манастира је подигла фонтане, поставила  уличне сијалице  и изградила путеве.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Данас посматрајући величанствени рајски врт и велелепне храмове, које је подигла братија обитељи светог Антонија, тешко можемо поверовати да када је овде први пут дошло шест атонских монаха, да ту није било ни воде, ни путева, ни струје. Као првобитни смештај за старца Јефрема и његове ученике су послужиле четири приколице. Монаси су били принуђени да раде у околини која је обиловала отровним змијама и опасним крволочним животињама. Старца Јефрема, који је пожелео да сагради манастир у пустињи, је локално становништво сматрало лудим. Чак су у успех његове делатности сумњали и православни људи.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Али прошло је време и на месту малених приколица појавили су се храмови и главне грађевине, а број братије се повећао са седам на четрдесет пет људи. Главни саборни храм манастира посвећен је преподобному Антонију Великом и светитељу Нектарију Егинском. Још шест храмова је посвећено преподобном Серафиму Саровском, пророку Илији, великомученику Пантелејмону, великомученику Георгију, великомученику Димитрију, светом Николи и Јовану Предтечи.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">При обитељи се налази и конак, са пространим, светлим собама у којима се истовремено може сместити 500 ходочасника. У складу са традицијама атонског монаштва, преноћиште и храна се гостима манастира дају бесплатно. У конаку је гостима у неограниченој количини доступно воће, освежавајући напици, чај, кафа.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Према броју посетилаца обитељ светог Антонија  се налази на другом месту у држави Аризона, само нешто мало заостајући за Великим Кањоном (Гранд Кањоном) - једној од главних атракција у САД.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Манастир светог Антонија води огромну добротворну делатност. Монаси обезбеђују смештај скитницама и пружају помоћ свима који је траже. У граду Тусону који се налази нешто јужније од обитељи, по благослову старца Јефрема је саграђен центар помоћи за сиромашне и неудате жене.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Игуман светоантонијевског манастира је атонски јеромонах Пајсије - један од првих пет досељеника у обитељи, који је дошао у САД са Свете Горе заједно са Јефремом Филотејским. Сам старац Јефрем се у манастиру не бави питањима вођења манастира, већ је духовних свих манастира које су основали. Такође, отац Јефрем је и духовни наставник за хиљаде мирјана који долазе у Аризону са свих старана планете.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Свети старац Јосиф Исихаста - духовни учитељ Јефрема Филотејског</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-DfskzacxoW0/XezRDqqaP1I/AAAAAAAA8tc/jn17HfJxfeQlV-X06RtRcNpWzSUT772IwCNcBGAsYHQ/s1600/286914.p.jpg" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;"><img alt="286914.p.jpg" border="0" data-ratio="80.75" height="322" style="border:0px;height:auto;" width="400" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-DfskzacxoW0/XezRDqqaP1I/AAAAAAAA8tc/jn17HfJxfeQlV-X06RtRcNpWzSUT772IwCNcBGAsYHQ/s400/286914.p.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Значај мисије старца Јефрема се тешко може преценити. „Ми, амерички архијереји и јереји, током седамдесет година смо хтели да привучемо народ у Цркву организовањем фестивала. То јесте ми смо организовали празнике и прославе, угошћавали  смо људе пићима, храном и забавом. Заборавили смо молитву, исповест, постове, бројанице - све оно што чини Предање наше Цркве. Чак смо били против изградње манастира, пошто смо мислили да нема апотребе за њима и да они ништа не могу да дају нашој Цркви. И ево, дошао нам је најмањи човек, без светског образовања и богословских диплома, без новаторских и смелих идеја (које смо ми у изобиљу имали) и подсетио нас на најважније - на наше Православно Предање.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Он није позивао на игре и забаве, већ је позивао на пост и учешће у многочасовним бдењима. И људи су се одазвали на његов позив, дошли су код старца и подржали га. Број оних који долазе код оца Јефрема се не може избројати. Америка, која се спремила за излаз из ћорсокака потрошачке културе и робовања материјалним вредностима помоћу различитих друштвених покрета (на пример хипи) и источњачких религија, је открила за себе истинско неупрљано хришћанство - Православље“- ово су речи оца Антонија (Мосхонаса), који се упокојио као многогодишњи настојник православног храма у граду Тусан.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Према речима оца Јефрема, дикеја скита светог Андреја Првозваног на Атону, “старац Јефрем се подвргао прекомерним и најтежим клеветама и нападима”. Али, без обзира на сталне наручене критичке репортаже на америчкој телевизији и у штампи, он није спуштао руке већ је наставио своје мисионерско служење. Јефрем Филотејски је живи пример великог подвижника, који је својим животом доказао исправност речи преподобног Серафима Саровског “Спаси се сам и око тебе ће се спасти хиљаде”. (<i>текст преузет са интернет странице <a href="http://xn--80aaaahbp6awwhfaeihkk0i.xn--c1avg.xn--90a3ac/index.php/ctenie/1487-starac-jefrem-arizonski-apostol-amerike" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;">Православна породица</a></i>)</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
		<span style="color:#38761d;font-size:large;"><b><i>Вечан ти спомен, достојан блаженства и вечног спомена, приснопамјатни старче и оче наш Јефреме!</i></b></span>
	</div>

	<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
		 
	</div>

	<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
		<a href="https://1.bp.blogspot.com/-blAXziZVe_w/XezS7bO9jnI/AAAAAAAA8tw/DYvfpvg2b8wquupvMq-BBTYFG78Pq9SQgCNcBGAsYHQ/s1600/efraim_arizona_koimisi4.jpg" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;"><img alt="efraim_arizona_koimisi4.jpg" border="0" data-ratio="100.00" height="400" style="border:0px;height:auto;" width="400" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-blAXziZVe_w/XezS7bO9jnI/AAAAAAAA8tw/DYvfpvg2b8wquupvMq-BBTYFG78Pq9SQgCNcBGAsYHQ/s400/efraim_arizona_koimisi4.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
	</div>

	<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
		 
	</div>

	<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
		<a href="https://1.bp.blogspot.com/-GJryhnHn1DY/XezTAv2KcgI/AAAAAAAA8t4/fGiwTedwqiclG_kbzwg8ZDgGxvH5tlejQCNcBGAsYHQ/s1600/54567.jpg" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;"><img alt="54567.jpg" border="0" data-ratio="82.50" height="330" style="border:0px;height:auto;" width="400" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-GJryhnHn1DY/XezTAv2KcgI/AAAAAAAA8t4/fGiwTedwqiclG_kbzwg8ZDgGxvH5tlejQCNcBGAsYHQ/s400/54567.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
	</div>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(0,0,0);font-size:14px;text-align:center;">
	<strong><span style="font-size:large;">Целокупан прилог поводом упокојења старца Јефрема прочитајте <a href="http://branislavilic.blogspot.com/2019/12/1928-2019.html" rel="external nofollow">ОВДЕ</a></span></strong>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">16962</guid><pubDate>Sun, 08 Dec 2019 15:27:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
