<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/page/135/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x425;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x443; &#x413;&#x440;&#x43E;&#x431;&#x430; &#x413;&#x43E;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x45A;&#x435;&#x433; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x442;&#x438; &#x437;&#x430;&#x442;&#x432;&#x430;&#x440;&#x430;&#x45A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%83-%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B5%D0%B3-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-r642/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/c6b24f4412bd2116e71d8f7b6ca455b4.jpg.ab9dd5c9d2d16388c4a9d119094199c8.jpg" /></p>
<p></p>
<div style="text-align:center">
<p><strong>   </strong></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="church_of_holy_sepulcher_crkva-groba-gospodnjeg.jpg" data-src="http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/images/stories/sajt6/church_of_holy_sepulcher_crkva-groba-gospodnjeg.jpg"></p>
</div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">„Ми никада нисмо за храм плаћали воду, ни у време османлија, ни јорданаца, шта више ни у време израиљћана, - каже митрополит. Патријарх је предложио да се анулира дуг и да се од сада крене с плаћањем воде за храм, но од компаније није дошао никакав одговор“.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">По речима митрополита, „Патријарх је упутио писма лидерима више држава, Русије, Америке, Израела, Кипра и Грчке“. „Нека зна читав свет шта се догађа са најсветијим местом на земљи, куда долазе поклоници и туристи, трошећи милионе, који иду Израелу“. Истакао је митрополит Исихије.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">„Представници израелске компаније нас игноришу и ми ћемо затворити храм, ми не можемо функционисати без новца“, рекао је митрополит.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Други представник Патријаршије архиепископ севастијски Теодосије је рекао, да храм Гроба Господњег, „од давнина има привилегије, које му дозвољавају постојати без обавезног плаћања пореза и комуналних услуга, међутим, пре две године израелске власти су отпочеле са процедуром да се те привилегије измену“.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">„Патријаршија се неће помири с новим правилима, и ми планирамо, ако се ова криза продужи, подузети и друга решења, ићи ћемо и на затварање храма, рекао је архиепископ Теодосије. Ставили су нас у врло тешку ситуацију: не можемо плате исплаћивати, не можемо плаћати друге накнаде и обавезе за функционисање цркве“.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=661%3Ahramu-groba-gospodnjeg-preti-zatvaranje&amp;catid=17%3Anovosti&amp;Itemid=13&amp;lang=sr" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Епархија горњокарловачка</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">642</guid><pubDate>Sat, 03 Nov 2012 22:21:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x442;&#x440;&#x430;&#x434;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438;&#x445; &#x445;&#x440;&#x438;&#x448;&#x45B;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x443; &#x421;&#x438;&#x440;&#x438;&#x458;&#x438; &#x43D;&#x435; &#x458;&#x435;&#x45A;&#x430;&#x432;&#x430;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BD%D0%B5-%D1%98%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%B2%D0%B033-r641/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/3ef0eb48acec89cfb1c1d3073ce06900.jpg.54cfd031d79ea6c3276974cc28c017de.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:14px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="color:#333333;">Како је информативној агенцији Фидес саопштио локални православни свештеник, Илија Менсур последњих дана није напуштао свој стан и говорио је да ће побуњенике, уколико се сусретне са њима, „подсјетити на Десет Божијих заповијести и Свето Писмо“. Господин Менсур је сахрањен у сриједу 31. октобра, а свештеник трага за његовим хендикепираним сином.</span></span></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="color:#333333;">Извор:</span></span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"> </span></span><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/11/03/84-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD-%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">Радио Светигора</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">641</guid><pubDate>Sat, 03 Nov 2012 18:44:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x458;&#x435;&#x45B;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x43D;&#x430; &#x447;&#x443;&#x432;&#x430;&#x440;&#x430; &#x43C;&#x43E;&#x43D;&#x442;&#x440;&#x435;&#x430;&#x43B;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x418;&#x432;&#x435;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x435; &#x41C;&#x430;&#x458;&#x43A;&#x435; &#x411;&#x43E;&#x436;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%81%D1%98%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5-r635/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/f9ad422e4ab9637e436d77162bc8b31e.jpg.39631ae58df16898c6448eba1c78b0e6.jpg" /></p>
<p><strong>		</strong><strong><span style="font-size:24px">Сјећање на чувара монтреалске Иверске иконе Мајке Божје</span></strong></p>
<p><strong>02</strong> <em>петак</em> нов 2012	</p>
<p>Posted  by <a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/author/radiosvetigora/" rel="external nofollow">radiosvetigora</a> in <a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/category/%d0%b2%d0%b8%d1%98%d0%b5%d1%81%d1%82%d0%b8/" rel="external nofollow">Вијести</a>	</p>
<p><strong>≈ </strong><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/11/02/%d1%81%d1%98%d0%b5%d1%9b%d0%b0%d1%9a%d0%b5-%d0%bd%d0%b0-%d1%87%d1%83%d0%b2%d0%b0%d1%80%d0%b0-%d0%bc%d0%be%d0%bd%d1%82%d1%80%d0%b5%d0%b0%d0%bb%d1%81%d0%ba%d0%b5-%d0%b8%d0%b2%d0%b5%d1%80%d1%81%d0%ba/#respond" rel="external nofollow"><strong>Оставите коментар</strong></a>	</p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Настојатељ храма протојереј Виктор Потапов назвао је брата Муњоза-Кортеса „последњим новомучеником Руске цркве ХХ вијека“. „Брат Јосиф је несумњиво био изабраник Божји који је до последњег даха преносио вјерницима огањ православне вјере“, казао је он.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Јосиф Муњоз-Кортес је Чилеанац, рођен у католичанству, али је примио православље и по  ријечима оца Виктора: „Мајка Божја га је изабрала за посебан подвиг прије тридесет година, 1982. године“. Управо тада у кући Муњоза-Кортеса у Монтреалу је почела да мироточи Иверска икона Пресвете Богородице, сада позната као Монтреалска. Недуго прије тога икону му је поклонио старац Климент из Рождественског скита на Светој Гори.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">„То је поптуно несхватљиво за људски ум, али икона је мироточила непрекидно читавих петнаест година“, казао је отац Виктор. 31. октобра 1997.године Муњоз Кортес је убијен у хотелу у Атини, гје је био дошао у поклоничкој мисији. Злочинци нијесу успјели да нађу икону. Светиња је нестала. Неки вјерници сматрају да се она вратила у свој дом, на Свету Гору.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Послије тога, када су Патријарх московски и све Русије Алексије Други и првојерарх Руске православне заграничне цркве Митрополит Лавр потписали акт о канонском општењу, светиња је враћена у виду прецизне копије Иверске иконе, која је почела да мироточи на Хавајима. Та светиња, коју још зову икона „Јединства“, мироточи непрекидно, осим у данима Страсне седмице. 2008. године Руска православна црква је званично то миро признала чудотворним.</span></span></p>
<p><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/11/02/%D1%81%D1%98%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA/" rel="external nofollow">Радио Светигора</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">635</guid><pubDate>Fri, 02 Nov 2012 23:26:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x430;&#x43E;&#x43F;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x410;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x448;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x43C; &#x443;&#x431;&#x438;&#x441;&#x442;&#x432;&#x430; &#x441;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x443; &#x414;&#x430;&#x43C;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%81%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%83-%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%83-r634/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/09a2c02463866029dc7cfa7f306173cc.jpg.d59604cfb165a7ef3d410e07ac1a7bba.jpg" /></p>
<p><strong>		</strong></p>
<p></p>
<div style="text-align:center"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="fadi-hadad-saopstenje.jpg?w=529" data-src="http://radiosvetigora.files.wordpress.com/2012/11/fadi-hadad-saopstenje.jpg?w=529"></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У саопштењу Антиохијске патријаршије, објављеном овим поводом, о. Хадад се назива „мучеником помирења и слоге“. Свештеник је, како је саопштено, 19. октобра покушавао да издејствује ослобођење једног од својих парохијана, који је био киднапован неколико дана раније, да би и сам био киднапован.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У Патријаршијском саопштењу се каже да је „тијело оца Фадија Хадада пронађено 25. октобра у области Друша. На тијелу сеу били неописиви трагови мучења и сакаћења. Идентификовао га о. Илија ел-Баба, свештеник из града Хина. Његова невина крв је жртва помирења и слоге“.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">„Категорчно осуђујемо оваква брутална и варварска дјела против цивила, дјеце и људи Божијих, који се труде да буду апостоли мира“, наводи се даље у саопштењу, „То су људи који храбре срца, завијају ране страдања, тјеше болесне, оснажују слабе у овим тешким околностима. Дубоко смо ожалошћени овим гнусним дјелима која немају преседана у дугој историји наше вољене земље, која је изграђена на темељима љубави, сарадње, мира и слоге“.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Патријаршија позива „све грађане, хуманитарне организације и све људе добре воље да осуде киднаповања, убиства, рушења, пљачке, нападе на безбиједност и добробит грађана.“ Из Патријаршије даље позивају „све на дијалог, мир и слогу, не би ли се окончало свакодневно проливање недужне крви“.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У тексту саопштења упућује се молба свим вјернима да „чврсто стоје у вјери и нади на Господа, који жели да имамо живот, и да га имамо у изобиљу (Јн 10, 10)“, позивајући их да „остану у својој земљи и у свом народу, гледајући на будућност снагом вјере“.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">„Молимо Бога“, наводи се даље у саопштењу, „да мучеништво оца Фадија Хадада буде жртва за дјецу ове земље и за завршетак ових болних догађаја који се дешавају“.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Отац Фади Џамил Хадад је рођен у граду Катана 2. фебруара 1969. Студирао је богословље у Дамаску и Либану. Оженио се 1995. и исте године је рукоположен у свештенички чин. Био је парох у цркви светог Илије у Катани. У саопштењу Антиохијске патријаршије истиче се да су га вољеле све вјерске заједнице и да није стајао на ниједну страну у политичком конфликту у Сирији, већ да је свим срцем био посвећен помирењу.</span></span></p>
<p><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/11/02/%D1%81%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B5/#more-14385" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Радио Светигора</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">634</guid><pubDate>Fri, 02 Nov 2012 23:15:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x430; &#x41A;&#x430;&#x43C;&#x447;&#x430;&#x442;&#x43A;&#x438; &#x43E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x45B;&#x435;&#x43D; &#x43D;&#x430;&#x458;&#x438;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x447;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C; &#x443; &#x420;&#x443;&#x441;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D1%87%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BD-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D1%83-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8-r612/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/36bf4306d36d40afaec2b49a60a12252.jpg.7328a1eda2923dd5793e76ed8ec057a0.jpg" /></p>
<p><strong>	 </strong></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Молебан поводом отварања храмовног комплекса служио је епископ Петропавловски и Камчатски Артемије. „Чињеница да ми овде отварамо храм, на острву Комодора, је значајан догађај. После свега овде почиње да свиће нови дан, који ће својом светлошћу обасјати крстове храма Светог Николе.“ – рекао је Епископ Артемије.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="Kamcatka.jpg" data-src="http://eparhijaniska.rs/images/slike/V.Veljkovic/2012oktobar/Kamcatka.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Свечаности је присуствовао и губернатор Камчатке Владимир Иљухин, који је рекао да су Влада Камчатке и Епархија потписали споразум, на основу кога ће се овакви храмовни комплекси појавити у сваком регионалном центру Камчатке. „У будућности, ми ћемо настојати да један овакав комплекс буде у сваком селу“ – рекао је губернатор. Као поклон за нову цркву он је даривао икону Спаситеља, направљену од камена коју су израдили камчатски мајстори.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Црква Светог Николе је била готова већ у пролеће ове године, а на Васкрс је служена прва служба. Током лета је уређена окућница храма и дом за свештеника. У оквиру храмовног комплекса биће смештена недељна школа за децу, парохијска библиотека, и хотел за путнике.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Нови храм је добио и свештеника, оца Јевгенија, који је на Камчатку дошао из Москве.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Изградња храма на Беринговом острву је почела пре две године, са благословом патријарха Кирила и уз подршку председничког изасланика за Централни федерални округ Александара Беглова. Храм у Никољком је један од три која се граде ове године на Камчатки. Још два храма се подижу у престоници Камчатског краја Кориак Палани и у селу Озерново.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У септембру 2010, патријарх је током посете Далеком истоку освештао место за изградњу цркве у Никољском. Он је такође поклонио локалној болници нову медицинску опрему а школи две стотине књига духовног садржаја.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Никољски – јединствено место у Русији где компактно живе Алеути. Православна парохија је овде организована 1887, али са доласком совјетске власти 1926. црква је затворена. Године 2000. у Никољском је основана парохијска заједница у част Светог Николе.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>(Интерфакс)</em></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>Превод: Бошко Јовановић</em></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>Фотографија Прес служба Камчатске епархије.</em></span></span></p>
<p><a href="http://eparhijaniska.rs/75-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B8%D0%B7-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0/2127-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D1%87%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BD-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D1%83-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8" rel="external nofollow"><strong><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Епархија нишка</span></span></strong></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">612</guid><pubDate>Wed, 31 Oct 2012 00:13:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x441;&#x438;&#x440;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x443; &#x410;&#x43B;&#x435;&#x43F;&#x43E; &#x43F;&#x443;&#x446;&#x430;&#x43D;&#x43E; &#x43D;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x443; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83-%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%BE-%D0%BF%D1%83%D1%86%D0%B0%D0%BD%D0%BE-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D1%83-r610/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/c5ed69636d66aca863cf7cca8b46035c.jpg.58bb6590048703def5b79b164c573640.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Прије десетак дана, тачније 17. октобра, нанијета је штета епископској резиденцији у Алепо, која је подигнута прије четиристо година, али на срећу нико од свештеника није пострадао.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">„Наша Црква се моли за мир и дијалог. Хришћани не учествују у сукобима, него играју важну улогу  у процесу измирења. Ми предлажемо да се свима којима је то потребно,  укаже помоћ, без обзира на разлике између политичке и вјерске припадности“, каже се у изјави епархије.</span></span></p>
<p><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/10/30/%D1%83-%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%BE-%D0%BF%D1%83%D1%86%D0%B0%D0%BD%D0%BE-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Радио Светигора</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">610</guid><pubDate>Tue, 30 Oct 2012 23:08:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x437;&#x430;&#x431;&#x440;&#x430;&#x43D; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x41F;&#x440;&#x435;&#x448;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x438; &#x421;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8-r591/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/081e72517aed83f756db3b2f2d3d7315.jpg.670484894d98edaef6e9475258758711.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">До избора за архиепископа јеромонах Растислав је служио у једној од парохија у Словачкој, и управљао је дечијим домом у граду Меджилаборче (Medzilaborce).</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Епископска хиротонија и устоличење за архиепископа Прешовског и Словачког биће обављена 18. новембра ове године у Прешову.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Учешће у епархијској скупштини узело је 192 делегата: по један свештеник и лаик из сваке парохије. На архиепископски трон истакнута су три кандидата: епископ Комарненски Тихон, викарни епископ Прешовске епархије, свештеник Николај Цупер и јеромонах Растислав (Гонт). После трећега круга гласања с 83% гласова изабран је јеромонах Растислав.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Јеромонах Растислав је рођен у граду Снина, дипломац је Православног богословског факултета Прешовског универзитета.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=654%3Aizabran-novi-arhiepiskop-preovski-i-slovaki&amp;catid=17%3Anovosti&amp;Itemid=13&amp;lang=sr" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Епархија горњокарловачка</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">591</guid><pubDate>Sun, 28 Oct 2012 12:29:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x435;&#x43A;&#x430;&#x43D; &#x424;&#x430;&#x43A;&#x443;&#x43B;&#x442;&#x435;&#x442;&#x430; &#x441;&#x432;. &#x412;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43C;&#x438;&#x440;&#x430; &#x434;&#x43E;&#x43C;&#x430;&#x45B;&#x438;&#x43D; &#x43E;&#x43D;&#x43B;&#x430;&#x458;&#x43D; &#x434;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x443;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%BD-%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%81%D0%B2-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%BD-%D0%BE%D0%BD%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%BD-%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-r579/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/814f2239c5e2aa9354a8c3e37f253954.jpg.3e8c89a0d9ecc7447a876493dcfbaa96.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Текст о. Џона Бера, „Да ли је Бог у потпуности одвојен од материјалног универзума“, биће отворен за дискусију до 29. октобра.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">„Веома нам је драго што је отац Бер прихватио наш позив“, казао је један од уредника </span></span><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>Великих питања</em></span></span><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">, „Његова стручности и знање омогућују му да нам представи значајан поглед на ово фасцинантно питање. Ово је дивна прилика за наше читаоце да поставе питања и подијеле ставове са њим“.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У свом тексту, о. Џон Бер испитује поимање Божије природе и Његове улоге у универзуму. Он се позива на св. Григорија Нисијског, значајног богослова 4. вијека, али, истовремено, позива читаоце да разговарају о новим научним открићима и њиховом утицају на наше разумијевање стварности.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Дискусији са о. Џоном се можете </span></span><a href="http://bigquestionsonline.com/content/god-wholly-separate-material-universe" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">придружити овдје</span></span></a><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/10/24/%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%BD-%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%81%D0%B2-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%BD/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Радио Светигора</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">579</guid><pubDate>Thu, 25 Oct 2012 12:22:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x418;&#x43B;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43E;&#x43D; &#x441;&#x435; &#x441;&#x443;&#x441;&#x440;&#x435;&#x43E; &#x441;&#x430; &#x411;&#x430;&#x43D; &#x41A;&#x438;-&#x41C;&#x443;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x438; &#x412;&#x443;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x408;&#x435;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x45B;&#x435;&#x43C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D1%81%D0%B5-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%BE-%D1%81%D0%B0-%D0%B1%D0%B0%D0%BD-%D0%BA%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%B8-%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%BC-r578/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/8ad789bf8c1987eb2a6a9cb82908859a.jpg.e1884e73fc1838109eb1f8e0ad4bd0ab.jpg" /></p>
<p></p>
<div style="text-align:center"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="ilarion-njujork-un-1.jpg?w=529" data-src="http://radiosvetigora.files.wordpress.com/2012/10/ilarion-njujork-un-1.jpg?w=529"></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Митрополит је говорио на тему „Супротстављање дискриминацији хришћана у свијету као допринос развоју концепта људских права“. Његово излагање, изнесено на енглеском језику, привукло је значајну пажњу присутних, а потом су услиједила питања представника медија.</span></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center">
<p></p>
<img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="ilarion-njujork-un-2.jpg?w=529&amp;h=371" data-src="http://radiosvetigora.files.wordpress.com/2012/10/ilarion-njujork-un-2.jpg?w=529&amp;h=371">
</div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Истога дана, представник Московске патријаршије се сусрео са генералним секретаром УН-а, г. Бан Ки-Муном. Генерални секретар је топло примио Митрополота Илариона и замолио га да пренесе његове поздраве Свјатјејшем Патријарху московском и све Русије Кирилу. Архијереј је, током разговора, свом домаћину представио податке о дискриминацији хришћана у разним регионима свијета, истакавши да је супротстављање овој тенденцији један од приоритета спољњег служења Руске православне цркве. Он је, такође, подвукао значај чувања традиционалних моралних вриједности у друштвеном животу.</span></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center">
<p></p>
<img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="ilarion-njujork-un-3.jpg?w=529&amp;h=412" data-src="http://radiosvetigora.files.wordpress.com/2012/10/ilarion-njujork-un-3.jpg?w=529&amp;h=412">
</div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Владика се, овом приликом, сусрео и са предсједником 67. Генералне скупштине УН-а, г. Вуком Јеремићем. Предсједник Одјељења за спољне црквене везе је захвалио г. Јеремићу за конструктивну сарадњу са Руском православном црквом, током његове службе на мјесту Министра спољњих послова Републике Србије, и пожелио му успјех на новом високом положају.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Током пријатељског разговора Митрополит Иларион и г. Јеремић су разговарали о широком кругу питања од обостраног интересовања. </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/10/24/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D1%81%D0%B5-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%BE-%D1%81%D0%B0-%D0%B1%D0%B0%D0%BD-%D0%BA%D0%B8/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Радио Светигора</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">578</guid><pubDate>Thu, 25 Oct 2012 12:17:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x442;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x430;&#x43D; &#x441;&#x43F;&#x43E;&#x440;&#x430;&#x437;&#x443;&#x43C; &#x43E; &#x43E;&#x431;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x440;&#x443;&#x448;&#x435;&#x43D;&#x435; 9. &#x441;&#x435;&#x43F;&#x442;&#x435;&#x43C;&#x431;&#x440;&#x430; 2001. &#x443; &#x40A;&#x443;&#x458;&#x43E;&#x440;&#x43A;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC-%D0%BE-%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B5-9-%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0-2001-%D1%83-%D1%9A%D1%83%D1%98%D0%BE%D1%80%D0%BA%D1%83-r566/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/2b2d1cf619d36a48fbd67fb76eddbba6.jpg.cf5bcfdc47928b81c3d127bd07376b38.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Гувернер је ово објавио на заједничком сусрету Савјета Америчке Архиепископије Константинопољске Патријаршије, под чијом се јурисдикцијом црква налази, и епархијског добротворног друштва, који је одржан у њујоршком хотелу Хилтон 19. октобра. Архиепископ Димитрије, предстојатељ Архиепископије, поздравио је гувернера Куома, захваливши му на посредовању у процесу и за помоћ у „васкрсавању цркве светог Николе“. „Када црква буде завршена, биће то мјесто за молитву, мјесто за утјеху, отвореност и помирење, гдје сродници скоро три хиљаде жртава 9. септембра могу доћи и запалити свијећу“, казао је он. Архиепископ је гувернеру уручио симболичан поклон, ручно израђен сребрни крст, као „симбол жртве и љубави, губитка и добитка, смрти и васкрсења“.</span></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center">
<p></p>
<img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="sporazum-9-11-2.jpg?w=529&amp;h=352" data-src="http://radiosvetigora.files.wordpress.com/2012/10/sporazum-9-11-2.jpg?w=529&amp;h=352">
</div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Гувернер је захвалио на поклону, похваливши истрајност грчке Цркве и заједнице:</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">„Архиепископ је веома љубазан, али ја само радим свој посао, оно због чега сам изабран. Међутим, ваша борба за цркву светог Николе, која је трајала цијелу деценију, је невјероватна. Суочавали сте се са сваком могућом препреком, толико пута су вам рекли ”не”. Борили сте се са бирократијом, бројним гувернерима, челницима локалних власти, и нисте прихватали ”не”, већ сте се стално изнова враћали… и ово је једна предивна прича о грчкој заједници. Организација, мобилизација, одбијање да се преда, одбијање да се изгуби. И што је најљепше, то није било због вас самих, није било због користи, зато да би неко напредовао, било је то темељно увјерење грчке заједнице, које се тиче заједнице и вјере и човјекољубља“.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/10/23/%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC-%D0%BE-%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Радио Светигора</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">566</guid><pubDate>Tue, 23 Oct 2012 19:23:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x41A;&#x438;&#x458;&#x435;&#x432;&#x443; &#x43E;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x43E; &#x43F;&#x43E;&#x434;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x458;&#x435; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;-&#x41F;&#x430;&#x43D;&#x442;&#x435;&#x43B;&#x435;&#x458;&#x43C;&#x43E;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x430; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x458; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83-%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%83-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%98-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8-r565/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/d37f268c9d5d412cddf622aa540e9f9b.jpg.365afa3c86547edbf39a1a8a8d0a67a8.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У свечаној церемонији су учествовали  предсједник Украјине Виктор Јанукович, премијер министар Н. Азаров, чланови владе Украјине и друга висока лица.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У Михаиловском храму пред часном главом и иконом великомученика Пантелејмона владика Владимир је служио молебан, уз саслужење бројних епископа.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">На крају молебана поглавар Украјинске православне цркве је бесједио  рекавши да је отварање подворја историјски догађај и да се овим догађајем препорађају тијесне везе са Светом Гором, које су биле прекинуте у вријеме богоборачке власти (раније је подворје Пантелејмонова манастира у Кијеву постојало до 1923. године). Присутнима се затим обратио  предсједник В. Јанукович .</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Игуман Пантелејмонова манастира Макарије предао је поглавару Украјинске православне цркве и предсједнику државе иконе великомученика Пантелејмона.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Часна глава светог великомученика и исцјелитеља  Пантелејмона са Свете Горе достављена  је ради поклоњења вјерника у Кијев 20. октобра.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/10/23/%D1%83-%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%83-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%82/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Радио Светигора</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">565</guid><pubDate>Tue, 23 Oct 2012 19:19:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x430;&#x43D; &#x43D;&#x430;&#x458;&#x432;&#x435;&#x45B;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C; &#x443; &#x410;&#x444;&#x440;&#x438;&#x446;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BD-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D1%83-%D0%B0%D1%84%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B8-r564/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/37c908f65f2f20a715cf1b984188d364.jpg.bf6f0a397fa30cd00df23dc21beb05dc.jpg" /></p>
<p><strong>	   </strong></p>
<p></p>
<div style="text-align:center">
<p></p>
<img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="najveci-hram-u-africi-1.jpg?w=529" data-src="http://radiosvetigora.files.wordpress.com/2012/10/najveci-hram-u-africi-1.jpg?w=529">
</div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Предстојатељ Александријске цркве је у бесједи говорио о визији блаженопочившег мисионара, о. Харитона Пнеуматикакиса, о изградњи велике православне цркве у Кананги, пројекта који је започет 2004, а окончан 2010.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Цјелокупан трошак изградње покрило је мисионарско друштво из Патраса „Првозвани“.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/10/23/%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BD-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D1%83-%D0%B0/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Радио Светигора</span></span></a></p>
<p></p>
<div style="text-align:center"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="najveci-hram-u-africi-3.jpg?w=529" data-src="http://radiosvetigora.files.wordpress.com/2012/10/najveci-hram-u-africi-3.jpg?w=529"></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="najveci-hram-u-africi-2.jpg?w=529" data-src="http://radiosvetigora.files.wordpress.com/2012/10/najveci-hram-u-africi-2.jpg?w=529"></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="najveci-hram-u-africi-4.jpg?w=529" data-src="http://radiosvetigora.files.wordpress.com/2012/10/najveci-hram-u-africi-4.jpg?w=529"></div>
<p></p>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">564</guid><pubDate>Tue, 23 Oct 2012 12:20:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41B;&#x438;&#x442;&#x443;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x43D;&#x435;&#x43C;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x458;&#x435;&#x437;&#x438;&#x43A;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83-r563/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/fd03ed197e3333f12a8cd32795f21381.jpg.d244cb656109860b03bc3153901a1a47.jpg" /></p>
<p></p>
<div style="text-align:center"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="1_resize.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/10/1_resize.jpg"></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа бачког и администратора Епархије аустријско-швајцарске г. др Иринеја (Буловића), свету Литургију служе клирици Српске Православне Цркве, свештеник Слађан Васић и ђакон Славиша Божић, сваке прве суботе у месецу. Поред њих, свету Литургију служи и свештеник Јоанис (Ιωάννης Νικολίτσης), а у певници свој допринос даје Милорад Ивановић византијским појањем на немачком језику.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Миодраг Мецановић</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">СПЦ</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">563</guid><pubDate>Tue, 23 Oct 2012 12:10:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x43E;&#x432;&#x430; &#x437;&#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x430; &#x437;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x443; &#x448;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x443; &#x443; &#x410;&#x43B;&#x431;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B7%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%83-%D1%83-%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8-r555/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/2c43f212e1a79049657377fa5274ab30.jpg.ec3f3c17ebad9501f08bde034b596077.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Упркос тешкој финансијској ситуацији у којој се област налази, школа се преселила у ново здање, пославши тиме јасну поруку наде да Црква живи у свим условима и временима. Нови комплекс налази се близу храма Христовог Васкрсења у изградњи. Овим је пројављена једна од идеја Архиепископа Анастасија да Православна црква треба да доприноси на пољу образовања, као и да храмови нису само мјеста за богослужење, већ треба да буду центри који ће ширити зраке мира, друштвеног напретка и, посебно, знања и образовања.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Школа у Ђирокастри је отпочела са радом академске 2008/2009. године, и сада је достигла до петог разреда, са бројем ђака преко 140.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/10/22/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B7%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%83-%D1%83-%D0%B0%D0%BB%D0%B1/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Радио Светигора</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">555</guid><pubDate>Mon, 22 Oct 2012 19:23:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
