„У животу сам се суочио са многим врстама болести, али ово је била авантура на непознатој територији“, рекао је у недељу албански Архиепископ Анастасије у интервјуу за Катхимерини о својој болести КОВИД-19. „Када су ме ставили у изолациону просторију, имао сам утисак да сам у ковчегу. Било ми је веома тешко“, нагласио је Архиепископ Анастасије.

Упитан да ли је пандемија проузроковала пукотине између Цркве и науке, Архиепископ је нагласио да би била највећа грешка изазвати пукотине. „На развој науке и технологије Православље гледа с похвалама и захваљивањем Богу, који је човеку дао прилику да тражи истину и открије непознате аспекте творевине“.

Поводом раскола по украјинском питању, албански Архиепископ је рекао да је један од главних лоших страна новијег доба то што је православно јединство начето и да настаје  нејасно ишчекивање. Иницијативе у Украјини после две године очигледно нису дале жељени терапеутски  ефекат. „Ни мир ни јединство нису постигнути за милионе украјинских православниха верника. Уместо тога, контроверза и подела проширили су се и на друге помесне православне Цркве. Током времена рана се озлеђује“, нагласио је Архиепископ Анастасије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

На Минској богословској академији 4. децембра 2020. године одржана су десета Јеронимова читања - међународна конференција истраживача Светог писма посвећена успомени на блаженог Јеронима Стридонског. Догађају су присуствовали истраживачи из Москве, Санкт Петербурга, Минска и Краснодара, наставници Санктпетербуршке богословске академије, Минске богословске академије, Белоруског државног универзитета, Богословског института Белоруског државног универзитета, Николо-Угрешкојске богословије, Минске богословске школе, магистранти и постдипломци Генералне црквене постдипломске и докторске студије Светих равноапостолних Ћирила и Методија.

Конференцију је отворио ректор Минске богословске академије и главни уредник библијског часописа „Скрижали“, архимандрит Сергиј (Акимов), који је представио 19. и 20. броја часописа и монографије А.А. Тарасенка објављену као додатак часопису у серији „Библијске монографије“. Говори учесника изведени су лично и на даљину. Састанком су председавали архимандрит Сергије (Акимов) и јереј Михаил Самков. Извештаји учесника конференције биће објављени у библијском часопису „Скрижали“ и у зборнику студентских научних радова о библијским студијама „Лабораторијум Библикум“ 2021. године.

Извор: Инфо-служба СПЦ

После свете Литургије у Свето-Успенској Кијево-Печерској лаври поводом тридесетогодишњице архијерејске хиротоније Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија, 9. децембра 2020. године, у резиденцији Предстојатеља Украјинске Православне Цркве одржано је заседање Светог Синода.

Свети Синод је изразио свој став поводом изјаве Васељенског Патријарха Вартоломеја о статусу Украјинске Православне Цркве. Чланови Синода су констатовали да је таква изјава опасна по очување верског мира у Украјини и да продубљује кризу у православном свету. Синод је и овај пут истакао да су потези Васељенског Патријарха са циљем легализације украјинских расколника и покушај да се они представе као канонска Црква незаконити и антиканонски. Управо Украјинска Православна Црква има прејемство од Кијевске митрополије основане 988. године док су “УАПЦ” („Украјинска Аутокефална Православна Црква”) и “УПЦ КП” („Украјинска Православна Црква Кијевске Патријаршије”), од којих је потом настала “ПЦУ” („Православна Црква Украјине”) новоформиране структуре које су се одвојиле од Украјинске Православне Цркве.

С тим у вези, Свети Синод је истакао да Васељенски Патријарх нема никаквог основа да даје било какве изјаве које се тичу Предстојатеља Украјинске Православне Цркве. Блажењејши Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије никада није био под јурисдикцијом Васељенске Патријаршије. Стога одлуке те Цркве које се тичу Митрополита немају никаквих канонских основа. Ниједан законити црквени суд није одстранио Његово Блаженство митрополита Онуфрија са дужности поглавара Кијевске митрополије и Украјинске Православне Цркве. Стога не постоји никакав основ да се говори о томе да је он лишен овлашћењâ канонски изабраног и устоличеног Митрополита кијевског и све Украјине.

Чланови Синода сматрају да покушај патријарха Вартоломеја да диктира своју вољу осталим помесним Православним Црквама није у складу са православном еклисиологијом. Његове амбиције, антицрквени потези и њихове последице изискују дискусију и принципијелну оцену на свеправославном нивоу.

Током заседања Синода резимирана је делатност Украјинске Православне Цркве за 2020. годину. За ову годину наша Црква је обележила неколико важних догађаја: 400 година од васпостављања православне црквене јерархије у Украјини, 75 година од победе у Другом светском рату, 30 година од добијања грамате блаженопочившег Патријарха московског и све Русије Алексија II о независности и самосталности УПЦ у унутрашњем управљању и 85 година од рођења блаженопочившег митрополита кијевског и све Украјине Владимира. Данас смо обележили тридесет година од епископске хиротоније Предстојатеља Украјинске Православне Цркве.

После проглашења пандемије у марту 2020. године услед ширења вируса корона и увођења ограничењâ и карантина, Украјинска Православна Црква се активно придружила државним мерама за сузбијање епидемије. Док је на снази карантин, у епархијама Украјинске Православне Цркве се наставља прикупљање и предаја средстава медицинским установама. Купује се, усавршава и предаје медицинска опрема. Обезбеђује се заштитна опрема. Епархије помажу медицинским радницима, многочланим породицама, породицама са ниским примањима и старијим особама.

Ограничења услед карантина прилично су утицала на рад, али нису прекинула делатност синодалних одсека Украјинске Православне Цркве. Тако је Социјално-хуманитарни одсек за координацију са епархијама Украјинске Православне Цркве финансијски и материјално помогао медицинским установама и становништву са преко 2,5 милиона гривни. Прикупљени су пакети намирница, средства за хигијену и неопходне ствари и уручени онима којима су неопходни. Већ је уручено више од 413 тона намирница и 62 тоне потребних ствари.

И поред тешке епидемиолошке ситуације, наша Црква је имала блиску сарадњу са помесним Православним Црквама. Тако је на заседању Синода Украјинске Православне Цркве 17. августа донета одлука да се у епархијама Украјинске Православне Цркве прикупе средства за помоћ сестринској Антиохијској Православној Цркви, чији верници и храмови су веома пострадали услед експлозије у луци у Бејруту. За три месеца било је прикупљено преко два милиона гривни. Прикупљена средства су већ уручена Антиохијској Цркви.

Ову, 2020. годину Украјинска Православна Црква приводи крају са позитивним статистичким подацима: повећао се број манастира, парохија, духовних богословских школских установа, епископа, свештеника и студената богословља.

Синод је прихватио обновљени састав Синодалног одсека за канонизацију светих.

После извештаја Черновицко-буковинске епархије одобрен је избор намесника Јовано-Богословског Крешчатског мушког манастира.

Као одговор на молбу Черкаске епархије, одобрено је ново издање Устава Покровског Красногорског женског манастира.

У црквени календар Украјинске Православне Цркве у петак Светле седмице додат је празник иконе Мајке Божје “Владимирска-Десетина”. Уз то, 29. децембар, по новом календару, биће дан молитвеног сећања на блаженог Јована Босог, Христа ради јуродивог, који се прослављао на нивоу Кијевске епархије.

Одговарајући на извештаје Сумске и Александријске епархије, Свети Синод је благословио празновање, на нивоу епархије, петорице подвижника пострадалих за Православље: преподобномученика архимандрита Аристарха (Ситала) и свештеномученикâ презвитерâ Василија Слотвинског, Теодора Статкевича, Александра Балануци и Јакова Иличевског.

Синод је такође одобрио за богослужбену употребу текст службе Луганској икони Мајке Божје.

На крају је Свети Синод донео одлуку да се клирик Николајевске епархије архимандрит Варнава (Гладун) постави за епископа Новобугског, викара Николајевске епархије.

Извор: Инфо-служба СПЦ

ПОСЛАНИЦА МИТРОПОЛИТА МОРФСКОГ ЊЕГОВОЈ ПАСТВИ 
ПОВОДОМ ВЛАДИНИХ МЕРА У ВЕЗИ СА ЦРКВЕНИМ БОГОСЛУЖЕЊИМА И СВЕШТЕНИМ ТАЈНАМА 

СВИМ ХРИШЋАНИМА МИТРОПОЛИЈЕ МОРФСКЕ 
 
Чеда у Христу возљубљена,
Радујте се увек у Господу!
 
ТЕМА: Вршење свештених богослужења и тајни у нашим храмовима након нових мера против вируса корона које је објавила кипарска Влада  

Поводом нових ограничавајућих мера, које је наша Влада објавила данас 9.12.2020. због примећеног повећања оболелих од заразне болести изазване вирусом корона на Кипру, а које су биле οчекиване, желели бисмо да вам саопштимо следеће.  

  
Јуче (8.12.2020.) у свом јавном обраћању Председнику и члановима кипарске Владе др Елпидофорос Сотириадис, редовни професор епидемиологије и јавног здравља на Отвореном универзитету Кипра, пише: „После осам месеци искуства са ширењем вируса корона међу становништвом Кипра и након доношења десетина разних мера контроле, налазимо се отприлике у истом стању. Дакле, видимо да се наставља ширење вируса корона међу становништвом, што се уосталом догађа у целом свету. Ова појава није необична јер, у суштини, какве год мере да предузмемо, вирус ће наставити да се шири међу становништвом, посебно сада у зимском периоду када временске прилике погодују његовом преношењу.“ Ово што примећује кипарски специјалиста епидемиолог, потврђују и други међународни научници специјализовани у тој области, као што је др Јоанис Јоанидис, професор на Универзитету Станфорд у Америци, који је пореклом из Грчке.      

Ми смо у својим беседама и проповедима током ове „страшне године“ 2020. више пута понављали да су горе поменуте ограничавајуће мере предодређене да буду неуспешне да би се народ постепено довео до очајања, друштво увело у хаос, а да би систематски развијани страх прогнао веру. Све ово су усмеравали људи Новог светског поретка тако да народ доведу до тога да преклиње за „чудотворну вакцину“, коју су припремили исти они који су и створели цело ово стање. Међутим, многи научници из светске научне заједнице сугеришу нам да не примамао те вакцине које садрже вештачки генетски материјал јер њихова нежељена дејства, пре или касније, показаће се као трагична пошто нису испитане као остале вакцине за разне заразне болести. Други разлог зашто их не треба прихватити је тај што ће оне представљати „електронску личну карту“ – према дефиницији самих њихових проналазача из Новог светског поретка – која ће служити као средство за потпуну контролу целокупног живота вакцинисаних. На тај начин савремени човек постаје експериментална животиња Новог светског поретка, чији је циљ, између осталог, драстично смањење броја становника на земљи... Да бисмо јасније схватили, навешћемо и то да довитљиви Енглези одвраћају труднице као и све оне који желе да остваре потомство у будућности да не примају ове вакцине. С друге стране, недавно је на самиту Г20 председник Кине, који је напредни припадник Новог светског поретка, предложио увођење QR кодова као личног печата становника у његовој многољудној земљи са циљем олакшане директне и опште контроле над њима. 

Пошто се усуђујемо да говоримо о овим темама, неки нас називају „теоретичарима завере“. Ако смо ми теоретичари завере, ко су онда завереници против слободе коју је Бог подарио својој икони – човеку?  

   
Посебно смо затечени горе наведеним одлукама Владе којима се изједначава простор за православно богослужење са џамијама, баровима, кафанама, ресторанима и другим угоститељским објектима, где се забрањује приступ грађанима. Наравно да сматрамо да ће ове мере убрзати повећање незапослености, сиромаштва, додатно отежати психопатолошко стање грађана, а већ почиње да се назире пророкована несташица хране, основних производа и горива.     

Није усвојено оно што су клир и верни народ у агонији предлагали, него нажалост сасвим супротно ономе што „црквеност“ подразумева у појмовном, богословском и еклисиолошком смислу – а то је сабирање за то специјализованог клира и верног народа да би се славословио Бог – сада се намеће да се обавља „без присуства верника“. Поврх свега, то се догађа у току поста када се верници нарочито духовно подвизавају и желе да буду у цркви и да се редовније причешћују Пречистим Тајнама. Тако остављамо душе да атрофирају ради спорне заштите телесног здравља, коју нису обезбедиле мере Владе и њених саветника епидемиолога. За такво наше понашање ћемо дати одговор Богу. Изабрали смо „хигијенску логику“ овога света, а оставили смо дела вере, Свете Црквене Тајне, да их исмејавају научници и новинари.     
Да нагласимо и то да мрачне сатанске силе пошто не желе да свет буде духовно и телесно јак, за циљ напада су поставиле између осталог и Свету Тајну Евхаристије. Они не желе да се верници причешћују јер знају да духовна снага верника пар екселанс јесте у причешћивању животворним Христовим Телом и Крвљу.  

Света Литургија, односно Света Тајна Литургије, али и свака друга Тајна Православне Цркве која се обавља уз сабирање верника у оквиру богослужења једином Истинитом Тројичном Богу, следећи Христову заповест: „Ово (Тајну Евхаристије) чините у мој спомен“ као и Црквену литургијску праксу одвајкада, не могу да се потцењују и сматрају обичним окупљањем људи. Божанско Причешће, односно Тело и Крв нашег Христа, које се тајинствено али стварно жртвује ради верника на свакој Светој Литургији, не само да није могуће да пренесе било коју заразну болест или епидемију, него онима који му прилазе са вером и одговарајућом припремом дарује здравље душе и тела и постаје „на отпуштење грехова и живот вечни“. Такође, наглашавамо очинске речи нашег Господа које су упућене болеснима и здравима, грешнима и праведнима: „Онога који долази мени нећу избацити напоље“ (Јн 6,37). Господ никога не изгони из своје Цркве, него прима све који му долазе. Ова реч Господња важи заувек за црквене пастире и наследнике Светих Апостола, а посебно за нас епископе Православне Цркве.

         
Због свега горе наведеног, као надлежни Митрополит обавештавам да ће унутар граница Митрополије морфске наши свети храмови наставити да несметано богослуже и да се неће затварати на било који начин.   Другим речима, и Света Богослужења и Свете Литургије, као и Свете Тајне ће се обављати редовно. Неће бити обележавања столица тракама да би се на њима забранило седење, нити ће било који свештеник или председник црквеног одбора имати право да одређује број верника који улазе у храм, нити право да им забрањује улазак у време Богослужења.   

Ако држава поставља законе ради чувања телесног здравља грађана, као што сматра да чини, Православна Црква има сопствено Свето Предање и сопствене законе и каноне већ две хиљаде година да би осигурала и сачувала психосоматско здравље верника. У том случају истичемо древни правни обичај азила у светим храмовима, богослужбеном простору, који се не може бити претворити у простор полицијског надзора над верницима, а нарочито зато што су ту светињу и азил поштовали вековима и иноверни, и неверници, и освајачи... Напомињемо и то да се овај азил у богослужбеном простору поштује у свим религијама. Утолико више треба да се поштује у православним храмовима једне државе која је Православна Хришћанска већ две хиљаде година.    

 
Уколико се горе наведено неометано функционисање наших храмова буде сматрало као супротстављање одговарајућим Владиним наредбама, одговорност неће сносити нити свештеници, нити ђакони, нити председници црквених одбора, него у потпуности је преузимам, пред Богом и пред законом, лично ја, ваш Митрополит. Спреман сам да се зарад неометаног функционисања наших храмова и вршења наших Богослужења и Тајни појавим пред судовима овога света.
 
Са очинском у Христу љубављу и Божићним благословима,
Митрополит морфски Неофит  

  
Епископија Евриху, 9. децембра 2020.
 

Даје се на знање: Преосвећеном Архиепископу Кипра г. Хризостому другом и архијерејима-члановима Светог Синода Цркве Кипра.

Извор:

Са грчког превела: Валентина Аврамовић
 

Књига митрополита псковског и порховског Тихона „Несвети а свети“ нашла се међу најпродаванијим књигама деценије, према Интернет продавници Озон, преноси веб сајт РБК.

Бестселер књига је објављена крајем новембра 2011. године, а месец дана касније она се попела на листу најпродаванијих књига, где је остала до марта 2013. године.

Према ТАСС-у, почетком 2019. године укупан тираж књиге премашио је 3.000.000 примерака. Књига је преведена на 13 страних језика.

Извор: Инфо-служба СПЦ

На завршној сесији онлајн семинара „Ефективна организација рада секретара епархија Руске Православне Цркве“ 27.11.2020. узео је учешћа и високопреосвећени миторполит Иларион Алфејев, у свом обраћању по питању актуелног раскола у Украјини је рекао следеће:

Као председавајући Одељењем спољних црквених веза хтео бих такође да кажем неколико речи о томе, шта се сада догађа у сфери међуправославних односа.

У јако сложеној ситуацији неки људи са страхом чекају: шта ће се следеће догодити, која Црква ће следећа признати „ПЦУ“? Ево Еладска је признала, а сад и Кипарска…

Mислим, да у овој ситуацији нам је свима неопходно да јако добро схватимо једну просту ствар: Црква у периоду од 2000 година своје историје је пролазила кроз најразличитија искушења, међу којима су и искушења сепаратизације и раскола. Данас смо ми сведоци, али, слава Богу, не и учесници раскола, који се збива у целом Православљу. Ми га нисмо ничим иницирали, и ми у њему не учествујемо. Раскол је иницирао Константинопољски Патријарх, и он врбује на своју страну поједине предстојатеље помесних Цркава и поједине чланове епископата.

При томе треба имати у виду, да поменуте овом приликом грчке Цркве сматрају Патријарха Вартоломеја сматрају за свог поглавара, а шта он благослови, тј практично изда заповест, то се мора испунити. Тако да нема апсолутно ничега изненађујућег у томе, што су се они сагласили и повиновали одлуци Константинопољског Патријарха.

Али за нас ово, у ствари, нема никаквог значаја, зато што со ми чланови Руске Православне Цркве. Ми видимо, да су наша Црква, и њен епископат јединственог става в у Русији, у Украјни, в Белорусији и другим земљама.

Да је Украјинска Црква хтела да се одвоји од нас , она би се одавно оделила. Ви сте такође свесни тога, да Руска Православна Црква нема апсолутно никаквих претензија ,  да на силу држи Кијев у орбити Москве — ни политичких, ни финансијских, ни административних. Али постоји воља епископата, клира и верујућег народа Украјинске Цркве за то, да остану у јединству са Руском Црквом. Неки нам кажу: дајте аутокефалију Украјинској Цркви, отпустите је — свима ће лакнути. Али ако то не желе народ, не желе архијереји, не жели клир, како им можемо онда наметати аутокефалију? Не можемо и нећемо.

Зато је наш заједнички задатак, да ојачамо унутрашње јединство наше Цркве. А то што се дешава изван ње, оставимо на савест онима, који су иницирали те процесе. Присетимо се, како је Руска Црква постала аутокефална. То се догодило не захваљујући томе, што је тамо неки Константинопољски Патријарх потписао тамо неки папир. Аутокефално постојање наше Цркве је почело, када је Патријархо Константинопољски потписао унију са Римом и Руској Цркви је постало јасно: да од тог момента она не може ништа више да очекује од тог Патријарха. Прошао је један и по век до тренутка када је Патријарх Константинопољски заједно са другим Источним Патријарсима као већ постојећу чињеницу признао аутокефалију Руској Цркви и достојанство Патријаршије.

Седа ми пролазимо кроз период, када је Константинопољски Патријарх пао у раскол. Шта ми ту сада можемо да урадимо? Само да се молимо да се уразуми. Ако он повлачи у раскол друге људе, ми можемо и дужни смо да се  молимо и та њихово уразумљивање. Али наш директни задатак је да ојачамо унутрашње јединство наше Цркве, да навештамо људима светлост Јеванђељске вере, да проповедамо Христа Распетог и Васкрслог.

Папа Фрања упутио је Митрополиту дабробосанском Хризостому, Синоду СПЦ и целој СПЦ изразе саучешћа поводом смрти Патријарха српског Иринеја, уз поруку да је покојни патријарх, упркос бројним патњама, остао човек вере и дијалога, скроман и весео.

„Он је посветио свој живот Богу и неговао дух заједништва у срцу СПЦ. Убеђен сам да су се братски односи између Католичке цркве и СПЦ развили и ојачали уз вођство Патријарха Иринеја, да ће наставити да напредују и доносе плодове у годинама пред нама”, написао је папа у писму упућеном 21. новембра, јавља Танјуг.

“Уз захвалност Богу подсећам на дугогодишње верно служење покојног Патријарха Господу и Цркви и његов светли пример хришћанско сведочење радости Јеванђеља”, нагласио је папа Фрања.

Извор: Митрополија црногорско-прирморска

Ове недеље, потпуно неочекивано затиче нас смрт још једног архијереја Цркве Христове, митрополита лангадашког г. Јована ( Тасијас ). Како сазнајемо из грчких медија митрополит је последње вријеме провео у болници Папагеоргију, као разлог смрти наводи се срчани удар, а био је позитиван и на COVID 19.

Митрополит Јован рођен је у Солуну 1958. године. Читав живот овог јерарха везан је за град Св. Димитрија, јер се у Солуну школовао, служио као свештеник, био игуман манастира Св. Теодоре, старјешина храма Св. Димитрија, те протосинђел солунске митрополије.

Нарочито је митрополит Јован заслужан што је неколицина српских студената углавном монаха и свештеномонаха, свој кров над галвном стекла под сводовима манастира Св. Теодоре, гдје је он био игуман, између њих и ја доле потписани, што нам је увелико олакшало студирање у Солуну, јер је на нас мотрио са очинском бригом и љубављу

На редовном засиједању Сабора у Атини 10. маја 2010. године изабран је за митрополита у мјесту Лангада ( недалеко од Солуна ), гдје је марљиво наставио да ради на организовању духовног живота.

Блаженоупокојени митрополит гајио је нарочите везе према свим помјесним црквама православне васељене и заиста отишао је од нас човијек љубави, великог и широког срца.

Архимандрит мр Наум

Извор: Епархија горњокарловачка

На целој Светој Гори се вечерас у свим манастирима, скитовима и келијама, служи бдење Светим Бесребреницима и Чудотворцима Козми и Дамјану. За време службе читаће се посебне свештеничке молитве за заустављање заразних болести. Сутра, на дан празника, након Свете Литургије, вршиће се литије са моштима и чудотворним иконама.

Свештена општина је донела ову одлуку, као што је био случај и на почетку пандемије корона вируса, на празник Светог Харалампија 27. марта. Иако служба Светим Врачима Козми и Дамјану не садржи бдење, светогорски старци су одредили да се оно служи вечерас, како би се молитвеним заступништвом Светитеља и Пресвете Богородице, умолио Господ да заустави ширење заразе корона вируса.

Нека би нас и сада Небеска Заштитница Пресвета Богородица, молитвама Божијих угодника Светих Бесребреника и Чудотвораца Козме и Дамјана, заједно са нашим даноноћним молитвеницима у духовном утврђењу Свете Горе Атонске, избавила од страдања и заразне болести која је преплавила читав свет.

Извор: Хиландар

Постоје људи чија неочекивана кончина, постаје тако огроман губитак, да не можемо наћи праве ријечи да то искажемо. Такав је за мене био и остаће заувијек митрополит Амфилохије. Велики праведник нашег времена. Гигант духа. Духовни вожд свога народа.

Ја ћу се тек сабрати и обавезно о њему написати више. Али сада не могу. Боље је једноставно ћутати и молити се. И благодарити Бога за то што ми је послао на животном путу правога светитеља. Не знам зашто је сада тако пуно ненадокнадивих губитака. Одлазе најбољи. Можда није иза много гора то вријеме, када ће живи завидити упокојенима? Нама није дано то да знамо. Нама је дано вријеме да се молимо, да стојимо на страни истине Божије, да опраштамо, волимо. Онако како је то чинио новопрестављени, митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Књига под називом „Запитајмо се о будућности човечанства“ представља велику духовну ризницу, насталу из пера Његове Светости патријарха московског и све Русије Кирила.

Разматрајући најактуелније теме данашњице, Сватјејши Владика нас трезвено води кроз најважније истине Православне Цркве, наглашавајући оно што је најважније и највредније у животу православних хришћана. Велика искушења која су у протеклих неколико векова потресла многе хришћанске заједнице западног света, оставила су неизбрисиви траг и створила велики јаз у односима између Руске, а самим тим и Српске Православне Цркве и осталих западних Цркава. Дехристијанизација западног света, либерализам, реформација, религијски екстремизам и тероризам, иновације, улога Православља у савременом свету и борба за традиционалне хришћанске вредности, само су неке од тема којима се бави Његова Светост Патријарх Кирил на страницама књиге „Запитајмо се о будућности човечанства“,.

Стављајући на прво место изворне хришћанске вредности, на којима су некада настајале и многе западне цивилизације и европске државе, Његова Светост позива на очување православне вере као јединог и истинског сведока вековног апостолског учења, Васељенских сабора и догмата Свете Цркве.

Узимајући у обзир чињеницу да превод књиге излази у времену великих искушења и пандемије на глобалном нивоу, подсетићемо на актуелне речи из књиге: Иако се налазимо пред идентичним проблемима, сви ми их различито прихватамо. Оно по чему смо свакако једнаки, јесте претња упућена целокупном човечанству, а тиче се међународног тероризма и дистрибуције оружја за масовно уништење. Овоме се могу придодати и ризик од епидемије на глобалном нивоу, појава нових облика смртоносних вируса, али и природних и техногених катастрофа.

Ово су уједно и најважнији разлози због којих се заиста морамо запитати о будућности човечанства, а самим тим ухватити у коштац са свим изазовима данашњице, којих, нажалост, има итекако много.

Превод књиге, у издању Подворја Српске Православне Цркве у Москви и издавачке куће „Православац из Шапца сачинио је епископ моравички Антоније, старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви. Књигу је могуће поручити путем сајта www.granicesrca.com

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

У недељу 01. новембра 2020. године, на празник Светог пророка Јоила и Преподобног Прохора Пчињског, свету Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла на Подворју СПЦ у Москви, служио је Преосвећени Епископ моравички г. Антоније. Након Литургије, Владика је одслужио помен блаженопочившем Митрополиту Амфилохију.

Преосвећеном владици су саслуживали: архимандрит Александар (Котов), архимандрит Модест (Володкин), протојереј Дмитриј Калашников, јереј Олег Вишински и ђакон Владислав Соколов.

На богослужењу је одговарао хор Петропавловског храма под руководством диригентице Људмиле Черкасове.

Након свете Литургије владика је одржао и пригодну беседу, у којој је говорио о лику и делу блажене успомене Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, осведоченог пријатеља руског народа.

Извор: Ризница литургијског богословља и живота