Ова посета Владике Георгија из далеке Канаде представља велики благослов за српску парохију и за све православне хришћане у Африци.

Владику Георгија и госте је на аеродрому дочекао Архимандрит Пантелејмон са братијом свештеницима из Митрополије Јоханесбурга и Преторије указавши им традиционално српско гостопримство.

Архимандрит Пантелејмон

Извор: Епахија канадска

У вези са тим празником такође сваке године, по благослову Блажењејшег Патријарха Данила у Румунију доносе мошти неког светитеља које се чувају у другим братским православним црквама.

Захваљујући томе десетине хиљада вјерника, који тога дана иду на ходочашће у Букурешт, имају могућност да се поклоне тим светињама.

Ове године поклоници који ће доћи да се помоле крај мошти преподобног Димитрија Новог, покровитеља Букурешта и светих Константина и Јелене, покровитеља патријарашке саборне цркве имаће могућност да се поклоне светим моштима светог Нектарија Егинског. Оне ће се налазити у Букурешту од 24. до 30. октобра 2012. године.

Молећи се овом светитељу људи добијају помоћ и исцјељење, а посебно помаже обољелима од рака.

Извор: Радио Светигора

Након молитве пред чудотворном Курско-Кореном иконом Пресвете Богородице, која је за ову прилику донијета из Њујорка у Лондон, конференцију је отворио Митрополит волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, који је у име Патријарха Кирила поздравио учеснике овог сусрета. У свом слову Високопреосвећени Митрополит је истакао да је у „постигнутом канонском јединству очигледна спаситељна десница Божија, која је обије стране довела на пут конструктивног дијалога, позитивне сарадње, и коначно, помирења и достизања пуног братског јединства“.

Потом је учеснике конференције поздравио Митрополит источно-амерички и њујоршки Иларион, првојерарх Руске заграничне цркве. Он је нагласио да се пред архијерејима у дијаспори налази двоструки задатак: духовна брига о људима из Русије, Украјине и Белорусије који живе у иностранству, и истовремено откривање истине православља свијету, мисионарење међу становништвом земаља у којима служе.

Затим су сви учесници сусрета изложили саопштења о стању ствари у својим областима, фокусирајући се на питања заједничког рада епархија и парохија, као и на анализе петогодишњице успостављања јединства.

Извор: Радио Светигора

На челу са настојатељом манастира архимандрита Кирила, браћа и сестре манастира су срдачно дочекали и поздравили Председника ОВЦС. У разговору са игуманом, Митрополит Иларион поделио утиске са путовања на Светој Гори и са његове посете Риму.

Митрополит Иларион, у главној манастирској цркви, служио Свете Литургију у саслужењу јеромонаха Николаја (Сахаров) и друге сабраће манастира. Богослужење је вршено на словенском и енглеском језику, архимандрит Кирил се молио и причестио се Светим Христовим Тајнама.

По отпусту Литургије, настојатељ обитељи срдачно поздравио Владику, истицући, да будући митрополит Иларион, тада као јеромонах, први пут је посетио манастир 1991.године и од тада много пута је био његов гост, укључујући и године студија на Оксфордском универзитету .

Архимандрит Кирил је Митрополиту пожелео помоћ Божију у одговорном и тешком црквеном послушању, са уверењем, да ће братсво манастира наставити да га спомињу у својим молитвама.

Одговарајући на поздрав манастира, митрополит Иларион поделио сећање на сустет са оснивачем манастира блаженог архимандрита Софронија (Сахаров), ученик и сапутника светог Силуана Атонског:

" Овде, пре двадесет и једне године, први пут сам служио Божанствену литургију праћено молитвом и причешћем оца Софронија. И данас, служећи литургију у цркви, не само да сам се сетио блаженога старца, него и осетио његово присуство у његовој обитељи " , - рекао је Митрополит, позивајући насељнике манастира да се стриктно придржавају заповести свог оснивача.

После Богослужења, Митрополит Иларион у пратњи игумана манастира наставио у трпезарију где су попили чај. Затим је Владика служио помен на гробу архимандрита Софронија.

У знак сећања на посете, Председник ОВЦС је даривао архимандриту Кирилу напрсни крст, а манастирској библиотеци своје књиге на енглеском језику.

Извор: Служба коммуникации ОВЦС

Превод: Поуке.орг

Отац Алексеј Тарасов отпочео је рад на спашавању нерођене дјеце у својој парохији у граду Вољску, гдје је свакодневно сатима разговарао са женама које су размишљале о абортусу, да би потом ову дјелатност проширио на локалну болницу и коначно, са неколико свештеника, основао кризни центар.

Уз подршку епархије, обратио се локалним властима са молбом за помоћ у ширењу пројекта.

„Администрација Вољска је 2002. одобрила пројекат“, каже о. Алексеј. „Онда се идеја развила у стварање регионалног центра, уз подршку администрације Волгограда“.

Резултат је отварање Центар за заштиту материнства и дјетињства, под покровитељством Православног медицинског друштва Архангел Рафаил.

Према подацима Одјељења за здравље, од тада је више од 2000 жена одлучило да одустане од своје првобитне намјере да абортира.

Отац Алексеј објашњава да је суштина његовог пројекта једноставна: пружити женама обучене и саосјећајне саговорнике који ће саслушати њихове бриге, дати им информације о процедури абортуса и потенцијалним последицама по њихово здравље, и обезбиједити материјалну помоћ.

„Веома често, све што је потребно да би се мајка одвратила од ове страшне одлуке је једноставан разговор са особом отвореног срца“, каже о. Алексеј.

Центар за заштиту материнства и дјетињства пружа женама смјештај, као и правну помоћ и одјећу.

Извор: Радио Светигора

Тројица Нигеријаца, један Сомалијац и један Албанац крштени су у затворској капели светог Елевтерија. Катихизацију и свету тајну Крштења обавио је свештеник Георгије Хронопулос.

По његовим ријечима, затвореници овим чином не добијају никакве привилегије, већ је ово био њихов слободан избор.

Извор: Радио Светигора

У суботу, 13. октобра 2012. године, уочи празника Покрова Пресвете Богородице упокојила се у Христу Господу матушка Јоланда Тарасјев, супруга оца Виталија, старешине храма Свете Тројице, Подворја Московске Патријаршије у Београду.

Назив матушка (или мајчица), који у Русији носе супруге свештеника, у пуном значењу испуњен је у Руској Цркви у Београду. Матушка Људмила Тарасјев, бака оца Виталија, удата за његовог деду, такође оца Виталија (знаменитог духовника код кога се исповедао и преподобни Јустин Ћелијски), била је охрабрење и утеха многим духовним чадима Руске Цркве у тешким данима Другог светског рата, као и не много лакшем периоду који им је уследио. Била је одличан појац и познавалац црквеног типика, ослонац оцу Виталију током скоро три деценије старешинства у Подворју, а иза ње је остало и десетине свештеничких одежди, њеном руком шивених и везом украшених. Матушка Олга Тарсјев, мајка оца Виталија млађег и супруга баћушке Василија, у тешким годинама насталим после резолуције Информбироа, старала се о Иверској капели на Новом гробљу, када су у тадашњој земљи на удару биле не само светиње и објекти Руске Православне Цркве, већ и уопште све што је руско!

Као и у овим поменутим примерима, и матушка Јоланда је од дана ступања у дом Тарасјевих ревносно учествовала у литургијском и црквеном животу Подворја на Ташмајдану у Београду. За ступање у Свету Тајну Брака благослов су дали Патријарх московски Пимен и Патријарх српски Герман. Захвљујући Божјем таланту, а са благословом Патријарха Пимена и Епископа жичког Стефана (Боце), матушка Јоланда је изучила вештину иконописања у манастиру Жичи, код оснивача Жичке школе иконописа протођакона Миодрага Томића. Са благословом блаженопоч. московског Алексеја Другог, 1997. године је у Подворју основана иконописна и рестаураторска радионица ''Преподобни Андреј Рубљов'', а за руководиоца је постављена матушка Јоланда (хиротесију обавио Епископ будимски Данило Крстић). Руководећи радионицом, предводила је радове којима су сачуване све иконе на иконостасу, сам иконостас, иконе и кивоти у којима су се налазиле, као и крстови у храму Свете Тројице, приликом генералне обнове од 1998. до 2007. године. Патријарх Алексеј награђује њен дотадашњи усрдни труд Патријарашком граматом, а приликом Великог освећења храма одликује је орденом Преподобног Андреја Рубљова другог реда, који јој је уручио Митрополит смољенски и каљининградски Кирил, садашњи Патријарх московски и све Русије. Убрзо матушка продужава свој труд радовима на детаљној рестаурацији уметничког блага Иверске капеле, која припада историјском комплексу Руски Некропољ, чија обнова још увек траје. Поред тога, матушка Јоланда је активно учествовала у Грађевинском одбору Подворја, сликала иконе за потребе храма, организовала парохијски живот, прославе храмовне славе, најважнијих црквених празника, неговала руску традицију везану за начин обележавања истих, организовала дечје прославе Божића и Васкрса, а будући обдарена и за певање, била је дугогодишњи појац и диригент хора Подворја, и под њеним руководством су снимљена три компакт диска са богослужбеним песмама. Бог јој је подарио и кћер Маријанику, која је добила име у част двеју светитељки које Православна Црква слави (преподобна Марија Египатска и света мученица Ника), и која већ сад, са свега пет и по година, пева на Литургији, у хору Подворја.

Господ је по свом премудром, а нама недокучивом промислу, одлучио да је кроз трпљење тешке и подмукле болести припреми себи за небеска обитавалишта. Нека би и нама сада њеним молитвама дао снаге да истрајемо у труду и наставимо оно што је она добро започела, као и да нам ублажи огроман губитак настао њеним одласком из овог привременог живота.

Фотографије

У суботу, 13. октобра чудотворна икона је пренијета у светогорску луку Дафни, одакле је послата за Солун. Ту су светогорску светињу дочекали Архиепископ атински и све Грчке Јероним и Митрополит тесалонијски Антим.

Икона „Достојно јест“ је добила назив од молитве, чија појава се веже са овом чудотворном иконом. Првобитно су Пресвету Богородицу славили пјесмама које је у 8. вијеку саставио преподобни Козма Мајумски: «Честнейшую Херувим и славнейшую без сравнения Серафим, без истления Бога Слова рождшую, сущую Богородицу Тя величаем». По предању, 11. јуна 980. године млади монах карејског манастира молио се у келији пред иконом Мајке Божје «Милосрдном». Чувши куцање на вратима он је отворио и видио младог инока са којим је наставио даље да се моли. Када су почели да величају Богородицу, млади инок је запјевао «Честнейшую Херувим…» Непознати гост је казао да у његовој обитељи Богородицу славе другачије: «Достойно есть яко воистину блажити Тя, Богородицу, Присноблаженную и Пренепорочную и Матерь Бога нашего Честнейшую Херувим и славнейшую без сравнения Серафим, без истления Бога Слова рождшую, сущую Богородицу Тя величаем».

Карејски инок је замолиио незнанца да запише тај текст, међутим, није имао на чему. Гост је казао да ће у том случају написати ријечи пјесме на камену и замолио да сви хришћани науче да славослове Пресвету Богородицу управо тако. Камен испод руке непознатога је постао мекан. Исписавши прстом текст, казао је да се зове Архангел Гарвило и нестао.

Патријарх константинопољски Николај Други Хризоверг крајем 10. вијека је званично установио да се пјесми «Часнија од херувима» дода и архангелска пјесма «Достојно јест». Икона «Милосрдна» пред којом се десило чудо, пренијета је у карејску цркву и од тада се зове «Достојно јест».

Извор: Радио Светигора

Споменик је подигнут испред спомен храма посвећеног Свима светима и жртвама палим за отаџбину.

У церемонији су учествовали патријарашки егзарх све Белорусије Митрополит мински и слуцки Филарет, чланови Синода и свештенство Белоруске православне цркве, опономућени за вјерска питања Републике Белорусије, градоначелник Минска, амбасадор Руске Федерације у Белорусији и многи други.

Патријарх Кирил је скинуо прекривач са споменика и окропио га светом водом. Након пјевања «Вјечне памјати» приснопамјатном Патријарху Алексију Другом, крај споменика је положено цвијеће.

Извор: Радио Светигора

Овом догађају присуствовао је и Његова Светост Патријарх константинопољски Вартоломеј, који је у свом поздравном слову, између осталог, рекао:

„Прије педесет година, на истом овом тргу, снажна и пресудна прослава освојила је срце и ум Римокатоличке цркве, преносећи је кроз вјекове у савремени свијет. Ова преображавајућа прекретница, отварање Другог ватиканског сабора, била је надахнута темељном стварношћу да је Син и оваплоћени Логос тамо гдје су ”два или три сабрана у име” Његово, и да ће нас Дух, Који од Оца исходи, ”увести у сву истину”.

Протеклих пет деценија, достигнућа овог сабрања била су разноврсна, што се види у низу значајних и утицајних конституција, декларација и одлука. Разматрали смо обнову духа и „повратак изворима“ кроз литургичка изучавања, библијска истраживања и патристичку науку. Предузели смо напор ка постепеном ослобођењу од ограничења круте схоластике ка отворености екуменског сусрета, који је довео до обостраног одбацивања екскомуникација из 1054, размјене поздрава, повратка моштију, отварања значајних дијалога и посјета у нашим сједиштима.

Прослави овог, за Римокатоличку цркву, значајног сабора, присуствовао је и поглавар Англиканске цркве, Архиепископ кентерберијски Роан Вилијамс.“

Извор: Радио Светигора

Књига садржи ријечи и говоре Првојерарха на актуелна питања из црквеног и друштвеног живота. Овај зборник је, у суштини, црквена хроника наших дана. Патријархова дјела показују како се кроз превазилажење несклада, кроз борбе и достигнућа препорађа Света Русија. Интересовање за ријеч Поглавара нарочито расте у последње вријеме.

Вишеструкост служења Његове светости Патријарха Кирила одређује структуру издања. Сабрани радови се састоје из тематских серија, посвећених једном правцу дјелатности поглавара Руске цркве. Сабрана дјела отвара серија под називом „Ријеч Поглавара“.

Књига садржи материјале званичног карактера који одражавају служење Патријарха прве три године од интронизације.

Извор: Радио Светигора

После службе, гости су учествовали у заједничкој братској трпези на коме се Митрополит обратио монасима из манастира.

" Оче, јероманаху Методије са братсвом Свете обитељи, драги оци и браћо!

Желео бих свима вама првенствено да пренесем благослове Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила. Са радошћу сам поново посетитио манастир Хиландарски, први пут сам посетио пре 20 година - у 1992.године. Од тада, много тога се променило у мом животу и животу манастира, и у животу света, данас већина браће Светог манастира су људи који нису били у овој обитељи пре две деценије. Желео бих свима да се захвалим за ваше молитве и позивам вас, да се марљиво молите за вашу многострадалну домовини - Србију.

Ми смо искрено у саосећању, са чињеницом што се дешава у Србији, са великим болом доживљавају узнемиравање и прогањање хришћана на Косову и Метохији. Два пута сам посетио Косовски регион и тамо сам видео у каквим тешким условима живе ваша сабраћа-монаси у древним манастирима Високи Дечани, Грачаница, колико тешко живе матушке у Пећкој Патријаршији. Наравно, потребне су им ваше молитве.

Господ вас је позвао на Свету Гору , пре свега, да вам спасе своју душу. А начин монашког живота - бдења, пост-посна трпеза и природа, доприносе чињенице да сте у нашим срцима размишља о Богу. Али имајте на уму, да Господ на сваком од вас очекује разумевање за свог ближњег, која је првенствено изражено у самилости према њима и молити се за њих, и такође у гостопримству, љубазности према суседима, кад они овде дођу.

Данас је Србија на раскрсници. С једне стране, то је земља у којој је до сада сачувала јаку православну веру. Међутим, секуларни свет са својим страстима, забавом, пропагандом, промовисање потрошачког начина живота и одбацивања духовних вредности од Христа, настоји да обесхрабри људе из Србије и Српску омладину. Дакле, драга браћо, на вама је посебна одговорност: да будете чувари православне вере, очинске побожности и да будете молитвеници за свој народ. "

Владика Иларион игуману манастира, јеромонаху Методију је даривао напрсни крст и икону Мајке Божије, а отац Методије у име братсва , председнику ОВЦС поклонио панагију са уклесаним ликом главне светиње Хиландара - Богородице Тројеручице.

Топло се опростили са Хиландарском браћом, ходочасници су пешице наставили до Бугарског манастира Зограф.

Извор: Служба коммуникации ОВЦС

Превод: Поуке.орг

У име Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, митрополит Иларион је уручио је г. Чепурину захвалницу као признање за његов рад за добробит Цркве Христове поводом његовог шездесетог рођендана. У току разговора који је протекао у пријатељској атмосфери, расправљало се о различитим аспектима руско-српских односа. На крају разговора, митрополит Иларион је госту поклонио примерак књиге У служби Цркви - У сусрет 65. годишњици Одељења за међуцрквене безе Московске Патријаршије.

Извор: Московска Патријаршија

На плакатима су глумац Том Хенкс, члан Грчке православне цркве Цариградске патријаршије у Америци, затим Јевгениј Миронов, Петар Мамонов, Валериј Золотукхин, музичари Вјачеслав Бутусов, Константин Кинчев, Јуриј Шевчук, група "Бурановске бабушке", водитељи Јуриј Вјаземски, Аркадиј Мамонтов, спортисти Федор Емељјањенко , Николај Валуев.

- Желимо да скренемо пажњу младих људи на Цркву, који се двоуме или оклевају да признају своју припадност православној вери, - објаснио је Председник Управног одбора православног омладинског покрета "Саборјани" Андреј Воронцов. - У акцији ће учествовати само они постери познатих који су дали своју сагласност . Исто важи и за Том Хенкса. Ако успемо да добијемо његову сагласност или његовог агента - његове слике се појављују на улицама.

Акција се спроводи по благослову протојереја Всеволода Чаплина поводом празника Покрова пресвете Богородице ( 13-14.октобра)

На Хенксовом плакату пише: " Свестан сам колико је важно и дивно имати могућност да идеш у Цркву и размишљаш о тим важним питањима, која ти поставља Православље, и о одговорима, које ти оно даје".

"Акција је првенствено усмерена на младе неофите. Животни пример познатих савременика може да постане полазном тачком њиховог уцрковљења." – Рекли су организатори.

Извор: Русија.рс