Православни верници се сваког августа окупљају на Крфу да прославе великог Светог Спиридона Тримитунтског, једног од најомиљенијих светитеља не само Цркве у Грчкој, већ и целе Православне Цркве.

„Данас је велики дан не само за Крф него и за нашу Цркву уопште, која слави успомену на натприродно чудо Светог Спиридона, које се догодило 1716. године, када су Крф опседали Турци, а Свети Спиридон спасао острво“, пише новинска агенција Ортодоксиа.

Манифестације у славу Светог Спиридона отпочеле су синоћ уз учешће митрополита Веријског Пантелејмона, Солунског Тимотеја, Калавритског Јеронима и локалног јерарха Крфског Нектарија, а трајаће још неколико дана.

У храму Светог Спиридона синоћ је служено Архијерејско Велико Вечерње којим је началствовао мит. Тимотеј. У свом кратком обраћању мит. Нектарије је нагласио да је, спасавајући Крф, Свети Спиридон зауставио турско напредовање ка целој Европи.

И данас нашој отаџбини поново прети исти непријатељ “, додао је Његово Преосвештенство, који је стога позвао, „и архијереје и народ Божији да поново измоле Светог Спиридона да се залаже пред Тројичним Богом за целовитост Грчке земље.”

У својој беседи, мит. Тимотеј је говорио о празнику Преображења и нествореним енергијама Божијим, које су осветљавале Светог Спиридона за живота, а и после.

„Ми православни хришћани, имајући Светог Спиридона за заштитника у свом животу, можемо да предвидимо и доживимо духовна добра којима је он обдарен благодаћу Тројичног Бога“, проповедао је Митрополит.

У 5.00 часова служена је Света Архијерејска Литургија у храму Светог Спиридона. Традиционална литија са моштима Светог Архијереја Божијег почела је потом у 9.00 часова, уз учешће архијереја, свештенства, монаштва, лаика, филхармоније, локалних студентских и извиђачких и других удружења и локалне власти.

За време молебана, мит. Нектарије је поново позвао народ да моли Светог Спиридона за помоћ да се превазиђу све борбе са којима се данас суочавају православни верници и да „пробуди савест свих нас модерних Грка“.

Све службе у част Светог Спиридона до суботе биће емитоване на ју тјуб страници Крфске митрополије.

***

Литије са моштима Светог Спиридона се одржавају четири пута годишње. Први је на Цветну недељу, у знак сећања на то када је Свети Спиридон 1630. године спасао Крф од куге; други је на Велику суботу ујутру, у спомен када је 1550. спасао Крф од глади; трећи је прве недеље новембра, у знак сећања на то када је 1673. спасао Крф од куге; а четврти је 11. августа у спомен када је 1716. спасао Крф од Турака.

Четрдесетодневни обрачун са турском војском истрошио је снагу локалног становништва. Надајући се Божијем заступништву, немоћни народ се сабрао у цркви Светог Спиридона и са сузама узносио молитве светитељу. Изненада, у ноћи 10. августа, избила је страшна олуја на мору. Спремајући се за одлучујућу битку, становници острва су сазнали за велико чудо које се догодило у ноћи: очевици су причали да је свети Сипридон са небројеним мноштвом анђела и пламеним мачем протерао многобројну турску војску са острва.

Извор:  https://orthochristian.com/147689.html

https://mitropolija.com/2022/08/15/414317/

У Тбилисију, Грузија, 22. јула 2020. године освећена је прва парохијска црква на свету посвећена великом светогорском старцу Светом Јосифу Исихасти.

Црква се налази у оквиру комплекса цркве Воздвижења Часног Крста у делу Сабурало грузијске престонице. Ректор, протојереј Теодор Гињадзе, познат је по својим надахнутим проповедима које подстичу људе да практикују Исусову молитву у свакодневном животу, па није изненађење што је његова парохија посветила цркву Светом Јосифу.

Недавно је парохија добила део моштију свог заштитника, који им је поклонио игуман манастира Ватопед Јефрем, духовни унук Светог Јосифа.

https://orthochristian.com/147660.html

Манастир Панагија Сумела (Сумелски манастир) изграђен крајем IV или почетком V века на територији данашњег турског града Трабзона, на обали Црног мора, и сматра се не само једним од најстаријих православних манастира у свету, него и најнеприступачнијим.

Упркос томе, манастир изграђен у кречној стени сваке године посећује мноштво православних поклоника, али и туриста који исповедају католицизам, ислам и будизам. Нема ничег чудног што је ово свето место привлачи толику пажњу, јер се од тренутка оснивања до 1923. године унутар његових зидина чувала једна од најзначајнијих и највреднијих светиња – икона Богородице Сумелске.

Постоји старо предање да је чудотворну икону, на којој је изображена Мати Спаситеља целог човечанства, насликао Свети апостол Лука. За оне који нису упознати са православном вером треба појаснити да је Свети Лука аутор једног од четири Јеванђеља, а такође се сматра и првим иконописцем. Осим тога, Свети Лука је признат у православној вери као покровитељ живописаца и лекара. Свети Лука је подарио нашем свету неколико чудотвороних икона са изображењем Богородице, које се поштују не само међу православним верницима, него и међу католицима. Све горе набројано истовремено објашњава због чега манастир Панагија Сумела у Турској ужива тако велико поштовање.

На велику жалост, у наше време манастир више не може да задиви поклонике богатим унутрашњим инвентаром, фрескама и орнаментима. Много тога је уништено због неумољивог тока времена, а нешто је и намерно разрушено и избрисано од стране вандала и фанатичних исламиста. Такав однос према Сумелском манастиру почео је тек крајем ХIХ века. До тог времена је православни храм, у којем су монаси узносили своје молитве Богу, Дјеви Марији и светима, имао не само огроман утицај, него чак није био дирнут од војника Османске империје, када су успели да освоје територију савременог Трабзона. Међутим, историја уздизања и процвата манастира, исто као и његов значај за савремени свет, заслужују да се на њима подробније зауставимо.

Знамо да је изградња манастира почела већ након 386. године од доласка Спаситеља у наш свет. Према летописима сачуваним до наших дана можемо начинити одређени закључак – манастир Панагија Сумела је био основан од стране двојице монаха, Варнаве и Софронија. Управо се њима јавила Мајка Божја, која је рекла да им предстоји набавити икону са Њеним ликом, коју је насликао Свети Лука, и пренети је у тешко доступно место на планини Мела и тамо започети изградњу манастира. Овде треба рећи да је манастир смештен на висини нешто већој од триста метара од нивоа мора и уклесан у кречној стени. Икона Панагија Сумела, коју је насликао Свети Лука, у она далека времена је чувана у Тиви. После сведочења монаха о јављању Пресвете Богородице, свештеници су предали велику светињу Варнави и Софронију, који су се 386. године са великим тешкоћама попели на планинске литице и тамо основали манастир. У то време Трапезунтом (сада Трабзоном) је владао Августалије Кортикије. Природно, два човека, без обзира на њихову безграничну љубав према Богу, нису могла да исклешу сопственим снагама у стени огроман манастир. Сагласно предањима, непроцењиву помоћ су им указали монаси из манастира Светог Јована Претече на планини Завулон. Тај свештени храм, изграђен у част светитеља који је крстио самог Исуса Христа и који је примио страшну смрт, имао је велики утицај и, што не чуди, поседовао је огромна средства. Благодарећи његовој помоћи започиње подизање манастира на стени планине Мела. Узгред, као потврда томе да је изградња Сумелског манастира била започета средствима и радном снагом из манастира Светог Јована Претече служе документи сагласно којима се до 1800. године из православне светиње, где се чувала икона коју је насликао Свети Лука, на планину Завулон у знак благодарности сваких седам година слала мула стара седам година, а сваке године по педесет огромних сасуда напуњених јелејем и воском. У садашње време постоје неоспорне чињенице које говоре о томе да су Варнава и Софроније на почетку изградили цркву Светог архистратига Михаила. На територији Сумелског манастира налазе се још две цркве, једна изграђена у част Мајке Божје, док је трећа посвећена Светим равноапостолним цару Константину и царици Јелени.

Глас о новом Сумелском манастиру, у којем се чува непроцењива хришћанска светиња, брзо се проширила широм хришћанског света. Хиљаде поклоника устремило се ка овом светом месту да би се поклонило икони под називом Панагија Сумела. Велики прилив православних хришћана приморао је монахе да још за време изградње последње цркве почну подизање гостопримнице у којој би се могли сместити верници. То је било само прво здање за поклонике; касније су служитељи Сумелског манастира издавали наређења о изградњи нових гостинских домова. Треба нагласити да су све просторије без изузетка исклесане непосредно у стени и, без обзира на то што се она састојала првенствено од кречњака, градитељи су улагали дивовске напоре за проширење манастира.

Манастир на планини Мела је још пре довршетка изградње постао место поклоњења православних хришћана. Међутим, историја показује да су монаси преживљавали и нападе варвара и вандала. Захваљујући томе што су три цркве, службене просторије и гостопримнице смештене на тешко приступачном месту, пљачке су се ретко дешавале. До наших дана доспело је сведочанство о разбојничком нападу на Сумелски манастир крајем VI века. Тада су практично све драгоцености из манастира однели вандали, чудом је остала нетакнута само икона коју је насликао Свети Лука и неки други предмети. Чудом, а како другачије, ако је реч о чудотворној икони? Већ 644. године у манастир долазе нови монаси који су га за рекордно кратко време обновили и учинили погодним за посете поклоника.

Највећи процват манастир исклесан у стени планине Мела достиже за време владавине династије Комнина. Они су имали безграничну власт не само над Трапезунтом, него и у одређеним интервалима над целом византијском империјом. Сваки владар из ове династије сматрао је својом дужношћу да буде покровитељ манастира у којем се чувала света реликвија коју је насликао сведок земаљског живота Исуса Христа и који су свакодневно посећивали многобројни поклоници из далеких земаља. Огроман допринос у развоју и процвату Сумелског манастира дали су цар Јован II, његов син, унук и праунук. По царевом указу, манастиру су дарована 24 села и око 40 невеликих насеобина, од којих су приходи одлазили моансима за подизање зидова тврђаве, монашких келија и других грађевина. Осим тога, манастир је примио од праунука Јована II, који је владао од 1349. до 1390. године, готово 1370 (!) привилегија. Монаси нису заборавили ово милосрђе и непосредно над улазом у главну цркву поставили су натпис у стиховима којима се прослављају дела Алексеја III и његов непроцењиви допринос у ширењу православне вере по свету. Ову песму је било могуће прочитати до XVII века, потом ју је време заувек избрисало са кречне стене.

Задивљујуће је да чак и након што су Трапезунт и њему припадајуће земље прешле у састав Османске империје, православни манастир је наставио да цвета. Један од султана потписао је указ у коме се говорило да монаси Сумелског манастира, у којем се чувала светиња православног света Панагија Сумела, имају право на пуну слободу и привилегије, остављене им још у време династије Комнина. Још више, султан Селим I и сви његови потомци, који су – природно – исповедали ислам, непрестано су даривали манастир и чак покрили бакром куполу главне цркве. Унук Селима I одлучује да је бакар недовољно племенит метал за такво свето место и наређује да га промене чистим сребром. Не може се дати просто објашњење чиме су се руководили владари Османске империје када су показивали такву бригу о манастиру који није имао никакве везе са њиховом вером. Истина, монаси су замолили султана да одустане од покривања крова сребром. Напросто су се бојали да ће такво огромно богатство пре или касније довести до напада разбојника.

Процват Сумелског манастира, који се налази на територији данашње Турске, трајао је до краја ХIХ века! Током Првог светског рата војници су принудили монахе да напусте зидине некада моћног и утицајног православног манастира. Избезумљени од гнева, Турци су продрли у манастир. Заборавивши на то да је чак и у временима Османске империје манастир задржао поштовање владара, стали да разбијају све што је било пред њима. Практично су у потпуности уништили фреске, а на изображењима која нису успели да избришу светима су вадили очи. Међутим, без обзира на то што су Турци практично опљачкали и уништили унутрашњи инвентар манастира, нису успели да присвоје икону Богородице Сумелске. Док су Турци јуришали на утврђене зидине, монаси су закопали свету реликвију. Тек се 1923. године један монах одлучио на подвиг, ископао је икону и пренео је на Свету Гору Атонску.

https://mitropolija.com/2022/08/05/manastir-bogorodice-sumelske/

Фреске из 19. века у олтару главне цркве у познатом бугарском манастиру Светог Јована Рилског тренутно су у фази рестаурације, а радове изводи екипа Академије уметности, преноси бнр.бг .

Радови на рестаурацији не ометају богослужења, као ни ходочаснички приступ моштима Светог Јована.

Двогодишња рестаурација живописа левог клироса Саборне цркве Рођења Богородице завршена је прошлог лета, а у току су радови на десном клиросу. Рестаураторски радови на фрескама вршени су и осамдесетих година 20. века.

Рилски манастир је дом моштију бугарског небеског заштитника Светог Јована Рилског, великог подвижника и светилника Цркве православне из 9-10. века.

https://mitropolija.com/2022/07/20/oltarske-freske-u-rilskom-manastiru-u-fazi-restauracije/

Посланство Епархије лубелско-хелмске, на челу са Његовим Високопреосвештенством Архиепископом г. Авељем, посетила је 21. јуна 2022. године манастир Чудотоворне иконе Богородице Леснинске у Провемонту у Француској. Главни циљ посете била је молитва пред оригиналном каменом иконом Богородице и њеном верном копијом која је, добротом донатора г. Константина Шавела, направљена у Солуну у Грчкој. По завршетку акатиста, архиепископ Авељ је благословио икону и на њу поставио оригиналну чудотворну икону коју су донеле сестера из Лесне Подласке. Историјски догађај који се догодио у Провемонту код Париза је увод у низ овогодишњих свечаности током којих ће икона Богородице Леснијске посетити одабрана места у Пољској.

Икона ће прво стићи у манастир Светог Онуфрија Великог у Јаблецни, где ће бити изложена на поклоњење верном народу приликом прославе патрона манастира, а круна свечаности биће њено свечано увођење у православну цркву у Носову код Лесне Подласке, 2. октобра 2022. године, на дан иконе Богородице Леснинске.

Архиепископу су, том приликом, саслуживали свештеници Јосиф Фејсак из Православне Цркве Чешке и Словачке, Павле Самолук из Ликостому у Грчкој, Корнелије Вилкил из Јерзе у Билгорају и Димитије Покчилук. Након богослужења, беседио реч је архиепископ Авељ, који је изразио захвалност игуманији Ефросинији на топлој добродошлици и прилици да се помоле пред иконом Богородице Леснинске која је велика светиња за хелмски и подлашки регион. На дар манастиру архијереј је предао икону Светог Серафима Заборовског са честицом његових моштију.

Икона Богородице Леснинске чудесно се појавила на празник Воздвижења Часног крста Господњег 14/27. септембра 1683. године. У подне тог дана чобанин Александар Стелмачук, становник села Буковице, приликом уласка у густу шумицу зачудио се када је приметио камену икону како сија чудном светлошћу између грана крушке која расте у њој. Отрчао је до свог рођака Мирона Макарука са којим је такође поново дошао до иконе. Када се испоставило да се из камене иконе и даље шири чудесна светлост, отишли су заједно код локалног православног свештеника и испричали му о чуду. Камена икона у облику барељефа приказује лик Богородице која држи Христа на левој руци. У почетку је камена икона постављена у кућу Мирона Макарука. Убрзо ју је насилно преузео племић који је живео у близини и желео је у својој кући. Међутим, ни њему ни његовим најмилијима то није донело никакав благослов. Услед недаћа које су задесиле његову породицу, племић је схватио да није Божја воља да поседује ту икону и предао је цркви у Буковицама. Православни верници су, захваљујући каменој икони Богородице са Христом, доживели многе благодати. Молитва пред овом чудотворном иконом уродила је многим исцељењима, од којих је више од пет стотина забележено средином 18. века. Појава чудотворне иконе Мајке Божје догодила се у тешком тренутку за православне хришћане који су били принуђени да прихвате одредбе Брестовске уније. Прогон је оставио болан траг и изазвао отпор, посебно монаха и верника. Познат је пример Светог мученика Атанасија Брестовског. Православни становници Јужног Подлаша и Хелмске области нису имали свог архијереја, јер је епископ Дионисије прешао у унијатство. Краљ, међутим, није пристао на хиротонију новог православног јерарха за њих. Православни манастири и братства постали су посебни центри отпора унији. Манастир Светог Онуфрија Великог у Јаблецни непрекидно је сведочио православну веру. Велики губитак за православне становнике Хелмске области и Јужног Подлаша било је преузимање чудотворне иконе 1752. године и њено постављање у цркву у Лесни Подлаској. Тријумфални повратак чудотворне иконе Богородице у православну цркву догодио се тек у другој половини 19. века. Тада су се многи унијати 1875. године вратили вери својих предака. Десет година касније у Лесни Подлаској је основана женска православна монашка заједница Светог Јована Кронштатског, а 26. августа 1889. године подигнут је православни женски манастир.

manastirvavedenje.org/новости/povest-o-cudotvornij-ikoni-bogorodice-lesninske/

У Румунској православној цркви установљен је нови празник у част једног од најомиљенијих светитеља Румуније.

Свети синод Румунске цркве одлучио је да установи празник Преноса моштију Светог Димитрија Новог у Букурешт, који ће се обележавати 13. јула почев од 2024. године, преноси новинска агенција Басилика .

Свети Димитрије Нови је небески заштитник румунске престонице, а његов октобарски празник је једна од најважнијих прослава за Румунску цркву, када хиљаде побожних православних хришћана учествује у литији са моштима свеца улицама Букурешта.

Традиција литије са моштима Светог Димитрија (Басарабовског) потиче из 19. века.

Свети Димитрије Нови 1792. године постао је покровитељ Букурешта, гдје се његове мошти чувају од 13. јула 1774. године.

https://mitropolija.com/2022/07/11/novi-praznik-u-rumunskoj-crkvi-prenos-mostiju-svetog-dimitrija-novog-u-bukurest/

У Јекатеринбуршкој митрополији од 12. до 20. јула 2022. године, одржаће се Царски дани – низ свечаних догађаја посвећених сећању на Царске страстотерпце, преноси Патријаршија.ру.

Централни догађаји ће бити Света литургија у ноћи 16-17. јула на тргу испред Спомен-храма на Крви, где је у јулу 1918. године трагично окончан живот цара Николаја Другог, његове породице и верних слугу, као и царска литија до манастира Светих царских мученика у Гањиној јами.

На празник Св. апостола Петра и Павла,12. јула, биће отворен XХI Међународни фестивал православне културе „Царски дани“, у оквиру којег ће бити одржани музички концерти, креативни сусрети и предавања.

Програмом Царских дана предвиђено је више изложби у Храму на Крви, Културно-образовном центру „Царски“, историјском парку „Русија – моја историја. Свердловска област“, Јекатеринбуршком музеју уметности и Палати спортова “Динамо”. Такође, у оквиру Царских дана биће одржана IV Дечја једриличарска регата у знак сећања на Светог царевића Алексија и фестивал звона „Благослови Урал!“.

https://mitropolija.com/2022/07/08/carski-dani-u-jekaterinburskoj-mitropoliji/

Посланство Епархије лубелско-хелмске, на челу са Његовим Високопреосвештенством Архиепископом г. Авељем, посетила је 21. јуна 2022. године манастир Чудотоворне иконе Богородице Леснинске у Провемонту у Француској. Главни циљ посете била је молитва пред оригиналном каменом иконом Богородице и њеном верном копијом која је, добротом донатора г. Константина Шавела, направљена у Солуну у Грчкој. По завршетку акатиста, архиепископ Авељ је благословио икону и на њу поставио оригиналну чудотворну икону коју су донеле сестера из Лесне Подласке. Историјски догађај који се догодио у Провемонту код Париза је увод у низ овогодишњих свечаности током којих ће икона Богородице Леснијске посетити одабрана места у
Пољској.

Икона ће прво стићи у манастир Светог Онуфрија Великог у Јаблецни, где ће бити изложена на поклоњење верном народу приликом прославе патрона манастира, а круна свечаности биће њено свечано увођење у православну цркву у Носову код Лесне Подласке, 2. октобра 2022. године, на дан иконе Богородице Леснинске.

Архиепископу су, том приликом, саслуживали свештеници Јосиф Фејсак из Православне Цркве Чешке и Словачке, Павле Самолук из Ликостому у Грчкој, Корнелије Вилкил из Јерзе у Билгорају и Димитије Покчилук. Након богослужења, беседио реч је архиепископ Авељ, који је изразио захвалност игуманији Ефросинији на топлој добродошлици и прилици да се помоле пред иконом Богородице Леснинске која је велика светиња за хелмски и подлашки регион. На дар манастиру архијереј је предао икону Светог Серафима Заборовског са честицом његових моштију.

Икона Богородице Леснинске чудесно се појавила на празник Воздвижења Часног крста Господњег 14/27. септембра 1683. године. У подне тог дана чобанин Александар Стелмачук, становник села Буковице, приликом уласка у густу шумицу зачудио се када је приметио камену икону како сија чудном светлошћу између грана крушке која расте у њој. Отрчао је до свог рођака Мирона Макарука са којим је такође поново дошао до иконе. Када се испоставило да се из камене иконе и даље шири чудесна светлост, отишли су заједно код локалног православног свештеника и испричали му о чуду. Камена икона у облику барељефа приказује лик Богородице која држи Христа на левој руци. У почетку је камена икона постављена у кућу Мирона Макарука. Убрзо ју је насилно преузео племић који је живео у близини и желео је у својој кући. Међутим, ни њему ни његовим најмилијима то није донело никакав благослов. Услед недаћа које су задесиле његову породицу, племић је схватио да није Божја воља да поседује ту икону и предао је цркви у Буковицама. Православни верници су, захваљујући каменој икони Богородице са Христом, доживели многе благодати. Молитва пред овом чудотворном иконом уродила је многим исцељењима, од којих је више од пет стотина забележено средином 18. века. Појава чудотворне иконе Мајке Божје догодила се у тешком тренутку за православне хришћане који су били
принуђени да прихвате одредбе Брестовске уније. Прогон је оставио болан траг и изазвао отпор, посебно монаха и верника. Познат је пример Светог мученика Атанасија Брестовског. Православни становници Јужног Подлаша и Хелмске области нису имали свог архијереја, јер је епископ Дионисије прешао у унијатство. Краљ, међутим, није пристао на хиротонију новог православног јерарха за њих. Православни манастири и братства постали су посебни центри отпора унији. Манастир Светог Онуфрија Великог у Јаблецни непрекидно је сведочио православну веру. Велики губитак за православне становнике Хелмске области и Јужног Подлаша било је преузимање чудотворне иконе 1752. године и њено постављање у цркву у Лесни Подлаској. Тријумфални
повратак чудотворне иконе Богородице у православну цркву догодио се тек у другој половини 19. века. Тада су се многи унијати 1875. године вратили вери својих предака. Десет година касније у Лесни Подлаској је основана женска православна монашка заједница Светог Јована Кронштатског, а 26. августа 1889. године подигнут је православни женски манастир.

Извор: Пољска Православна Црква, СПЦ

У част 600-годишњице откривања моштију Светог Сергија Радоњешког 18. јула 2022. године,  одржаће се премијера целовечерњег анимираног филма под називом „Заборављено чудо“. Откривање моштију великог светитеља најважнији је догађај у историји Свето Тројице-Сергијеве лавре и Руске православне цркве, преноси www.patriarchia.ru

„Заборављено чудо“ је заједнички пројекат студија анимације „Парна локомотива“, Московске богословске академије, Светотројицко-Сергијеве лавре и Државне корпорације Ростек.

Филм говори о томе како другови из разреда Дима, Настја и Гоша беже из групе за путовања у Св. Тројице-Сергијеву лавру и крећу сами у истраживање, у потрагу за благом. У једној од манастирских кула деца случајно откривају магични портал који их води у прошлост. Тада им је главни проблем повратак кући. Да би то урадили, морају проћи кроз „чудесну шуму“ из 14. века, времена монголског јарма. Свети Сергије Радоњешки помаже деци у њиховим тешкоћама. Превазилазећи искушења, ликови почињу да схватају вредност пријатељства, преиспитују свој став према похлепи, поносу и кукавичлуку и уче како да притекну једни другима у помоћ.

Креативни тим филма је четири године сарађивао са Московском Духовном академијом и Свете Тројице Сергијевом лавром како би пронашао прави тон, дотакао деликатне струне дечије душе, пронашао праве речи и слике и пренео значај универзалних вредности уз помоћ изражајног уметничког језика: саосећања, искрености, храбрости, спремности да се помогне и подрже други у тешким тренуцима.

Монтажер филма, заменик ректора Московске богословске академије јереј Анатолиј Колот је приметио: „Св. Сергије је један од најомиљенијих светитеља за православне људе. Желимо да га упознамо са онима који не припадају црквеној публици или уопште нису православни хришћани. Наш цртани филм изненађујуће комбинује секуларну модерну аудио-визуелну стилистику са аутентичним црквеним материјалом и задивљује од првих минута!“

„Вероватно би се то могло препознати као успешан резултат сарадње професионалаца студија „Локомотива” Св.Тројице- Сергијеве лавре, Московске духовне академије и… деце. Да будем искрен, током све четири године рада на филму, моја главна фокус група је било шесторо деце, која су била спремна да погледају све – од анимације до финалне монтаже. И поред тога што смо заједно одгледали цео филм стотинама пута, они се и даље радују премијери у биоскопу“, додао је о. Анатолиј.

Динамична и светла анимација у модерном визуелном стилу усмерена је на породично гледање, старосне категорије од 6+. Да би створили атмосферу прошлих векова, при избору боја, аутори су били инспирисани естетиком руског сликарства.

https://mitropolija.com/2022/06/29/uskoro-animirani-film-o-svetom-sergiju-radonjeskom-za-600-godisnjicu-otkrivanja-njegovih-mostiju/

На Валааму ће ускоро бити отворен нови центар за проблематичну децу и тинејџере. Центар се зове „Валаам. Острво открића“, саопштава прес-служба добротворне монашке фондације Светлост Валаамска, позивајући се на чланак РИА Новости.

Програм је овог месеца добио подршку од Фонда за председничке пројекте — значајну подршку која ће омогућити да функционише. Предвиђене су петодневне до шестодневне креативне радионице на Валааму за 28 деце и тинејџера. Свака смена се састоји од излета до јединствених природних и културних места Валаама. Поред тога, креативне, медијске и истраживачке групе ће деловати под вођством стручњака са искуством у уметничкој и природној терапији. Планирани су и сусрети са познатим уметницима и музичарима.

Прва радионица биће отворена 25. јула са децом из фондације „Мајчино срце” у оближњем Петрозаводску. „Програм ће помоћи деци да развију своје таленте и разумеју вредност поверења, љубави, поштовања једни према другима. Све је то неопходно за њихову социјализацију. Срећа је што имају такву прилику“, каже Татјана Смирнова, координаторка финдацике „ Мајчино срце”. Друга радионица биће отворена крајем августа, са децом из фондације Е. М. Примакова.

Раније је у манастиру Валаам функционисао културно-образовни центар „Валаамска светлост“, који је дуги низ година водио архимандрит Методије, најближи помоћник и сарадник игумана манастира, који је прошле године преминуо. Нови духовно-образовни центар намењен је широј публици, и организује мајсторске курсеве, концерте и позоришне представе за децу и одрасле.

https://mitropolija.com/2022/06/22/na-valaamu-otvoren-centar-za-tinejdzere-sa-problemima/

Свети синод Васељенске патријаршије додао је два нова светитеља у календар празника на заседању јуче, 14. јуна.

Новомученика Ананију (Лампарда), митрополита лакедемонског (+1764) кога је претходно локално канонизовао митрополит Спарте Јевстатије, који је потом његово име предао Цариграду на универзално признање, преноси Мистагогија. Његова званична канонизација дочекана је са великом радошћу у светим митрополијама Монемвасији, Спарти, Гортиносу и Мегалополису.

Цариград је канонизовао и старца Весариона Агатонског, који се упокојио 22. јануара 1991. године.

Материјали за његову канонизацију достављени су Синоду Цркве Грчке у јануару 2019. године, а затим су послати у Цариград.

„У ово време по целој Митрополији нашој радосно звоне  звона наших светих манастира и светих цркава! Али изнад свега, радосно звоне звона свих наших срца и низ наше очи теку сузе захвалности и славословља“, написао је митрополит Фтиотидски Симеон у најави канонизације.

Свети свештеномученик Ананија, у свету познат као Анастасије, рођен је почетком осамнаестог века од племенитих и имућних родитеља. Његов отац, Теофил, био је рођак породице Лампардопулос (Лампардес), а мајка му је била ћерка Синтиха из Визикија у Гортинији.

Ананија је учио у школи Димитсана у манастиру Философу, где се вероватно замонашио и узео име Ананија, а касније 1741. постао епископ Карјуполиса у Манију. Године 1747. унапређен је у митрополита димитсанског, а фебруара 1750. постављен је за митрополита лакедемонског. 1755. написао је посебну дисертацију о Спарти и њеној митрополији.

Одликовао се својим образовањем, високим знањем, чврстим и непоколебљивим црквеним карактером, добротом и човекољубљем. Грци су га веома поштовали, али је плашио Турке. Због тога је постао претставник свих вођа Мореје. Подржавао је национални елемент.

Током пролећа, лета и делом јесени боравио је у Димитсани, где је саградио аквадукт, објединио годишње порезе чувене школе Философског манастира и обновио у Мистри велелепни митрополијски храм.

Али моћ митрополита Ананије је ишла даље од Пелопонеза, јер је имао чврсте везе са Јерусалимском и Александријском патријаршијом, а на васељенском престолу  у  Цариграду био је  патријарх Кирил Каракалос, који је био љубитељ Русије и непријатељ Латина. Када је патријарх Кирил био прогнан, дошао је са Синаја у Димитсану где је са митрополитом Ананијом почео да се бори за ослобођење народа и оснива школе.

Године 1762. митрополит Ананије је послат у Цариград да стане пред великог везира и опише му недаће на Пелопонезу. Тако је успео да сачува Мора Валеси и заштити хришћане. У то време, на иницијативу светитеља, подигнута је велика зграда за школу Димитсана, где су се окупљали сиромашни ђаци из целог Пелопонеза.

У жељи да ослабе Отоманско царство и успоставе проруску независну грчку државу, руски емисари Катарине Велике били су послани у Мани средином 1760-их да склопе пакт са најјачим локалним војсковођама, а у исто време и значајним Грцима. Они су се виђали са разним руским посланицима, расправљајући о плановима за ослобођење Грчке. На чувеном сабору, који је одржан у Каламати, Ананија је дао благослов за побуну.

Свети Ананија се после овога посаветовао са капетанима и челницима Пелопонеза и Манија, као и са председницима и поглаварима провинција три острва Хидра, Спецес и Псари, за ослобођење своје отаџбине. Бригом и трошком светитеља основана су два млина у Димитсани.

Због тога је митрополит Ананије оптужен да је у завери са Русима против Турака. Многи су тражили оружани отпор да помогну Светитељу, али је он предлагао да се сам преда како Турци не би помислили да постоји организован покрет. Након причешћа предао се војницима, који су га ухапсили. Свети Ананија је клекнуо, и са невероватном вољом рекао је џелату да га удари. Крв му је текла са обезглављене главе и обојила  западна врата Мистре . То се догодило 15. априла 1764. године.

Турци су свето тело свештеномученика извукли на средину улице где је остављено три дана несахрањено. Чим су Турци отишли, хришћани су узели тело и часно га сахранили. У међувремену, обезглављена глава Светитеља донета је везиру.

***

Архимандрит Висарион рођен је у Петалидију у Месинији 1908. године, у крштењу је добио име Андреј.

Са 18 година отишао је у Каламату где се сусрео са духовним људима и одлучио да ступи у свештенство. Замонашио се са именом Висарион, затим рукоположен за ђакона, а потом и свештеника.

о. Висарион је стекао дубоку теолошку обуку кроз проучавање Светог писма и других светих текстова Цркве.

Године 1935. отишао је у Кардицу на позив Његовог Високопреосвештенства Митрополита Језекиља, где се посветио активности човекољубља. Године 1955. одлази у манастир Ататон у Фтиотиди, где се бави духовним препородом манастира.

Сваког понедељка и уторка ишао је у болнице у Ламији да обиђе и утеши болесне и саслуша њихове исповести. Својом харизматичном личношћу и љубављу према људима успео је да утеши уморне душе.

Старац Васарион је уснуо у Господу у Атини 22. јануара 1991. Његове мошти су откривене као нетљене 3. марта 2006. године.

https://mitropolija.com/2022/06/17/kanonizovani-grcki-svestenomucenik-ananija-i-starac-vesarion/

Његово блаженство Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II служио је 2. јуна 2022. године, шестог дана своје пастирске посете Епархији арушкој и средњотанзанијској, на празник Вазнесења Господњег Свету литургију у цркви Благовештења Пресвете Богородице у Аруши.

После отпуста Литургије, Његово блаженство је, уз саслужење Митрополита аксумског Данила и Епископа арушког и средњетанзанијског Агатоника, извршио групно крштење 25 катихумена у крстионици на отвореном поменуте цркве. Патријарх је пожелео добродошлицу новокрштеним у велику обитељ Православне цркве и уручио им појединачно мали напрсни крст, позвавши их да воле Цркву и чувају благо благодати Духа Светог које су примили светом тајном миропомања током целог живота.

Истог дана, Патријарх је посетио главно црквено сиротиште у Аруши, где су га срдачно дочекали административно особље, запослени и деца.

Извор: Александријска патријаршија

Портал православие.ру је известио да су 7. јуна 2022. године на седници Светог синода Руске Православне Цркве размотрени реферати Митрополита теодосијског и керченског Платона, Митрополита симферопољског и кримског Лазара и Епископа џанкојског и раздољненског Алексија о статусу епархија које су им поверене и да је о епархијама које се налазе на Криму Свети синод донео следеће одлуке: треба примити Џанкојску, Симферопољску и Теодосијску епархију у непосредну канонску и административну јурисдикцију Патријарха московског и целе Русије и Светог синода Руске Православне Цркве; на територији Републике Крим и града Севастопоља треба створити Кримску митрополију у чији састав ће улазити Џанкојска, Симферопољска и Теодосијска епархија; за поглавара Кримске митрополитије именован је Митрополит симферопољски и кримски Лазар.

Извор: Православие.ру