<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/page/136/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x438;&#x43E; &#x441;&#x435; &#x443; &#x413;&#x43E;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x443; &#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x408;&#x435;&#x440;&#x438;&#x441;&#x43E;&#x441;&#x430;, &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x435; &#x438; &#x410;&#x440;&#x434;&#x430;&#x43C;&#x435;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430; &#x413;&#x43E;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D; &#x41D;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D1%83-%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BE%D1%81%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B5-%D0%B8-%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BC-r274/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/98f69a9401f6aac34433ac9afd44b40e.jpg.af702162fb56a125b93ebb287323b1c1.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Дипломирао је на Теолошком факултету у Халки 1955. године, а исте године је рукоположен у чин ђакона и свештеника. Служио је у Светој Архиепископији Пиатирон, а у исто време похађао постдипломске студије у Бирмингему (Велика Британија). Био је архијерејски заменик - Протосинђел од 1959. до 1977. године. Игуман Светог манастира Влатадон код Солуна и потпредседник Патријаршијске организације „Светоотачке студије“, а у исто време и професор на Црквеној педагошкој академији у Солуну од 1977. до 1980. године. Старешина храма Светог Николаја у Атини од 1980. до 1981. године. Изабран је и хиротонисан за Митрополита Јерисоса, Свете Горе и Ардамерија 1981. године. Био је велики пријатељ српског народа, како у Републици Србији, тако и у Републици Српској, Српској Крајини и расејању, у најтежим временима, од 1990. године до свог представљења у Господу. </span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Света Заупокојена Литургија и опело Блаженопочившем Митрополиту Никодиму, служени су 18. септембра 2012. године, у Саборном храму Светог првомученика и архиђакона Стефана у Арнеји, а његови земни остаци похрањени су иза олтарског дела овог храма, поред његовог претходника Митрополита Сократа. На опелу је началствовао Његово Блаженство Архиепископ атински и целе Грчке Г.Г. Јероним, уз саслужење преко двадесет Митрополита и Епископа. Присуствовале су и бројне личности из јавног живота. </span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Након опела, најпре се обратио Митрополит Лагаде Г. Јован, у име Цариградске Патријаршије истакавши: „Свима нам је познато служење Блаженопочившег Митрополита клиру и верном народу поверене му Митрополије. Велико хвала, његове похвале су његова дела која говоре и говориће у будућности сама од себе. Тешко је да неко објасни како је његов труд био борбен, православан и црквен, истински дух Православне Цркве. Велика Христова Црква поздравља своје верно чедо са осећањима љубави, поштовања и дивљења, јер је Блаженопочивши Митрополит био онај који је показивао у свом животу истинску љубав и поштовање према Цариградској Патријаршији.“</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">У име Светог Архијерејског Синода Грчке Цркве обратио се Епископ Диавлие Г. Гаврил, главни секретар Синода. </span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије у име Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја и српског народа изразио је саучешће и истакао братску љубав и добра дела која је Митрополит Никодим чинио за време свог овоземаљског живота и био уз српски народ у најтежим тренуцима и прогонима, а за његову љубав према српској цркви и српског народу Свети Архијерејски Синод СПЦ одликовао га је Орденом Светог Саве Првог степена. </span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="2012-9-20-23-13-27-18092012_ierisou_2.jpg" data-src="http://www.eparhijavranjska.org/uploads/NovostiSlike/Velike/2012-9-20-23-13-27-18092012_ierisou_2.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="2012-9-20-23-13-59-18092012_ierisou_5.jpg" data-src="http://www.eparhijavranjska.org/uploads/NovostiSlike/Velike/2012-9-20-23-13-59-18092012_ierisou_5.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="2012-9-21-5-25-19-3.jpg" data-src="http://www.eparhijavranjska.org/uploads/NovostiSlike/Velike/2012-9-21-5-25-19-3.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="2012-9-21-5-25-40-6.jpg" data-src="http://www.eparhijavranjska.org/uploads/NovostiSlike/Velike/2012-9-21-5-25-40-6.jpg"></p>
<p><a href="http://www.eparhijavranjska.org/Newsview.asp?ID=810" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор и фотографије</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">274</guid><pubDate>Fri, 21 Sep 2012 21:11:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x443;&#x441;&#x440;&#x435;&#x442; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x458;&#x430;&#x442;&#x435;&#x459;&#xE2; &#x438;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x447;&#x43D;&#x438;&#x445; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x448;&#x438;&#x458;&#x430; &#x438; &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x430; &#x41A;&#x438;&#x43F;&#x440;&#x430; &#x441;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x415;&#x432;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43A;&#x43E;&#x43C;&#x438;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%C3%A2-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-r256/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/633846a6d8b317151da0941f686b97b5.jpg.d62b32fd238444438131cf6f113eaaf8.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Патријарси Александрије и целе Африке Г. Теодор II, Јерусалимски Г. Теофило, и Архиепископ Кипарски Г. Хрисостом, представник Патријарха Антиохијског Г. Игњатија, у пратњи европског посланика г-ђе Роди Краца, бивше потпредседнице Европског парламента, поставили су горуће питање ситуације у Сирији и на ширем простору Блиског Истока, тражећи од држава-чланица Европске уније да заштите права хришћана, као и да допринесу успостављању мира и сигурности свих становника овог подручја. Током сусрета, часни предстојатељи су поднели заједничку иницијативу у вези са заштитом права хришћана. </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Председник Европске комисије нагласио је да Европа помно прати развој ситуације и улаже сваки напор да се успостави мир на Блиском Истоку, напоменувши такође да је посетио многе арапске земље и са великом агонијом слуша о проблемима хришћанских заједница.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Посебно се осврнувши на александријску патријаршију, г. Барозо је похвалним речима говорио о континуираној двомиленијумској историји ''најстарије црквене организације у Африци''.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Такође, блажењејши архиепископ Кипра г. Хрисостом истакао је потребу да се институционализује сусрет предстојатељâ Православних Цркава Блиског Истока са представницима Европске комисије.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Највљени су и сусрети са другим европским званичницима, међу којима и са председником Европског савета г. Херманом ван Ромпејом.</span></span></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/susret_predstojatelja_istochnih_patrijarshija_arhiepiskopa_kipra_sa_predsednikom_evropske_komisije" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор</span></span></a><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">: www.romfea.gr</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">256</guid><pubDate>Thu, 20 Sep 2012 11:49:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x443;&#x434;&#x438;&#x442;&#x435; &#x441;&#x432;&#x458;&#x435;&#x442;&#x43B;&#x43E;&#x441;&#x442; &#x441;&#x432;&#x438;&#x458;&#x435;&#x442;&#x443; &#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x440;&#x438;&#x437;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x43F;&#x43E;&#x445;&#x43B;&#x435;&#x43F;&#x43E;&#x43C;, &#x431;&#x435;&#x437;&#x431;&#x43E;&#x436;&#x43D;&#x43E;&#x448;&#x45B;&#x443; &#x438; &#x43D;&#x435;&#x43C;&#x43E;&#x440;&#x430;&#x43B;&#x43E;&#x43C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82-%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D0%BE%D1%85%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BC-%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D1%88%D1%9B%D1%83-%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BC-r233/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/f3c559a33efc712ba851eb5647223023.jpg.bffb68a0620cf2e30363b7665645aef1.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Архијереји су овом приликом упутили поруку, којом позивају своју паству, као и све православне хришћане да, у данашњем свијету „поларизованом похлепом, безбожношћу и неморалом… буду вјерни свом призиву да буду свјетлост свијету“.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">У поруци се каже: „Препознајемо огроман притисак друштва да се прилагоди секуларним стандардима, али позивамо вас да </span></span><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><em>стојите чврсто и држите предања, којима сте научени</em></span></span><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"> (2. Сол 15,2) тако да се ваша свјетиљка не </span></span><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><em>меће под суд него на свијећњак</em></span></span><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"> (Мт. 5,15) да их сви виде. Нека наше правоживље прати наше православље. У овом смислу:</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">- Морамо чувати светост брака у складу са Божијом вољом о свештеној заједници човјека и жене и светост породице као основног језгра здравог друштва. Стога, наглашавамо редовно породично учествовање у богослужењима, првенствено недељној литургији.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">- Морамо тежити да елиминишемо насиље према незаштићенима, првенствено женама и нерођеним. Позивамо све људе, институције и владе да обезбиједе добробит сваког грађанина.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">- Морамо се одупријети расипништву и похлепи које доминирају нашим потрошачким друштвом, исповиједајући да је наше духовно </span></span><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><em>живљење на небесима</em></span></span><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"> (Фил. 3,20) да би наше свједочење карактерисало саосјећање и милосрђе, као и великодушност и човјекољубље које одликује нашег Бога Човјекољупца.“</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">У закључку своје поруке, 43 учесника трећег годишњег засиједања Сабора канонских православних епископа Сјеверне и Централне Америке молитвено помињу своју „угњетену и страдалну браћу и сестре који су подвргнути тлачењу и прогону у древним патријаршијама Константинопоља, Александрије, Антиохије и Јерусалима, као и на Балкану и широм свијета.“</span></span></p>
<p><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/09/18/%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82-%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0/" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Извор</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">233</guid><pubDate>Tue, 18 Sep 2012 21:11:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x427;&#x43E;&#x432;&#x458;&#x435;&#x43A; &#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x43E; &#x43C;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x43B;&#x43E;&#x43C; &#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x443; &#x443; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x443; &#x425;&#x440;&#x438;&#x441;&#x442;&#x430; &#x421;&#x43F;&#x430;&#x441;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%87%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%BA-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BC-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%83-%D1%83-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%83-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B0-r220/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/d7b77ba99d7fb83e278f4c657fb33138.jpg.192c9fa15ef18f408f6f14f5a5db61e9.jpg" /></p>
<p><span style="color:#333333;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">„Човјек је пребачен на психијатријско одјељење, гдје ће бити испитан“, саопштено је из полиције.</span></span></span></p>
<p><span style="color:#333333;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">Протојереј Всеволд Чаплин, предсједник Синодалног одјељења за односе Цркве и друштва, поручио је, овим поводом, скврнитељима светиња да погледају себе са стране.</span></span></span></p>
<p><span style="color:#333333;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">„Може да ти се не свиђа Црква, да не волиш иконе, али када одлучиш да скрнавиш оно што је неким људима важно, чак иако ти се ови људи не свиђају, прије свега мораш погледати себе објективно, а ако си вјерујући човјек, мораш погледати себе Божијим очима, и питати се: шта ја то радим?“, казао је он.</span></span></span></p>
<p><span style="color:#333333;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">По мишљењу о. Всеволда, акције оваквих људи морају бити спријечене.</span></span></span></p>
<p><span style="color:#333333;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">„Друштво има право да се заштити од њих“, сматра свештеник, „Ипак, главно питање упућено је самим тим људима: Да ли знате шта радите? Јесте ли погледали себе очима оних којима сте причинили бол? И најважније, јесте ли погледали себе очима Бога, који све види?“</span></span></span></p>
<p><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/09/17/%D1%87%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%BA-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BC-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%83-%D1%83-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%83-%D1%85%D1%80/" rel="external nofollow"><span style="color:#333333;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">РАДИО СВЕТИГОРА</span></span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">220</guid><pubDate>Mon, 17 Sep 2012 19:54:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x43C;&#x43E;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B; &#x443; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x458;&#x435;&#x442;&#x438; &#x408;&#x430;&#x43F;&#x430;&#x43D;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%83-r198/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/ed7eb8619c0b4335b1f3770b57671f49.jpg.8fbf3104e31301f65ea62684e0171d06.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">На аеродрому града Хокодате делегацију Руске православне цркве дочекао је Митрополит токијски и читавог Јапана Данило, Архиепископ сендајски Серафим, свештенство Јапанске аутономне православне цркве, настојатељ подворја Руске православне цркве у Токију протојереј Николај Кацјубан, амбасадор Руске федерације  Е.В. Афанасјев, генерални конзул Русије  у Сапоро В.И.Саплин.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Његову светост срдачно је дочекао градоначелник града Хокодате Тосики Кудо. Обраћајући се градоначелнику поглавар Руске православне цркве је подсјетио на подвиге светог равноапостолног Николаја, који је на прави начин схватио и заволио јапански народ. Његова светост је нагласио важност баштине светог Николаја у дјелу јачања односа између народа Русије и Јапана.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Свјатјејши Владика је споменуо трагичне догађаје 2011. године, када су се на Јапан обрушили цунами и земљотреси. Међу пострадалим здањима био је и православни храм у граду Хокодате. Патријарх је изразио радост јер за ових годину дана Јапан је успио да превазиђе последице земљотреса и дијелом да обнови храмове.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Тосики Кудо је истакао важност улоге коју игра Православна црква у развоју пријатељских односа између народа двије земље.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Одговарајући на питања окупљених на аеродрому представника медија, Његова светост је говорио о апостолским подвизима светог Николаја Јапанског. За педесет година служења у Јапану светитељ је основао православну заједницу, која је крајем његовог земног живота бројала 30 хиљада људи. „Један од узрока успјеха мисије светог Николаја је то што је он себе идентификовао са културом тога народа, којему је проповиједао“, казао је Његова светост Патријарх Кирил. „Он је заволио овај народа и Јапанци су му, осјетивши његову искреност, одговорили љубављу, и данас се ми радујемо томе да Јапанска црква која је добила право аутономије од Руске православне цкрве, наставља своје служење.“</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Са аеродрома се поглавар Руске цркве упутио у Воскресењски храм града Хокодате, најстарију православну цркву у Јапану .</span></span></p>
<p><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/09/15/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%98/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">198</guid><pubDate>Sat, 15 Sep 2012 20:29:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x435;&#x43A;&#x43B;&#x430;&#x43C;&#x438;&#x440;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x446;&#x438;&#x433;&#x430;&#x440;&#x435;&#x442;&#x430; &#x420;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x430; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x442;&#x440;&#x435;&#x442;&#x438;&#x440;&#x430; &#x43A;&#x430;&#x43E; &#x433;&#x440;&#x435;&#x445;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%86%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%85-r194/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/f602a447bb9908b89bd9bb618fccbf04.jpg.5c1c7616e13c3919e5cad99ed3dbd2fa.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Ово је речено у изјави епископа Пантелејмона, директора Синодалног одељења за хуманитарни рад и социјално служење. </span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"> </span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">„Грех је рекламирати цигарете кроз уметничко стваралаштво. Такође је лицемерно да произвођачи дувана спонзоришу културне и спортске манифестације“, изјавио је владика Пантелејмон.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"> </span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Председник синодалног одељења сматра да ће забраном пушења на јавним местима бити заштићена права непушача. Овај црквени великодостојник подсетио је да пушење није само грех и штетна навика, него и један облик болести зависности која не само да уништава живот самог пушача, него угрожава и животе других људи.</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">194</guid><pubDate>Sat, 15 Sep 2012 11:19:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x422;&#x435;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430;: &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x430; &#x441;&#x442;&#x440;&#x443;&#x43A;&#x430; &#x438;&#x43B;&#x438; &#x438;&#x43B;&#x443;&#x437;&#x438;&#x458;&#x430;?</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%B8%D0%BB%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0-r193/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/24d30412bf8acbed75d40c8a2e43c162.jpg.8bf02b672399880a34478585d78e759c.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Тесна сарадња образовног ресора руске државе и Руске православне цркве резултирала је стварањем потпуно нових факултета на руским државним универзитетима. На регионалном нивоу се теологија као засебан предмет постепено одвајала од катедре за филозофију, а на федералном нивоу је стварање засебног теолошког факултета изазвало многа реаговања и питања: откуд таква потреба и коју врсту посла ће моћи да обавља стручњак по завршетку таквог факултета? Хоће ли свршени средњошколци бити заинтересовани за овај факултет и да ли ће се одржати курс приближавања православљу?</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">На Омском државном универзитету 2000. је отворен први Теолошки факултет у Русији. После Омска то су урадили и други градови Русије. У овом тренутку у Руској Федерацији има 25 факултета, одсека и катедри за теологију.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">„Поносим се што је управо наш универзитет први у Русији створио посебан Теолошки факултет“, каже доктор физике и математике Владимир Струњин, ректор Омског државног универзитета „Достојевски“. Идеја о оваквом експерименту појавила се у оним временима када Русији није било лако, а данас је, ево, реализована, и то врло успешно, о чему сведочи чињеница да за факултет постоји велико интересовање и пријемни испити нису ништа лакши него на другим катедрама друштвених наука.“</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Број теолошких факултета може се у најскорије време приметно увећати. Увођење „учења о Богу“ је тренд који се веома брзо развија. Могућност стварања Теолошког факултета разматра и Санкт-петербуршки државни универзитет, а у чеченском региону таква катедра ће бити отворена следеће године. Ова тенденција није заобишла ни федералне универзитете. Од 2013. ће Теолошки факултет почети са радом и на Јужном федералном универзитету.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">„Ту идеју је наметнуо сам живот“, каже Андреј Микушкин из администрације Ростовске епархије. „Ако Јужни федерални универзитет претендује на место једног од важнијих универзитета Европе, онда он једноставно не може без оваквог факултета. Теолошки факултет постоји на сваком угледном универзитету.“</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Потреба за стручњацима овог профила појавила се умногоме захваљујући новом предмету у средњим школама Руске Федерације.Предмет ,,Основе религијских култура и грађанске етике" биће обавезан за ученике 4. и 5. разреда. Нови факултет треба да надокнади недостатак квалификованог наставног кадра.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">„Недостају нам стручњаци за теологију и религију“, наставља Микушкин. „Недостатак наставника је очигледан. Сада се то решава преквалификацијом, за коју се пријављују чак и наставници математике. Али преквалификација није довољна, потребни су квалификовани стручњаци.“</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Данас је само у Ростовској области потребно 3500 наставника за предмет „Основе православне културе“. Та цифра сведочи да ће дипломирани теолог без проблема наћи посао. Ипак, треба имати у виду да федерални Теолошки факултет може да прими само 50 студената на прву годину.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">„Планирамо да на редовне студије примамо по 25 студената, и исто толико на ванредне“, прича будући декан факултета, доктор филозофије Јевгениј Несмејанов. „Као база за стварање факултета послужиће теолошки одсек при педагошком институту, који постоји већ 6 година и извео је 5 генерација стручњака за теологију. У овом тренутку одсек има укупно 64 студента на свим годинама. Међутим, ако тај смер постане популаран, тј. ако за упис буде јака конкуренција, онда ће факултет моћи знатно да се прошири.“</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">На Јужном федералном универзитету ће се развијати православни смер, али пажња ће бити посвећена и другим религијама.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">„Факултет ће се оријентисати на православље“, објаснио је Несмејанов. „Међутим, студенти ће изучавати све религије, јер ово је грађанско образовање. Основни циљ новог факултета је да се пружи адекватно образовање онима који ће се бавити питањима религије у музејима, администрацији или образовним установама.“</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Недавно основани Севернокавкаски федерални универзитет спреман је да организује припрему стручњака у сфери проучавања ислама.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">„Не треба губити из вида да ми живимо у вишенационалној земљи“, каже Алина Левитска, ректор Севернокавкаског универзитета. „Један од главних задатака нашег универзитета је да припремимо стручњаке за ислам. Тренутно радимо на избору предавача, а у најскорије време ћемо објавити обавештење о новој катедри за теологију“.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Ипак, нису сви одушевљени одвајањем теологије од предмета филозофије и историје религија. На пример, главни стожер руског образовања, Московски државни универзитет „Ломоносов“ (МГУ), одбацује идеју о стварању такве катедре на својим факултетима.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">„На МГУ неће бити катедре за теологију“, каже ректор универзитета, академик Виктор Садовничиј. „Ми имамо катедре за проучавање религије, имамо катедру за филозофију која се бави различитим токовима у религији и историјом религије. На тим катедрама се проучавају све теме које ће бити заступљене на теолошким факултетима. Уверен сам да ће постојеће катедре моћи да припреме добре стручњаке.“</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Познати филозоф Борис Губман не подржава овакав државни механизам за дотични образовни профил.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">„Теолошки факултет треба да финансирају верске заједнице, а не државни органи“, каже Борис Губман, доктор филозофије и шеф катедре за филозофију и теорију културе Тверског државног универзитета. „У противном ће то бити у директној супротности са уставом Руске Федерације (по коме је црква законодавно одвојена од државе). У САД све одсеке за теологију одавно подржава црква, а у Немачкој постоји федереална подршка конфесионалном образовању. Држава убира порезе и распоређује их на разне факултете. Треба разрадити такав финансијски и државни механизам који би био у складу са уставом, и којим би се истовремено указало поштовање према религиозним веровањима људи различитих конфесија. Отварање Теолошког факултета на Јужном федералном универзитету може позитивно да утиче на регион, али ко ће предавати на том факултету? Нисам сигуран да је за тако кратко време могуће пронаћи цивилне предаваче чије би знање било на потребном нивоу.“</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Извор: </span></span><a href="http://ruskarec.ru/articles/2012/09/04/teologija_nova_struka_ili_iluzija_16631.html" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Руска Реч</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">193</guid><pubDate>Sat, 15 Sep 2012 11:02:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x43E;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x459;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x448;&#x438;&#x458;&#x430; &#x43A;&#x443;&#x43F;&#x438;&#x43B;&#x430; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x443; &#x438;&#x437; VIII &#x432;&#x438;&#x458;&#x435;&#x43A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D1%83-%D0%B8%D0%B7-viii-%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0-r171/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/032a7e278c4615acce2009056ff1c7f1.jpg.dfd877b13aeeb7333a2c8ce624528767.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Црква Светих архангела Михаила и Гаврила, позната као Таксиархон (на грчком) или Басмелеклер (на турском) сматра се трећом најстаријом црквом у свијету. Саградио је 789. године византијски цар Константин Порфирогенит и налази се у Бурси, западној области Турске. Њен бивши власник, фирма Тексен, дала је 2007. године на продају за 400 000 долара.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Патријаршија је око древне цркве подигла ограду и капију. „Има три кључа од капије“, казао је Митрополит, „два су код нас, а трећи смо дали селу Кумјака, тако да они који то желе могу да посјете цркву“.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Његово Високопреосвештенство је казао да Патријаршија планира да обнови цркву што скорије. „Желимо да обновимо ову историјску грађевину у њену првобитну славу, тако да може заузети мјесто међу другим историјским грађевинама које красе Бурсу“, казао је он.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Старешина села Кумјака, Рамиз Батмаз, казао је да то што му је Митрополит предао кључ цркве показује да Патријаршија има повјерења у њих.</span></span></p>
<p><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/09/13/%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B8/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">171</guid><pubDate>Thu, 13 Sep 2012 21:31:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x443;&#x433;&#x430;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x43F;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x430; &#x43A;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x437;&#x430;&#x446;&#x438;&#x458;&#x443; &#x441;&#x442;&#x43E; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x43C;&#x443;&#x447;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%81%D1%82%D0%BE-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-r169/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/0ea156e2902e75f56971c332537363ac.jpg.7c77973c8d0aba7f4e6041d9fe4d5772.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Ловчански Митрополит Гаврило, шеф комисије за канонизацију при Светом синоду Бугарске православне цркве, саопштио је да ће на засједању Синода крајем септембра архијереји размотрити спискове са именима које су поднијеле епархије и да ће одредити вријеме канонизације.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Више од стотина познатих по именима људи и група непознатих биће канонизовани у чину мученика, како би се на тај начин сачувала успомена на многобројне и непознате људе који су нестали без трага у том историјском периоду.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Канонизација ће вјероватно бити крајем текуће године, али неки архијереји предлажу  да се помјери за 2013. годину, што ће дозволити  да се прошири и среди списак новомученика.</span></span></p>
<p><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/09/13/%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">169</guid><pubDate>Thu, 13 Sep 2012 21:27:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x438;&#x43F;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x430; &#x441;&#x435; &#x43A;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x437;&#x430;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; &#x41F;&#x443;&#x448;&#x43A;&#x438;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x435; &#x443;&#x43D;&#x443;&#x43A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D1%83%D0%BD%D1%83%D0%BA%D0%B5-r168/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/04de1b0f7694f416eee9e2818cf64ca2.jpg.5146d6c8211217f4fa1cfa0e301e37a5.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">На засједању, које је одржано 7. септембра расправљано је питање житија једне од националних праведница – грофице Наталије Александровне  Воронцове- Вељаминове. 3. децембра се навршава сто година од њене кончине. Житије  ће саставити сарадници комисије јереј Димитирје Первиј и јереј Валентин  Вајтусенко.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Школа коју је основала грофица за сеоску дјецу из села Телуша Бобрујског округа, дала је свијету три свештеника и једног епископа, који су пострадали у годинама гоњења за вјеру и Христа. До данас је у Телуши очуван храм посвећен светом Николи који је подигла Наталија Александровна, која се одликовала дубоком вјером и праведним животом.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Наталија Александровна, кћи старијег пјесниковог сина, је  живјела у Белорусији када  је њен муж П.А.Воронцов Вељаминов давши оставку, отпутовао заједно са својом породицом на своје имање Вавулићи.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Наталија Александровна се упокојила 1912. године успјевши да у селу подигне храм, школу и библиотеку. Појединим сесоким дјевојкама Наталија Александровна и њен супруг Павле Аркадијевич су помогли да наставе учење и оне су постале учитељице и акушерке. Гроб Наталије Александровне се налази у центру села у цркви која је до данас објекат поклоника, саопштава Православие.by.</span></span></p>
<p><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/09/13/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D1%83/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">168</guid><pubDate>Thu, 13 Sep 2012 21:24:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x408;&#x43E;&#x448; &#x458;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x43E; &#x441;&#x430;&#x431;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x43E; &#x43A;&#x440;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x452;&#x435;&#x43D;&#x447;&#x430;&#x434;&#x438; &#x443; &#x422;&#x431;&#x438;&#x43B;&#x438;&#x441;&#x438;&#x458;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%98%D0%BE%D1%88-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD%D1%87%D0%B0%D0%B4%D0%B8-%D1%83-%D1%82%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%83-r167/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/141007e95e977356869b8af592dd12d8.jpg.c907a6223fc717ba442345cce2181dfd.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><strong>Подсјећамо да је Католикос Патријарх све Грузије до сада кумовао 12 369 дјеце, која су рођена из бракова склопљених у цркви.</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Патријарх кумује трећој или следећој дјеци у породици.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Претходно крштење новорођенчади било је 13. јула, прво19. јануара 2008. године, саопштавају грузијски медији.</span></span></p>
<p><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/09/13/%D1%98%D0%BE%D1%88-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD%D1%87/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">167</guid><pubDate>Thu, 13 Sep 2012 21:18:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x430;&#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43C; &#x43C;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x43C; &#x43E;&#x442;&#x43A;&#x440;&#x438;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x438; &#x434;&#x440;&#x435;&#x432;&#x43D;&#x438; &#x442;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x443; &#x41C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x443; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x41A;&#x430;&#x442;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5-r165/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/84eebbbb6259938b40dd297393002915.jpg.8f4be7d188e62e92432e44d3379d1792.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="color:#333333;"><span style="font-size:12px;">Отац Јустин и г. Тот говориће о открићу древних текстова помоћу напредне спектралне методе. Манастир свете Катарине има веома значајну колекцију рукописа, од којих најстарију потичу из 4. вијека. Будући да су материјали у то доба били веома ријетки, уобичајено је било да се оригинални текстови бришу да би се преко њега исписао нови текст. Манастирска библиотека има велики број оваквих рукописа из којих се, помоћу спектралне методе, сада може прочитати и оригинални слој текста.</span></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="color:#333333;"><span style="font-size:12px;">Научници и технички експерти сарађују са архиепископом Дамјаном и монасима у истраживању богате манастирске колекције палимпсеста.</span></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="color:#333333;"><span style="font-size:12px;">Извор: </span></span></span><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/09/13/%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%82/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="color:#333333;"><span style="font-size:12px;">Радио Светигора</span></span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">165</guid><pubDate>Thu, 13 Sep 2012 20:13:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x440;&#x430;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x441; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x440;&#x430;&#x434;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x443; &#x442;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x441;&#x442;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x43D;&#x430;&#x43F;&#x430;&#x434;&#x443; &#x43D;&#x430; &#x410;&#x43C;&#x435;&#x440;&#x438;&#x43A;&#x443; 2001. &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%81-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%83-%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D1%83-%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%83-2001-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5-r162/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/fea147c42bf831eb05093228fec79581.jpg.ee2222c963014f0dfa026081f480c5c5.jpg" /></p>
<p><strong>	</strong><a href="http://www.spc.rs/sr/parastos_postradalima_u_teroristichkom_napadu_na_ameriku_2001_godine" rel="external nofollow"><strong><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Парастос пострадалима у терористичком нападу на Америку 2001. године </span></span></strong></a></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Парастос је служен након свете Литургије у саборном храму Христовог Васкрсења Српске Православне Цркве у Чикагу, уз учешће чланова Сабора канонских Православних Епископâ Америке, који се ове седмице састао у Чикагу. Заседање Сабора је настављено у среду, 12. септембра 2012. године. </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: Епархија бачка</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="parastos2.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/09/parastos2.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="episcopal35.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/09/episcopal35.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="episcopal37.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/09/episcopal37.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="episcopal40.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/09/episcopal40.jpg"></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">162</guid><pubDate>Thu, 13 Sep 2012 11:22:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x440;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x458; &#x43C;&#x438;&#x441;&#x438;&#x458;&#x438; &#x443; &#x41F;&#x430;&#x43A;&#x438;&#x441;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x443; &#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x432;&#x430; &#x41B;&#x438;&#x442;&#x443;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%83-%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-r135/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/14323370aa8383539868b78da554250c.jpg.482662be35132ec44eb43bb8232ccc9b.jpg" /></p>
<p><strong>	</strong><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/09/10/%d1%83-%d1%80%d1%83%d1%81%d0%ba%d0%be%d1%98-%d0%bf%d1%80%d0%b0%d0%b2%d0%be%d1%81%d0%bb%d0%b0%d0%b2%d0%bd%d0%be%d1%98-%d0%bc%d0%b8%d1%81%d0%b8%d1%98%d0%b8-%d1%83-%d0%bf%d0%b0%d0%ba%d0%b8%d1%81%d1%82/" rel="external nofollow"><strong><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">У руској православној мисији у Пакистану служена прва Литургија</span></span></strong></a></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Богослужењем је началствовао свештеник Мисије, отац Адријан.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Мисија светог Архангела Михаила установљена је у Пакистану по благослову првојерарха Руске заграничне православне цркве, Митрополита Илариона.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Од момента формирања Мисије већ 174 Пакистанца су примили православље.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="pakistan-krstenje-liturgija-2.jpg?w=529&amp;h=397" data-src="http://radiosvetigora.files.wordpress.com/2012/09/pakistan-krstenje-liturgija-2.jpg?w=529&amp;h=397"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="pakistan-krstenje-liturgija-3.jpg?w=529&amp;h=397" data-src="http://radiosvetigora.files.wordpress.com/2012/09/pakistan-krstenje-liturgija-3.jpg?w=529&amp;h=397"></p>
<p><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/09/10/%D1%83-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%83-%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">135</guid><pubDate>Mon, 10 Sep 2012 23:04:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
