Његово Блаженство је иницијативу оцијенио као „неприхватљиву“.

„Ова група не одражава став Цркве. Она представља само себе саму и своје жеље“, казао је владика.

По његовим ријечима, чланови групе су „објавили свој захтјев само да би ријешили сопствене проблеме са Коптском црквом којој припадају. Ово је унутрашњи коптски проблем, у који друге цркве не би требало да се мијешају“.

„Свака Црква има сопствена правила о браку и разводу, која је одобрила држава у којој се налази“, истакао је Архиепископ, додавши да се Александријска патријаршија придржава устава из 1937. године „који садржи правила о брачном статусу“.

Архиепископ Николај је, затим, подсјетио на предлог „заједничког закона о личном статусу“ за немуслимане, по којем би Цркве биле коначни арбитри у питањима личног статуса за своје заједнице.

Овај нацрт закона, који су 1978. предложиле три најбројније хришћанске заједнице Египта – Коптска, Римокатоличка и Евангелистичка – одбијен је. Двадесет година касније, 1998, представници Цркава поново су иступили са предлогом закона, уз незнатне измјене, али и овај пут без успјеха, упркос подршке Ал-Азара, највћег универзитета у земљи.

Египатски предсједник Мохамед Морси је 22. августа, током сусрета са хришћанским лидерима, обећао да ће предложени закон бити одобрен „ускоро“.

Извор: Радио Светигора

Упркос тако дугом периоду, светиња није била заборављена, у многим православним домовима у Сумију налазе се копије чудотворног образа Господњег.

Икона је првобитно откривена на јесен 1887. године, у селу Мала Чернечња у Сумију. Тешко обољела житељка села примила је у сну обавештење да се у подруму цркве налази икона преко које ће бити исцјељена. Десет дана касније, на празник светог апостола Андреја Првозваног, у подруму цркве Свих Светих откривена је икона „Хлеб живота“. Након чудесног обретења иконе и исцјељења, рашила се ријеч о овој светињи, која је постављена у цркву ради поклоњења. Према предању, икона је 1892 спасила Суми од епидемије колере.

Икона је нестала током сукоба 1920-тих година и потоњег инвазије Совјета, да би је почетком ове године пронашао колекционар умјетничких слика Олег Жданович. Бројна испитивања потврдила су аутентичност иконе из Мале Чернечње. Господин Жданович је у јулу светињу вратио Цркви, и након неколико мјесеци проведених у Почајевској лаври, 25. септембра је враћена у Суми.

Извор: Радио Светогора

„Ова недеља одабрана је зато што је мјесец септембар 1922. године био врхунац вишегодишњих убистава и изгнања. Током овог мјесеца 1922, Грци у Смирној су брутално нападнути, њихови домови, радње и цркве су спаљени, а хиљаде људи били су приморани да бјеже са веома мало наде да ће се спасити. Ова трагедија огромних пропорција била је дио дуге серије сличних трагедија које су проживљавали Грци и други хришћани Мале Азије. Милиони су били приморани да напусте своје породичне домове. Масовним погубљењима и константним пријетњама, њихова безбиједност и благостање били су угрожени, а њихова слобода уништена“, каже се у саопштењу, које је овим поводом објавио Архиепископ амерички Димитрије.

Извор

Завршена је посјета Камбоџи представника Руске православне цркве на Тајланду. Основни циљ посјете аримандрита Ољега Черапањина осим богослужења је био и одржавање оснивачке скупштине нових православних општина у Пном Пену и Сиануквили, које су изразиле жељу за оснивањем званичних парохија Московске патријаршије на територији те земље.

Камбоџа се у складу са одлуком Светог синода Руске православне цркве налази под духовним старатељством црквеног представништва на Тајланду.

13. септембра одржана је оснивачка скупштина православних вјерника Пном Пена који су донијели једногласну одлуку да се у граду оснује православна парохија, посвећена светом Ђорђу и изабран је парохијски савјет.

Следећег дана у Сиануквили је такође одржана оснивачка скупштина на којој је ријешено да се оформи православна парохија посвећена светом Пантелејмону.

15. септембра у Сиануквили је одслужена прва литургија, на којој су се многи вјерници причестили. Послије тога два Руса су се крстила. 16. септембра у храму светог Ђорђа при бугарској амбасади у Пном Пену је служена литургија. Скоро сви вјерници који су тога дана били на литургији су се исповиједили и причестили, саопштава прес служба представништва.

ПРАВОСЛАВИЕ.RU

Светигора прес

Нова капела ће бити подигнута на мјесту веома дотрајале капеле посвећене Јовану Рилском поред бугарске антарктичке станице „Климент Охридски“ на острву Смољенск (Ливингстон) и биће изграђена сагласно канонима Бугарске православне цркве.

Прва бугарска капела преподобног Јована Рилског подигнута је 2003. године и она је постала прво православно здање на Антарктику. Руска црква посвећена Живоначалној Тројици подигнута је 2004. године.

Према ријечима руководиоца бугарске антарктичке експедиције Х. Пимпирева, нова капела ће се налазити на обали залива. Ппланирано је да се капела сагради до краја ове године, захваљујући спонзорима и Дирекцији вјера при бугарском Савјету министара.

Извор

Дипломирао је на Теолошком факултету у Халки 1955. године, а исте године је рукоположен у чин ђакона и свештеника. Служио је у Светој Архиепископији Пиатирон, а у исто време похађао постдипломске студије у Бирмингему (Велика Британија). Био је архијерејски заменик - Протосинђел од 1959. до 1977. године. Игуман Светог манастира Влатадон код Солуна и потпредседник Патријаршијске организације „Светоотачке студије“, а у исто време и професор на Црквеној педагошкој академији у Солуну од 1977. до 1980. године. Старешина храма Светог Николаја у Атини од 1980. до 1981. године. Изабран је и хиротонисан за Митрополита Јерисоса, Свете Горе и Ардамерија 1981. године. Био је велики пријатељ српског народа, како у Републици Србији, тако и у Републици Српској, Српској Крајини и расејању, у најтежим временима, од 1990. године до свог представљења у Господу.

Света Заупокојена Литургија и опело Блаженопочившем Митрополиту Никодиму, служени су 18. септембра 2012. године, у Саборном храму Светог првомученика и архиђакона Стефана у Арнеји, а његови земни остаци похрањени су иза олтарског дела овог храма, поред његовог претходника Митрополита Сократа. На опелу је началствовао Његово Блаженство Архиепископ атински и целе Грчке Г.Г. Јероним, уз саслужење преко двадесет Митрополита и Епископа. Присуствовале су и бројне личности из јавног живота.

Након опела, најпре се обратио Митрополит Лагаде Г. Јован, у име Цариградске Патријаршије истакавши: „Свима нам је познато служење Блаженопочившег Митрополита клиру и верном народу поверене му Митрополије. Велико хвала, његове похвале су његова дела која говоре и говориће у будућности сама од себе. Тешко је да неко објасни како је његов труд био борбен, православан и црквен, истински дух Православне Цркве. Велика Христова Црква поздравља своје верно чедо са осећањима љубави, поштовања и дивљења, јер је Блаженопочивши Митрополит био онај који је показивао у свом животу истинску љубав и поштовање према Цариградској Патријаршији.“

У име Светог Архијерејског Синода Грчке Цркве обратио се Епископ Диавлие Г. Гаврил, главни секретар Синода.

Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије у име Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја и српског народа изразио је саучешће и истакао братску љубав и добра дела која је Митрополит Никодим чинио за време свог овоземаљског живота и био уз српски народ у најтежим тренуцима и прогонима, а за његову љубав према српској цркви и српског народу Свети Архијерејски Синод СПЦ одликовао га је Орденом Светог Саве Првог степена.

Извор и фотографије

Патријарси Александрије и целе Африке Г. Теодор II, Јерусалимски Г. Теофило, и Архиепископ Кипарски Г. Хрисостом, представник Патријарха Антиохијског Г. Игњатија, у пратњи европског посланика г-ђе Роди Краца, бивше потпредседнице Европског парламента, поставили су горуће питање ситуације у Сирији и на ширем простору Блиског Истока, тражећи од држава-чланица Европске уније да заштите права хришћана, као и да допринесу успостављању мира и сигурности свих становника овог подручја. Током сусрета, часни предстојатељи су поднели заједничку иницијативу у вези са заштитом права хришћана.

Председник Европске комисије нагласио је да Европа помно прати развој ситуације и улаже сваки напор да се успостави мир на Блиском Истоку, напоменувши такође да је посетио многе арапске земље и са великом агонијом слуша о проблемима хришћанских заједница.

Посебно се осврнувши на александријску патријаршију, г. Барозо је похвалним речима говорио о континуираној двомиленијумској историји ''најстарије црквене организације у Африци''.

Такође, блажењејши архиепископ Кипра г. Хрисостом истакао је потребу да се институционализује сусрет предстојатељâ Православних Цркава Блиског Истока са представницима Европске комисије.

Највљени су и сусрети са другим европским званичницима, међу којима и са председником Европског савета г. Херманом ван Ромпејом.

Извор: www.romfea.gr

Архијереји су овом приликом упутили поруку, којом позивају своју паству, као и све православне хришћане да, у данашњем свијету „поларизованом похлепом, безбожношћу и неморалом… буду вјерни свом призиву да буду свјетлост свијету“.

У поруци се каже: „Препознајемо огроман притисак друштва да се прилагоди секуларним стандардима, али позивамо вас да стојите чврсто и држите предања, којима сте научени (2. Сол 15,2) тако да се ваша свјетиљка не меће под суд него на свијећњак (Мт. 5,15) да их сви виде. Нека наше правоживље прати наше православље. У овом смислу:

- Морамо чувати светост брака у складу са Божијом вољом о свештеној заједници човјека и жене и светост породице као основног језгра здравог друштва. Стога, наглашавамо редовно породично учествовање у богослужењима, првенствено недељној литургији.

- Морамо тежити да елиминишемо насиље према незаштићенима, првенствено женама и нерођеним. Позивамо све људе, институције и владе да обезбиједе добробит сваког грађанина.

- Морамо се одупријети расипништву и похлепи које доминирају нашим потрошачким друштвом, исповиједајући да је наше духовно живљење на небесима (Фил. 3,20) да би наше свједочење карактерисало саосјећање и милосрђе, као и великодушност и човјекољубље које одликује нашег Бога Човјекољупца.“

У закључку своје поруке, 43 учесника трећег годишњег засиједања Сабора канонских православних епископа Сјеверне и Централне Америке молитвено помињу своју „угњетену и страдалну браћу и сестре који су подвргнути тлачењу и прогону у древним патријаршијама Константинопоља, Александрије, Антиохије и Јерусалима, као и на Балкану и широм свијета.“

Извор

„Човјек је пребачен на психијатријско одјељење, гдје ће бити испитан“, саопштено је из полиције.

Протојереј Всеволд Чаплин, предсједник Синодалног одјељења за односе Цркве и друштва, поручио је, овим поводом, скврнитељима светиња да погледају себе са стране.

„Може да ти се не свиђа Црква, да не волиш иконе, али када одлучиш да скрнавиш оно што је неким људима важно, чак иако ти се ови људи не свиђају, прије свега мораш погледати себе објективно, а ако си вјерујући човјек, мораш погледати себе Божијим очима, и питати се: шта ја то радим?“, казао је он.

По мишљењу о. Всеволда, акције оваквих људи морају бити спријечене.

„Друштво има право да се заштити од њих“, сматра свештеник, „Ипак, главно питање упућено је самим тим људима: Да ли знате шта радите? Јесте ли погледали себе очима оних којима сте причинили бол? И најважније, јесте ли погледали себе очима Бога, који све види?“

РАДИО СВЕТИГОРА

На аеродрому града Хокодате делегацију Руске православне цркве дочекао је Митрополит токијски и читавог Јапана Данило, Архиепископ сендајски Серафим, свештенство Јапанске аутономне православне цркве, настојатељ подворја Руске православне цркве у Токију протојереј Николај Кацјубан, амбасадор Руске федерације Е.В. Афанасјев, генерални конзул Русије у Сапоро В.И.Саплин.

Његову светост срдачно је дочекао градоначелник града Хокодате Тосики Кудо. Обраћајући се градоначелнику поглавар Руске православне цркве је подсјетио на подвиге светог равноапостолног Николаја, који је на прави начин схватио и заволио јапански народ. Његова светост је нагласио важност баштине светог Николаја у дјелу јачања односа између народа Русије и Јапана.

Свјатјејши Владика је споменуо трагичне догађаје 2011. године, када су се на Јапан обрушили цунами и земљотреси. Међу пострадалим здањима био је и православни храм у граду Хокодате. Патријарх је изразио радост јер за ових годину дана Јапан је успио да превазиђе последице земљотреса и дијелом да обнови храмове.

Тосики Кудо је истакао важност улоге коју игра Православна црква у развоју пријатељских односа између народа двије земље.

Одговарајући на питања окупљених на аеродрому представника медија, Његова светост је говорио о апостолским подвизима светог Николаја Јапанског. За педесет година служења у Јапану светитељ је основао православну заједницу, која је крајем његовог земног живота бројала 30 хиљада људи. „Један од узрока успјеха мисије светог Николаја је то што је он себе идентификовао са културом тога народа, којему је проповиједао“, казао је Његова светост Патријарх Кирил. „Он је заволио овај народа и Јапанци су му, осјетивши његову искреност, одговорили љубављу, и данас се ми радујемо томе да Јапанска црква која је добила право аутономије од Руске православне цкрве, наставља своје служење.“

Са аеродрома се поглавар Руске цркве упутио у Воскресењски храм града Хокодате, најстарију православну цркву у Јапану .

Извор

Ово је речено у изјави епископа Пантелејмона, директора Синодалног одељења за хуманитарни рад и социјално служење.

„Грех је рекламирати цигарете кроз уметничко стваралаштво. Такође је лицемерно да произвођачи дувана спонзоришу културне и спортске манифестације“, изјавио је владика Пантелејмон.

Председник синодалног одељења сматра да ће забраном пушења на јавним местима бити заштићена права непушача. Овај црквени великодостојник подсетио је да пушење није само грех и штетна навика, него и један облик болести зависности која не само да уништава живот самог пушача, него угрожава и животе других људи.

Тесна сарадња образовног ресора руске државе и Руске православне цркве резултирала је стварањем потпуно нових факултета на руским државним универзитетима. На регионалном нивоу се теологија као засебан предмет постепено одвајала од катедре за филозофију, а на федералном нивоу је стварање засебног теолошког факултета изазвало многа реаговања и питања: откуд таква потреба и коју врсту посла ће моћи да обавља стручњак по завршетку таквог факултета? Хоће ли свршени средњошколци бити заинтересовани за овај факултет и да ли ће се одржати курс приближавања православљу?

На Омском државном универзитету 2000. је отворен први Теолошки факултет у Русији. После Омска то су урадили и други градови Русије. У овом тренутку у Руској Федерацији има 25 факултета, одсека и катедри за теологију.

„Поносим се што је управо наш универзитет први у Русији створио посебан Теолошки факултет“, каже доктор физике и математике Владимир Струњин, ректор Омског државног универзитета „Достојевски“. Идеја о оваквом експерименту појавила се у оним временима када Русији није било лако, а данас је, ево, реализована, и то врло успешно, о чему сведочи чињеница да за факултет постоји велико интересовање и пријемни испити нису ништа лакши него на другим катедрама друштвених наука.“

Број теолошких факултета може се у најскорије време приметно увећати. Увођење „учења о Богу“ је тренд који се веома брзо развија. Могућност стварања Теолошког факултета разматра и Санкт-петербуршки државни универзитет, а у чеченском региону таква катедра ће бити отворена следеће године. Ова тенденција није заобишла ни федералне универзитете. Од 2013. ће Теолошки факултет почети са радом и на Јужном федералном универзитету.

„Ту идеју је наметнуо сам живот“, каже Андреј Микушкин из администрације Ростовске епархије. „Ако Јужни федерални универзитет претендује на место једног од важнијих универзитета Европе, онда он једноставно не може без оваквог факултета. Теолошки факултет постоји на сваком угледном универзитету.“

Потреба за стручњацима овог профила појавила се умногоме захваљујући новом предмету у средњим школама Руске Федерације.Предмет ,,Основе религијских култура и грађанске етике" биће обавезан за ученике 4. и 5. разреда. Нови факултет треба да надокнади недостатак квалификованог наставног кадра.

„Недостају нам стручњаци за теологију и религију“, наставља Микушкин. „Недостатак наставника је очигледан. Сада се то решава преквалификацијом, за коју се пријављују чак и наставници математике. Али преквалификација није довољна, потребни су квалификовани стручњаци.“

Данас је само у Ростовској области потребно 3500 наставника за предмет „Основе православне културе“. Та цифра сведочи да ће дипломирани теолог без проблема наћи посао. Ипак, треба имати у виду да федерални Теолошки факултет може да прими само 50 студената на прву годину.

„Планирамо да на редовне студије примамо по 25 студената, и исто толико на ванредне“, прича будући декан факултета, доктор филозофије Јевгениј Несмејанов. „Као база за стварање факултета послужиће теолошки одсек при педагошком институту, који постоји већ 6 година и извео је 5 генерација стручњака за теологију. У овом тренутку одсек има укупно 64 студента на свим годинама. Међутим, ако тај смер постане популаран, тј. ако за упис буде јака конкуренција, онда ће факултет моћи знатно да се прошири.“

На Јужном федералном универзитету ће се развијати православни смер, али пажња ће бити посвећена и другим религијама.

„Факултет ће се оријентисати на православље“, објаснио је Несмејанов. „Међутим, студенти ће изучавати све религије, јер ово је грађанско образовање. Основни циљ новог факултета је да се пружи адекватно образовање онима који ће се бавити питањима религије у музејима, администрацији или образовним установама.“

Недавно основани Севернокавкаски федерални универзитет спреман је да организује припрему стручњака у сфери проучавања ислама.

„Не треба губити из вида да ми живимо у вишенационалној земљи“, каже Алина Левитска, ректор Севернокавкаског универзитета. „Један од главних задатака нашег универзитета је да припремимо стручњаке за ислам. Тренутно радимо на избору предавача, а у најскорије време ћемо објавити обавештење о новој катедри за теологију“.

Ипак, нису сви одушевљени одвајањем теологије од предмета филозофије и историје религија. На пример, главни стожер руског образовања, Московски државни универзитет „Ломоносов“ (МГУ), одбацује идеју о стварању такве катедре на својим факултетима.

„На МГУ неће бити катедре за теологију“, каже ректор универзитета, академик Виктор Садовничиј. „Ми имамо катедре за проучавање религије, имамо катедру за филозофију која се бави различитим токовима у религији и историјом религије. На тим катедрама се проучавају све теме које ће бити заступљене на теолошким факултетима. Уверен сам да ће постојеће катедре моћи да припреме добре стручњаке.“

Познати филозоф Борис Губман не подржава овакав државни механизам за дотични образовни профил.

„Теолошки факултет треба да финансирају верске заједнице, а не државни органи“, каже Борис Губман, доктор филозофије и шеф катедре за филозофију и теорију културе Тверског државног универзитета. „У противном ће то бити у директној супротности са уставом Руске Федерације (по коме је црква законодавно одвојена од државе). У САД све одсеке за теологију одавно подржава црква, а у Немачкој постоји федереална подршка конфесионалном образовању. Држава убира порезе и распоређује их на разне факултете. Треба разрадити такав финансијски и државни механизам који би био у складу са уставом, и којим би се истовремено указало поштовање према религиозним веровањима људи различитих конфесија. Отварање Теолошког факултета на Јужном федералном универзитету може позитивно да утиче на регион, али ко ће предавати на том факултету? Нисам сигуран да је за тако кратко време могуће пронаћи цивилне предаваче чије би знање било на потребном нивоу.“

Извор: Руска Реч

Црква Светих архангела Михаила и Гаврила, позната као Таксиархон (на грчком) или Басмелеклер (на турском) сматра се трећом најстаријом црквом у свијету. Саградио је 789. године византијски цар Константин Порфирогенит и налази се у Бурси, западној области Турске. Њен бивши власник, фирма Тексен, дала је 2007. године на продају за 400 000 долара.

Патријаршија је око древне цркве подигла ограду и капију. „Има три кључа од капије“, казао је Митрополит, „два су код нас, а трећи смо дали селу Кумјака, тако да они који то желе могу да посјете цркву“.

Његово Високопреосвештенство је казао да Патријаршија планира да обнови цркву што скорије. „Желимо да обновимо ову историјску грађевину у њену првобитну славу, тако да може заузети мјесто међу другим историјским грађевинама које красе Бурсу“, казао је он.

Старешина села Кумјака, Рамиз Батмаз, казао је да то што му је Митрополит предао кључ цркве показује да Патријаршија има повјерења у њих.

Извор

Ловчански Митрополит Гаврило, шеф комисије за канонизацију при Светом синоду Бугарске православне цркве, саопштио је да ће на засједању Синода крајем септембра архијереји размотрити спискове са именима које су поднијеле епархије и да ће одредити вријеме канонизације.

Више од стотина познатих по именима људи и група непознатих биће канонизовани у чину мученика, како би се на тај начин сачувала успомена на многобројне и непознате људе који су нестали без трага у том историјском периоду.

Канонизација ће вјероватно бити крајем текуће године, али неки архијереји предлажу да се помјери за 2013. годину, што ће дозволити да се прошири и среди списак новомученика.

Извор