Његово Светост патријарх московски и све Русије Кирил упутио је васкршње поздраве предстојатељима инославних  Цркава. Поруку су примили: патријарх Коптске цркве Тавадрос II; папа Фрања; поглавар Сиро-Јаковитске цркве, патријарх Мар Игнатије Јефрем II; врховни патријарх и католикос свих Јермена Карекин II; католикос Киликије Арам I; католикос-патријарх Асирске цркве од Истока Мар Геваргије III Слива; маронитски патријарх Бешара Бутрос, кардинал Ар-Раи; католикос свег Истока, маланкарски митрополит Василије Мар Тома Павле II; патријарх Етиопије Абуна Матијас и други.

 

 

Од срца вам честитам светлу Пасху Господњу и поздрављам поздравом који снажи живот:

 

Христос васкрсе!

 

Сада је настао велики празник Господњи, гозба, према Светом Јовану Златоусту, вере и богатства доброте. Устајање Спаситеља из мртвих разорило је тамнице Ада и одагнало таму греха целога света. Радујмо се овом дивном дану, јер је васкрсењем људском роду подарен вечни живот у Христу Исусу, Господу нашем (Рим 6,23).

 

Делећи радост празника с нашим блиским и далеким, заједнички ћемо истицати у друштву трајне моралне вредности, помоћи онима који подносе неправду, прогоњени су или су у опасности од ширења инфекције вирусом корона.

 

Желим Вам духовну и телесну снагу и Божје садејство у високој служби коју обављате, а Вашој пастви - мир и благостање

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Васељенски  патријарх, Његова Свесветост Вартоломеј обратио се верницима на крају бденија у патријаршијској  Саборној цркви Светог Георгија уочи Цвети 11. априла 2020. године.

 

 

Свесвјатјејши патријарх се осврнуо на околности у којима ћемо ове године морати да прославимо Васкрс. Поновио је да мере предострожности нису утицале на нашу веру и да Васкрс није једини свети дан. Напротив, рекао је да је васкрсење целокупна вера, етос и култура Православља. 

 

Васељенски патријарх је изјавио да је вирус корона променио наш свакодневни живот, као и наш црквени живот. „Цркве су затворене за наше вернике. Свештени опит Светог причешћа недостаје њиховим чулима“, рекао је.

 

Међутим, истакао је: „Ми и даље непрекидно примењујемо ове ванредне мере. Будите уверени да ако су вас повредиле затворене цркве, ваш Патријарх још више растужен и утучен. Међутим, уверавам вас да није било другог избора.“

 

Најзад је рекао: „Животи наших верника су свакодневна Пасха. Знамо значење Васкресења, јер знамо значење Крста. Ми смо Црква Крста и Васкрсења. Имамо опит Крста и предукус Васкрсења. Изузетна смиреност Крста доноси победу Цара славе. Свима вам желим плодну борбу, богоугодно путовање с Христом на спасоносном путу Крста и Васкрсења. На многаја љета! И благословена Пасха!“

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

За свештенство и верне православне хришћане Сједињених Америчких Држава:

 

 

У овом кризном периоду, ми, чланови Извршног одбора Скупштине канонских православних епископа Сједињених Америчких Држава, сваког петка се састајемо на седницама путем конференцијског позива да стално надгледамо пандемију КОВИД-19. Заједно разговарамо о пастирским и практичним питањима која се тичу ситуације наших цркава на терену. С обзиром на то, дозволите нам да најпре захвалимо свима здравственим радницима, прво лекарима, доставном особљу и свештенству који су се на пожртвован начин поставили на прве линије ради заштите нашег здравља и избављења.

 

Суочавамо се са невиђеним околностима у ванредним временима. Многе смернице из различитих правних надлежности, пратећи државне и савезне прописе као и препоруке CDC-а, успешно су примењене у парохијама широм земље, помажући да се успори ширење КОВИД-а 19. После консултација са службеницима јавног здравства и осигурања, полицијом и теолозима и стручњацима за пастирско старање, ми, чланови Извршног одбора, постигли смо консензус о Цветима, Великој недељи и Васкрсу и снажно охрабрујемо све епископе Скупштине да спроведу следеће препоруке:

 

Богослужења, уз учешће и  присуство највише пет људи, и то свештеника, ђакона  /или саслужитеља, и даље се савршавају у црквама и могу се емитовати на интернет мрежи како би се верници молили у својим домовима.

 

Ништа традиционално материјално не сме се на било који начин делити верницима, као што су палмове гранчице и/или врбица, цвеће, свеће и јаја и друго.

 

Духовни савети могу се давати телефоном, али вршење тајни исповести и разрешна молитве остаје у дискрецији надлежног архијереја.

 

Док неки епископи могу примењивати строжу праксу из љубави и старања за своје стадо и шире друштво, мање строги приступи изложиће паству и њихово свештенство високом ризику и требали би да их сви епископи избегавају.

 

Ове мере ублажавају ризик од преношења  заразе због близине. Истичемо да је Евхаристија право Тело и права Крв Христова. На ове мере се ни на који начин не сме гледати у смислу да умањују ову свету и вечну Истину.

 

Црква нас у овом тренутку позива, као извор благослова, да  нас нахрани Христовим заповестима и води у Његово Царство. Као што нам Црква говори када треба постити, а када не постити, тако и сада слушамо и дајемо све од себе да се придржавамо ових упутстава. Исто тако, када заједно патимо у својој изолацији и нисмо у стању да примимо ни Евхаристију због обавезног дистанцирања, ми смо у стварности, стицајем околности, такође у пуном заједништву као Тело Христово. Док се уједињујемо - као верни хришћани, као народ и као глобална заједница - да би се зауставило ширење КОВИД-19, нека благослови Господа и Спаса Исуса Христоса буду са свима вама!

 

Преносимо вам наше очинске благослове с љубављу у Господу,

 

Архиепископ Елпидофор, председавајући, Грчка православна Архиепископија Америке

 

Митрополит Јосиф, потпредседник, Антиохијска православна хришћанска архиепископија Северне Америке

 

Архиепископ Михаило, благајник,

Православна Црква у Америци

 

Митрополит Григорије, секретар

Америчка Карпато-Руска православна епархија САД

 

Епископ Иринеј

Српска православна Црква у Северној, Централној и Јужној Америци

 

Митрополит Николај

Румунска православна митрополија Америке 

 

Митрополит Јосиф

Бугарска источно православна епархија САД, Канаде и Аустралије

 

Епископ Сава

Грузијска апостолска православна црква у Северној Америци

 

Митрополит Тихон

Православна Црква у Америци

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

У петак, 10. априла, уочи Лазаровог васкрсења, света Црква чини спомен на свештеномученика Гргорија V, цариградског патријарха, рођеног у месту Димитсани у Аркадији.

 

 

Отишао је у Смирну код свог ујака, еклисијарха Мелетија и похађао часове у евангеличкој школи. Потом је слушао предавања из  философије на острву Патмосу. Међутим, његова жеља за монашким животом одвела га је у манастира Строфадис, где је замонашен и започео испоснички живот. Касније га је позвао митрополит Смирне Прокопије и рукопложио га за свог архиђакона. Као јеромонах се вратио у Димитсану. 19. августа 1785. изабран је за цариградскогг патријарха. 

 

Патријарх Григорије  је остао на патријарашком престолу до децембра 1798, када га је свргнула Велика Порта, јер је сматран неспособним да одржи потчињеност хришћанских народа под турским јармом и прогнан је на Атос.

 

Период његовог присилног боравка у Врту Пресвет Богородице пружио му је прилику да се боље упозна с богословљем и духовним животом. Поновно је позван на цариградски престо, али гаје Велика Порта поново прогнала.

 

Године 1818. по трећи је пут позван на цариградски престо, где је остао до 10. априла 1821, кад су га на Светлу недељу, током Османлије обесили на главној капији Патријаршије. Ова капија остаје закључана до данас у знак сећања на обешеног патријарха.

 

10. априла 1921. проглашен је светим и уврштен је у диптих светих Православне Цркве. Његове свете мошти налазе се у Атинској митрополијској цркви.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

 

Митрополит месогејски Николај: Посланица пастви  , 155 енциклика, 1. април 2020, Спата - Драга моја браћо, хришћани Месогеје и Лавреотике,

 

 

Прошло је готово десет дана од моје претходне комуникације са вама. Већ смо прешли половину Великог поста и остаје нам још десетак дана до завршетка овог веома благословеног периода духовних борби који смо чекали са великом жудњом, који смо започели великим одлукама и очекивањима, али који се својим током потпуно неочекивано претворио у засигурно најтежу Четрдесетницу у нашем животу.

 

Све нове околности и мјере које су нам наметнуте, поред тога што су без преседана, дјелују као да су уперене против виталних средстава које Црква користи да нас припреми за Пасху и Васкрсење нашег Господа – да бисмо, суштински, могли да живимо духовно. Изгубили смо могућност да се сабирамо у нашим храмовима, да се окупимо сви заједно, ускраћени смо за богослужења, забранили су нам литургије, уздржавамо се од Светог Причешћа; слушамо мјере и одлуке, али веома мало о преумљењу, молитви, вапају ка Богу, молбама за Његовом интервенцијом. Остајемо сирочад којој друштво праве страх, несигурност, узнемиреност, фрустрације, наша логика, нејакост наше наде у науку, тензије. Осјећамо се напуштено и збуњено у својеврсном хаосу супростављених становишта и приступа. На сцени је свеопшта конфузија по питању тога шта су заправо чиста вјера и благочешће, шта је Црква, каква је данас воља Божија, шта ће бити са Страсном седмицом, како ћемо прославити Пасху.

 

Срећом, све ове мјере су привремене. Барем се тако надамо. Невоља ће проћи и зато наше слободно вријеме проводимо у нади. Ипак, нијесмо изгубили све. Слава на хвалитне стихире јутрења претходне недјеље почиње једним подстицањем: „Ходите дјелајмо у тајанственом винограду, плодове покајања… у молитвама и посту врлине чинимо…“. У винограду милости Господње имамо начина да дјеламо духовно, да његујемо преумљење, имамо пост и молитву. Ово уопште није мȁло, нити мáло.  Уистину можемо да их искористимо на добро и у данашњим околностима, да наша душа много задобије на јединствен начин.

 

Држимо пост коме сада дајемо, можда и нужно, много шире значење. Не ограничавамо се на пост храном, већ проживљавамо и уздржање од покрета – затворени смо у нашим кућама; пост од најразличитијих наших жеља – чак ни елементарне и уобичајене ствари не можемо лако да спроведемо; пост од друштвених контаката, па чак и уздржање од богослужења и нашег духовног напајања. „Господ даде, Господ узе. Како се Господу изволи, тако и би; да је благословено име Господње довијека“ (Јов 1, 21). Оно што смо имали до сада било је дар Божији, али је и новонастало стање под Његовим надзором. Хајде да живимо са трпљењем попут Јова лишеног својих кћери; са послушањем Ноја затвореног у ковчегу; са покајањем и преумљењем попут Јоне у китовој утроби; борбеног духа по узору на наше свете затворнике и пустињаке. Не задуго, већ свега током неколико седмица. У минимуму нашег комфора, са утјехом божанског присуства и заштите. Није то мȁло.

 

Ускраћени смо за богослужења, али нам није забрањена молитва. Сада може бити творена и са већим жаром, да исходи са много више бола и чежње, из дубљих предјела; у њој можемо проводити више времена, чак и да буде истинитија, искренија, аутентичнија. Живимо мало као изгнани Јевреји у Вавилону, у периоду ропства који је ипак изњедрио велике личности, три младића и пророка Данила, као и Јеремију. Ово ускраћење треба да проживимо духовно. Оно није наш избор и треба нужду да преведемо у врлину. И Господ ће то веома благословити. Довољно је да не изгубимо нашу наду у Њега. Наду, не да ћемо бити избављени од опасности коју носи корона вирус, већ да нећемо изгубити присуство Господње у нашем животу.

 

Стога, довољно је да из видика не изгубимо нашу перспективу, Васкрсење Христово. То је Јевреје одржало у животу током њиховог ропства – сјећање на Јерусалим, радост његовог ишчекивања, визија повратка: „ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја; нек се прилијепи језик мој за грло моје, ако те не споменем, ако не истакнем Јерусалим за почетак весеља мога“ (Псалам 136. ст. 5, 6). Нијесу имали свој храм, а били су одвојени и од свога ковчега. То одржава и нас у овом периоду духовних уздржања. Недостаје нам наш храм, службе и тајне. Ипак, живимо у ишчекивању Васкрслога. Њега чекамо. За то живимо. За Њега живимо.

 

Овај период и његове околности накратко нам се нуде као „клијет“ – за мали заокрет унутар нас, за тајанствену молитву и унутрашњу исповијест. Примијенимо ријечи пророка Исаије: „Хајде, народе мој, уђи у клијети своје и закључај врата своја за собом, прикриј се зачас докле прође гњев“ (Исаија 26,20) – крени, народе Божији; уђи у келију своје молитве, затвори врата своја, сакриј се накратко док не прође искушење, гњев Господњи. Велики пост је свакако вријеме ограничених активности, созерцања, изоловања и унутрашњег живота. Можда је, браћо, вријеме да мало тихујемо? Колико ко може. Тако ћемо примити велики благослов.

 

Позив који слушате од многих: „да начинимо сваки дом црквом“, заиста је лијеп и веома добро утемељен у духу и учењу наше Цркве. Тако наше куће треба да су „домаће цркве“. Зашто да не? Наравно, начинити дом свој црквом и одржати вјеру живом није нимало лако. Али је свакако потребно. И ако то нијесмо урадили до данас, сада је прилика да покушамо. Истина је да сви живимо под изузетно тешким околностима и, наравно, шта год да урадимо у нашим кућама, не може да замијени цркву. Међутим, невоља појачава благодат. Зато се и не разочаравамо. Чинимо што можемо и чекамо Господа.

 

Књига Откровења завршава се једним Господњим обећањем: „Да, долазим ускоро“, долазим брзо. И једним одговором: „Амин. Да, дођи, Господе Исусе“. Тако се завршава и Нови завјет, том молитвом. Тако се моли Црква Христова кроз вијекове. То је и наша унутрашња жеља и нада. Чекамо Господа у нашем животу, Њега чекамо у нашем свијету, чекамо га у нашем срцу. „Благодат Господа Исуса Христа са свима светима. Амин!“ (Откровење 22,21).

 

Са благословом и много у Господу љубави,

+Митрополит Месогеје и Лавреотике Николај

 

                                                                                    Са грчког превео: Божо Кнежевић

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Данас је из канцеларије цивилног гувернера Свете Горе саопштено да је забрана уласка ходочасника на Свету Гору продужена до 20. априла. Продужетак суспензије је у складу са рестриктивним мерама Грчке у борби против вируса Ковид-19. 

 

 

Канцеларије за издавање диамонитириона (дозвола за улазак на Свету Гору) неће радити, док ће бродски саобраћај функционисати због других потреба монашке заједнице Свете Горе. Ранија мера затварања Свете Горе за ходочаснике је важила до 11. априла.

 

 

Извор: Манастир Хиландар

 

„Позвани смо на молитву, смерност и покајање да се преобразимо, да променимо начин на који размишљамо, говоримо и јесмо, начин на који поступамо, живимо и деламо“, рекао је патријарх Данило у својој проповеди у Пету недељу Великог поста.

 

 

Говорећи у капели Светог Георгија, која се налази у патријарашком двору, Патријарх румунски се осврнуо на Марију Египћанку, која је живела 47 година у Јорданској пустињи. Блажењејши је рекао да нам је,  избијањем корона вируса, дата прилика за покајање.

 

Ввидимо да нема потребе сад да идемо у пустињу, јер су скоро сви градови постали пусти пошто више нема толико људи који станује њима. Нема више саобраћаја на улици, нема више гужве пошто су људи заточени у својим домовима.

 

Сликовито описујући данашње друштво, Блажењејши је подсетио на први стих Плача Јеремијиног: „Како седи сам, поста као удовица, град који беше пун народа!“ (ПлЈ. 1,1)

 

„Био је напуштен због јеврејског ропства, али сад је због једног другог робовања: страха од болести овог новог вируса Ковида-19, који изазива много тескобе и страха, страдања, па чак и смрт.“

 

Број случајева заражених вирусом корона у Румунији попео се на 3.864 у недељу . Од избијања пандемије регистровано је 148 случајева умрлих од Ковида-19 .

 

„Данашњи пусти или делимично напуштени градови подсећају на пустињу у коју се некад повукла Марија Египћанка. Цркве су скоро празнем јер наш вољени верујући народ не учествује у службама - све нам то говори да треба да се смириавамо и да преокренемо изолацију у духовно користан рад.“

 

„Хајде да преобразимо страдање од ове болести у наду опоравка од ње и све недостатке које ова епидемија изазива“ рекао је Румунски патријарх 5. априла 2020. године. „То можемо учинити умножавањем молитве, испуњавањем своје душе светлошћу усрдне молитве и добрих дела и речи, помажући својој браћи.“

 

Викарни епископ патријарха Данила, плоештански Варлаам у недељу је освештао Букурешт да би се уклонио корона вирус, обилазећи град комбијем и носећи свете мошти и икону Светог мученика Димитрија Новог и изговарајући молитве.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Поруком верницима обратио је Архиепископ кипарски Хризостом у којој је истакао да су данашњи животни услови  трагични за хришћане, „будући да богослужимо у нашим црквама без верника“.

 

 

Блажењејши Архиепископ се помолио  Богу „да нам подари да у наредним данима видимо значајне резултате набоље како би нам власти омогућиле да савршавамо своја богослужења у присуству наших верника“.

 

Такође је нагласио потребу да сви раде заједно и допринесемо окончању пандемије како на Кипра, тако и у другим деловима света. У ствари, истакао је да се морамо борити из три разлога.

 

Први разлог је да не бисмо олакивали губитак и других живота због ове болести, а други је да имамо могућност да као хришћани обављамо своје верске дужности и учествујемо у богослужењима које је прописала наша Црква.

 

Трећи разлог, према архиепископу Хризостому, јесте да бисмо спречили велику финансијску кризу која ће, како каже, донети много застоја, губитак посла и банкрот "многе наше браће."

 

„У таквом случају, ни држава, ни Црква ни било која друга сила неће бити у стању да изађу на крај са овом тешком ситуацијом."

 

Поводом неучествовања верних у богослужењима Велике и Светле недеље, Блажењејши их позива да буду бодри.

 

„Чињеница да смо лишени свега тога неподносиво нас узнемирује", рекао је. Међутим, он наглашава да „они који имају  истинску веру у Бога, могу се и молити где год  би били. Могу се молити и кад су затворени у својим кућама, као што смо сада последњих недеља, или  у пећинама, пустињама и горама, попут наших испосника и светаца, који су одржавали заједништво са Христом молитвом и подвигом и уживали у рајској сладости, а да нису били у цркви или учествовали у тајинствима Светог Причешћа.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Свештена општина и цивилна управа поднели су молбу Цивилној заштити да се прогласи ванредно стање на Светој Гори због велике штете коју је последњих дана нанела обилна киша која је погодила полуострво.

 

 

Већина манастира, испосница и келија блокирано је због оштећења шумске путне мреже, а главни пут који води од луке Дафни до главног градића Кареје упропашћен је.

 

Монаси са којима је АНА-МПА контактирао говорили су о „стању без преседана“ за светогорску заједницу, истичући да износ штете још није процењен.

 

Информације говоре да ће јединице цивилне заштите покушати да 8. априла 2020. отпутују на Свету Гору како би проценили обим катастрофе.

 

Усред лошег атмосферског времена монаси су јуче, на Благовести,  у литији око главног храма (Протата) у Кареји носили свету икону Пресвете Богородице „Аксион Ести“ (Достојно јест) и молили се Богу за заштиту од пандемије.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

Овогодишњи чин добијања Благодатног огња на Велику суботу биће одслужен у цркви Светог Гроба у Јерусалиму, али без поклоника због пандемије вируса корона. Огањ ће бити испоручен другим земљама.

 

 

Служби у којој се Огањ спушта с неба и упали свећу Јерусалимског патријарха док се он моли у Господњем гробу, обично присуствују хиљаде поклоника из читавог света.

 

Служба, која ће се савршити 18. априла ове године, такође ће бити обављена  уз „ограничен број учесника“, изјавио је Акива Тор, начелник Одељења за дијаспору и религије света израелског Министарства спољних послова, преноси ТАСС. „У  чину добијања Благодатног огања учествоваће око 10 људи“, додао је он.

 

Свечани чин  ће  бити емитован широм света, као и обично.

 

После службе, представници Јерусалимске Православне Цркве однеће Огањ до Јафа капије у Старом граду Јерусалима, одакле ће је представници амбасада преенти  на аеродром „Бен Гурион“ и одатле био испоручен у њихове земље.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил обратио се посланицом својим Преосвећеним архипастирима, свештенству, монаштву и мирјанима епархија на територији Руске Федерације.

 

 

У овом тешком времену, када државне власти предузимају све могуће мере како би спречиле ширење коронавирусне заразе, позивам архијереје, свештенство, монаштво и вернике да појачају своје молитве Господу да заштити народ Свој од опасне епидемије, а архипастире и пастире да и даље ревносно савршавају богослужења, а нарочито Божанску евхаристију - тајинство Тела и Крви Христове, чак и у одсуству пастве због одговарајућих препорука власти. Заиста - „дело Божје се никад не сме занемарити“ (Устав  преподобног Венедикта Нурсијског, гл. 43).

 

Данас су многи од нас приморани да на себе узму подвиг боравка у својим домовима. На ово кажем: нека место ваше усамљености за вас постане пустиња личног и породичног молитвеног рада, према јеванђељској речи: „А кад се молиш, уђиту клијет своју  и, затворивши врата, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће ти јавно“ (Матеј 6, 6). Нека нас на овај подвиг надахне подвиг преподобне  Марије Египћанке, која је провела дуге године у самотној молитви у пустињи.

 

Ових дана губимо прилику да будемо заједно на нашим вољеним великопосним богослужењима. Али знамо да ни врата пакла не могу надвладати Христову Цркву (усп. Мт 16, 18). Ко ће нас раставити од љубави Христове: жалост, тескоба, прогон, глад, или голотиња, или опасност, или мач? ... све те ствари превазилазимо снагом Онога који нас је љубио. ... Ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити нас љубави Божје која је у Христу Исусу, Господу нашем (Рим. 8,35-39). Чак и кад  смо  силом прилика раздвојени, као што су Христови следбеници кроз историју  били раштркани по пустињама и горама, пећинама и клисурама, ми остајемо неуништива заједница вере, уједињени искреном молитвом Господу Исусу. Нисмо сами у овој молитви - са нама престолу Божјем предстоје и наши свети преци, подвижници Руске Цркве свих доба њеног историјског постојања, који нас надахњују и охрабрују. „Буди храбра, Христова Цркво! ...  Јер Христови пријатељи старају се о теби, заступајући те, будући присутни“ (сједален на полијелеју службе Новомученицима и Исповедницима Руске Цркве).

 

Подносимо, браћо и сестре, привремене тешкоће да бисмо сачували живот и здравље наших суседа. Стрпљиво ћемо поднети невољу која нас је походила, у чврстој нади да ће Свемогући Господ, који је примио страдање и смрт на Крсту за људски род и својим Васкрсењем отворио пут ка спасењу нас, ову невољу преокренути на радост у величању Њега у заједничкој молитви на храмовном богослужењу, и „Господ ће обрисати сузе са свакога лица и срамоту Свога народа укинуће са све земље“ (Ис 25,8).

 

Ових дана посебно ћемо се молити за оне који саможртвено улажу напоре да окончају заразну епидемију, за оне који омогућавају нормалан живот наших градова и села. Бићемо им захвални и пружићемо им сву могућу подршку. Захваљујем свима вама, драге владике, оци, браћа и сестре, на вашем ревносном служењу Господу, Цркви Његовој и једни другима.

 

Непрестано се молим за све вас.

+ Кирил,

патријарх московски и све Русије

 

са руског превео протођакон Радомир Ракић

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Услед ширења пандемије у Украјини појачане су карантинске мере. Стога ће се од овог тренутка до званичног окончања карантина сва богослужења у Успенској Кијево-печерској лаври савршавати иза затворених врата (уз пренос путем интернета и причешће Христовим светим Тајнама  само у порти и у близини цркве). То је известило Одељење за информисање и образовање УПЦ, позивајући се на прес службу манастира.

 

 

Напомиње се да манастирска сабраћа и даље уздижу сугубе молитве у манастирским храмовима „током губитељне куге“,  и свакодневно се моле за оне који већ имају ову болест и за лекаре који се боре за животе наших суграђана.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

„Узимајући у обзир извештај заменице министра здравља Републике Белорусије Елене Богдан о епидемиолошкој ситуацији и тренутном стању у нашој земљи, Епархијски савет је једногласно одлучио да тренутно нема разлога за затварање цркава и обустављање богослужења“, пише у у посланици Његово Високопреосвештенство митрополит мински Павле после састанка са архијерејским намесницима Минске епархије Белоруске Цркве и с признатим стручњаком Министарства здравља у четвртак, 2. априла 2020. године.

 

 

Истовремено, Савет поново подсећа све који присуствују службама да се строго придржавају здравствених мера које препоручује Министарство здравља, „а да се при томе не противречи Светом писму и предању Православне Цркве“.

 

Оне који се причешћују не треба брисати убрусом, они не треба да целивају путир, док непричесници  треба да пију запивку из чашица за једнократну употребу или приме само нафору, као што се то иначе ради.

 

Помазивање верника уљем током бденија требало би да се врши само уочи великих празника, док ће се у суботу увече и на бденијама за остале празнике помазивање заменити заједничким благословом свих верника у цркви.

 

Сви верници су позвани да буду посебно пажљиви према свом здрављу и здрављу других. Ако је неко болестан или живи са неким ко показује симптоме, мора се уздржати од одласка у цркву и одмах контактирати лекара.

 

Уз то, почевши од суботе, 4. априла, па до краја епидемије, све цркве у Минској епархији звониће звона у 9:00, 12:00, 15:00 и 18:00 у трајању од 10 минута. Верници су позвани да узносе посебне молитве за Божју милост и престанак епидемије током звоњања звона.

 

Текст посебних прозби и молитава разаслаће се свештенству и верницима, који су такође позвани да се моле за све медицинске раднике који су изложени ризику док служе другима.

 

Најзад, у својим проповедима свештенство треба да људима објасни да нас све муке и болести данашњице подсећају на сличне историјске догађаје у Старом и Новом завету и имају везе са грешним животом човека. Из овог разлога, народ треба позивати да се каје и измени свој грешн начин живота.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ