Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил изразио је саучешће поводом смрти најстаријег јерарха Српске Православне Цркве, епископа шабачког Лаврентија.

Његовој Светости, Најсветијем Порфирију, Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком, Патријарху српском

Ваша Светости, љубљени Сабрате и Саслужитељу при престолу Божијем,

Са жаљењем сам сазнао за смрт најстаријег јерарха Српске Православне Цркве, Његовог Преосвештенства епископа шабачког Лаврентија.

Овог човека, пуног вере (Дела ап. 6,5), Свемогући је удостојио да више од пола века ради у Његовом Винограду, да се неуморно стара о учвршћивању Светог Православља, оживљавању црквеног живота и духовном порасту стада које му је поверено.

Нека Великодаровити Господ, Сила која царује изнад свега, да покаже као причесника Царства Свога (1. глас канона у суботу ујутру) новоупокојеног владику Лаврентија, да га упокоји у небеском рају и да му сазда вечан и блажен помен.

Уз искрено саучешће,

+КИРИЛ,

ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И СВЕ РУСИЈЕ

Извор: Мospat.ru

Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил честитао је Његовој Светости Патриjaрху Српском Порфириjу Крсну славу.

У честитки стоjи:

Ваша Светости и Блаженство, љубљени у Господу Брате и Саслужитељу!

Срдачно Вам честитам Крсну славу, коjу прослављате на празник Саборног храма Претече и Крститеља Јована.

Лик великог пророка, који је јавио људима долазак Христов и прихватио мучеништво за истину Божију, увек је био близак деци храма Светог Саве, надахњивао их на подвиг сведочења светог Православља пред народима Земље и храброг залагања за истину.

На овај радосни дан за Вашу Светост, молитвено желим Вам радост и мир у вери (Рим. 15, 13), добро здравље и свемоћну помоћ од Господа Бога на многаjа и благаja љета патријарашког служења.

Са љубављу у Христу, 

+ КИРИЛ,

ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ

Извор: Мospat.ru

Председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, митрополит волоколамски Иларион упутио је честитку Предстојатељу Српске Православне Цркве поводом Крсне славе.

У честитки стоjи:

Ваша Светости!  

Срдачно Вам честитам Крсну славу.

Небески покровитељ Ваше Светости - човек ,коjи послат од Бога (Јн. 1, 6), свети Пророк, Претеча и Крститељ Господњи Јован, јавио се да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.  (Лк. 1, 17).

Оjaчани молитвеним заступништвом овог великог светитеља Божијег, трудите се да подражавате његове врлине у несебичним трудовима на пољу препорода црквеног живота, помажући многима да свим срцем прихвате Христа, да се врате својој очинској вери и духовним корењима.

Будучи да сте одабрани на Српски  Патријаршијски престол, Ви се брините око целе богољубиве пастве храма Светог Саве, упућујући паству ка животу, у сваком добром делу да будете плодни, и да растете у познању Божијем, (Кол. 1: 10).

Молитвама светог Јована Крститеља нека вам Господ пошаље мир, добро здравље и своју свемоћну помоћ у Вашоj Патријаршијској служби. 

С љубављу у Рођеном Христу,

Председавајући Одељења за спољне црквене послове

Московске Патријаршије

митрополит волоколамски Иларион

Извор: Мospat.ru

Нови допринос сарадњи Православног богословског факултета у Београду и Санктпетербуршке духовне академије

Одлуком Научног савета Санктпетербуршке духовне академије, под председништвом ректора Академије Епископа петергофског Силуана, од 29. децембра 2021. године, др Владислав Пузовић, ванредни професор на Групи за Историју Цркве Православног богословског факултета Универзитета у Београду, изабран је за почасног доктора Санктпетербуршке духовне академије.

У образложењу одлуке истиче се научни допринос професора Владислава Пузовића проучавању српско-руских духовних и богословских веза, његова активност везана за сарадњу Санктпетербуршке духовне академије и Православног богословског факултета, као и научни ангажман у релевантним издањима Санктпетербуршке духовне академије.

Извор: spbda.ru

Након аудијенције код Папе Фрање у Ватикану, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, митрополит волоколамски Иларион, дао је ексклузивни интервју за РИА Новости у којем је открио детаље припрема за други по реду сусрет Папе и Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила.

– После разговора са Папом Фрањом изразили сте наду да ће се други сусрет Папе и Патријарха Кирила одржати 2022. године и да ће бити припремљен у наредним месецима. Можемо ли очекивати да се одржи већ у првој половини 2022. године, пре Великог поста или после Ускрса, на пролеће или у лето?

– Мислим да ће бити згодније да се састанак одржи после Ускрса, али тачно време тек треба да се утврди.

– Да ли планирате да други сусрет уприличите поводом неког догађаја, празника, годишњице?

– За сада не.

– Папа Фрања је недавно најавио да је спреман да дође у Москву, али на Вашем састанку са Понтификсом није се разговарало о овој опцији као месту његовог сусрета са Патријархом Кирилом. Да ли бисте могли да објасните зашто? Да ли Руска Православна Црква не разматра опцију сусрета Патријарха и Папе у Москви?

– Сада разматрамо о могућностима сусрета не у Русији, не у Италији, већ у некој трећој земљи.

– Да ли је могуће да Патријарх Кирил посети Ватикан ради другог сусрета са Папом Фрањом или није?

– Таква посета се не планира.

– Која места сусрета се разматрају? По Вашем мишљењу, где је најпожељније и где ће се највероватније одржати други сусрет Папе и Патријарха?

– Разговарали смо о конкретним местима, али их нећемо именовати док се не договоримо са свим заинтересованим странама.

– Да ли би се састанак могао поново одржати, на пример, у Хавани?

– Не мислим да би могао.

– Патријарх Кирил је изразио спремност да 2022. године присуствује форуму поглавара светских религија у Казахстану, а у мају 2022. планирано је одржавање међуверског састанка под покровитељством УН у Русији. Могу ли се духовни поглавари Руске Православне Цркве и Римокатоличке Цркве срести на неком од ових места?

– О тим местима није разговарано.

– Који су циљеви другог сусрета Патријарха Кирила и Папе Фрање? О којим темама и питањима би стране желеле да разговарају на њему?

– Главно питање је како хришћани могу да опстану у свету који је све агресивнији према њима у низу региона. Не само на Блиском истоку, где је последњих година у појединим земљама дошло до масовног протеривања хришћана из њихових домаћинстава, и не само у низу афричких земаља, где прогоне хришћане, него и у Европи, где су све чешћи случајеви напада на храмове, скрнављење светиња. Споменуо сам неке од ових случајева у свом говору на Слободном универзитету у Барију.

– Да ли ће се стране дотаћи теме миротворства, смањења политичких тензија између Запада и Русије, подржавања традиционалних хришћанских вредности у Европи и свету, глобалних трендова одступања од традиционалних идеја о два пола и брака, нових биотехнологија, увођења вештачке интелигенције, пандемије, QR-кодова и забринутости због успостављања потпуне контроле над грађанима, миграционих токова и криза, еколошких проблема, будућности хришћанства и човечанства генерално? Која су то горућа питања?

– Дотаћи ће се свих ових питања или неких од њих. Садржај сусрета тек треба да се разради, а већ смо почели да разговарамо о томе са кардиналом Кохом.

– Да ли је могуће разговарати о теолошким темама ради уклањања доктринарне противречности између Руске Православне Цркве и Римокатоличке Цркве?

– Није предвиђен разговор о теолошким и доктринарним темама.

– Какве наде полаже Руска Православна Црква у однос Папе Фрање према украјинском питању? Да ли је посета Папе Украјини искључена у светлу припрема за његов други сусрет у историји са Патријархом московским? Да ли се очекује да Папа Фрања да изјаву у прилог ставу Руске Цркве о расколу у Украјини, као и кризи у православном свету, насталој као резултат деловања цариградског Патријарха Вартоломеја?

– Не треба да увлачимо римског Понтифекса у решавање међуправославних проблема и нећемо то чинити. Ситуација у Украјини не може да не изазове нашу заједничку забринутост, али тек ће бити утврђено да ли ће бити разговора о њој на састанку Папе и Патријарха.

– Да ли се претпоставља да ће Руска Црква пружити подршку у дискусијама о другим проблематичним тачкама хришћанства – Црној Гори, Македонији?

– Мислим да се о овим темама неће разговарати, иако два црквена поглавара могу пожелети да разговарају о било којој теми. Кардинал Кох и ја ћемо припремити листу питања, а од самих саговорника зависи како ће тећи разговор.

– Да ли су испуњене све тачке заједничке Хаванске декларације из 2016. године, шта је она дала и шта још треба да се уради?

– Не, далеко од тога да су све испуњене. Ова декларација нам је дала задатке за дуги низ година. И, независно од успеха следећег састанка, тај први сусрет је сам по себи био прекретница у историји билатералне сарадње.

– Да ли треба очекивати нову декларацију после другог састанка и првенствено о чему?

– О томе тек предстоји разговор.

– Да ли је могуће да лидери других религија учествују на другом сусрету Патријарха Кирила и Папе Фрање?

– Планирано је да састанак буде билатерални.

– Како генерално оцењујете делотворност последњег сусрета са Папом Фрањом? Која питања, којих сте се дотакли у разговору, сматрате најважнијим, актуелним и зашто?

– Разговор је био садржајан, трајао је сат времена и протекао у веома доброј атмосфери. Успео сам да разговарам са Папом о свим главним питањима билатералног дневног реда. Оцењујем састанак као веома продуктиван.

Разговарала Олга Липич

Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил уочи 30. годишњице од независности Републике Казахстан снимио је видео-поруку грађанима ове земље.

У суровим годинама политичке репресије XX века овде, у Велику Степу, доводили су на десетине хиљада затвореника и прогнаних, припадника различитих националности и вера. Ова земља је постала место исповедничког подвига за хиљаде православних хришћана који су страдали од безбожне власти. Канонизовано је више од 200 људи који су сведочили своју веру. Њиховим трудом и подвизима освештана је земља Казахстана, а сећање на њих верно чува Руска Црква.

За многе људе који овде нису увек долазили својом вољом, Казахстан је заиста био други дом, јер се становници ове земље нису плашили да пруже руку помоћи онима који су дошли. Доброта и хуманост били су јачи од страха да буду кажњени, а ово гостопримство је постало један од камена темељаца казахстанске државности.

За садашњост и будућност младе земље, неоспоран је значај дела њеног првог председника Нурсултана Абишевича Назарбајева. Захваљујући његовом активном раду, мудрој и уравнотеженој политици, искреној бризи за добробит суграђана, постало је могуће створити атмосферу међуверске и међунационалне хармоније. Нурсултан Абишевич је поставио темеље добрим односима Цркве и државне власти на свим нивоима, а ову политику данас успешно спроводи актуелни председник Касим-Жомарт Кемелевич Токајев.

Данас око једне трећине становништва републике у Казахстану припада Православљу. Радује нас што је празник Рођења Христовог широм земље нерадни дан.

Такође бих желео да истакнем одржавање Конгреса лидера светских и традиционалних религија у Казахстану. То је омогућено захваљујући великој пажњи коју државне власти поклањају развоју међуверског дијалога.

Чувам у срцу успомену на посету казахстанској земљи и свим њеним становницима желим снажан мир, просперитет, очување и умножавање националне баштине. Да сте здрави и нека вас све чува Бог!

Извор: Телевизија Храм

У интервјуу за РИА Новости, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије митрополит волоколамски Иларион говорио је о изјави поглавара јерусалимских цркава о опасности по присуство хришћана у Светој земљи.

– На иницијативу патријарха јерусалимског Теофила у Јерусалиму је недавно одржана акција у одбрану присуства хришћана у Светој земљи. Неколико дана касније поглавари хришћанских цркава Јерусалима дали су заједничку изјаву на исту тему. Шта је разлог за ову забринутост?

– Јерусалим је посебан град, свети град за три религије. Током векова вођени су многи ратови с циљем да се он освоји, било је много борбе и непријатељства. Али резултат овог сложеног процеса није била победа неке стране, већ успостављање одређене равнотеже снага. Многе генерације су претрпеле страдања, а нарушавање равнотеже може довести до тешких последица.

Историјски гледано, Јерусалим је подељен на четврти: хришћанску, муслиманску и јеврејску. Јерусалимска Патријаршија већ дуги низ година покушава да оспори нелегалну продају радикалне групе имовине која јој припада у хришћанској четврти код Јафских врата. Фактички, не говоримо само о могућем губитку слободног приступа Светом гробу, путу који се отвара код Јафских врата, већ и о опасности по хришћанско присуство у Јерусалиму. Ово је веома опасан тренд који може довести до губитка статуса кво и постепеног избацивања хришћана из града – колевке хришћанства. Ово је заједнички проблем свих хришћана, не само православних. Зато су Његово Блаженство Патријарха Теофила подржали поглавари свих хришћанских цркава у Светој земљи.

– У којој мери ове промене и опасност о којима говорите могу да утичу на Русију и Руску Православну Цркву?

– Јерусалимска и Руска Црква заузимају суседна места у диптиху: Јерусалимска четврто место, а Руска – пето. Но, блискост наших Цркава, наравно, не објашњава се овим, већ чињеницом да су се у Русији увек са посебним поштовањем односили према Јерусалимској Цркви, која је прва основана, и која је Мајка свих Цркава, и, наравно, према светињама које су повезане са земаљским животом Господа Исуса Христа, чији је чувар вековима била и остаје Јерусалимска Црква.

Традиција ходочашћа у Свету земљу настала је у Русији скоро истовремено са примањем хришћанства. Током векова многи наши преци су тежили да дођу у Јерусалим, да се поклоне Светом Гробу и да посете света места. Руски владари су увек сматрали својом дужношћу да помогну у очувању хришћанских светиња.

Тренутна опасност по присуство хришћана у Светој земљи не може да не изазове забринутост у Руској Цркви. У потпуности делимо забринутост јерусалимског патријарха и заједно са њим позивамо израелске власти да учине све што могу да заштите хришћанску заједницу Јерусалима, да се одазову позиву поглавара Цркава Свете земље да се формира посебна зона хришћанског културног наслеђа у Старом граду ради очувања јединственог идентитета хришћанске четврти.

Извор: Мospat.ru

„Тема конференције је веома важна и актуелна у данашње време с обзиром на кризу која је наступила у светском Православљу“, рекао је Његово Блаженство Митрополит варшавски и целе Пољске Сава у поруци добродошлице организаторима и учесницима Међународне конференције „Саборност Цркве: теолошке, канонске и историјске димензије“.

Конференција се одржава 11. новембра 2021. године у Кијево-печерској лаври под председавањем Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија.

„Чињеница о настанку тзв. „Украјинске православне цркве“ уместо да излечи верско расположење у Украјини, она га је ојачала и закомпликовала“, навео је Његово Блаженство. „Уместо јединства друштва дошло је до поделе која је превазишла границе тзв. „украјинског раскола“ и захватила читаво светско Православље“.

„Зато треба стално да се подсећамо да је главни знак саборности Свете Православне Цркве њено јединство. Она живи захваљујући верности догматском учењу Свете Цркве и у њему нема места за еклесиолошки компромис“, рекао је у својој поруци митрополит Сава, изражавајући подршку Предстојатељу и пуноћи канонске Украјинске Православне Цркве.

Извор: Мospat.ru

У четвртак 11. новембра 2021. године, за времене планерног заседања међународне конференције "Саборност Цркве: богословски, канонски и историјски поглед" у Кијевској духовној академији Кијево-Печерске лавре, Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије, уручио је Преосвећеном Епископу моравичком Антонију високо одликовање Украјинске православне цркве: орден Светог и благоверног кнеза Владимира (I степена). Ова висока награда је уручена владици Антонију за заслуге пред Украјинском православном црквом. Указ о награђивању је потписао Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије.

Извор: Подворје СПЦ у Москви

Игуман Светог манастира Хиландара архимандрит Методије био је гост и предавач на свечаностима које је организовала Митрополија Дидимотиха, места које се налази на само триста метара од турске границе, на крајњем североистоку Грчке.

Сваке године се у грчком граду Дидимотихо свечано прославља празник Светог Јована Ватаца, кога Православна Црква слави 4. новембра по новом календару.

У празничним данима под називом „BATATZEIA“ (Дани Светог цара Јована Дуке Ватаца) ове године је учествовао и хиландарски игуман Методије. Његов домаћин био је Митрополит Дидимотиха, Орестијаде и Суфлија г. Дамаскин. Игуман Методије је учествовао у празничним богослужењима којима је началствовао митрополит Дамаскин. Хиландарски игуман је био и један од говорника на научном скупу посвећеном теми „Свети Јован Ватац и светогорски манастир Хиландар“.

Архимандрит Методије је говорио о односу Светог Саве, првог Архиепископа српског, према Никејском царству и нарочито према Светом цару Јовану Ватацу. Посебно је важно нагласити да је Свети Јован даровао Светом Сави део Часног Крста, када је он по повратку са свог првог путовања у Свету Земљу посетио Никеју, вероватно 1231. године. Честица Часног Крста се до данас чува у Хиландару. Са тог путовања Свети Сава је у Хиландар донео и иконе Тројеручицу и Млекопитатељницу, као и игумански штап Патерицу.

На симпосиону су, поред хиландарског игумана, говорили и политиколог и писац Константинос Холевас и историчар Јоанис Сарсакис. Холевас је говорио о односу Срба и Грка у периоду од Св. Јована Ватаца до грчког рата за независност 1821. године. А Сарсакис је у свом излагању поредио житија Светог Јована Ватаца и Јована Каподистрије.

Извор: Хиландар

Благословом Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, Подворје Руске православне цркве у Бејруту (Либан) је обележило свој велики јубилеј: 75. годишњицу од оснивања. Овај догађај је био испраћен низом свечаности, које се биле уприличене у периоду од 06. до 07. новембра 2021. године, на којима је присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ моравички Антоније, старешина Подворја СПЦ у Москви.

Већ првог дана боравка на древној ливанској земљи, 06. новембра 2021. године, Преосвећени владика Антоније је узео учешће у служењу Свете архијерејске Литургије у руском храму Светог Јована Крститеља у Бејруту, којом је началствовао Митрополит корсунски и западноевропски Антоније – патријарашки егзарх за Западну Европу. Поред Епископа Антонија, Високопреосвећеном Митрополиту су саслуживали и протојереј Нектарије Кхајрала (Антиохијска православна црква), архимандрит Серафим (Шемјатовски) (Православна црква чешких земаља и Словачке) и архимандрит Филип (Васиљцев) – старешина Подворја РПЦ у Бејруту.

На богослужењу су молитвено присуствовали и Митрополит филипопољски Нифон – старешина Подворја Антиохијске православне цркве у Москви, професор Московске духовне академије протојереј Владислав Ципин и руководилац Фонда за подршку хришћанске културе и наслеђа Е. И. Скопенко.

По завршетку Литургије, окупљеним верницима у храму се пригодном беседом обратио Митрополит Антоније, подсетивши на важност вишедеценијског постојања и рада Подворја Руске православне цркве у Бејруту.

Високе госте ове велике свечаности поздравио је и старешина Подворја архимандрит Филип, уручивши им том приликом резбарени јубиларни натпис на чувеном ливанском кедру.

Иначе, Подворје Руске православне цркве у Бејруту је отворено давне 1946. године, након посете Либану делегације Руске Цркве на челу са Његовом Светошћу Патријархом московским и све Русије Алексејем I.

Истога дана, обављено је више сусрета и пријема, на којима је присуствовао и Владика моравички Антоније.

- пријем код Његовог Високопреосвештенства Митрополита бејрутског Илије;

- пријем код Маронитског Патријарха Кардинала Мар Бешара Бутрос ал-Рахија;

- пријем у амбасади Руске Федерације у Бејруту.

Централни догађај, свакако је била научно-богословска конференција под називом "Руско православно присуство на свештеној ливанској земљи – поводом 75. годишњице од оснивања Подворја Руске православне цркве у Бејруту", која је уприличена у просторијама "Руског Дома" у главном граду Либана.

На самом почетку конференције, окупљене госте је у име домаћина, поздравио старешина Руског подворја архимандрит Филип (Васиљцев), након којега се присутнима обратио и руководилац "Руског Дома" у Бејруту В. И. Зајчиков.

Поздравну реч је одржао и Митрополит корсунски и западноевропски Антоније, који је том приликом пренео поздраве Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, под чијим благословом се организована прослава овог значајног јубилеја.

Његово Високопреосвештенство Митрополит филипопољски Нифон – старешина Подворја Антиохијске православне цркве у Москви, говорио о својим утисцима када се први пут сусрео са представницима Руске православне цркве у Либану и Бејруту, док је још био дечак. У сећању Митрополита Нифона остао је велики број старешина Подворја Руске православне цркве у Бејруту које је лично познавао, а који су, по речима владике Нифона, били велики духовници и велики посленици на њиви Господњој, вршећи мисију ширења и укрепљења међуправославних односа на тлу Либана.

Поздравну реч упућену домаћинима и гостима великог јубилеја одржао је и Преосвећени Епископ моравички Антоније (Пантелић) – старешина Подворја Српске православне цркве у Москви, који је између осталог поручио:

"Руска православна црква је на просторима, којима управља већина Помесних православних цркава, оставила велики траг на јачању црквених братских односа. Храмови, које је подизао руски народ, данас представљају праве споменике културе и градитељства. Лепота и благољепије богослужења, преданост и дипломатија представника Руске православне цркве који се налазе на служби у многим државама, утичу на стотине хиљада људи, који, првенствено захваљујући њиховом раду, постају истински верници. То је нарочито видљиво у земљама које историјски посматрано нису хришћанске, а самим тим ни православне, као што су, рецимо Кина или Јапан.

Листајући странице богате историје бејрутског Подворја, можемо приметити како су се велики и знатни људи овде налазили на служби, молећи се и уживајући велики ауторитет. Драги оче Филипе, честитам Вам ваш велики јубилеј 75. годишњицу Подворја. Нека би Вам Господ даровао мудрост да и даље на најбољи могући начин управљате Подворјем, на свеопште добро два народа: Либана и Русије."

Затим су уследила обраћања: архимандрита Серафима (Шемјатовског) (Православна црква чешких земаља и Словачке), амбасадора Русије у Либану А. Н. Рудакова и игумана Арсенија Соколова (Руска православна црква).

Предавање на тему "Односи Антиохијског Патријархата и Руске православне цркве у XX и XXI веку" одржао је професор Московске духовне академије протојереј Владислав Ципин. Предавање на тему "Емигранти првог таласа и Руско подворје" одржао је руководилац представништва ИТАР-ТАСС у Либану Дмитриј А. Зеленин. "О руским гробовима и гробљима у Либану" говорила је Татјана В. Бахер (Кувашева), док је предавање о "Московским школама у палестини, Либану и Сирији" одржао Кфури Искандар.

Завршну реч на крају конференције одржао је Митрополит Ливанских гора Силуан (Антиохијска православна црква), који се захвалио свим учесницима и гостима који су из многих земаља допутовали на свечаности поводом 75-годишњице од оснивања Подворја РПЦ у Бејруту.

Свету архијерејску Литругију, у Двадесету недељу по Педесетници, 07. новембра 2021. године, у новоподигнутом храму посвећеном празнику Благовести у области Жал Ел Диб у Бејруту, служили су Митрополит корсунски и западноевропски Антоније и Митрополит Ливанских гора Силуан.

Будући да је Литургија служена у оквиру духовних свечаности посвећених великом јубилеју: 75. годишњици од оснивања Подворја Руске православне цркве у Бејруту, радост празника су поделили и том приликом саслуживали и Митрополит филипопољски Нифон - старешина Подворја Антиохијске православне цркве у Москви, Епископ моравички Антоније – старешина Подворја Српске православне цркве у Москви, архимандрит Серафим (Шемјатовски) – старешина Подворја Православне цркве чешких земаља и Словачке у Москви, архимандрит Филип (Васиљцев) – старешина Руског подворја у Бејруту и игуман Арсеније (Соколов) – представник Патријарха московског и све Русије при антиохијском Патријарху свег Истока.

По одслуженој Литругији, поздравну реч је одржао Митрополит Силуан, који је том приликом нагласио да данас сви православни народи на тлу Либана прослављају велики јубилеј свог вољеног Руског подворја, које је истински сведок љубави и мисије ширења православља.

Митрополит Антоније је у свом говору подсетио како су у служењу Литургије узели учешће и многи архијереји и свештенослужитељи из разних крајева земаљског шара, што је најбоље сведочанство православног јединства у Христу Исусу.

На свечаној трпези, која је организована за све госте свечаности, Митрополит Антоније и Епископ Антоније су игуману Филипу уручили по напрсни крст, док је архимандрит Серафим оцу Филипу предао орден Светог Ростислава (II степена).

Извор: Подворје СПЦ у Москви

Дана 11. новембра 2021. навршава се 200 година од рођења Ф. М. Достојевског. Поводом тог датума на телевизији „Култура“ планирано је приказивање нове документарне серије „Јеванђеље Достојевског“, коју је снимио студио „Неофит“.

Аутор и водитељ је митрополит волоколамски Иларион. Цитате из дела Достојевског говори Јевгениј Миронов, а из мемоара пишчеве жене Чулпан Хаматова. Наратор је Владимир Спиваков. Продуцент серије је Сергеј Шумаков, главни уредник ТВ „Култура“. Документарне епизоде су снимане на местима, која су повезана са животима Достојевског и јунака његових романа: у Москви, Санкт-Петербургу, Павловску, Тоболску, Твери, Женеви, Старој Руси и Оптиној пустињи.

Серија ће бити приказана на ТВ „Култура“ 8, 9, 10. и 11. новембра у 22:25, а репризираће се 9, 10, 11. и 12. новембра у 16:30.

Прва епизода „Злочин и казна“ говори о пишчевом детињству и младости, годинама студирања и о томе како се, под утицајем Белинског, одушевљавао социјалистичким идејама, које су га умало коштале живота. Након што су му смртну казну заменили за робију, дошао је у затвор у Тоболску, где му је једна саосећајна жена поклонила Јеванђеље. „Достојевски се није одвајао од ове књиге ни на робији, ни у наредним годинама“, говори наратор. „Она није била само његов приручник, већ књига целог његовог живота. Достојевски се не може разумети без разумевања оне изузетне улоге, коју је одиграло Јеванђеље у његовом стваралаштву и животу. Филм је посвећен томе како се Јеванђеље одражава на животе писца и јунака романа „Злочин и казна“.

Друга епизода је посвећена роману „Идиот“. Аутор филма показује како се кроз лик кнеза Мишкина Достојевски труди да се приближи разумевању Христовог лика. „Главна идеја романа јесте“, писао је Достојевски, „да се прикаже позитивно лепа особа. Не постоји ништа теже на свету... Постоји само једно позитивно лепо лице на свету – Христос, те је појава овог неизмерно бескрајно лепог лица... бесконачно чудо.“ У епизоди се говори о томе како је Достојевски радио на роману, о пишчевом боравку у Швајцарској, утицају сликарства на њега, прави се поређење између Достојевског и Толстоја, детаљно се говори о главним ликовима и заплетима романа.

Трећа епизода је посвећена роману „Зли дуси“. Почиње причом о утицају Пушкина на Достојевског. Радња романа се истражује у контексту процеса, који су се одвијали у руском друштву у време Достојевског. Посебна пажња посвећена је лику пустињака Тихона, чији је прототип био свети Тихон Задонски.

Четврта епизода, „Браћа Карамазови“, посвећена је истоименом роману Достојевског у коме је у највећој мери откривен његов хришћански поглед на свет. На писца је посебан утицај имао преподобни Амвросије Оптински, који је био прототип старца Зосиме. Епизода говори о путовању Достојевског у Оптину пустињу, прави се поређење између Достојевског и Лескова, разматрају кључне теме романа-епопеје, који је био круна стваралаштва Достојевског. Последњи део епизоде посвећен је последњим данима и сатима пишчевог овоземаљског живота.

„Достојевски је имао сан“, каже митрополит Иларион на крају серије, „који је изражен у једној његовој бележници из средине 1870-их: „Верујем у право царство Христово. Тешко је предвидети како ће се оно створити, али ће га бити. Знам да ће се царство десити... Настаће заједничко царство мисли и света, а оно ће, можда, пре настати у Русији, него негде другде.“ Достојевском није било суђено да види остварење сна. Оно што се дешавало пред његовим очима сведочило је о супротном: о томе како се значајни део руског народа удаљио од Христа, о томе како су их одушевљавале нихилистичке и социјалистичке идеје. Као прави пророк, он је упозоравао, звонио на узбуну. И никада се није уморио да нас подсећа у чему је видео спасење Русије: у блиставом Христовом лику, Његовом светлом лицу, Његовој дивној и чудесној лепоти.

Извор: Мospat.ru

Бугарска православна црква 30. октобра прославља успомену на Светог краља Стефана Милутина. Мошти овог српског светитеља и краља почивају у Саборном храму свете мученице Недеље у Софији. Тим поводом је 29. октобра т. г. служена  Света Архијерејска Литургија са пресвлачењем моштију Светог Краља.

Са благословом Његове Светости Митрополита софијског и бугарског Патријарха Неофита, богослужењем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ белоградчички Поликарп, викар митрополије софијске са свештенством Бугарске и Српске Православне Цркве.

По благослову Епископа зворничко тузланског г. Фотија овом свечаном служењу присуствовали су и саслуживали протојереј–ставрофор Миладин Вуковић, архијерејски намјесник теслићки и јереј Тадија Никчевић.

Стојећи поред кивота са моштима Светог Краља, свештенство је певало канон светитељу. Кивот је отворен, и пошто су мошти побожно цјеливане,свечано су пренете у свети олтар, положене на свети престо да се пресвуку и очисте. Након постављања нове ризе и одежди, бијелим златом везене хаљине у којима је 5 милиона шавова, свете мошти су положене у кивот, који је свештенство носило у литији.

По први пут ове године, са благословом митрополита софијског и бугарског патријарха Неофита, извршена је литија са моштима Светог краља Стефана Милутина улицама Софије.

Епископ Поликарп је пренео патријаршијски благослов и поручио: „Први пут је обављен литијски опход са тијелом светитеља око храма како би он благословио овај град, његове становнике и госте, да би свима дао избављење од сваког зла. Прославимо отворена срца и душе 700 година од успења Светог краља Стефана Милутина и да сачувамо дивно сјећање на овај историјски тренутак!Нека увијек са љепотом, радошћу и надахнућем приступамо његовим светим моштима и његовим молитвама нека нас Господ подржава и благослови! Свети Краљ нас спаја да бисмо знали да смо не само сусједни народи, него и браћа у име Христово. Нека ова прослава буде мост успостављању мира и љубави између наша два народа, како бисмо заједно напредовали у име Господа!“

Одежда која је остала на моштима светитеља годину дана, традиционално се на овај дан предаје храму или манастиру Српске православне цркве. Епископ Поликарп је, по благослову Његове Светости Патријарха бугарског Неофита, предао одежду Светог краља Стефана Милутина на благослов представнику Манастира Успење Пресвете Богородице, село Грачаница на Косову , последњег манастира који је свети краљ саградио.

Откуд мошти Светог краља Милутина у Бугарској?

Свети краљ Милутин (1282-1321) преминуо је 29. октобра 1321. године у свом дворцу у Неродимљу, на Косову и то само недељу дана након завршетка његове импозантне задужбине манастира Грачанице.

Краљ Милутин је сахрањен у својој гробној Цркви Светог Стефана у његовој можда и најлепшој задужбини манастиру Бањска код Косовске Митровице, коју је изградио у ту сврху.

И одмах након сахране, на његовом гробу почела су да се дешавају многобројна чудесна исцелења, тако да је Српска православна црква канонизовала Светог краља Милутина већ 1324. године.

Пред сам Косовски бој 1389. године, због опасности од турске похаре и близине манастира Бањска бојном пољу, његово тело је пребачено из Бањске у Трепчу и било је у Трепчи све до 1460. године. Разлог због ког тело Светог краља Милутина није могло да се врати назад у манастир Бањску су биле турске похаре, као и велики пожар који је захватио овај манастир и скоро га уништио. Уз то, по наредби султана манастир Бањска је у 16. веку потпуно разорен јер су се у њему сакупљали хришћански бегунци из турског ропства и од најлепшег манастира Светог краља Милутина остала је само рушевина.

У време велике османске најезде на Србију 1460. године предвођене султаном Мехмедом II Освајачем, тело Светог краља Милутина пренето је иза леђа османске најезде у околину Средца (данашње Софије), зато што се та област, у то време, налазила у оквиру канонске територије Српске православне цркве тј. Пећке патријаршије. У неком тренутку мошти су пренете у оближњу софијску цркву Свете Недеље, која се по Милутиновим моштима још назива и црква Светог краља. Мошти светог краља су пренели у Софију српски калуђери Јоаникије, Спиридон и Јоаким.

У међувремену, нетрулежне свете мошти нашег краља постале су извор многих чудеса и благослов кроз векове за православне Бугаре. Народ у огромном броју свакодневно обилази цркву Свете Недеље у центру Софије, која по посећености подсећа више на манастир Острог код нас, него на једну градску Цркву.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Дана 21. октобра 2021. године одржан је разговор у онлајн формату Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила са делегатима Деветог међународног фестивала „Вера и реч“ – „Црква у свету који се мења: изазови и поуке дигитализације“. Током разговора Предстојатељ Руске Цркве одговарао је на питања учесника.

Једно од питања Његовој Светости поставио је ђакон Михаил Степанков, руководилац Одељења за црквене односе са друштвом и медијима Епархије јекатеринодарско-кубанске.

„На отварању конференције „Светско Православље: првенство и соборност у светлу православног учења“ рекли сте да Цариградска Патријаршија заправо следи модел обнављања раскола из 1054. године. Ако је то заиста тако, ако је то заиста њихов циљ, до чега ће доћи? Шта нас чека?“, обратио се о. Михаил Његовој Светости.

„То не може бити циљ Цариградске Патријаршије. Она, наравно, не тежи расколу, није њен циљ да уништи јединство Православља. Али, тежња да утврди своје првенство не као први међу једнакима, већ као први без једнаких – онако како се сада изјашњава Цариград – наравно, носи у себи потпуно одређени страшни метак, бацил уништавања црквеног јединства“, одговорио је Његова Светост Патријарх Кирил.

У том смислу поглавар Руске Православне Цркве непрестано подсећа на оно што се догодило 1054. године: „Римски епископ је настојао да прошири своју директну јурисдикцију на целу Васељенску Цркву. Али, чекајте, а шта се сада дешава? Данас Цариградски Патријарх, тумачећи своје првенство на нов начин, изјављује да је то првенство без једнаких, да је то његово Богом одређено место, које претпоставља вршење власти према свим осталим Помесним Православним Црквама. Дакле, то је исти став, који је довео до поделе 1054. године!“

„Онда се поставља питање: када је ова доктрина настала у Цариграду? Ми се не сећамо ове доктрине још пре 30 година. Могло би се расправљати на конференцијама да то представља само теоријски дискурс, али то није само теоријски дискурс. То су практични поступци Цариграда повезани, пре свега, са Украјином. Цариград је упао у канонски простор друге Православне Цркве. Штавише, он је незакониту расколничку заједницу, која је настала на тој територији, овластио и потчинио себи. Предузимајући ове саблазне и заиста необјашњиве поступке са становишта историјске стварности, зар Цариград није схватио да ће они довести до поделе?“, упитао је поглавар Руске Православне Цркве.

Према речима Његове Светости, када би се озаконило оно што је Цариград урадио, то би значило да „признајемо источног Папу“. „Ако останемо православни, признајемо да Православном Црквом управља саборност, да у Православној Цркви постоји први међу једнакима, а да тај први има веома ограничену функцију, која ни на који начин није повезана са управљањем Помесним Православним Црквама, већ да је она чисто представничка – он је први приликом богослужења. Ми смо се чак сложили да на заједничким православним заседањима не треба бирати предстојатеља, већ да то буде цариградски Патријарх, иако смо у почетку инсистирали да га треба бирати“, рекао је Патријарх Кирил.

Руска Православна Црква „увек је ишла путем стварања пријатне атмосфере за свеправославни дијалог“, нагласио је Његова Светост. „Зато смо одустали од захтева да се бира предстојатељ, сложили смо се – нека буде Цариград. Али то не значи да смо се сложили с тим да цариградски Патријарх има посебна овлашћења, која се разликују од других Патријарха, посебно она која се тичу читавог светског Православља“, резимирао је Предстојатељ.

Извор: Сектор за информисање ОСЦП-а