Колективни рад који промовише социјални етос у Православној Цркви објављен је данас, у петак, 27. марта 2020. године, на вебсајту Свештене америчке архиепископије.

 

 

Васељенски патријарх Вартоломеј именовао је посебну богословску комисију која је припремила документ о социјалном учењу Православне цркве, у духу и у осврту на релевантне одлуке Светог и Великог сабора на Криту (јун 2016). Документ је објављен почетком 2017. године и садржи прилоге више епархија Васељенске патријаршије широм света, и поднесен је Светом и Свештеном Синоду, који је крајем 2019. године честитао комисији на успешном раду и препоручио објављивање овог текста. 

 

За живот света: ка социјалном етосу Православне Цркве сада је на друштвеној мрежи на дванаест језика. Документ не садржи јасне  и кратке одговоре на социјалне изазове, већ предлаже опште смернице за тешка питања. Сврха је покренути размишљање и разговор о томе шта „Дух говори Црквама“ (Откривење 2,7). По речима архиепископа Елпидофора, „овај текст отвара нам импликације шта значи бити Богом вољен и одговорити на ту љубав љубећи једни друге“.

 

Мада је документ довршен пре избијања кризе ковид-19 2020.године, он ипак истиче значај друштвене одговорности, гласа вере у свету науке, медицине и технологије, и садржи одговоре Цркве на питања везана за здравствену заштиту, социјалну правду и јавно добро. С тим у вези, документ пружа оквир за суочавање са тренутним изазовима, као и изазовима које још нисмо предвидели. 

 

Наиме, За живот света представља начин да се, без обзира на то што смо одвојени једни од других услед вириса корона, досегну верници - јер су наши верници или самоизоловани или су у карантину (термин који се дословно односи на четрдесет дана Великог поста) - да би се позабавили улогом Цркве у време духовне кризе, изазова и забринутости. Стога се документ објављује током Великог поста као периода самодисциплине и размишљања о нашој међузависности и позивању да се старамо једни о другима.

 

Овај богословски рад нуди се са смиреношћи и љубављу за размишљање и проучаавње у време када сви остајемо код куће.

 

Богословска акдемија Часног Крста у Бруклину објавиће га у штампаном виду сада само на енглеском у априлу ове године.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Педесети Псалам, који је након гријеха убиства, те преотимања жене једноме од својих војника написао пророк, пјесник и цар Израела Давид, вјероватно је уз молитву Господњу „Оче наш“ најчешће понављан молитвени текст у богослужбеном предању Цркве. 

 

 

„Помилуј ме Боже по великој милости својој, и по обиљу милосрђа свога очисти безакоње моје“, ријечи су којима се отвара ова покајна пјесма, показујући тиме на самом старту повјерење у „велику милост“ Божију. Недуго затим (ст. 3) позиционира се Давидов (као и став нас који Псалам користимо као своју молитву) однос, који га чини пријемчивим за милост, „јер безакоње своје ја знам и гријех је мој стално преда мном“. Дакле, „велика милост“ Божија је свагда ту, али је унутрашње преиспитивање и познање (и признање) гријеха чини дјелотворном у нама, који је познањем безакоња које савјест дарује чинимо стално присутном у нашем бићу, јер „гријех је мој стално преда мном“ те нам се тиме омогућује да будемо отворени за милост. Држање гријеха стално пред нашим очима води признању наше онтолошке немоћи, и превазилази категорије само моралних оквира разумијевања гријеха, а да их притом не искључује. 

 

„Јер си ти праведан у ријечима својим, и чист у суду своме“ (ст. 4), наставља Пророк. Праведност и чистота овдје поменута не може да се схвати одвојено од „велике милости“, већ је одређена њоме. Божанска мјерила зато не смију да буду схваћена као осветничка. Не дакле на „гријех – казна“ начин, већ на начин да познамо да милосна и чиста правда, као и свака милост, имају за основу љубав, у случају нашега Бога – неопозиву љубав, љубав „до краја“ (Јн 13, 1), јер Он је љубав (1 Јов 4, 8).

 

На темељу искуства милостивога Бога, које Давид објављује на самом почетку, он као убица и прељубник може још увијек да иште да му се поврати „радост спасења“ и утврди га „Дух владалачки“ (ст. 12). Посматрано у историјском контексту живота јеврејскога цара ово свакако значи да Давид упућује прозбу као тражење мудрости од Бога да би владао народом у дословном смислу ријечи, праведно и по закону Божијем, а што је начело које је својим гријехом нарушио убивши поданика због сексуалне побуде према његовој жени. (Занимљиво би свакако било у разматрањима која би се кретала у смјеру другачијем од моје намјере у овом тексту, примијетити да се Бог и поред свих перипертија није „згадио“ на везу Давида и Уријинице, већ је управо та веза Давиду подарила сина и насљедника Соломона, а Уријиницу поред Давида уврстила у генеалогију Христову у Мт.1, 6). Међутим, овим историјским тумачењем се не би требало исцрпити значење, имајући у виду да је предуслов праведног чињења владање над самим собом. Тиме и утрђивање „Духом владалачким“ постаје легитимна молба и за све оне који се вијековима моле овом молитвом па и ако нису цареви и владари над народима. 

 

Оно што је у овом ремек дјелу библијске литературе посебно револуционарно, а тиме и нарочито изазовно за тумачење, јесу ријечи из 16. и 17. стиха псалма. Тамо се вели, „јер да си хтио жртве ја бих ти принио, за жртве паљенице не мариш, жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено и смјерно Бог неће одбацити“. Из хришћанске перспективе, на први поглед, ништа необично. Ми и овако и онако не кољемо крвне жртве, нити их самим тим послије спаљујемо, као што је то налагао старозавјетни култни закон (2Мојс 20, 24; мада се практиковање крвних жртава паљеница среће и раније у тексту, најприје везано за Ноја у 1Мојс 8, 20). Из перспективе Давидовог времена ствар је много компликованија, јер он изјављује да Бог „не мари“ за оно што је сам свом народу заповиједио да се чини.

 

Вјерујем да би оштрица значења (уп. Јев 4, 12) хришћански ум и душу снажније погодила уколико бисмо тај стих за ову прилику ставили у контекст нашем искуству познат, те читали „за литургије наше не мариш, жртва је Богу дух скрушен…“ Као што је за наше искуство служење службе бескрвне Вечере Господње у спомен на Исусову Пасху (Лк 22, 19) од стране Учитеља заповијеђено, тако је Давидовом народу приношење жртава представљало вјерску обавезу која није била опционална већ свеобавезујућа. Поред тога, пророчка уста говоре да исти онај Бог који је све то наложио може и да „не мари“, дакле да не хаје за жртве које му се приносе. Примање жртава од стране Бога је очигледно условљено „срцем скрушеним и духом смиреним“ од стране онога или оних који их приносе. 

 

Покушајмо сада ових пар увида уврстити у промишљање о ситуацији у којој се као хришћанке и хришћани заједно са читавим свијетом налазимо у овом периоду, а који за свог главног јунака има невидљивог непријатеља (или суровог пријатеља) по имену COVID 19.

 

Не бих желио да се понављам наводећи скорашње море саопштења како различитих помјесних Цркава тако и епархија СПЦ. У времену које нам Господ подари након што његовом милошћу ово искушење прође, вјерујем да ће паметнији од мене наћи воље да коментаришу многе појединости које су одаслате у јавност кроз та саопштења. Од архаизама и поплаве аориста и имперфеката својсвених предкосовском циклусу наше епике, до тона и позивања црквених власти да се према одређенима спроведу дисциплинске мјере, па преко анахроног куртоазног плурала којим себе часте поједини великодостојници обраћајући се пастви, тврдњи да је посриједи „вјештачко створени“ вирус, да је вријеме да се види „ко је вјера а ко невјера“, све до самог елементарног правописа који нека од тих саопштења „краси“.

 

У некима од њих има и завидне креативности по питањима црквеног живота у посебним условима, док су нека сасвим уопштеног карактера, итд, итд. Колико год то могао бити забаван подухват, сматрам да му сада није вријеме. Чињеница која се у саопштењима може сагледати, а која се везује за тему овог осврта, јесте да су неке помјесне Цркве обуставиле богослужења док су га неке у складу са прописима здравствених радника редуковале или у мањој или већој мјери успјешно покушале саобразити са прописима државе.

 

Питање које ме посебно голица, а на које ме је подстакао мој истински „јунак дана“, не COVID 19 , већ Педесети псалам – кога сам овога дана уврстио у ону тиху подневну молитву коју за вријеме пандемије вршимо, у својим домовима, са милионима других хришћана свих традиција широм планете – јесте управо питање условљености наше обредне евхаристијске жртве „духом смиреним и срцем скрушеним“. Чини ми се да многа размишљања на која сам наишао ових дана овај услов нису третирала са довољно пажње. Неке од расправа своде се на то да ли Црква може или пак не може „да преживи“ евентуално потпуно обустављање евхаристијског богослужења на неко вријеме. Чујемо и питања – да ли служити са пет или три вјерника, или служити Литургије искључиво у кругу свештеника, у „дворским“ капелама или приватним собама те тако обезбиједити „преживљавање“ Цркве у овом времену кризе.

 

Без намјере да предлажем неко свеобухватно рјешење, јер га истини за вољу и немам, желим да нагласим јасну, бар на основу Псалма о коме пишем, условљеност „срцем скрушеним и духом смиреним“, без које ниједна жртва, било да је паљеница или бескрвна, неће бити примљена пред Богом. Ако израз „дух смирени“ притом не схватимо као неко индивидуално осјећање које као награду доноси благодети појединцу, већ га покушамо разумјети релационо – као понизност пред другим (и Другим) – онда овај услов без кога се не може у средиште наше пажње мора да постави добро ближњега, а не обред по себи. Зато што обред као обред, па био он и евхаристијски, барем судећи на основу овог библијског текста, не гарантује никакво „преживљавање“. (Смиреност као понизност пред другим свакако укључује и понизност пред знањем и искуством других, у овом случају љекара епидемиолога, као и оних који, генерално говорећи, мисле другачије од нас). Ако бисмо тјерали мак на конац, „преживљавање“ за Цркву и није опција, јер она објављује и свједочи „живот у изобиљу живота“ (уп. Јн 10, 10), а не било какво „преживљавање“ или живот у траговима.

 

Педесети псалам доноси нам својим завршним стиховима (18 и 19) пророчке ријечи радости и наде у Бога: „по доброти својој Господе, чини добро Сиону, и нека се подигну зидови Јерусалимски, тада ће ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице“. Подизање зидова светога Града, када ће жртве опет бити „миле“ Богу, представља у разумијевању овога читаоца дизање зидова срца скрушеног и понизног, зидова самим тим пропусних за љубав и бригу према ближњима: за оца Милана, владику Милутина и свештенике из Ваљева, људе које познајемо, тако да кроз заједницу љубави са њима и ми можемо да болујемо са стотинама хиљада болесних у Цркви и ван ње. Кроз њихову болест можемо да дохватимо и молитвено загрлимо светог Ђузепеа Бернанделија који је свој живот жртвовао и освјетлао образ хришћанства одричући се респиратора да би млађи од њега могао да настави са борбом у овом животу. И све и свја.

 

На самом крају, псалмопојац закључује, „тада ће метати на жртвеник твој теоце“. Можда не би било погрешно закључити да је једно такво теленце, сада већ угојено, заправо исто оно које отац готови у причи из Лк 15, 23, када је, срећан, дочекао повратак свога блудног сина.

 

Свештеник Дражен Тупањанин

 

Извор: Теологија.нет

 

Девет сестара се у потпуности посветило Христу у манастиру Покрова Пресвете богородице у Красногорск у Черкаској епархији Украјинске православне цркве.

 

 

Јуче, 26. марта 2020, Његово Високопреосвештенство митрополит черкаски и канивски Софроније увео је монахиње у велику схиму, највиши степен православног монаштва, извештава Информативно-образовно одељење УПЦ.

 

Последњих дана се у другим украјинским манастирима догодило сe неколико монашења. У среду 25. марта митрополит Винице Варсануфије замонашио је неколико сестара у манастиру Свете Тројице у манастиру у Браилову.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Почетком ове недеље  митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије, првојерарх Украјинске православне цркве, позвао је сваку епархију УПЦ да активно учествује у мерама за помоћ у спречавању ширења вируса корона и да пружа материјалну помоћ медицинским установама у својим областима. Сада позива и све манастире да и они учествују у овој племенитој акцији.

 

 

 

У посланици упућеној свим епархијским архијерејима  јуче, 25. марта, Његово Блаженство је дао благослов свима манастирима УПЦ да припреме просторије за могући пријем пацијената  оболелих од вируса.

 

 „У случају критичног погоршања ситуације са ширењем коронавирусне заразе, у којој медицинске установе неће бити у могућности да хоспитализују све заражене, манастири Украјинске православне цркве требало би да буду спремни да приме што већи број пацијената.

 

Уз то, по благослову митрополита Онуфрија, прозбе за медицинске раднике такође ће бити унете у Сугубу јектенију на Божанској литургији у црквама и манастирима УПЦ током карантина.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Митрополит бориспољски и броварски г. Антоније (Паканич), управитељ администрације и организације Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, дао је интервју телевизијском каналу Наш, 24. марта 2020. године, и нагласио да у време пандемије вируса корона верујући не треба да се предају страху.

 

 

 Митрополит Антоније је казао да ми сада пролазимо кроз посебно стање у вези са вирусом ковид-19, којe се врло често граничи са паником. Верујући људи треба увек да имају на уму да смо у рукама Божјим, и треба да се сећају речи нашег Спаситеља: „Не бој се, мало стадо, и веруј”, напоменуо је овај јерарх.

 

Говорећи о епидемији коронавируса, митрополит Антоније примећује да је све у Божјим рукама. Ми морамо учинити оно што можемо, морамо се заштитити са медицинског становишта, али без страха. Страх је веома лош при решавању било ког питања, било ког задатка, поготово овог актуелног, оценио је митрополит Антоније, уз савет да све треба чинити „са надом на Бога, са унутрашњим миром и жељом да се изборимо са својим гресима”. 

 

Митрополит Антоније још објашњава да вера у Бога није неки апстрактни осећај уверености да постоји нешто друго осим овог земаљског живота. Она је још и поверење у Бога и пројављује се у међусобним односима, не апстрактним делима, већ конкретним, тачно онда када је неком потребна подршка, осмех или љубазна реч. Тако је у овом тренутку старим и усамљеним људима често потребна основна помоћ у виду доношења намирница из продавнице или лекова из апотеке. Треба учинити све што је у нашој моћи и живети у покајању, у молитви, тежећи да себе очистимо, тежећи да спознамо своје унутрашње стање и очистимо се да би се у нас уселио Христос, знајући да је то циљ човековог живота – Васкрсење Христово, речи су владике Антонија.

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

 

Уз подршку Комисије за сарадњу са универзитетима и научном заједницом, која делује при Епархијском савету града Москве, заједница научника са Института за руски језик Виктор Владимирович Виноградов Руске академије наука, Национални истраживачки технолошки универзитет Московски институт челика и легура и Национални истраживачки универзитет Виша економска школа, помоћу вештачке интелигенције и машинског изучавања, реализују пројекат формирања старословенске збирке – јединствене базе старословенских рукописних текстова. 

 

 

Стварање збирке старословенског језика ће пружити истраживачима, лингвистима и историчарима вишеструко користан алат за проучавање савремених словенских језика и културе, и постаће јединствен кључ за разумевање њиховог наслеђа. Она представља одабрану и на посебан начин обрађену збирку старословенских текстова који се користе као основа за проучавање речника и граматике наведеног језика.

 

Старословенски текстови су дошли до нас у разним рукописним споменицима од једанаестог до осамнаестог века. Потреба стварања систематичне збирке старословенског језика, која је повезана са дуготрајним, деликатним и мукотрпним радом, објединила је заједничке напоре стручњакâ из различитих области и, према научницима, то је пројекат од националног значаја. Према речима јеромонаха Родиона (Ларионова), заменика председника Комисије за сарадњу са универзитетима и научном заједницом, тренутно „не постоји збирка рукописних словенских текстова, а њено стварање научници разних дисциплина сматрају као важан задатак”. Највећи део старословенских (староруских, бугарских, српских) текстова од 11. до 17. века, који су до нас стигли, су неколико хиљада богослужбених рукописа. Језик се мења из века у век. За научнике је важно разумети, прво, због чега се ове промене дешавају и шта утиче на њихов облик; и друго, шта саме те промене проузрокују, рекао је отац Родион.

 

Прва етапа пројекта биће дигитализација и распоређивање старословенских минеја (црквених књига које садрже богослужбене песме за сваки дан црквене године) од 11. до 17. века на староруском, бугарском и српском језику. Рукописи се чувају у колекцијама Државног историјског музеја, Руске националне и Државне библиотеке, Руског државног архива старих дела и Тројице-Сергијеве лавре. Пројекти за коришћење дигиталних приступа у анализи културне баштине активно се развијају у Европи и представљају савршен пример интердисциплинарне интеракције. Што се тиче овог пројекта, могу се уочити два главна правца рада – претварање скениране слике у машински читљив језик и изградња језичких модела, што поједностављује анализу и разумевање текстова.  

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

 

„Сви знамо да је живот људског бића и света највећи дар Створитеља на земљи; то је дах сваког људског бића и човечанства", рекао је атински архиепископ Јероним у поруци коју је упутио верницима преко телевизије.

 

 

Како је истакао, „сви знамо да је Створитељ наложио људском бићу да буде онај који ће не само примити, већ ће и верно чувати божански дар живота на нашој планети. Са емоцијама и с пажњом пратим напоре наших лекара. Желим им пуно снаге и здравља, желим истинску храброст.“

 

„Желео бих да позовем све благочестиве вернике да чувају  светост не само сопствених живота, већ и живота својих ближњих, а посебно рањивих група верника. 

 

Најзад, заједничка молитва у богослужбеном животу Цркве увек се односи с посебним нагласком на оне који јој не могу присуствовати из озбиљних здравствених разлога или из било којег другог оправданог разлога, “ рекао је Блажењејши архиепископ Јероним

 

Подсетио је да је одлука донета током ванредног заседања Сталног Свештеног Синода поводом избијања вируса корона „већ проактивно посветила дужну пажњу овој теми како би ублажила заједничка страховања благочестивог грчког народа у вези са непредвидивом, опасном и невидљивом претњом .

 

У том је духу Свештени Синод одлучио позвати побожне вернике да привремено избегавају групно окупљање у црквама и замолио их да се моле у својој кући како не би погоршавали стање.“

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

С обзиром на забрану масовних окупљања током пандемије вируса корона, архијереји и свештенство широм православног света почели су благосиљати своје градове и места из возила, па чак и из хеликоптера, носећи са собом чудотворне иконе и чесне мошти.

 

 

Сајт Orthchristian је раније известио да је белоруски митрополит Минска Павле благословио свој град светим иконама, моштима и освећеном водицом у вожњи хеликоптером, а исто је то учинио и митрополит белгородски Јован  у својој епархији.

 

А 25. марта је Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије,  предстојатељУкрајинске православне цркве, благословио своју родну земљу Украјину у вожњи авионом летећи 300 километара од Кијева до Черноваца.

 

Молећи се за све оне који су оболели од вируса током свог лета, Његово Блаженство је благословио украјинску земљу Печерском иконом Матере Божје.

 

Његово Блаженство је одлетело у Черновце да испоручи нови вентилатор и 100 комплета заштитне опреме за медицинско особље. Такође је позвао све манастире своје Цркве да се припреме за пријем оболелих од вируса корона ако је потребно.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Поруку наде и охрабрења упутио је Архиепископ Америке Елпидофор у двоминутном видео запису који је постављен на званичној странице Архиепископије.

 

 

”Драги пријатељи, желио сам да контактирам директно са вама и да подијелим мисли наде и охрабрења. У кући сам као и ви, јер да будемо у кући је најмање што можемо да учинимо за сигурност наших комшија, за сигурност наших пријатеља и за сигурност наше породице”, каже и позива вјерујуће да покажу одговорност тако да не отежавају здравствени систем, И да на тај начин помогну све “јунаке љекаре и медицинско особље” који су под великим притиском.

 

“Међутим, док смо код куће можемо учинити много тога корисног : Можемо да се молимо, можемо да се молимо за овај наш свијет, наглашава Архиепископ Елпидофор и додаје:

 

Док пролазимо ово искушење, желио бих да знате да нисте сами. У свему овоме смо заједно. И заједно ћемо превазићи овај изазов пандемије… За вријеме боравка у нашим кућама због пандемије обећавам вам да ћемо остати у непрестаном контакту преко видеа, преко порука на друштвеним мрежама која су нам на располагању и својом молитвом за све вас “.

 

“Благодат Божија ће нам помоћи да превазиђемо све ово. И молим се да нађете и ви Благодат Божију у вашим срцима, да би вас учврсти, подржи и да вам да наду”, поручио је завршавајући своју поруку Архиепископ Америке Елпидофор.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

После позива папе Фрање, васељенски патријарх Вартоломеј молио се за окончање пандемије. Такође је послао поруку подршке италијанском народу на италијанском језику.

 

 

Наиме, Васељенски патријарх, Његова Свесветост Вартоломеј рекао је да је папа Фрања позвао прошле недеље све религијске великодостојние  широм света да се окупе у подне у среду 25. марта и да се моле Богу (нашем Оцу) и затраже помоћ у тренутној кризи. 

 

Неколико чланова Патријаршијског двора присуствовало је молитви Васељенског патријарха у патријаршијској капели светог Андреја.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Атински архиепоскоп Његово Блаженство Јероним и Свештени Синод Грчке Цркве упутили су писмо министру просвете Ники Керамевси, тражећи од ње да свештенство нормално обавља Божанску литургију и друга богослужења иза затворених врата.

 

 

„То ће увелике олакшати свету мисију Цркве која има обавезу да се моли за здравље свог словесног стада, а такође ће имати пресудну улогу у одржавању мира међу лаицима", написао је архиепископ Јероним у свом писму. Штавише, Блажењејши је посебно поменуо храмове који се налазе у болницама, који се такође „утихнули“. 

 

У писму Грчка Црква, преко Архиепископа, тражи дозволу за обављање Божанске литургије у манастирима у којима људи ионако живе у киновији, заједници.

 

Такође је нагласио да се опела морају служити у храмовима изван гробља, јер у многим сеоским гробљима нема храмова.

 

Блажењејши инсистира на преношењу литургија на друштвеној мрежи.

 

Наводи се да је ово писмо упућено још 19. марта 2020. године.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Патријарх Данило је на празник Благовести (по новом кал.) одслужио Божанску литургију у капели Светог Ђорђа своје патријаршијске резиденције у Букурешту.

 

 

После  проповеди Патријарх је одслужио Акатист Пресветој Богородици и прочитао посебну молитву . „Ова молитва је веома корисна, нарочито у овом времену када се сви суочавају са пандемијом, овом пошашћу, тим невидљивим непријатељем који жање људске животе и изазива страх код свих људи широм света“, рекао је 25. марта Румунски патријарх.

 

Блажењејши је истакао да се ових дана и месеци треба више молити Пресветој Дјеви Мариј да нас заштити, „јер има мајчинско срце“.

 

„Она је заштитница деце, родитеља, сестара и монаха и монахиња у манастирима. Она је заштитница сиромашних, болесних, тужних, ожалошћених. (...) Она је смирена љубав за оне које нико више не воли, за оне који су заборављени, маргинализовани, сами, напуштени.“

 

„Мајка Божја може нам бити од велике помоћи ако је замолимо за подршку посебно у ово време искушења, јер има мајчинско срце. Има милосрдну и саосећајну љубав према свим људима. Она је хитра помоћница. Она је од велике помоћи када тражимо Њену помоћ чврстом вером и смиравањем.“ 

 

На крају се румунски  патријарх Данило у молитвама сетио свих који су заражени новим вирусом корона:

 

„Помолимо се Мајци Божјој да оснажи све који су у болести, да умудри све онима који нису болесни  да избегнуту болест, да помогне свим лекарима и свем медицинском особљу које се брине о болеснима, да помогне свима онима који чине дела милосрђа помажући старим, сиромашним, усамљеним и онима који бодре друге.“

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Објављена је књига „Основи православног моралног учења“, коју је припремила Синодска Библијско-богослосвка комисија. Читалац може да стекне општу представу о хришћанској етици, јер је књига намењена  широком кругу верника Руске православне цркве. Књига ће такође бити корисна онима који се припремају за примање свете тајне  крштења.

 

 

Књига тумачи заповести које је човеку дао Бог, прво у Старом завету (Декалог или Десет Божјих заповести), затим у Проповедима на гори Господа Исуса Христа (заповести о блаженствима).

 

Читалац ће у публикацији такође наћи анализу појма греха - како у његовој суштини тако и у специфичним пројавама (греси против Бога, ближњих и себе), као и обавештења о основама православног подвижништва.

 

Завршно поглавље књиге говори о најважнијој духовној радњи хришћанина - молитви: говори се о самој суштини молитве, као и о њеним различитим облицима, међу којима су и приватне и литургијске.

 

Нова публикацијаможе се користити као уџбеник у систему додатног верског образовања, у процесу катихизације, као и за рад с парохијанима на њиховом верском просвећивању.

 

Истовремено су објављене још две збирке – „Основи православног вероучења“ и „Основи канонског устројства и литургијског живота Православне Цркве“.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

У складу с циркуларним дописом првог викарног епископа Патријарха московског и целе Русије за град Москву, управника послова Московске патријаршије Митрополита воскресенског Дионисија од 23. марта 2020. године старешине и клирици храмова, као и намесници и игуманије ставропигијалних манастира у главном граду добили су благослов да испоље посебну пастирску бригу о парохијанима који се налазе у групи повишеног ризика због опасности од ширења инфекције од корона вируса у Москви, преноси Патриархија.ru.

 

 

У документу се каже да ови парохијани имају благослов да се „придржавају налога престоничких власти и да до 10. априла ове године молитву обављају у својим кућама обраћајући се по жељи и у случају потребе парохијама у близини места становања с молбом да упуте свештеника ради обављања тајне Исповести и примања Светих Христових Тајни код куће.“

 

Такође, клиру је наложено да организује дежурство „ради хитног испуњавања молби старијих грађана и лица која пате од хроничних болести ради обављања тајни у њиховим кућама, при чему треба да буде разрађен и примењен систем за обавештавање дежурних свештеника о горе наведеним потребама уз активно ангажовање социјалних служби и волонтера за обилазак старијих парохијана.“

 

Циркуларно писмо је упућено у својству извршавања налога Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила имајући у виду мере које предузимају власти главног града (декрет градоначелника Москве бр. 26-УМ од 23. марта ове године), с обзиром на то да су посебној опасности по живот у случају заражавања овом инфекцијом подвргнута лица старија од 65 година, као и лица која пате од неких хроничних болести.

 

Циркуларно писмо за помоћ парохијанима који спадају у групу повишеног ризика (+ списак болести које захтевају поштовање режима самоизолације)

 

Извор: Православие.ру