По благослову Његове светости и католикоса – Патријарха грузијског г. Илије II, јерођакон Мадаj Маамди (Madai Maamdi) рукоположен је за свештеника руком Епископа Саве из Северноамеричке епархије Грузијске Цркве. Рукоположење оца Мадаja извршено је у Манастиру Свете Нине, у држави Мериленд у САД. Ово је један од најблиставијих дана у животу савремених Курда хришћана, будући да по први пут у својој новооснованој православној заједници имају свештеника који има благослов да служи на курдском језику.

Епископ Сава је у интервјуу Курдском телевизијском каналу Rudaw казао следеће: ”Данас је посебан дан, дан који показује да ниједна нација у православној цркви не предњачи у односу на остале, јер се у Светом писму каже да нема разлике између Јевреја, Грка, Римљана и других народа. Сви смо једно у Богу. Ово је важан, историјски дан, зато што Курди сада имају свог првог клирика, јеромонаха који вредно ради на ширењу Јеванђеља Господа Исуса Христа. О. Мадај је превео и објавио прве хришћанске текстове на курдском језику (курманџи и сорани). Честитам му и желим да благодат и милост Божија буду са њим да би чинио још више за курдске хришћане, и не само за њих. Да буде пример доброг пастира своме народу, проповедник хришћанске вере међу Курдима и њихов предводник у Цркви Христовој.”

Јеромонах Мадај је рођен у Тбилисију, у породици Гезиди. Са породицом се преселио у Москву 2002. године, где је и пригрлио хришћанство и, пратећи зов свога срца, кренуо у мисионарску школу Свештеномученика Данила Сисојева (+2009). Након мученичке смрти свога духовника, потоњи јеромонах Мадај, упознао је старца Дионисија Каламбока, Грка који му је касније постао духовни отац и непрестано надахнуће у животу.

Исте године уписао је Атински универзитет на коме је и дипломирао са одличним успехом 2019. године.

2022. у Тбилисију су објављени први његови преводи православне литературе на два курдска дијалекта.

Јеромонах Мадај се тренутно налази на постдипломским студијама на Атинском универзитету и наставља да преводи православне литургијске и богословске текстове.

[1] Етногенеза Курда сеже од времена старог персијског царства Ахеменида (640-330. пре Христа). У то доба је Персијско царство обухватало данашњи Курдистан (делове данашњих држава Ирана, Ирака, Сирије и Турске). Становништво ових области било је индоевропског порекла и говорило индоиранским језиком – једним од дијалеката староиранског језика. Староирански језик је заједнички корен савремених курдских дијалеката. Савремени истраживачи верују да Курди потичу делом од старих Гутија и Кардуха, а највећим делом од Међана. Све они су староирански народи. Курди су некада, као и сви ирански народи, веровали у зороастризам. У каснијем периоду, познати су неки појединачни примери примања хришћанске вере, али после принудне исламизације (VII-X века), курдски народ је пригрлио ислам, чак и поједине радикалне муслиманске покрете као што су језидизам, алевизам и други суфитски редови. Почетком XXI века Курди (нарочито курдска дијаспора) се масовно обраћају у хришћанство и овај феномен се наставља.

https://mitropolija.com/2023/02/20/rukopolozen-prvi-pravoslavni-svestenik-kurdskog-porekla/

Антиохијска патријаршија након два разорна земљотреса која су у понедељак потресла Турску и Сирију, кренула је у акцију пружања помоћи преко своје хуманитарне организације ГОПА-ДЕРД, која је одмах приступила идентификацији потреба, прикупљању и дистрибуцији одеће, постељине и других потрепштина.

Објављен је и извешај о благословеном раду Патријаршијске хуманитарне организације ГОПА-ДЕРД:

У наставку напора за реаговање у ванредним ситуацијама, преузимајући улогу помоћи и друштвену одговорност, и уз блиско праћење Његовог блаженства Јована, Патријарха антиохијског и целог Истока, ГОПА-ДЕРД наставља да ради на терену на смањењу ефеката катастрофе земљотреса. У Хами тим је извршио теренску посету склоништу у сали ‘Иут Јунион’, реагујући брзо на потребе погођених породица тако што је поделио комплете хране и обезбедио пелене и млеко за бебе.

Тим ГОПА-ДЕРД-а је такође посетио Националну болницу у Сукајлабији и обезбедио погођеним особама лекове како би се задовољиле растуће потребе након земљотреса. Такође је извршио и инспекцијски обилазак оштећених домова из којих су власници евакуисани, како би им се што пре пружила неопходна помоћ.

Као одговор на тренутне околности, ГОПА-ДЕРД-ов тим се окупио у области Вади ал-Насара заједно са неким од породица, како би прикупио помоћ у потрепштинама за обе стране о свом трошку. Прикупљено је више од 1.500 пакета, који су укључивали душеке, чаршаве и ћебад, као и одећу и обућу, сортирану према старости и полу. Ти пакети ће бити подељени угроженима о којима брине тим у Хами.

У Латакији, ГОПА-ДЕРД тим је поред оброка подељених породицама у џамији Јоуд, дистрибуирао прехрамбене артикле, лекове, детерџенте, батерије и лед светла, како би задовољио потребе погођених породица у центру за склониште у Баснади.

Тим је такође поделио комплете хране у две болнице и обезбедио штаке и инвалидска колица за специфичне случајеве.

Више помоћи је обезбеђено за погођене породице које се налазе у „спортском граду“ и одмаралишту на плажи у области која је примила те породице. Дистрибуција је укључивала воду и средства за хигијену, поред поделе готових оброка за породице окупљене на једном од градских кружних токова и у клубу „Хитин“, као и за раднике Ватрогасне бригаде Латакија. Тим је такође припремао храну и делио породицама у склоништима у области Хафе, као и пелене.

У Алепу, ГОПА-ДЕРД-ов тим је наставио да обезбеђује основне залихе за погођене породице које су стигле у просторије цркве Светог Илије, као и да дели оброке и породичне комплете онима у склоништима у областима Бустан Ал-Басха, Ал -Халак и Сулејман Ал-Халаби.

Инжењерски тим ГОПА-ДЕРД-а у Алепу наставља теренски обилазак оштећених кућа, како би помогао у поправци и санирању пукотина узрокованих земљотресом.

О начину како да се укључите у акцију и донирате помоћ Оrtochristian је раније извештавао, што можете да прочитате овде и овде .

Извор: Оrthochristian

https://mitropolija.com/2023/02/10/pomoc-antiohijske-patrijarsije-zrtvama-zemljotresa/

Свети синод Руске православне цркве је 25. августа додао још три имена Синаксару новомученика и исповедника, међу којима је и свештено исповедник Михаил Сојузов (+1922).

Његове свете мошти откривене су 22. децембра на Смоленском гробљу у Санкт Петербургу, преноси Митрополија санкт петербуршка.

Пре откривања молебен је служио протојереј Јевгениј Шогенов. Обретење је обављено уз учешће Његовог преосвештенства Епископа кронштатског Назарија и Његовог преосвештенства Епископа петерхофског Силуана.

У откопаним остацима налазили су се сада већ увелико распаднути благословни крст и Свето јеванђеље, који се стављају у руке свештеницима приликом сахране. Пронађени су и фрагменти одежди.

Свете мошти су пренете у Саборни храм Васкрсења да се оперу и полажу у реликвијар.

***

Свештено-исповедник Михаил Сојузов рођен је 12. маја 1869. године у породици свештеника у Новгородској губернији. Завршио је Новгородску богословију, а касније и Петербуршку богословску академију.

На молбу самог Светог Јована Кронштатског, Михаил је постављен за чтеца у Катедрали Светог Андреја у Кронштату. Рукоположен је у ђаконат 10. октобра 1893. године, а у свештенство 28. априла 1895. године и упућен је на служење у Цркву Светог Александра Невског у 2. кадетском корпусу, поново по препоруци Св. Јована.

Током Првог светског рата, отворени су Михаиловим трудом, амбуланта за рањене војнике и прихватилиште за децу рањених и погинулих официра. Његова супруга је такође служила као медицинска сестра помажући рањеним војницима.

о. Михаил је први пут ухапшен недељу дана након проглашења „црвеног терора“ 13. септембра 1918, без оптужнице. Отпуштен је месец дана касније. Поново је ухапшен 20. маја 1922, након што су неки од његових парохијана покушали да спрече власти да заплене црквене драгоцености. Сведочи да ни он ни Митрополит Венијамин нису подстицали народ да изазива немире. Напротив, о. Михаил је позвао своје стадо да покаже „љубав, мир, кротост и доброту“.

5. јула 1922. године о. Михаил је осуђен на три године строге изолације. Умро је у затворској болници 19. октобра 1922. Сахрањен је на Смоленском гробљу, недалеко од капеле Свете Ксеније Петроградске.

Празнује се 6/19 октобра.

https://mitropolija.com/2022/12/30/otkrivene-mosti-novoproslavljenog-ispovednika-u-sankt-peterburgu/

Кипарска црква званично улази у нову еру. Митрополит пафоски Георгије изабран је за новог архиепископа кипарског.

Гласање је обављено по завршетку свете Литургије у параклису Апостола Варнаве у резиденцији свештене Кипарске архиепископије.

По завршетку гласања и избора Архиепископа радосно звоне звона старе катедрале Светог Јована.

Његово Блаженство, новоизабрани архиепископ кипарски Георгије рођен је 25. маја 1949. године у Атијану. Уз стипендију Кипарске државне фондације за стипендије, студирао је хемију на Универзитету у Атини између 1968. и 1972. године.

После дипломирања студирао је богословље на истом универзитету, након чега су уследиле даље студије у Енглеској и хемије и богословља.

Године 1984. рукоположен је у јерођакона, а 1985. године, у време кипарског архиепископа Хризостома I, рукоположен је за игумана и архимандрита. Године 1994. преузео је дужност секретара Светог синода.

У међувремену је радио и као наставник хемије у средњим школама.

Хиротонисан је за епископа 26. маја 1996. године, а изабран је за митрополита Пафоса 29. децембра 2006. Представљао је Кипарску цркву на свеправославним конференцијама и у дијалогу са римокатолицима, а председавао је биоетичком и просветном комисијом Светог синода.

Председник Кипра Никос Анастасијадис упутио је на честитку новом Архиепископу: „Уверен сам да ће под надахнутим руковођењем новог Архиепископа Кипарска црква наставити свој велики духовни рад на добро народа.“

https://mitropolija.com/2022/12/24/mitropolit-pafoski-georgije-novi-kiparski-arhiepiskop/

Митроплит Фанариу г. Агатангел (Харамантидис), генерални директор „Апостолики Дјаконија“ Грчке Православне Цркве,

Бесједа на Јеванђеље по Луки (12, 16-21)

Похлепа, извор гријеха и идололатрије (идолопоклонства)

Повод за параболу (причу) о похлепи била је свађа између два брата око питања наслеђа. Господар је знао да су и један и други подлегли похлепи. Зато је одбио да им буде судија или дјелилац њихових материјалних добара.Преобилна везаност човека за материјална добра је: а) привлачна сваком човјеку, посебно нашег данашњег доба и б) одбојна, јер не желе сви да чују о опасностима материјалних добара и богатсва.

У причи Христос не говори о богатству, већ о похлепи, која га је на крају учинила безумним. Похлепа је извор греха, који човека чини идолопоклоником и неслободним. Човек је створен да буде владар и управитељ материјалних добара.

Зависност од материјалних добара

Ако човјек одвоји своје постојање од Бога, онда његов живот зависи од материјалних добара. Човеков грех је болест његове воље, која на крају квари и уништава њега самога и та иста добра творевине.

Похлепа не даје човеку осећај довољности, пуноће, већ сиромаштва, недостатка. Богаташ из приче имао је толико добара, али је био немиран и узнемирен. Лаком човјек мисли да је задовољан својом имовином. Али у стварности је немиран, пун страха, агоније и стреса.

Похлепа методично, односно демонски, покушава да нас убеди да искључиво стицањем материјалних добара себи обезбеђујемо благостање и уживање. Овде се људски живот идентификује са биолошком рециклажом у преживљавању животиња. «Једи, пиј, весели се». Св. Василије Велики подвлачи: «Да си свиња, шта би боље рекао својој души?»

Превазилажење смрти

У наставку приче Господ нас чува од ове илузије у току нашег постојња овдје на земљи. Човек не побјеђује, не превазилази смрт новцем и материјалним добрима, јер све то носи у себи сјеме смрти.

Стицање материјалних добара значи да се она заснивају на њиховом физичком стању. То јест, у семену пропадања и смрти. Зато човек када умре, ни тијело не носи са собом. Повјерава га земљи до Другог Доласка и васкрсења мртвих.

Господ нам открива наше право благо. То нисмо ми као посебна јединка, нити материјална добра, већ богатство по Богу. Односно љубав и доброчинство. Хајде да томе тежимо!

https://mitropolija.com/2022/12/12/mitropolit-agatangel-gospod-nam-otkriva-nase-pravo-blago/

Градска влада Буенос Аиреса организовала је 3. децембра манифестацију „Ноћ храмова“ у којој храмови учесници (различитих религија) отварају своја врата од 20:00 до 00:00 да прими посетиоце и одговори на њихова питања о вери и храму. Ове године, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа Кирила, учествовао је Саборни храм Рођења Пресвете Богородице, док манастир Светог Саве није могао учествовати због реновирања.

Око 100 људи посетило је Саборну цркву постављајући између осталог питања о: православној вери, иконама, структури православних храмова, историји Саборног храма и слично. Посетиоце је примио презвитер Естебан Јовановић уз помоћ неколико парохијана. Такође су имали прилику да слушају литургијске песме, купе књиге у издању Епархије као и да узму брошуре о православној вери, о Саборном храму, а такође и о смислу поста у Православној Цркви, користећи чињеницу да је у току Божићни пост.

https://mitropolija.com/2022/12/07/noc-hramova-u-buenos-airesu/

Обраћање Његове Светости Патријарха бугарског г. Неофита поводом празника Ваведења Пресвете Богородице – Дана православне хришћанске омладине и породице, преносимо у наставку благодарећи Информативној служби СПЦ:

Празник Ваведења Пресвете Богородице у храм је слава најчистије и скривене радости. Пред нама је лик младе трогодишње Марије, коју су родитељи припремили за посвећење Богу, која се без помоћи пење степеницама јерусалимског храма како би тамо остала по завету праведних Јоакима и Ане.

Пред нама је и лик првосвештеника Захарије, који чека и са очинском љубављу прима младу девојку да би је увео не само у храм, него у његово срце: Светињу над светињама, крај Ковчега Завета, у који је до тада имао право да уђе само првосвештеник јерусалимски, и то једном годишње након посебног претходног чишћења. И у то пресвето место, где је био присутан и настањен Сам Бог, ушла је Она која је изабрана да постане и Његово свето обиталиште, нудећи људски удео у откривању тајне Богочовечанства.

Овај дирљиви тренутак у животу Богородице био је толико значајан и дубоко символичан да је заувек остао у сећању и предању свете Цркве због онога што нам се у њему открило. Пре свега, он јасно сведочи о Божјој бризи за људски род, о томе да, без обзира на пад, човек није био напуштен од Бога, већ напротив – у личности Пресвете Дјеве Бог је видео Ону која је била достојна да сарађује у делу Богооваплоћења, у спасењу које је Он обећао прародитељима од окова греха и безнађа смрти. Друго, посвећење Богу и увођење Пречисте Дјеве у храм подсећа на централно место Бога и Његовог дома у човековом животу. Какво год добро жели да учини, човеку је потребна припрема, а природно место за то је храм, где се посебно осећа присуство Божје, где се  на најбољи начин припремају ум и срце за заједницу са Богом, за истинско уважавање наших вредности и блага које сакупљамо (Мт. 6, 21), и чија су врата увек широм отворена за сваког од нас. Треће, овај догађај из живота Пресвете Богородице нам говори да ова припрема за нашу сарадњу са Богом почиње још од детињства. Изабрана да постане Мајка Божја и да буде небеска заступница рода људског, почела је да се припрема за ову своју мисију и службу не у зрелом добу, не када је постала пунолетна, већ са само три године – у доба највеће чистоте и невиности, када ум, срце и душа човека још нису покварени никаквим искушењима, гресима или пороцима. Уосталом, и сам Господ је у данима своје земаљске службе осећао тако велику бригу управо за децу, за „ове мале“ (Мт. 18, 6, 10, 14), упозоравајући да ће сваки покушај против њихове чистоте и беспрекорности бити најстроже кажњен од Оца нашег Небеског.

Све ово, сва ова разматрања дала су потребне разлоге да Свети Синод Бугарске Православне Цркве празник Ваведење Богородице прогласи националним Даном православне омладине и породице. На данашњи дан наше мисли и молитве су са децом православне Бугарске и са сваком малом кућном црквом у којој љубазни родитељи одгајају своју вољену децу у љубави према Богу и ближњима, у чистоти и побожности и у свим хришћанским вредностима и врлинама. Завештао нам је Христос Спаситељ у светом Јеванђељу да је чистота дечјег срца непроменљиви идеал коме ми – одрасли – морамо тежити, јер, како каже Господ „ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско“ (Мт. 18: 3). Трудимо се за ову савршену чистоту и поштење, учимо се из детиње невиности и чувајмо не само своју децу, већ и себе од сваког искушења и грешне помисли којом нас непријатељ људског спасења заплете у своје мреже. Са јасном свешћу о великој одговорности коју носимо, нас и своју децу васпитајмо као добре хришћане, као децу достојну оних који су нас за веру родили, као децу достојну предака и учитеља (Јев. 13, 7), јер деца су наша будућност и у њиховим рукама је кључ пребивања у спасоносној вери православној. Нека су са свима нама молитве и материнско небеско заступништво Пресвете Госпођице и Пресвете Богородице!

Патријарх бугарски Неофит

Извор: Информативна служба СПЦ

У Тбилисију је 28. новембра одржано још једно масовно крштење, а више од 950 деце постало је кумчад  Његове светости католикоса Патријарха Илије II.

Патријарх руководи Црквом више од 40 година и човек је од највећег поверења у народу. У настојању да побољша страшну постсовјетску демографску ситуацију у Грузији, Црква је почела да одржава масовна крштења у јануару 2008. године, при чему је вољени првојерарх лично постао кум деци супружника који су били венчани у Цркви.

Служба која се јуче служила у Саборној цркви Свете Тројице је 66. масовно крштење, при чему је Патријарх постао кум још 965 новорођенчади овог пута, саопштила је прес служба Грузијске патријаршије.

Патријарх Илија је сада кум више од 45.000 грузијске деце.Претходно масовно крштење одржано је 20. јуна ове године.

https://mitropolija.com/2022/11/30/gruzija-patrijarh-ilija-postao-kum-vise-od-950-dece/

Сретенска и Минска богословска академија од 14. до 15. марта 2023. године организују III Међународну научно-богословску конференцију „Бог – човек – свет“, која је ове године посвећена теми „Човек и васиона: трагање за хармонијом“, преноси Патриархия.ru.

На учешће су позвани црквени и световни научници, наставници богословских академија и богословија, богословских и световних универзитета. Сврха конференције је да изгради интеракцију између научника, теолога и филозофа у решавању актуелних хуманитарних проблема.

Планиране су следеће теме конференције:

• сукоб човека и животне средине: теолошки, филозофски и научни аспекти;
• хармонија човечанства и васионеа: услови, средства, начини;
• узроци штете по животну средину: технолошки, друштвени, морални, духовни, други;
• еко-, техно-, био-, дигитални системи: изгледи за интеракцију природе и друштва;
• напредак и деградација човечанства: знаци, критеријуми, могућности, препреке;
• религија у глобализованом свету у светлу православне апологетике.

За оне који не буду у могућности да присуствују лично, биће омогућено излагање на даљину преко Зоом платформе. Временско ограничење за говор: 20 минута на пленарној седници, 15 минута на секцијама.

Видео снимак извештаја биће постављен на сајту и на Јутјуб каналу Сретенске богословске академије.

Сви говорници ће добити сертификат о учешћу. На основу резултата конференције планирано је објављивање материјала.

Они који желе да учествују морају поднети пријаву организационом комитету конференције до 1. фебруара 2023. године на е-маил адресу: conferences@sdamp.ru.

Услови за учешће на конференцији, попуњавање пријаве, детаљне информације о учешћу, као и контакти организатора објављени су на сајту Сретенске богословске академије.

https://mitropolija.com/2022/11/17/poziv-za-ucesce-na-medjunarodnu-naucno-bogoslovsku-konferenciju-bog-covek-svet/

Јуче ујутру рано се упокојио у Господу старац Данило Катунакијски, један од најпоштованијих светогорских стараца нашег времена.

Старац је био духовни унук и имењак Светог Данила Катунакијског, кога је Цариградска Патријаршија прогласила светим у марту 2020. године.

Старац Данило је рођен у Палеохорију, Кавала, Грчка, 1931. године. Придружио се Атонском братству Светог Данила, у малом скиту  Свете Ане 1949. године, а замонашио се 1952. Учио је византијско појање од своје сабраће стараца  и често су певали на великим славама широм Свете Горе и шире. Био је и врсни иконописац и лекар.

Нека му је вечан спомен!

https://mitropolija.com/2022/10/22/starac-danilo-katunakijski-se-upokojio-u-gospodu/

Џвари је грузијски манастир са почетка VII века, смештен на врху планине изнад ушћа реке Арагви у Мтквари, највећу реку у Закавказју.

Име манастира у преводу значи Крст. По предању, спасавајући се од Диоклецијановог прогона, Света Нина Кападокијска је дошла у Иверију из Јерменије, где су мученички пострадали њени хришћански сапутници. По вољи Божјој оставши неповређена, равноапостолна Нина је донела хришћанство у Иверију. Након неког времена она је уз подршку цара Миријана подигла три велика крста, од којих је један био подигнут управо на месту на коме је касније подигунт манастир Џвари. Крст је творио је права чуда, привлачећи верујуће са целог Кавказа. Отад се хришћанство у Грузији узвисило над многобоштвом, а Блага вест почела да се шири по целој земљи.

Џвари је по савршенству форме једно од ремек-дела архитектуре и први споменик светског наслеђа у Грузији. Велики утисак на посетиоца оставља чињеница да улази у цркву којој је готово 1500 година. Изградили су је да траје не један век, већ миленијумима: коришћена техника градње специфична је по томе што изгледа као да један камен „седи” на другом, а што више пролази време тим постаје чвршћа сама конструкција. Оно што је интересантно, у цркви нема стубова и додатних конструкција.

У Х веку цркву су више пута спаљивали Арапи. Тада су пострадали купола и сводови који су вишекратно обнављани у последња времена. Поред цркве Џвари данас се налазе остаци зидова и кула који су подизани ради заштите од непријатеља. Фортификационе грађевине позног периода није поштедело време.

Ка главном храму и хришћанском символу Грузије непрекидно тече река људи. О градитељу овог архитектонског чуда нису сачувани никакви подаци, међутим, током многих векова у срцима хришћана живи благодарност древном неимару због његове оваплоћене љубави према Творцу. Џвари без преувеличавања можемо назвати црквеном поезијом у камену, која се налази у хармонији са природом која га окружује. Црква се савршено уклапа у крајолик и приморава посетиоца да ода признање мудрости и укусу архитекте: висина цркве (25 метара) и висина целе стене у прецизној су размери један према седам.

До данас се сачувала стара стаза, којом се народ вековима успињао на планину ка цркви Џвари. Приближно на средини стазе налазе се невелики шумарак и извор. Сматра се да се тај извор појавио по молитвама Свете Нине и да његова вода има исцелитељска својства.

Унутар цркве нема фресака, знамо да се оне историјски не појављују пре XI века, а Џвари после изградње није мењао свој изглед. Храм нема датиране натписе, али по ликовима изображеним на спољашњим зидовима и према подацима других историјских докумената утврђено је да датум изградње храма мора бити између 584. до 604. године. Црква је украшена барељефима изнад улаза и на спољашњим зидовима у виду анђела, Христа који благосиља градитеља храма, са натписима на древном грузијском језику.

Древни крст је током бурних догађаја протеклих векова украден, али је сачувано постоље на којем је вековима стајао. Данас је на одговарајућем месту постављен нови велики крст од кипариса са изображењем тринаест сцена из Јеванђеља.

Најпознатији и најпрепознатљивији кадар у Грузији јесте слика Мцхете са осматрачнице поред цркве Џвари. Заиста, одатле се добро види и сам град, и кланац реке Мтквари, и долина Арагви, и планина Багинети. Вековима, тамо где се стапају и грле, као да су две сестре, реке Арагви и Кури, стоји манастир – стихови су којима је прелепу панораму опевао песник Михаил Јурјевич Љермонтов, чији споменик такође стоји недалеко од светиње и опеваних река.

Историја бележи занимљиве догађаје, па тако и да је престоница древне државе, која се појавила пре хиљаду година, временом постала сеоце. Таква је Мцхета – најстарија престоница царства Картли. Слава Богу што град није избрисан са лица земље и то, пре свега, благодарећи двема великим хришћанским светињама, Светицховели и Самтавро. Данас је то невелики живописни градић.

Стара легенда, која вернима шаље велику поуку о покајању, каже да су између светиња Џвари и Светицховели (катедрална црква у Мцхети у којој се чува Хитон Господњи) биле направљене веома стрме лествице. По њима су се пели и силазили поклоници и монаси. Проћи тај пут могао је само човек који је принео покајање за грехе и који је творио молитву, док су се други сурвавали и падали са огромне висине. Сваком годином лествицама је могло да прође све мање људи и, на крају, под тежином људских грехова тај мостић се обрушио.

Џвари се налази на врху са којег се отварају видици и путеви који воде на разне стране Грузије. Ако погледате на исток, пред вама су древне светиње долине Кахетије. Ако гледате на север по лепом времену можете угледати планину Казбек и богату храмовима и манастирима област Хеви, а ако окренете поглед на запад, тамо ћете наћи древну Имеретију пуну светиња. Јужније су пећински храмовни комплекси Џавахетије.

https://mitropolija.com/2022/09/08/manastir-dzvari-simbol-gruzije/

Дана 25. августа 2022. године, на заседању Свештеног Синода Руске Православне Цркве, размотрено је саопштење Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила да је Српска Православна Црква даровала аутокефалију Македонској Православној Цркви ̵ Охридској Архиепископији.

Синод је донео одлуку да заблагодари Господу Богу што је питање статуса Православне Цркве у Северној Македонији решено на основу канонских начела и да Македонску Православну Цркву ̵ Охридску Архиепископију призна као аутокефалну сестринску Цркву, а да име њеног предстојатеља, Архиепископа охридског и македонског Стефана, упише у свештене диптихе.

Чланови Синода су изразили наду да ће Македонска Православна Црква  ̵  Охридска Архиепископија, најмлађа у породици аутокефалних Православних Цркава, тврдо чувати свету православну веру чистом и неисквареном и верно се држати православне канонске традиције.

Учесници заседања су такође одлучили да о донетој одлуци Свештеног Синода известе Његову Светост Патријарха српског Порфирија и Његово Блаженство Архиепископа охридског и македонског Стефана.

Извор: Информативна служба СПЦ

Једна од најзначајнијих кипарских цркава, за коју се верује да су је изградили анђели, предложена је за Унескову светску баштину.

Црква Панагиа Ангелоктисти („Изграђена од анђела“) у селу Кити, око 12 км југозападно од Ларнаке, дом је мозаика посвећеног Богородици-Панагиа тис Ангелоктисти  и Христа-Детета, окруженог арханђелима Михаилом и Гаврилом, једним од најбоље очуваних ранохришћанских мозаика на Кипру. Највероватније датира из касног 6. века, под византијским царем Јустином II.

Црква је од 2015. године на листи пробних Унескових локација.

Према народној традицији, становници Китиja су се тамо преселили да би избегли арапске нападе и одлучили да изграде цркву у част Богородице, преноси Cyprus-mal.com.

Садашња црква подигнута је у 11. веку на рушевинама базилике из 5. века. Према предању, људи су приметили да се темељ цркве током ноћи померао и да је преко ноћи долазила војска анђела да гради цркву. Отуда и наслов „Панагиа Ангелоктисти“ .

https://mitropolija.com/2022/08/22/kiparska-crkva-koju-su-sagradili-andjeli-predlozena-za-uneskovu-listu-svetske-kulturne-bastine/