Обраћање Његове светости Патријарха московсковскога и цијеле Русије г. Кирила архипастирима, пастирима, монаштву и свој верној деци Руске православне цркве, а поводом актуелне кризе у Украјини: 

Ваше Блаженство! Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства! Часни оци, браћо и сестре!

Са дубоким и искреним болом сагледавам патњу људи изазвану текућим догађајима.

Као Патријарх све Русије и Предстојатељ Цркве, чија је паства у Русији, Украјини и другим земљама, дубоко саосјећам са свима које је несрећа задесила.

Позивам све стране у сукобу да се учини све да се избјегну цивилне жртве.

Апелујем на епископе, свештенство, монаштво и мирјане да пружи сву могућу помоћ свим жртвама, укључујући избјеглице, људи који су остали без крова над главом  и средстава за живот.

Руски и украјински народ имају заједничку вишевјековну историју још од Крштења Русије, од Светог равноапостолног кнеза Владимира. Вјерујем да ће ова Богом дана заједница помоћи да се превазиђу подјеле и противречности које су настале и које су довеле до садашњег сукоба.

Позивам сву пуноћу Руске православне цркве да узнесе дубоку, усрдну молитву за брзу обнову мира.

Нека свемилостиви Господ, заступништвом Пречисте наше Богородице и свих светих, чува руски, украјински и друге народе, које наша Црква духовно сједињује!

+Кирил, патријарх московски и све Русије

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Митрополит бориспољски и броварски г. Антоније (Паканич), управитељ администрације и организације Украјинске православне цркве Московске патријаршије, обратио се пастви:

“Током било ког од најдраматичнијих, најстрашнијих догађаја, морамо пре свега да се сетимо да смо хришћани. И мисао о Господу мора да претходи свим другим нашим мислима.

Главно оружје хришћанина је молитва. И што је ситуација очајнија, молитва мора бити јача. Сада Црква остаје са својим народом и моли се за мир. Молитва за људе, молитва за мир је оно што је сада најважније.

Понављам оно што проповедамо у последње време: помозите слабима, уплашеним, беспомоћнима. Уједините се у молитви за наш народ.”

Извор: Рravlife.org

У овој ситуацији морамо се, пре свега, сетити речи Господа о последњим временима земаљске историје: «Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба све то да се збуде. Али још није крај» (Мт 24,6).

Да се не уплашите — ово је главни позив Господњи. Многи страшни и трагични догађаји су се увек дешавали и дешаваће се у свету. Нисмо први који су ово доживели. Али за све хришћане свих епоха овај Христов позив звучи: „Да се не уплашите“.

Али како се не ужаснути? Господ даље каже: «Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора и земљотреса по свијету. А то је све почетак страдања.

Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће вас народи омрзнути због имена мога.  И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога и омрзнуће један другога. И *изићи ће многи лажни пророци и превариће многе. И зато што ће се умножити безакоње, охладњеће љубав многих. Али ко претрпи до краја, тај ће се спасти» (Мт 24, 7–13). Као што видимо, хришћана чекају још страшнија искушења. Али најважнија jе порука: «ко претрпи до краја, тај ће се спасти».

Другим речима, не можемо зауставити оно што је нама суђено пре почетка времена. Међутим, са нашом надом у Господа, са нашом искреном молитвом Њему, са нашим стрпљењем, можемо се спасти. Ово се увек мора имати на уму.

Сада, када све страшније гласине узбуђују умове људи, треба да се молимо и, што је посебно важно, не учествујемо у ширењу тих гласина. Најважније што можемо да учинимо за наше ближње јесте да из све снаге и умећа подржимо слабе – молитвом, милостињом, узајамном помоћи. Али ни у ком случају не треба учествовати у надувавању сукоба, умножавању страхова, подметању панике. Наш задатак је да унесемо мир, спокој и тишину.

Нека Господ помогне свим страдалницима, уплашеним, изгубљеним ових дана! Нека нам ојача стрпљење кроз које ћемо се спасти.

Митрополит Антоније (Паканич)

Извор: Пravlife.org

Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил честитао је Његовој Светости Патријарху српском Порфирију годишњицу устоличења.

Његовој Светости, Најсветијем Порфирију, архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком, Патријарху српском

Ваша Светости, љубљени Брате и Саслужитељу при престолу Божијем,

Од срца Вам честитам годишњицу избора и устоличења на славни трон Архиепископа пећких, Митрополита београдско-карловачких и Патријарха српских.

Српска Православна Црква је у лицу Ваше Светости добила достојног наследника блаженопочивших Патријараха Иринеја и Павла, Германа и Викентија, Гаврила, Варнаве и Димитрија, као и линије Првојерарха које сежу до светитеља Саве српског. Угледајући се на богомудре претходнике, несебично се трудите сазидати Тело Христово (Еф. 4,12), поучавајући и тешећи народ Господњи (Ис. 40,1), подстичући исповеднике вере на подвиг очувања истине на древним светињама на Косову и Метохији.

На овај свечани дан за Вас и Ваше христоимено стадо, молитвено Вам желим добро здравље и непрекидну помоћ Великодарног Бога током много година мирне и благословене Патријарашке службе.

Са братском љубављу у Господу Исусу,

+КИРИЛ,

ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ

Извор: Мospat.ru

Дана 15. фебруара 2022. године, на празник Сретења Господњег, када се обележава Дан државности Републике Србије, председник земље Александар Вучић доделио је висока државна признања истакнутим личностима у науци и култури, представницима других области живота српског друштва, као и низу страних држављана.

Митрополит волоколамски Иларион, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, одликован је Орденом српске заставе (I степена). Овај орден, други по важности у хијерархији државних награда Републике Србије, додељује се за посебне заслуге у развоју међународних односа Србије са другим државама или међународним организацијама, као и за изузетан допринос развоју и јачању сарадње и пријатељских односа са другим државама. Надалеко је познато учешће митрополита Илариона у припреми и реализацији великог пројекта израде мозаика храма Светог Саве у Београду, који су руски мајстори реализовали уз помоћ Русије и Руске Православне Цркве.

На ордену је представљен златни венац од ловоровог листа, на којем се налази државна застава са грбом на тамноплавој ленти. Орден је у облику осмокраке звезде, сребрне боје.

Орденом српске заставе (II степена) одликован је протојереј Николај Балашов, заменик председавајућег ОСЦП-а.

* * * 

Србија 15. фебруара обележава главни државни празник – Дан државности. На данашњи дан 1804. године подигнут је први устанак против османског јарма, а 1835. године, такође на празник Сретења Господњег, донет је први демократски Устав Србије.

Извор: Мospat.ru

Дана 2. фебруара 2022. године одржана је свечана церемонија уручења највиших државних признања у Великој сали у Кремљу, којом је одата почаст истакнутим руским личностима у науци, медицини, ваздухопловству, уметности и низу других области.

Поздрављајући учеснике церемоније, шеф државе је истакао: „Свако од вас има своју судбину, своју „линију живота“. Али све, безусловно, уједињује жеља да раде за добро своје домовине, друштва, наших грађана. Ваша достигнућа су већ отворила и отварају нове хоризонте у разним областима, у разним сферама, служе модерном развоју Русије, дају велики допринос успешној будућности наше земље, дају пример посвећености раду, дужности, одлучности и способности да се доносе тешке, понекад нестандардне одлуке.“

Међу награђенима је и митрополит волоколамски Иларион, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, ректор Општецрквених постдипломских и докторских студија „Свети Ђирило и Методије“. Одликован је Орденом Александра Невског „за велики допринос развоју међународних и међуверских односа“.

У говору након свечаног уручења високе државне награде епископ Иларион је рекао: „Дубокопоштовани Владимире Владимировичу, хвала вам што сте, на препоруку Његове Светости Патријарха, доделили висока државна признања руководству и појединим сарадницима Одељења за спољне црквене послове.

Нашу институцију понекад називају црквеним Министарством спољних послова, што није сасвим коректно, пошто се не бавимо само спољним пословима, већ и међуверским односима у нашој Отаџбини. А последњих година све више се осећамо као нека врста одбрамбеног ресора, јер морамо да бранимо свете границе наше Цркве.

Руска Црква је настајала у периоду дужем од десет векова, и ми смо је наследили у границама у којима је настала. Нисмо је ми створили, не треба да је рушимо. Наставићемо да се одупиремо оним спољним изазовима са којима смо се данас суочили. Желео бих да искористим ову прилику да Вам се захвалим на подршци коју пружате прогоњеним хришћанима широм света.

Захваљујући руској војсци, терористи су протерани из Сирије. Но, у низу других земаља на Блиском истоку, где терористи и радикалне групе нападају хришћане, њима је такође потребна заштита и помоћ Русије.

Нарочиту пажњу данас заслужује Африка. У неким државама тог континента покренути су потпуни прогони хришћана. Верници Африке са надом гледају на Русију и њеног председника, на Руску Цркву и њеног Патријарха. Они излазе на улице са плакатима: „Хвала Путину, хвала Патријарху Кирилу“.

Придружујем се овим речима захвалности и желим Вам, поштовани Владимире Владимировичу, добро здравље и Божију помоћ у Вашој служби.“

Извор: Мospat.ru

Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил изразио је саучешће поводом смрти најстаријег јерарха Српске Православне Цркве, епископа шабачког Лаврентија.

Његовој Светости, Најсветијем Порфирију, Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком, Патријарху српском

Ваша Светости, љубљени Сабрате и Саслужитељу при престолу Божијем,

Са жаљењем сам сазнао за смрт најстаријег јерарха Српске Православне Цркве, Његовог Преосвештенства епископа шабачког Лаврентија.

Овог човека, пуног вере (Дела ап. 6,5), Свемогући је удостојио да више од пола века ради у Његовом Винограду, да се неуморно стара о учвршћивању Светог Православља, оживљавању црквеног живота и духовном порасту стада које му је поверено.

Нека Великодаровити Господ, Сила која царује изнад свега, да покаже као причесника Царства Свога (1. глас канона у суботу ујутру) новоупокојеног владику Лаврентија, да га упокоји у небеском рају и да му сазда вечан и блажен помен.

Уз искрено саучешће,

+КИРИЛ,

ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И СВЕ РУСИЈЕ

Извор: Мospat.ru

Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил честитао је Његовој Светости Патриjaрху Српском Порфириjу Крсну славу.

У честитки стоjи:

Ваша Светости и Блаженство, љубљени у Господу Брате и Саслужитељу!

Срдачно Вам честитам Крсну славу, коjу прослављате на празник Саборног храма Претече и Крститеља Јована.

Лик великог пророка, који је јавио људима долазак Христов и прихватио мучеништво за истину Божију, увек је био близак деци храма Светог Саве, надахњивао их на подвиг сведочења светог Православља пред народима Земље и храброг залагања за истину.

На овај радосни дан за Вашу Светост, молитвено желим Вам радост и мир у вери (Рим. 15, 13), добро здравље и свемоћну помоћ од Господа Бога на многаjа и благаja љета патријарашког служења.

Са љубављу у Христу, 

+ КИРИЛ,

ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ

Извор: Мospat.ru

Председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, митрополит волоколамски Иларион упутио је честитку Предстојатељу Српске Православне Цркве поводом Крсне славе.

У честитки стоjи:

Ваша Светости!  

Срдачно Вам честитам Крсну славу.

Небески покровитељ Ваше Светости - човек ,коjи послат од Бога (Јн. 1, 6), свети Пророк, Претеча и Крститељ Господњи Јован, јавио се да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.  (Лк. 1, 17).

Оjaчани молитвеним заступништвом овог великог светитеља Божијег, трудите се да подражавате његове врлине у несебичним трудовима на пољу препорода црквеног живота, помажући многима да свим срцем прихвате Христа, да се врате својој очинској вери и духовним корењима.

Будучи да сте одабрани на Српски  Патријаршијски престол, Ви се брините око целе богољубиве пастве храма Светог Саве, упућујући паству ка животу, у сваком добром делу да будете плодни, и да растете у познању Божијем, (Кол. 1: 10).

Молитвама светог Јована Крститеља нека вам Господ пошаље мир, добро здравље и своју свемоћну помоћ у Вашоj Патријаршијској служби. 

С љубављу у Рођеном Христу,

Председавајући Одељења за спољне црквене послове

Московске Патријаршије

митрополит волоколамски Иларион

Извор: Мospat.ru

Нови допринос сарадњи Православног богословског факултета у Београду и Санктпетербуршке духовне академије

Одлуком Научног савета Санктпетербуршке духовне академије, под председништвом ректора Академије Епископа петергофског Силуана, од 29. децембра 2021. године, др Владислав Пузовић, ванредни професор на Групи за Историју Цркве Православног богословског факултета Универзитета у Београду, изабран је за почасног доктора Санктпетербуршке духовне академије.

У образложењу одлуке истиче се научни допринос професора Владислава Пузовића проучавању српско-руских духовних и богословских веза, његова активност везана за сарадњу Санктпетербуршке духовне академије и Православног богословског факултета, као и научни ангажман у релевантним издањима Санктпетербуршке духовне академије.

Извор: spbda.ru

Након аудијенције код Папе Фрање у Ватикану, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, митрополит волоколамски Иларион, дао је ексклузивни интервју за РИА Новости у којем је открио детаље припрема за други по реду сусрет Папе и Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила.

– После разговора са Папом Фрањом изразили сте наду да ће се други сусрет Папе и Патријарха Кирила одржати 2022. године и да ће бити припремљен у наредним месецима. Можемо ли очекивати да се одржи већ у првој половини 2022. године, пре Великог поста или после Ускрса, на пролеће или у лето?

– Мислим да ће бити згодније да се састанак одржи после Ускрса, али тачно време тек треба да се утврди.

– Да ли планирате да други сусрет уприличите поводом неког догађаја, празника, годишњице?

– За сада не.

– Папа Фрања је недавно најавио да је спреман да дође у Москву, али на Вашем састанку са Понтификсом није се разговарало о овој опцији као месту његовог сусрета са Патријархом Кирилом. Да ли бисте могли да објасните зашто? Да ли Руска Православна Црква не разматра опцију сусрета Патријарха и Папе у Москви?

– Сада разматрамо о могућностима сусрета не у Русији, не у Италији, већ у некој трећој земљи.

– Да ли је могуће да Патријарх Кирил посети Ватикан ради другог сусрета са Папом Фрањом или није?

– Таква посета се не планира.

– Која места сусрета се разматрају? По Вашем мишљењу, где је најпожељније и где ће се највероватније одржати други сусрет Папе и Патријарха?

– Разговарали смо о конкретним местима, али их нећемо именовати док се не договоримо са свим заинтересованим странама.

– Да ли би се састанак могао поново одржати, на пример, у Хавани?

– Не мислим да би могао.

– Патријарх Кирил је изразио спремност да 2022. године присуствује форуму поглавара светских религија у Казахстану, а у мају 2022. планирано је одржавање међуверског састанка под покровитељством УН у Русији. Могу ли се духовни поглавари Руске Православне Цркве и Римокатоличке Цркве срести на неком од ових места?

– О тим местима није разговарано.

– Који су циљеви другог сусрета Патријарха Кирила и Папе Фрање? О којим темама и питањима би стране желеле да разговарају на њему?

– Главно питање је како хришћани могу да опстану у свету који је све агресивнији према њима у низу региона. Не само на Блиском истоку, где је последњих година у појединим земљама дошло до масовног протеривања хришћана из њихових домаћинстава, и не само у низу афричких земаља, где прогоне хришћане, него и у Европи, где су све чешћи случајеви напада на храмове, скрнављење светиња. Споменуо сам неке од ових случајева у свом говору на Слободном универзитету у Барију.

– Да ли ће се стране дотаћи теме миротворства, смањења политичких тензија између Запада и Русије, подржавања традиционалних хришћанских вредности у Европи и свету, глобалних трендова одступања од традиционалних идеја о два пола и брака, нових биотехнологија, увођења вештачке интелигенције, пандемије, QR-кодова и забринутости због успостављања потпуне контроле над грађанима, миграционих токова и криза, еколошких проблема, будућности хришћанства и човечанства генерално? Која су то горућа питања?

– Дотаћи ће се свих ових питања или неких од њих. Садржај сусрета тек треба да се разради, а већ смо почели да разговарамо о томе са кардиналом Кохом.

– Да ли је могуће разговарати о теолошким темама ради уклањања доктринарне противречности између Руске Православне Цркве и Римокатоличке Цркве?

– Није предвиђен разговор о теолошким и доктринарним темама.

– Какве наде полаже Руска Православна Црква у однос Папе Фрање према украјинском питању? Да ли је посета Папе Украјини искључена у светлу припрема за његов други сусрет у историји са Патријархом московским? Да ли се очекује да Папа Фрања да изјаву у прилог ставу Руске Цркве о расколу у Украјини, као и кризи у православном свету, насталој као резултат деловања цариградског Патријарха Вартоломеја?

– Не треба да увлачимо римског Понтифекса у решавање међуправославних проблема и нећемо то чинити. Ситуација у Украјини не може да не изазове нашу заједничку забринутост, али тек ће бити утврђено да ли ће бити разговора о њој на састанку Папе и Патријарха.

– Да ли се претпоставља да ће Руска Црква пружити подршку у дискусијама о другим проблематичним тачкама хришћанства – Црној Гори, Македонији?

– Мислим да се о овим темама неће разговарати, иако два црквена поглавара могу пожелети да разговарају о било којој теми. Кардинал Кох и ја ћемо припремити листу питања, а од самих саговорника зависи како ће тећи разговор.

– Да ли су испуњене све тачке заједничке Хаванске декларације из 2016. године, шта је она дала и шта још треба да се уради?

– Не, далеко од тога да су све испуњене. Ова декларација нам је дала задатке за дуги низ година. И, независно од успеха следећег састанка, тај први сусрет је сам по себи био прекретница у историји билатералне сарадње.

– Да ли треба очекивати нову декларацију после другог састанка и првенствено о чему?

– О томе тек предстоји разговор.

– Да ли је могуће да лидери других религија учествују на другом сусрету Патријарха Кирила и Папе Фрање?

– Планирано је да састанак буде билатерални.

– Како генерално оцењујете делотворност последњег сусрета са Папом Фрањом? Која питања, којих сте се дотакли у разговору, сматрате најважнијим, актуелним и зашто?

– Разговор је био садржајан, трајао је сат времена и протекао у веома доброј атмосфери. Успео сам да разговарам са Папом о свим главним питањима билатералног дневног реда. Оцењујем састанак као веома продуктиван.

Разговарала Олга Липич

Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил уочи 30. годишњице од независности Републике Казахстан снимио је видео-поруку грађанима ове земље.

У суровим годинама политичке репресије XX века овде, у Велику Степу, доводили су на десетине хиљада затвореника и прогнаних, припадника различитих националности и вера. Ова земља је постала место исповедничког подвига за хиљаде православних хришћана који су страдали од безбожне власти. Канонизовано је више од 200 људи који су сведочили своју веру. Њиховим трудом и подвизима освештана је земља Казахстана, а сећање на њих верно чува Руска Црква.

За многе људе који овде нису увек долазили својом вољом, Казахстан је заиста био други дом, јер се становници ове земље нису плашили да пруже руку помоћи онима који су дошли. Доброта и хуманост били су јачи од страха да буду кажњени, а ово гостопримство је постало један од камена темељаца казахстанске државности.

За садашњост и будућност младе земље, неоспоран је значај дела њеног првог председника Нурсултана Абишевича Назарбајева. Захваљујући његовом активном раду, мудрој и уравнотеженој политици, искреној бризи за добробит суграђана, постало је могуће створити атмосферу међуверске и међунационалне хармоније. Нурсултан Абишевич је поставио темеље добрим односима Цркве и државне власти на свим нивоима, а ову политику данас успешно спроводи актуелни председник Касим-Жомарт Кемелевич Токајев.

Данас око једне трећине становништва републике у Казахстану припада Православљу. Радује нас што је празник Рођења Христовог широм земље нерадни дан.

Такође бих желео да истакнем одржавање Конгреса лидера светских и традиционалних религија у Казахстану. То је омогућено захваљујући великој пажњи коју државне власти поклањају развоју међуверског дијалога.

Чувам у срцу успомену на посету казахстанској земљи и свим њеним становницима желим снажан мир, просперитет, очување и умножавање националне баштине. Да сте здрави и нека вас све чува Бог!

Извор: Телевизија Храм

У интервјуу за РИА Новости, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије митрополит волоколамски Иларион говорио је о изјави поглавара јерусалимских цркава о опасности по присуство хришћана у Светој земљи.

– На иницијативу патријарха јерусалимског Теофила у Јерусалиму је недавно одржана акција у одбрану присуства хришћана у Светој земљи. Неколико дана касније поглавари хришћанских цркава Јерусалима дали су заједничку изјаву на исту тему. Шта је разлог за ову забринутост?

– Јерусалим је посебан град, свети град за три религије. Током векова вођени су многи ратови с циљем да се он освоји, било је много борбе и непријатељства. Али резултат овог сложеног процеса није била победа неке стране, већ успостављање одређене равнотеже снага. Многе генерације су претрпеле страдања, а нарушавање равнотеже може довести до тешких последица.

Историјски гледано, Јерусалим је подељен на четврти: хришћанску, муслиманску и јеврејску. Јерусалимска Патријаршија већ дуги низ година покушава да оспори нелегалну продају радикалне групе имовине која јој припада у хришћанској четврти код Јафских врата. Фактички, не говоримо само о могућем губитку слободног приступа Светом гробу, путу који се отвара код Јафских врата, већ и о опасности по хришћанско присуство у Јерусалиму. Ово је веома опасан тренд који може довести до губитка статуса кво и постепеног избацивања хришћана из града – колевке хришћанства. Ово је заједнички проблем свих хришћана, не само православних. Зато су Његово Блаженство Патријарха Теофила подржали поглавари свих хришћанских цркава у Светој земљи.

– У којој мери ове промене и опасност о којима говорите могу да утичу на Русију и Руску Православну Цркву?

– Јерусалимска и Руска Црква заузимају суседна места у диптиху: Јерусалимска четврто место, а Руска – пето. Но, блискост наших Цркава, наравно, не објашњава се овим, већ чињеницом да су се у Русији увек са посебним поштовањем односили према Јерусалимској Цркви, која је прва основана, и која је Мајка свих Цркава, и, наравно, према светињама које су повезане са земаљским животом Господа Исуса Христа, чији је чувар вековима била и остаје Јерусалимска Црква.

Традиција ходочашћа у Свету земљу настала је у Русији скоро истовремено са примањем хришћанства. Током векова многи наши преци су тежили да дођу у Јерусалим, да се поклоне Светом Гробу и да посете света места. Руски владари су увек сматрали својом дужношћу да помогну у очувању хришћанских светиња.

Тренутна опасност по присуство хришћана у Светој земљи не може да не изазове забринутост у Руској Цркви. У потпуности делимо забринутост јерусалимског патријарха и заједно са њим позивамо израелске власти да учине све што могу да заштите хришћанску заједницу Јерусалима, да се одазову позиву поглавара Цркава Свете земље да се формира посебна зона хришћанског културног наслеђа у Старом граду ради очувања јединственог идентитета хришћанске четврти.

Извор: Мospat.ru

„Тема конференције је веома важна и актуелна у данашње време с обзиром на кризу која је наступила у светском Православљу“, рекао је Његово Блаженство Митрополит варшавски и целе Пољске Сава у поруци добродошлице организаторима и учесницима Међународне конференције „Саборност Цркве: теолошке, канонске и историјске димензије“.

Конференција се одржава 11. новембра 2021. године у Кијево-печерској лаври под председавањем Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија.

„Чињеница о настанку тзв. „Украјинске православне цркве“ уместо да излечи верско расположење у Украјини, она га је ојачала и закомпликовала“, навео је Његово Блаженство. „Уместо јединства друштва дошло је до поделе која је превазишла границе тзв. „украјинског раскола“ и захватила читаво светско Православље“.

„Зато треба стално да се подсећамо да је главни знак саборности Свете Православне Цркве њено јединство. Она живи захваљујући верности догматском учењу Свете Цркве и у њему нема места за еклесиолошки компромис“, рекао је у својој поруци митрополит Сава, изражавајући подршку Предстојатељу и пуноћи канонске Украјинске Православне Цркве.

Извор: Мospat.ru