Стални Свештени Синод Грчке цркве позива хришћане да се заједнички моле сваке вечери од 10:00 до 10:15 ч.

 

 

У јучерашњој одлуци после завршетка вишечасовног, Свештени Синод свете Грчке цркве позива „наше хришћане да се моле с нама у својиим домовима сваке вечери од 10:00 до 10:15 ч. за престанак болести и за оснажење рада лекари, медицинског особља сеи научника-истраживача,“ којима великодушно захвално захваљује и благосиља их. 

 

Како је истакнуто, већ се у манастирима у Грчкој читају непрекидне молитве.

 

„Сви желимо да Господ наш Исус Христос упокоји нашу браћу која су већ уснула од овог смртоносног вируса и пружи утеху њиховој ожалошћеној родбини, и молимо се за излечење и брз опоравак болесних и потпуни престанак ове пошасти“, истиче се у саопштељу.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Навршило се пет година од блаженог упокојења протопрезвитера Томаса Хопка (28. март 1939 – 18. март 2015). Овај угледни теолог био је на челу  Академије Светог Владимира у Њујорку од 1992. до 2002. године. Одликовао се као изванредни проповедник и предавач.

 

 

Томас Џон Хопко је рођен у Ендикоту, у држави Њујорк, 28. марта 1939. године,  као треће дете и једини син Џона Џ. Хопка и Ане (Запотоки) Хопко. Крштен је и васпитан је у карпато-руској цркви Свете Марије, а образован је у државним школама у Ендикоту. Матурирао је у Јунион-Ендикот средњој школи 1956. године.

 

О. Томас је дипломирао на Универзитету Фордам 1960. године са дипломом из студија руске културе. Потом је дипломирао на Православној академији Светог Владимира 1963. године, а на Универзитету Дјукејн стекао је мастер диплому из философије 1969. године, а докторирао из богословља на Фордам универзитету 1982. године.

 

Рукоположен је за свештеника августа 1963. г.; служио је као парох у неколико парохија: у цркви св. Јована Крститеља цркви у Ворену, Охајо (1963–1968);  Светог Григорија Богослова, у Вопингерс Фолсу, у Њујорку (1968–1978); у цркви Св. Николе, Џемејка Естејтс, у Њујорку(1978–1983). О. Томас је рукопроизведен у протојереја 1970. године, а чин протојереја-ставрофора добио је 1995. године.

 

Почетком 1968. отац Томас је почео своју дугу службу у Православној академији Св. Владимира. Годинама је био на различитим положајима: асистент-предавач догматског и пастирског богословља, 1968-1972; асистент професора догматског богословља, 1972-1983;  ванредни професор догматског богословља, 1983-1992; декан, настојатељ капеле Три Јерарха, и редовни професор догматског богословља 1992-2002. године.

 

Током година своје свештеничке службе о. Томас је био аутор многобројних књига и чланака. Најпознатије његово дело је  Православна вера: Основни приручник о Православној Цркви (у четири књиге преведено на српски језик и објављено у издању „Каленића“, издавачке установе Шумадијске епархије. – наша прим.). Био је одличан говорник и проповедник, учествовао је на многим конференцијама, предавањима, симпосијумима и црквеним окупљањима свих врста. О. Томас је вршио небројене задатке у име Православне Цркве у Америци, што је подразумевало представљање Цркве на међуправославним окупљањима и васељенским састанцима.

 

После пензионисања, Томас Хопко се са породицом преселио у Елвуд Сити, у Пенсилванији (САД), где су живели поред православног манастира Преображења Господњег, и отац Томас је започео нову службу:  православни хришћански разговори на интернет радију. Од 2008. године о. Томас је направио преко 400 подкастова за Еншејнт Феит Радио. О. Томас и  супруга Ана (девојачко Шмеман) родили су петоро деце и имају шеснаест унука и три праунука.

 

 

Извор: Српска Православна Црква

 

„Здравље људи је најважније; позивамо вернике да се придржавају препорука и упутстава званичних здравствених власти“, наведено је у службеном саопштењу Васељенске Патријаршије.

 

 

То су за patris.gr изјавили архиепископ критски Иринеј и митрополит гортински и аркадијски Макарије, који су присуствовали састанку Светог и Свештеног Синода у Фанару, и како су напоменули да у потпуности подржавају одлуку Светске здравствене организације о вирусу корона.

 

Архиепископ критски и митрополит гортински и аркадијски, који су се у среду вратили у Ираклион из Цариграда, нагласили су да многи архијереји Критске Цркве траже ванредно заседање о мерама предузетим за заштиту од вируса корона, а о сходним одлуке биће донете наредних дана.

 

„Разумемо, рекли су, да је ово врло озбиљно и по народно здравље значајно питање." Додали су да ће, ако Критска црква одлуку, она ће бити бити на истој таласној дужини као и изјава Васељенске патријаршије.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Западноевропска Архиепископија руских цркава под Његовим Високопреосвештенством митрополитом Дубне Јованом ускоро ће имати двојицу нових владика. До краја прошле године Архиепископија је била под Цариградском Патријаршијом, која јој није дозволила да изабере нове владике како би помогли остарелом Митрополиту Јовану.

 

 

На заседању под председавањем Његове Светости патријарха московског и све Русије Кирила у Москви 11. марта 2020, Свештени Синод Руске Православне Цркве размотрио је питање одобрења двојице претходно изабраних кандидата за викарне епископе Архиепископије, извештава Патријаршија. ру.

 

Архиепископска генерална скупштина је 24. јануара 2020.г. изабрала архимандрита Симеона (Косека), игумана манастира Светог Силуана у Сен-Мар-де-Локенеју, у Француској, и игумана Јелисеја (Жермена), настојатеља парохије Свете Тројице у крипти Саборне цркве Светог Александра Невског у Паризу.

 

Митрополит Јован је потом упутио писмо патријарху Кирилу, молећи Свештени Синода да потврди изборе. Избор високопреподобних   Симеона и Јелисеја претходно је одобрио патријарх Кирил као кандидате за епископе пре заседања Генералне скупштине у јануару.

 

Игуман Симеон носиће титулу „Домодедовски“,  а игуман Јелисије  биће  „Ревтовски“. Оба локалитета су предграђа Москве. Место и време њихове хиротоније препуштени су благоизвољењу патријарха Кирила.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Православна парохија која покрива предграђе Мадрида добила је на благослов честицу моштију свог светог заштитника. У недељу, 8. марта 202. честица моштију великог Светог Јована (Максимовича) подарена је румунској цркви Светог Јована у Лас Розасу  Мадрида и Махадохонде, извештава новинска агенција Базилика.

 

 

Драгоцени дар донео је Његово Преосвештенство румунски епископ шпански и португалски Тимотеј, који је током посете одслужио у овој парохији акатист светом Јовану. Заузврат, старешина цркве о. Никодим Молдован подарио је епископу Тимотеју икону Светог Јована. Парохија је основана 2016. године.

 

У јуну 2018. године је  спољни летњи олтар у манастиру Маркус у централној Румунији освећен у част Светог Јована (Максимовича) и Светог Јована Новог Мускелског.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Његова Светост патријарх Неофит упутио је 11. марта 2020. посланицу поводом новог вируса корона и сходног црквеног живота Високопреосвећеним митрополитима, члановима Светог Синода БПЦ-БП, Ваше Високопреосвештенство, У вези са епидемиолошком ситуацијом у земљи и опасношћу од заразе вирусом корона - КОВИД-19, а како би се избегли предуслови за заразу верника и превентивно обезбедили најидеалније могуће стање храмова, препоручујемо:

 

 

1. Сви храмови у Вашој епархији требало би да буду отворени и да се у њима савршавају одређена богослужења Свете четрдесетнице и читају молитвена последовања;

 

2. Не прекидати божанске службе, нити било коју особу која је имала одговарајућу припрему желећи да се причести Телом и Крвљу Христовом,  не одбијати због наводног страха да ће бити заражена вирусом корона. Свете тајне не могу бити преносилац заразе или било које болести, већ су лек за физичко и ментално здравље;

 

3. Болесници који не могу да посете храм, аа желе свету Причест, да буду причешћени унапред припремљеним светим Даровима, при чему ће свештеници предузимати одговарајуће мере кад то чине;

 

4. Сваки посетилац светог храма треба се односити с дужном пажњом и одговорношћу према  здрављу других;

 

5. Да се користите дезинфекциона средства и одржава одличну хигијена. Подове храмове треба периодично чистити одговарајућим препаратима; брисати иконе; редовно чистити тепихе, ћилиме и слично; столице, клупе и друге просторије за седење дезинфицирати после неколико сати;

 

6. На улазе у храмова ставити брисаче натопљене дезинфекцијским средством, и треба да су влажни током радног времена;

 

7. Болесници да избегавају јавна богослужења тако што ће се у свом дому предати молитви и вршити коленопреклоњења, како не би постали проводник за заразу других верника;

 

8. Свештеници да узносе урдне молитве Дародавцу свега Богу „који кажњава и милује, дозвољава болести за наше разумевање и лечење“, за излечење и безопасно превладање овог искушења;

 

9. Сва црквена плирома да врши свој духовни подвиг у покајању, посту, молитви, бдењу, исповедању греха и сједињењу са Телом и Крвљу Христовом.

 

Ово Вам достављамо ради знања и сходног поступка.

 

Препоручујемо се Вашим светим молитвама и остајемо Вашег Високопреосвештенстава у Христу брат,

 

Председник Светог Синода,

+ Н Е О Ф И Т, с.р.

Патријарх бугарски

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Од краја децембра прошле 2019. године до данас у градовима Црне Горе, под духовним вођством Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве, одржавају се масовне молитвене литије. Иако је народ тамо побожан и за велике празнике иде у литије, у овом случају се изражава неслагање са спорним Законом о слободи вероисповести који је изгласан у Скупштини. Овај правни документ дискриминише положај Српске православне цркве и прети национализацијом њене имовине у Црној Гори.

 

 

У вези са догађајима који су уследили као одговор на усвајање таквог закона, 11. марта ове 2020. године на телевизији СПАС у емисији „Реагловање“ одржан је округли сто током којег се разговарало о тренутном стању у Црној Гори.

 

По благослову Његовог Преосвештенства епископа моравичког Антонија (Пантелића), представника Патријарха српског при Патријарху московском и све Русије, старешине Подворја Српске Православне Цркве у Москви, у дискусији је учешће узео мастер теолог Православног богословског факултета Универзитетау Београду, тренутно на постдипломским студијама у Московској духовној академији, Николај Сапсај.

 

У свом говору о ситуацији у Црној Гори након усвајања спорног закона истакао је да су ове литије усмерене на очување светиња, храмова и манастира - извор идентитета српског народа на канонској територији Српске православне цркве. Таква тежња је приметна и на Косову и Метохији, где се такође врши покушај брисања српског идентитета. С обзиром на то да је данас велики притисак на Православље, верници треба узајамно да се подржавају и моле једни за друге.

 

 Током дискусије приказане су изјаве митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) о значају и смислу литија, као и речи подршке Његовоог Блаженства митрополита Онуфрија током његовог недавног боравка у Црној Гори.

 

На крају дискусије изражена је нада да ће ова емисија бити мали допринос у информисању о стању ствари и масовним литијама, и да нас подсети на важност молитвене подршке за народ у Црној Гори.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Свети и Свештзени   Синод Васељенске Патријаршије у среду,11. марта 2020. позвао је на трезвеност, стрпљење и избегавање панике, јер се нови вирус корона и даље шири, а број потврђених случајева широм света расте.

 

 

У саопштењу које је потписао Секретаријат Светог и Свештеног Синода, Цариградска патријаршија је захвалила свим здравственим радницима и научницима који раде „самопожртвовано“ на излечењу нове пандемије.

 

Саопштење Светоги Свештеног  Синода Васељенске патријаршије због страховања од вируса корона: цео текст

 

Свети и Свештени  Синод Васељенске Патријаршије, под председавањем Његове Светости васељенског  патријарха Вартоломеја, између осталих питања, темељно размотривши чињенице о вирусу КОВИД-19 (корона), а у духу пастирске одговорности, истиче следеће:

 

1) Упркос озбиљности ситуације, саветује се трезвеност, стрпљење и избегавање панике.

 

2) Црква је показивала и показује уважавање медицинске науке. Стога Црква охрабрује све вернике да се придржавају званичних упутстава Светске здравствене организације и релевантних изјава и законских прописа које су издале грађанске власти њихових земаља.

 

3) Васељенска Патријаршија изражава захвалност свима који раде самопожртвовно у сваком здравственом сектору - медицинском, болничком  и истраживачком - како би се овој новој пандемији изашло на пут и она лечила.

 

4) Света Велика Христова Црква зна из опита свог двохиљадугодишњег хода да је Свето причешће „лек за смрт“ и остаје чврсто у православном учењу о Светој евхаристији.

 

5) Сматра се очигледним да вера у Бога, као трансценденција људског разума, а не као његово укидање, заједно са молитвом ојачава духовну борбу сваког хришћана. Због тога, Мајка Црква Цариграда позива своју духовну децу широм света да појачају своје молитве, тако да, уз Божју подршку и просветљење, ова савремена невоља буде превазиђена.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

У среду, 11. марта 2020, Његово Блаженство румунски патријарх Данило упутио је следећу молитву свима епархијама  Румунске патријаршије за избављење од епидемије вируса корона. Посебна молитва за избављење од нове епидемије:

 

 

Пре отпуста (Божанска литургија, вечерња, јутрења) свештеник каже: Господу се помолимо!

 

Верници: Господе, смилуј се!

 

Свештеник чита ову молитву окренут према истоку:

 

Господе, Боже наш, који си богат милосрђем и мудрим промислом управљаш нашим животом, услиши нашу молитву, прими наше покајање за наше грехе, заустави нову заразну болест (нову епидемију), као што си једном престао да кажњаваш народ у време цара Давида.

 

Ти који си Лекар душа и тела наших, подари опоравак болеснима, подижући их хитро са одра патње како би могли да прослављају Тебе, нашег Милостивог Спаситеља, а заштити здраве од било које болести.

 

Благослови, Господе, ојачај и заштити својом благодаћу све оне који се човекољубљем и жртвовањем старају о болеснима у њиховим домовима или у болницама.

 

Уклони све болести и патње међу људима и научи нас да ценимо живот и здравље као Твоје дарове.

 

Дај нам, Боже, свој мир и испуни наша срца чврстом вером у Твоју заштиту, надом у Твоју подршку и љубављу према Теби и према ближњему.

 

Јер си Ти Бог који милује и спасава нас,  и Теби славу узноаимо: Оцу и Сину и Духу Светому, сада и увек и у векове векова.

 

Верници: Амин.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

На свом састанку 12. марта 2020.г. Свештена заједница је изразила забринутост због ширења опасног вируса и одлучила је да манастири предузму посебне мере.

 

 

Отказивање многих молби за улазак, углавном поклоника из иностранства, тренутно смањује ризик од епидемије, али цивилна управа, полиција, лучка управа и монаси остају у пуној приправности.

 

Оно око чега се сви слажу јесте самоконтрола и предузимање мера санитарне заштите и заштите друге врсте, док ће се у петак, 28. марта 2020, служити бденије у свим манастирима, као и у храму Протата у Кареји, за болесне и за заштиту  свег народа у свету.

 

„Било би лицемерје забранити поклоницима да уђу, као и удаљавати људе из Врта Пресвете Дјеве Марије, док се ми понашамо  као да се ништа неће догодити. Ни у ком случају не треба слати поруку да смо овде нешто другачије. Ми саосећамо са светом и молимо се да ова криза буде превазиђена са што мање могућих последица,“ рекао је за агњенцију Етхнос.гр једна представник манастира, који је потврдио да се број поклоника који улазе на Свету Гору Атонску последњих дана смањује.

 

Здравствени центар Кареје и све власти су у потпуности спремни, а дате су информације шта ће се учинити ако се догоди епидемија, у зависности да ли је захватила поклоника или монаха.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Његово Блаженство aрхиепископ атински и све Грчке Јероним богослужбено је обележио свој 82. рођендан 10. марта 2020. године.

 

 

Блажењејши Јероним (Јован Лиапис) рођен је у Инофити, у Беотији, 1938. године. Дипломирао је на Философском и Богословском факултету Атинског универзитета. Специјализовао се за археологију, византијске студије и богословље. Као стипендиста грчке државе наставио је своје студије на универзитетима у Грацу, Регенсбургу и Минхену.

 

Једно време био је факултетски асистент код великог археолога Анастасија Орланда у Атинском археолошком друштву. Предавао је књижевност на лицеју Леонин (Леонтијева школа), као и на другим високим школама у Атини и Авлони. Рукоположен је за јерођакона и јеромонаха 1967. године, када је напустио академску каријеру.

 

Једно време је био протосинђел при Епархији Тебе и Ливадеје, игуман манастира Преображења и Светог Лука (1981-1991),  а и као као секретар и касније као главни секретар Синода Грчке Цркве (1978-1981).

 

Године 1981. изабран је за Mитрополита Тебе и Ливадеје, а 7. фебруара 2008. године изабран је за Архиепископа атинског и све Грчке. Свечано је устоличен 16. фебруара 2008. године.

 

Архиепископ Јероним је објавио две значајне студије из археологије: Средњовековни споменици у Еубеји (1970. године - прва награда Атинске академије) и Хришћанска Боетија (2006. године), као и многобројне чланке, студије и друге књиге о богословским, друштвеним и историјским питањима. Док је био епархијски архијереј Тебе и Ливадеје обновљено је и попуњено монаштвом шест мушких манастира (са укупно 54 монаха) и 17 женских манастира (са укупно 110 монахиња).

 

Основао је интернате, сиротишта и установио је хранитељске породице, домове за старе, рехабилитационе центре за ометене, обданишта за креативно занимање деце са специјалним потребама, центар за превенцију дроге, народне кухиње за сиромашне и економске мигранте, саветодавне центре и Центар за историјске и археолошке студије.

 

Негује посебну сарадњу са универзитетима у Дараму и Кембриџу у Енглеској.

 

Он је носилац почасног доктората са Крајовског универзитета у Румунији и председник Јелинске кардиолошке фондације јавног здравља.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

У посланици се, између осталог, каже да је иконопоштовање успостављено на Седмом васељенском сабору, а посебним залагањем Богом крунисане царице Теодоре иконе су свечано враћене у цркву.

 

 

„И док целивамо иконе у нашим црквама и поштујемо их, ово поштовање не треба да буде тек спомен на догађаје из прошлости и то од значаја само за оне који су га наследили као културну традицију ... Када је свети патријарх Тихон био архиепископ Сан Франциска, са жаљењем је говорио у Недељу Православља 1903. године о „многима који су рођени, васпитани и просветљени Господом у православној вери, а ипак се одричу те вере, не обраћају пажњу на учење Цркве, не држе се њених заповести, не слушају своје духовне пастире, и остају хладни према божанској служби и Цркви Божјој“. Бог је толико много дао америчком Православљу почев од 1903. – парохије, манастире, богословије, академије  и црквене програме – али да ли смо ми одрасли у оном духовном смислу за чим је чезнуо свети Тихон, пита се грчки православни архиепископ амерички Елпидофор.

 

Искушавани смо секуларизмом савременог друштва да ограничимо Христа на небо у некој новој врсти иконоклазма. Под притиском смо да на Цркву гледамо више као на етничко-верску организацију која се бори за превласт овога света, за уплив у данашњем друштву, уместо да живимо сходно нашем призиву – да освећујемо твар и доводимо је у општење са Богочовеком, Господом нашим Исусом Христом...“

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

На свом редовном заседању 9. марта 2020. године Свети и Свештени Синод Васељенског престола прибројао је Сабору светих Православне Цркве тројицу великих духовних отаца са Свете Горе: монахе Данила Катунатског  и Јосифа Исихаста, као и јеромонаха Јефрема Катунатског.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

На  Чисти четвртак четири лица су посветила свој живот Богу у чесном монаштву, у Кијево-печерској лавра.

 

 

Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије одслужио је јутарње богослужење у Успенској саборној цркви  Лавре заједно са игуманом манастира Његовим Високопреосвештенством митрополитом вишгородским и чернобиљским Павлом и  вишневским владиком Спиридоном, током кога је обавио чин пострижења.

 

Тројица кандидата су већ били протојереји - Михаило, Владимир и Игор, и заједно с искушеником Михаилом, добили су имена Арон, Елеазар, Мелкиседек и Јелисеј у част старозаветних пророка, пошто су се заветовали као монаси расофори

 

Канонска Украјинска Православна Црква има 250 манастира, у којима се подвизава око 4.500 монаха ради из љубави Христове.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ