Национализам ствара поделу, док се истински патриотизам пројављује у љубави према Богу и другима, сматра Његово Блаженство Онуфрије, митрополит кијевски и све Украјине.

 

 

„Национализам је када се неко усредсређује на овоземаљско ... Почиње, у најбољем случају, са државом - Русијом, Украјином ... У Русији кажу да је руска нација најузвишенија, најбоља; у Украјини кажу да је украјинска нација најбоља,“ напоменуо је Блажењејши у разговору  објављеном на каналу YouTube каналу Korsun Desert.

 

Међутим, испољавање национализма често се ту не завршава; „Иде се даље", нагласио је митрополит Онуфрије. Затим су Север и Југ и Центар почињу да тврде своју надмоћ, „и стиже се до тачке где долази и до поделе у породици“, наставио је Митрополит.

 

А затим, особа почиње да се дели у себи. С једне стране, она разуме да је Бог створио човека од земљаног праха, а с друге, она почиње да мисли да је она заиста нешто посебно. Такав унутарњи рат може преплавити и створити сукобе у породици, селима, градовима и свету. „Према томе, почетак рата је подела", закључује Блажењејши.

 

С друге стране, требало би да сви ми будемо патриоте, наставио је Митрополит. „Патриота је онај који воли оца и мајку. „Патер“ значи отац. Сви би требало да буду патриоти, јер треба да волимо оца и мајку. Написано је у Божјим заповестима: „Поштуј оца својега и матер своју, да ти се продуље дани на земљи, коју ти да Господ Бог твој.“ (2Мој. 20,12). Ако човек поштује свог оца, онда поштује и друге такође - вашег оца. Поштујем свог оца, али исто тако поштујем и вашег оца, јер знам да је то ваш отац, и кроз њега вам је Бог дао живот, и поштујем и другедруге оце и мајке“, објаснио је Блажењејши Митрополит.

 

Премда је патриота онај који воли и поштује друге људе, ово је, пре свега, немогуће без Божје љубави. „Али то се не може учинити ако човек не воли Бога, јер снага љубави долази од Бога. Ако не волимо Бога изнад свега - нашег Небеског Оца, онда нећемо бити спосони ни да волимо наше родитеље или родитеље других на исправан начин. Стога је патриота лице које воли Бога и воли ближњега: оца, мајку, брата и тако даље“, рекао је украјински Предстојатељ.

 

Његово Блаженство Митрополит се дотакао  сличних тема почетком марта, примећујући да док политичари, националисти и расколници имају своју визију Украјине коју покушавају да остваре, он сања о Украјини у којој је љубав према Христу на првом месту.

 

„Онај ко воли себе више од других, није патриота, већ је умишљен и горд човек, који никоме не чини добро - ни себи, ни онима око себе", рекао је тада Блажењејши митрополит Онуфрије.

 

Са енглеског превела Сања Симић де Граф

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

У организацији Московске духовне академије, заједно са Сретењском духовном семинаријом, у онлајн режиму 30. априла и 1. маја 2020. године одржана је студентска конференција на тему „Актуелна питања савремене богословске науке”.

 

 

С обзиром на новонастале околности проузроковане ширењем короновирусне инфекције, руководство Московске Духовне Академије, у складу са циркуларним писмом Образовног комитета Руске Православне Цркве од 16. марта 2020. године (http://www.patriarchia.ru/db/text/5608240.html), донело је решење да се образовни процес настави путем интернета, а студенти привремено распусте до стабилизације општег стања. На тај начин, у Московској Духовној Академији остали су академски монаси, сарадници Академије и неколицина иностраних студената, махом представника помесних православних Цркава.

 

Ректор Московске Духовне Академије епископ Питирим призивао је вернике који посећују академски храм да током овог периода остану у својим домовима како би избегли могућност да се заразе. Узевши у обзир сву озбиљност ове ситуације, нарочито што је и сам ректор био у самоизолацији током Страдалне и Светле седмице због лакшег облика ковид инфекције, Академија је увела карантин. Монаси, особље и студенти су од тада распоређени по собама у интернату, а излазак је максимално ограничен. Треба истаћи да је администрација Академије урадила све могуће како би период самоизолације прошао у најбољем реду. Поштујући све санитарно-хигијенске прописе, основне намирнице су обезбеђене свима и достављају се директно до соба. Уз то, свако има могућност да поручи неопходне ствари и медикаменте. Овакви услови свакако доприносе томе да се студенти посвете чувању здравља, али и научној делатности. У овом периоду сви заједно учествују у онлајн предавањима, као и конференцијама.

 

Тако је протекла и поменута конференција на тему „Актуелна питања савремене богословске науке”.

 

На пленарном заседању 30. априла наступили су игуман Дионисије (Шљонов), директор библиотеке Московске Духовне Академије, и протојереј Александар Задорнов, продекан за научно-богословску делатност Академије. Оба рада су написана у склопу обележавања 75- годишњице Победе у Другом светском рату.

 

Првог дана студентске конференције учесници су наступили у две онлајн секције. У првој секцији су наступили студенти катедре црквено-практичних дисциплина МДА. Магистранти и докторанди ове катедре наступили су са темама који се тичу изучаване области у склопу истраживачког рада. Међу темама које су се тицале црквеног и грађанског брака, Помесног сабора Руске Цркве 1917-1918 године, Критског сабора 2016. године, ђакониса, била и тема о црквено-државном правном спору у Црној Гори проузрокованом спорним Законом о слободи вероисповести, коју је презентовао студент магистарских студија Московске Духовне Академије Николај Сапсај, представник Српске Православне Цркве у овој најстаријој високошколској установи у Русији.

 

У другој секцији, која је протекла у форми вебинара, наступили су студенти црквено историјске катедре МДА.

 

Наредног дана, 1. маја, конференција се одвијала у неколико онлајн секција.

 

Секцију „Хришћанска литератрура” отворио је ректор Московске Академије епископ Питирим, који се у потпуности опоравио од лакшег облика ковид инфекције. У свом обраћању Преосвећени је истакао да је ова конференција уједно добра прилика да студенти стекну искуство јавног говора, које ће им потом свакако служити у даљој делатности. Потом су наступили студенти филолошке катедре МДА и презентовали своје радове.

 

На паралелној секцији, током заједничког вебинара студената Московске Духовне Академије и Сретењске Духовне Семинарије, председавао је ректор Сретењске Семинарије архиепископ Амвросије. У свом обраћању Преосвећени је истакао значај провођења оваквих заједничких пројеката и изразио жељу да се оваква врста сарадње настави. На овој секцији била су размотрена питања из многих области: богословља, патрологије, аскетике, апологетике и др.

 

Истог дана, у организацији катедре за црквену историју МДА, одржана је и посебна секција посвећена 75-годишњици Победе у Другом светском рату. Секцију је отворио продекан за научно-богословску делатност Московске Духовне Академије протојереј Александар Задорнов. У свом уводном обраћању отац Александар је скренуо пажњу на хришћански однос према рату и напоменуо о појму «праведног рата” у Предању Цркве. Учешће су узели студенти и професори катедре за црквену историју.

 

Иако је ова пандемија онемогућила да се одрже многе планиране манифестације, уз помоћ напредних технологија и интернет платформи научна делатност у високошколским богословским установама Руске Православне Цркве наставља се, даје своје плодове и подстиче на нова истраживања током опште изолације.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Патријарх васељенски Вартоломеј обратио се молитом   за излечење  заражених и подршку свима који пате од пандемије, у светилишту чудесне Агиазме (извор свете воде) у манастиру Зоодохос Пиги у Балукли, јуче у Недељу мироносица.

 

 

Текст молитве је написан посебно за ову сврху и прочитан је после Божанске литургије, коју је у манастирском Католикону (саборној цркви) савршио митрополит филаделфијски Мелитон, док су се Васељенски патријарх и Митрополит сасимски молили код Горњег места.

 

Претходно је Патријарх васељенски  обавио  Трисагион (помен) на гробу патријарха Димитрија, у знак сећања на све патријархе, архијереје и велике доброчинитеље народа који почивају у порти манастира.

 

Током поклоничке посете   светом манастиру Зоодохос Пиги у Балукли, патријарх Вартоломеј се у кратком говору осврнуо на иницијативу „Високог одбора људског братства“, који је основан у фебруару 2019. године, након што су заједничку декларацију потписао Папа и Велики имам ал-Азара о људском братству за светски мир и заједнички живот. Поводом ове иницијативе, све верске вође и верници многих религија позвани су да 14. маја појачају своје молитве Богу како би спасили човечанство од велике опасности од пандемије.

 

Подсећа се да је прошлог фебруара „Високи одбор људског братства“ позвао Васељенског патријарха на јубиларну конференцију коју су организовали у Абу Дабију. Патријарх је у свом говору истакао важну улогу коју религије могу играти у успостављању светског мира и промовисање поштовања људског достојанства, у духу солидарности и очувању основних слобода.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Призори данас рано ујутро у црквама широм Грчке били су дирљиви. Верници, држећи физичко одстојање и носећи маске и рукавице, били су окупљени изван светих храмова, чекајући да им се дозволи да уђу на „лично молитву“ или, како је власт то назвалам „појединачна молитва“.

 

 

Према најавама владе, од понедељка, 4. маја  2020, богослужбена места су отворена за јавност за „појединачно молење са највише 10 лица у цркви“. 

 

Неки верници су замолили свештенике да добију Благодатни огањ, који нису могли да својеврмено узму, јер су сви храмови били затворени током васкршњих празника због националног напора да се заустави пандемија вируса корона.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Манастир Ставрополеос, смештен у старом центру града Букурешта, покренуо је, програм комплетног виртуелног обиласка манастира, омогућивши приступ манастирској цркви, дворишту и објектима. Обилазак манастира је доступан на сајту манастира Ставрополеос, на линку https://www.stavropoleos.ro/tur-virtual/, а виртуелна тура води кориснике у дигитални обилазак цркве, библиотеке, трпезарије и музеја, показујући експонате у сликама од 360 степени.

 

 

Манастир је основао 1724. године грчки архимандрит Јоаникије Стратоникеас. Јоаникије је, у оквиру своје гостионице, подигао цркву и манастир који су били издржавани од гостионичких прихода. Године 1726. архимандрит Јоаникије је изабран за митрополита Ставрополеоса и од тада манастир добија име Ставрополеос. Стилски гледано, манастир Ставрополеос припада Бранкованској епохи. Његова камена декорација, намештај, унутрашње и спољашње фреске, чине га да буде епитом бранкованског периода у историји румунске уметности. Иако мале величине, црква има монументални изглед, као и архитектонски простор специфичан за византијску традицију. Својим декоративним скулптурама и китњастим мотивима, црква изражава и барокни сензибилитет и оријентални укус.

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

 

Динамика броја становника у Русији директно зависи од броја абортуса, а не од броја монаха, истакао је Митрополит волоколамски Иларион одговарајући на питање гледаоца емисије „Црква и свет“ који је питао да ли постојање институције монаштва у Цркви противречи црквеном ставу, јер се Црква залаже за јачање породице, за велики број деце и против абортуса, преноси Синодално одељење за односе између Цркве и друштва и медија.

 

 

„Кад бисмо могли да решимо проблем абортуса, број становника би се код нас битно повећао, – констатовао је јерарх. – Абортуси и даље односе на стотине хиљада живота сваке године, и то је велика трагедија за нашу земљу и за све наше житеље.“

 

Владика је подсетио да је монаха увек било мало и увек ће их бити мало у поређењу с укупним бројем становника, зато чињеница да неко бира монашки пут како би сву своју снагу посветио служењу Богу и људима, и служењу Цркви не може утицати на демографску статистику.

 

„А они људи који врше абортусе чине злочин,“ – истакао је митрополит Иларион подсетивши да је с тачке гледишта Цркве сваки абортус убиство, при чему одговорност за њега сносе сви учесници – и жена, ако је пристала, и мушкарац, ако је утицао на то да жена донесе овакву одлуку, и лекар који је обавио абортус.

 

Архипастир је посведочио да се Црква увек залаже против убиства нерођене деце и предлаже конкретне мере за смањење броја абортуса. Пре извесног времена патријарх је покренуо иницијативу да се абортус искључи из система обавезног социјалног осигурања како порески обвезници, између осталог, и они који се залажу против абортуса, не би морали да од својих средстава плаћају ово озакоњено убиство.

 

 

„Веома се надам да ће у нашем друштву расти свест о томе да је абортус недопустив и чудовишан злочин,“ – рекао је Митрополит волоколамски Иларион у закључку.

 

 

Извор: Православие.ру

 

Васкршња ноћ 2020. године у Кијеву и у целој Украјини протекла је необично у сваком смислу. Иста је била и у осталом православном свету. Међутим, испоставило се да је један духовни аспекат оваквог Васкрса потпуно неочекиван, чак и у необичној ситуацији за овај празник. Да ли је код многих било исто тако? Има ли много оних који су то приметили?

 

 

Васкршња служба 2020. године у нашем историјском храму Ваздвижења Крста Господњег у Кијеву – на месту Крштења и дечјих молитава М. А. Булгакова, у храму који није био затворен чак ни у совјетско време – протекла је практично без парохијана. Први пут у току више векова. Од 20:00 часова Велике суботе до 5:00 васкршњег јутра на улазу у храм је дежурао одред полицајаца, тако да су у храм могли да уђу само свештенослужитељи и црквенослужитељи и поједини парохијани, у складу с нормама карантина. Сви наши остали парохијани били су приморани да остану код куће, да гледају богослужење на телевизији или интернету. А наш храм је простран и висок. И... потпуно празан. За Васкрс...

 

***

 

Кад смо се спремали за овај Васкрс, мени се, као и многим свештеницима које познајем, чинило да ће у принципу све бити предвидљиво. Између осталог, духовно расположење свештенства и пастве у овим необичним и тужним околностима. Ми, свештенослужитељи ћемо у овој Светој ноћи у Божјим храмовима представљати целу Цркву, за све ћемо се заступати пред Престолом, приносићемо бескрвну жртву. А паства ће нас гледати код куће и пратиће нас песмама и молитвама или ће самостално служити васкршње јутрење. Ми, клир, смо мислили: радост Васкрса у његовој црквеној литургијској свечаности, чак и у храмовима без људи, ништа не може да помрачи – јер Небо је отворено! А људи, паства... Тешко нам је због њих. Наравно, наши верници ће бити врло ожалошћени. Вероватно ће понеко бити тужан, јер већина не може да дође у храм на службу. Али ће наша радост – радост клира, радост оних малобројних који су се ове Светле ноћи нашли у храму – бар у извесној малој мери бити пренета свим верницима који су остали без ње. Радоваћемо се и због себе, и због њих, а затим ћемо ову васкршњу радост однети у куће парохијана и делићемо је са свим верницима! Тако смо размишљали и тако смо се молили уочи празника. Само што се испоставило да није тако. Чак се десило обрнуто.

 

***

 

Прво сам, после Васкрса, поделио ове своје утиске с духовно блиским људима. Можда нешто измишљам и преувеличавам? Али не. Кад сам у току Светле седмице разговарао с парохијским клиром Кијева и прочитао утиске од васкршње ноћи у новостима, открио сам исту законитост. Ово су искусили многи свештеници и мирјани. Иако се ово, наравно, није догодило свима, оно што се десило нама (као и многим нашим духовним пријатељима) овде ћу описати управо као законитост Васкрса 2020. године, пошто читав низ примера потврђује ово духовно искуство. И можда ће неко прочитавши ове редове, видети у њима себе и своју парохију. Дакле...

 

***

 

Авај, у мом животу као свештенослужитеља никад није било тако тужне Васкршње ноћи. Храм је сијао и играо у нијансама златне и црвене; монашки трио је предивно, свечано, а истовремено молитвено, појао дуго очекиване васкршње песме. Заједно су са клиром гласно клицали „Воистину воскресе!“ Али је храм притом био празан. Празнина је зрачила хладноћу од главе до пете. И туга и тежина због празнине храма у потпуности су потискивали духовну утеху празника. Беседа светитеља Јована Златоустог у празнини... Кађење у празнини... Не, – рећи ће неко, – у то време су у храму били и Сам Господ, и анђели, радосни због светковине. Да, безусловно је тако. Међутим, туга ме није напуштала ни за тренутак. И молио сам се за једно: „Господе, учини да се ово никад више не понови!“ Васкрс не може, не сме бити такав.

 

***

 

А шта је било с мирјанима који су остали код куће? И ту почиње најзанимљивија ствар. Једна велика породица православних Кијевљана које познајем, практично у пуном саставу тренутно болује од корона вируса. Болују код куће, јер су чланови ове породице у просеку млади, зато искушење, хвала Богу, пролази без компликација. У васкршњој ноћи су се они који су могли топло обукли и обавили „литију“ око своје приватне куће, а затим су сами служили јутрење. „Ово је наш најлепши Васкрс!“ – написали су ми касније смс. – Господ нас не оставља по Својој милости!“

 

И други парохијани који су се помирили с околностима које је Бог допустио, или које је смирила болест, сад много говоре и пишу о изузетној Васкршњој радости коју одавно нису доживели. Остали су код куће и добили Дар Божји!

 

Да, овај Дар се није дотакао свих. Вероватно су га добили они који нису роптали, који нису злословили, који су са смирењем прихватили Божје допуштење... Притом многи од нас, свештенослужитеља, ове године, нажалост, нису осетили уобичајени Дар радости у Васкршњој ноћи. И сад се на нас, клирике, који смо осетили жалост и тугу у Васкршњој ноћи, помало преноси ова радост мирјана. Помало се и ми, свештенство, топимо и враћамо у нормално васкршње расположење. Наравно, сад не говорим о свима. Али мислим да говорим о многима.

 

***

 

Шта се заправо десило? Зашто смо ми, клир и мирјани, тако неочекивано заменили места за овај чудни Васкрс 2020. године? Мислим да је одговор једноставан. Господ је изашао из храма у сусрет простодушним верницима, у њихове домове. Дошао је у наше домове!

 

Наравно, наш Господ је, ван сваке сумње, остао и у нашим храмовима! Јер Он је свуда, а за Васкрс посебно:

 

„Во гробје плотски, во адје же с душеју јако Бог, в раји же с разбојником, и на Престоље бил јеси, Христе, со Оцем и Духом, всја исполњајај, неописаниј.“ („У гробу телесно, у паклу с душом као Бог, у рају пак, с разбојником, и на Престолу си био, Христе, са Оцем и Духом, све испуњавајући, неописиви.“)

 

Али посебну Његову Божанску пажњу и Његову милост за овај Васкрс 2020. године, добили сте ви, драги мирјани, који сте остали без храмова! Напаћени, уплашени, ви који сте се смирили под Његову крепку руку и нисте роптали! Ви који сте смирено примили Његово горко допуштење, али нисте изгубили веру, нисте одступили од верности Богу и Његовој Цркви, ви који нисте изневерили наду и љубав према Господу! Ово је ваш Васкрс, наши верни мирјани! Ваш је! А ми, клир, смерно вам се клањамо.

 

Христос васкрсе!

 

Архиепископ Теодосије (Сигирјов),

 

викарни епископ Кијевске митрополије

 

 

Извор: Православие.ру

 

У својој овогодишњој поруци поводом Недеље мироносица, Његово Блаженство патријарх Данило изразио је захвалност хришћанкама које су „обрасци вере и храбрости у време искушења“.

 

 

Порука која ће се читати у целој Румунској патријаршији ове недеље, подсећа на присуство жена мироносица на Христовом гробу као на чин велике храбрости и сведочења. Пошто је њихова љубав била већа од страха, мироносице су се показале да су више предане Господу него Апостолима.

 

Румунски патријарх је благословио све хришћанке које показују исту жртву и храброст у својим породицама и друштву васпитавањем деце и старањем о старима. 

 

Жене мироносице - обрасци вере и храбрости у време искушења: 

 

Христос васкрсе!

 

Треће недеље по Васкрсу, која се назива и Недеља мироносица, Православна црква велича и одаје почаст светим женама мироносицама, које су дошле на гроб Спаситеља Исуса Христа с драгоценом миром, пре него што су од анђела примиле вест да је Христос васкрсао из мртвих.

 

Те жена мироносице постале су одважне исповеднице Васкрсења Господњег, удостојене велике радости сусрета са самим Васкрслим Христом (Матеј 28, 9).

 

Из Новога завета знамо имена жена мироносица: Марија МагдалИна, Марија мајка Јакова и ЈосиФа или ЈоСије, Марија Клеопина, Јоана, жена Хузе, дворјанина цара Ирода, Салома и Сузана, које су помагале Спаситељу и светим Апостолима у светом делу проповедања Јеванђеља. Њима се придодају Марта и Марија, сестре Лазара из Витиније.

 

Присуство жена мироносица на Гробу Господњем јесте чин велике храбрости и одговорног прихватања вере, јер је њихова љубав према Христу Господу била јача од страха који су изазвали они који су наредили Његово распеће.

 

Захваљујући својој верности и побожности, жене мироносице су се показале храбрије и преданије Господу Исусу Христу него Његови ученици, као „апостоли апостолима“, како их је звао свети Јован Златоуст.

 

С обзиром на то да је 2020. година проглашене у Румунској Патријаршији Свечаном годином пастирског старања о родитељима и деци, са захвалношћу се сећамо наших мајки и бака, васпитачица, учитеља и наставница религије које су усадиле деци и младима веру у Распетог и Васкрслог  Христа, изграђујући их као вернике у Румунској Православној цркви и румунском народу.

 

Стално марљиви у породичном животу, помажући супружницима и родитељима, подижући децу у вери или молећи се и радећи у манастирима, болницама и другим установама, побожне и храбре хришћанке јесу сведоци вере у сваком тренутку.

 

Зато су имена многих хришћанки уписана у црквени календар, где представљају светле и молитвене портрете за сву Цркву.

 

И данас побожне и марљиве хришћанке у нашој земљи негују милосрдну љубав према патњама људи у болницама и установама социјалне заштите. Пружају верско васпитање деце, али углавном као мајке и жене доносе свети мир и радост породицама и друштву.

 

Посебно ценимо жртву хришћанки које су упошљенекао медицинско особље (лекари, медицинске сестре) и умешно и пожртвовно раде на лечењу и излечењу оболелих од тренутне пандемије.

 

Поводом Недеље жена мироносица обраћамо се захвалницама и благословима свим женама хришћанкама на њиховом целокупном раду учињеном за добро румунског народа и желимо им добро здравље и помоћ у животу, миру и свештеној радости, на многаја лета!

 

† Данило,

Патријарх Румунске Православне Цркве

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Априла 2020. године, Црквени и научни центар „Православна енциклопедија“ објавио је следећи, 57. свезак „Православне енциклопедије", преноси Седмица.Ру. Нови свезак наставља да објављује чланке са који почињу словом „П“.

 

 

Том почиње чланак о Погановској икони Матере  Божје, у Србији, и завршава се чланком о часопису „Православни преглед". Значајан део овог тома заузимају чланци о манастирима Покрова Пресвете Богородице. Нови свезак Православне енциклопедије садржи велики број чланака посвећених појединим личностима. Значајно место у њој заузимају блокови чланака „Поликарп" и „Порфирије“ посвећени подвижницима са овим именом.

 

Читаоци ће моћи да читају чланке о Пољској православној цркви, Православној цркви у Америци, о Помесним саборима Руске православне цркве 1917-1918, 1945, 1971, 1988, 1990, 2009.

 

Чланке Православне енциклопедије традиционално прати обиман илустративни материјал: колор мапе и многобројне фотопродукције портрета и дела црквене уметности.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Међународни научни часопис „Питања теологије“ објављује Државни универзитет Санкт Петербурга заједно са Богословским факултетом за постдипломске и докторске студије  светих равноапостолних Ћирила и Методија. Сапредседавајући Уредништва часописа су митрополит волоколамски Иларион и ректор Универзитета Санкт Петербурга Н.М. Кропачев.

 

 

Часопис излази четири пута годишње. Часопис, који је већ уврштен у многе  руске и међународне базе података, као и у списак научних публикација на нивоу Цркве, објављује чланке на руском и енглеском језику у свим истраживачким областима теологије, одсека и дисциплина теолошког знања, које се баве научним истраживањима.  Редакцијски савет и редакцијскиодбор  сачињавају познати научници који представљају универзитетску науку, образовне структуре традиционалних вера и теолошку стручну заједницу, како руску тако и страну. Редакција часописа настоји да пружи стручну процену пристиглих научних материјала, као и подршку ауторима, посебно младим научницима.

 

Први број часописа за 2020. годину отварају стручни радови:  И.Р. Тантлевски (Државни универзитет у Санкт Петербургу), Џејмс Расел (Универзитет Харвард, Калифорнија, САД) и Сирил Асланов (Универзитет у Акс-Марсеју, Француска), који пружају детаљне интерпретације фрагмената библијског текста, постигнуте помоћу лингосемантичке и концептуалне анализе. Ове три студије јасно приказују методе и стил рада на пољу савремене библијске теологије.

 

У потпуно другачијој методологији, чланак Л. Ф. Кациса (Руски државни хуманистички универзитет) посвећен је јеврејској теолошкој позадини руске књижевне авангарде. Експресивни фигуративни текст даје у неочекиваним распионима и познате личности руских песника, као и реаговање у мемоарима које су на њихово дело писали јидишом.

 

Члан В.Ј. Бистрова (Државни универзитет у Санкт Петербургу) излаже кратку историју научног проучавања Кабале, изграђену у контексту размишљања о научном статусу теологије и могућности формирања теологије у Русији као пуноправне академске дисциплине. С том судијом се делимично преплиће рад Р. В.Светлова (Руски државни педагошки универзитет А.И. Херзена, Санкт Петербург) о рационалној теологији Филона Александријског.

 

У наредном слободном избору теолошких студија објављују се три чланака који су по садржини и стилу веома удаљени један од другог и показују ширину поља теолошког истраживања. Ј.А. Снисаренко (Државни универзитет у Санкт Петербургу) изложио је детаљну статистичку анализу положаја теологије на савременим страним универзитетима. И.И. Јевлампијев (Државни универзитет у Санкт Петербургу) пажљиво је испитао концепт слободе у философији Лева Шестова, не само у традиционалном теолошком и философском контексту, већ и у контексту савремене науке. Чланак Е. И. Коростиченка (Институт за философију Руске академије наука) упознаје руског читаоца са таквим феноменом који је код нас практично непознат као што је слободоумни  религијски покрет у Немачкој.

 

Број је употпуњен, већ према традицији,  рубриком рецензија. Члан уредништва часописа А.И. Кирлежев (ОЦАД) разговара са познатим руским стручњаком за философију религије С.А. Коначевим (Руски државни хуманистички  универзитет) о његовој новој књизи „Бог после Бога: путеви постметафизичког мишљења“ (Москва 2019).

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Поводом упокојења протојереја-ставрофора Момчила Кривокапића, Архијерејског намјесника бококоторског, секретар Кузбаске митрополије РПЦ, протојереј Димитрије Мошкин служио је помен у Кемерову. По одслуженом помену отац Димитрије се обратио породици, клиру и парохијанима упокојеног следећим ријечима:

 

 

Христос Васкресе! Драга браћо и сестре, драги оче Немања, сва наша црногорска православна браћо. Ми смо са тугом примили вијест да се данас упокојио у Господу велики старац Српске Цркве, велики пријатељ руског православног народа, протојереј Момчило Кривокапић. Мислим, да сама чињеница што је отац Момчило отишао у ове Пасхалне дане говори нам о томе да се он већ налази у Царству небеском и да нас све види и да се моли за све нас. Сви православни житељи Кузбаса, који су га  лично знали, почев од нашег Владике Митрополита шаљу изразе саучешћа, шаљу подршку. Ми ћемо у нашим храмовима свакодневно молитвено помињати оца Момчила. А вјерујемо да ће и он све нас ових дана помињати пред престолом Божијим. 

 

Христос Васкрсе!

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Стални  Свештени Синод Грчке Цркве састао се у четвртак 29. априла 2020.  после најаве премијера о постепеном отварању храмова и условном учешћу верника у Божанској литургији.

 

 

Свештени Синод је задовољан што је услушена молба архијереја за отварањем храмова, мада се верује да ће верници моћи да се врате црквама од првог дана укидања мера, 4. маја. Међутим, Синод сматра овај период „шансом за бољу припрему, према тренутним здравственим условима, за планирање савршавања богослужења уз учешће верника“. У том циљу, они наводе да већ припремају релевантне предлоге за државу. 

 

Састанак је одржан, као што се види из фотографија, у великој сали Архијерејског Синода  како би се чланови архијереји држали  потребне удаљености између  себе.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

Према закону који је румунски председник Клаус Јоанис објавио 3. априла, од школа се тражи да буду заступљени програми животне и здравствене заштите, укључујући часове сексуалног васпитања , најмање једном у полугодишту.

 

 

Румунска Православна Црква издала је саопштење у ком се противи да ови часови буду обавезне природе, позивајући родитеље да семогу позвати на своје право да одлучују како ће се њихово дете школовати по тим питањима. Изучавања показују да сексуално васпитање у државним школама може покварити дечју невиност и чистоту, тврди Црква.

 

Саопштење Цркве је  објављено у целости (на румунском језику) у новинама Базилика. Од 13. марта 2020. Патријаршија се обратила по том питању председнику, премијеру и министру образовања и науке.

 

,,Обавезан упис ученика у програме сексуалног васпитања јесте атак на дечју невиност, спречавање њиховог природног развоја и обележавање за живот", пише у саопштењу за штампу издатом у понедељак.

 

Румунским Уставом је утврђено да „родитељи или старатељи имају право да, према сопственим уверењима, обезбеде образовање малолетне деце за које имају одговорност“ и да се „слобода ставова и мишљења, као и слобода верског уверења не могу ограничити на било који начин. Нико не може бити приморан да усвоји неко мишљење или да се придржава религијског уверења противно његовом уверењу “, подсећа Црква.

 

Даље, закон бр. 272/2004 предвиђа да „родитељи детета имају право на избор врсте образовања која ће се пружити њиховој деци“.

 

„Према томе, нема објективног разлога да држава намеће идеолошки модел у васпитању деце, мимо пристанка и уверења родитеља", закључује Црква.

 

 „Сматрамо да је обавезно укључивање ученика у програме сексуалног васпитања атак на невиност деце, спречавање њиховог природног развоја и обележавање деце за цео живот. С тим у вези, неколико изучавања је спроведено у различитим земљама показало је да је такав приступ образовању деце довео до тога да започну сексуални живот раније, са свим тим неопходним последицама, без икакве друштвене поправке“, наставља се у саопштењу за штампу, позивајући се на студију из 2019. године о сексуалном васпитању у Сједињеним Америчким Државама која показује да су такви програми у најбољем случају неделотворни и често доводе до повећања стопе трудноће у адолесценцији, ризичних сексуалних понашања и деце која започињу сексулни однос у ранијој доби.

 

Црква такође скреће пажњу да сексуално васпитање није обавезно у многим државама Европске уније.

 

Многаа удружења цивилног друштва у Румунији такође су изразила забринутост због сексуалног васпитања у школама, позивајући уместо тога на већи нагласак на васпитање у породици.

 

„Сматрамо да припрема за интимни и породични живот мора бити препуштена пре свега породици, која може тачно и објективно да процени фазу психофизичког, интелектуалног и емоционалног развоја детета“, наводи се у саопштењу.

 

У изјави Патријарђије се закључује: Живот такође има духовну димензију, занемарену у секуларизованом савременом друштву, које је изгубило свети смисао људског живота. Црква је одувек придавала велику важност духовном расту човека који је позван на вечни живот у љубави Божјој. Стога је важно искористити формативне специфичности верске наставе, која доприноси  животном расту и изградњи свести о вечној вредности човека, унапређењу његовог достојанства у породици и друштву и смањењу негативних утицаја савремене кризе идентитета и оријентације.

 

Са енглеског превела Сања Симић де Граф

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

 

У Издавачкој кући Московске Патријаршије у серији „Реч Његове Светости патријарха“ издата је књига „Велика победа“ Његове Светости патријарха московског и све Русије Кирила. Девети број серијала садржи речи и проповеди патријарха Кирила посвећене победи у Великом  Отаџбинском рату.

У свом обраћању читаоцима Његова Светост Патријарх напомиње да прослава Дана победе заувек остаје један од централних догађаја године у Русији. Ово је, пре свега, дивна прилика да се подсетимо историје, анализирамо садашњост и, наравно, размишљамо о будућности. На крају крајева, иако смо у стању да себе добро проценимо, имамо наду да ћемо лекције историје правилно научити, да ћемо моћи адекватно сачувати духовно и културно наслеђе које су нам оставили наши оци и деке.

 

„У протеклом рату наш народ се борио за истину и положио милионе и милионе својих живота у овој борби. Данас узносимо посебне молитве за своју Отаџбину, тако да ће нам Бог дати снагу да увек останемо на страни Божје истине. Тада ће Русија бити непобедива. Апелујем на младу генерацију: негујте дух ратника који су у стању да одбране Отаџбину. Узмите пример светих племића кнезова Александра Невског, Димитрија Донског и многих других наших великих заповедника. Узмите пример заповедника и ратника Великог Отаџбинског рата - од маршала победе Георгија Константиновича Жукова, од Александра Матросова, са Зојом Космодемјанском, од оних који су не размишљајући жртвовали живот у име Отаџбине. Ови примери светаца и хероја помоћи ће нам да будемо јачи, паметнији, имамо вољу и добра осећања за изградњу наше велике Отаџбине“, каже Предстојатељ  Руске Православне Цркве.

 

Књиге Његове Светости патријарха Кирила намењене су широком кругу читалаца заинтересованих за службу Предстојатељ Руске Православне Цркве, као и онима који се у својим политичким и друштвеним активностима обраћају мишљењу Његове Светости Патријарха.

 

 

Извор: Инфо-служба СПЦ