Архимандрит Атинагора је рођен 1967 године у Ливаиди (Грчка). Образовање је добио у Атини. Рукопложен је за ђакона и презвитера од митрополита Тебеса и Ливаиде Јеронима (дашњег поглавар Атинске Архиепископије). Од 1993 године архимандрит Атинагора је у јурсдикцији Константинопољске Патријаршије и клирик је храма Светога Георгија на Фанару. Такође носи послушање у Патријаршијској библиотеци и секретар је разних комисија при Синоду Константинопољске Цркве.

Хиротонија архимандрита Атинагоре за митрополита Кидонијског заказана је за 18. новембар у патријаршијском саборном храму на Фанару.

Чин наречења архимандрита Григорија обављен је у храму при богословској школи на острву Халки, а хиротонија за епископа биће обављена 27. новембра ове године у Америци.

Карпато-руска епархија основана је 1935 године у Америци од унијатских свештеника, који су емигрирали из Закарпата (Украина). Њихов прелазак са грко-католичанства на православље изазван је покушајем латинизације, која је наметана унијатима Прикарпатске Русије од стране римо-католичке јерархије. Група свештеника и мирјана из броја карпатских русина, на скупштини у Питсбургу донела је решење да се врати у крило православне цркве, на православну веру и веру својих предака до 17 века. Обратили су се тадашњем Константинопољском патријарху Венијамину да буду примљени под његов омофор, што је патријарх учино.

Извор: Епархија горњокарловачка

На Конференцији су разматрана актуелна питања везана за Православље у Аустрији. Пре почетка радног дела, у храму Васкрсења Христовог, служена је света архијерејска Литургија којом је началствовао Митрополит бечки и аустријски и егзарх угарски Константинопољске Патријаршије Арсениос (Кардамакис), а саслуживали су: Мирополит Јоанис, Архиепископ Марк, Епископ Иринеј, архимандрит Јован Радосављевић, свештеници: Александер Лапин (Цариградска Патријаршија), Иван Петкин (Бугарска Православна Црква), Петар Пантић (архијерејски намесник за Аустрију), Слађан Васић, протођакон Виктор Шиловски (Московска патријаршија), ђакони: Славиша Божић, Драган Петровић, Милош Ждралић и благочестиви народ. Пошто се тога дана, по старом календару, обележавао Свети Арсеније Сремац, а по новом, преподобни Арсеније Кападокијски (грчки подвижник, +1924; 28. 10./10. 11.), за Митрополита Арсениоса је приређено мало славље поводом његовог имендана.

Освећен је колач, а на поклон је од осталих епископа добио панагије. У обраћању верницима, Митрополит Јоанис је говорио о великој патњи коју данас трпе хришћани у Сирији. Епископ Иринеј је подсетио на мучеништва хришћана у разним државама и у различитим политичким системима, нагласивши да српски народ увек саосећа са свим страдалницима. Уједно је истакао потребу да, без обзира на наше порекло, истински сведочимо Православну веру. На крају свете Литургије верници су целивали делић моштију преподобног Арсенија Кападокијског, које је у храм донео Митрополит Арсениос.

Текст и фотографије

Миодраг Мецановић

Беч, Аустрија, 12.11.2012 - Информативна служба Епархије бачке

Окупљена Високопреосвећена и Преосвећена господа архијереји и други представници канонског Православља у Немачкој посетили су најпре 1. новембра парохију и црквену општину Света Три Јерарха у Хановеру (Васељенска патријаршија), где су разговарали са хановерским православним клиром.

У наставку су се високи представници Православља у Немачкој упутили у српски православни манастир Успења Пресвете Богородице у Химелстиру покрај Хилдесхајма, где је и резиденција Епископа средњоевропског. Преосвећени Константин је позвао господу архијереје и остале делегате Конференције на вечеру у манастиру, на којој су присуствовали и представници Римокатоличке цркве и протестантских деноминација: Норберт Треле, римокатолички бискуп Хилдесхајма, прелат Николаус Вирвол, заменик директора Института за источне цркве у Регензбургу, Ралф Мајстер, бискуп Евангеличко-лутеранске цркве Хановера, као и Дитхард Рот, умировљени бискуп Самосталне евангеличко-лутеранске цркве.

Следећег дана, делегати Православне епископске конференције разговарали су о аспектима богословља, црквеног преводилаштва, веронауке, рада са омладином и хришћанског унутрашњег дијалога. Такође се разговарало и о манифестацијама поводом 1700 година Миланског едикта. На седници је, као гост, у оквиру једне тачке дневног реда учествовао и Његово Краљевско Височанство принц Владимир Карађорђевић.

Извор: Епархија средњоевропска

Извор: СПЦ

Сабор канонских епископа Латинске Америке

7. Новембар 2012 - 15:59

Свеправославни сабор канононских епископа Латинске Америке одржава се од 4. до 8. новембра 2012. г. у у грчкој цркви у Каракасу под председавањем Високопреосвећеног Архиепископа Атинагоре, митрополита Мексика Цариградске патријаршије. Сабор је почео светом архијерејском Литургијом, после које је служен помен блаженоупокојеном Патријарху бугарском Максиму. Сабор ће се бавити најважнијим питањима у животу Православне Цркве на овим просторима, а највише јачањем веза православних канонских мисија на тлу Латинске Америке.

Високопреосвећени Митрополит црногоско-приморски г. Амфилохије, епископ-администратор Епархије буеносаиреске и централно-јужноамеричке Српске Патријаршије, због обавеза, не учествује у раду Сабора, већ га замењује презвитер Александар Ђурђевић, парох у Каракасу и Венецуели.

Учесници сабора су представници Васељенске, Московске, Српске и Румунске патријаршије, као и Пољске митрополије.

- На основу чл. 42 (1) Устава Бугарске Православне Цркве, седницама Светог Архијерејског Синода председаваће, Његово Високопреосвештенство Митрополит Великотрновски Григорије као најстарији митрополит у ужем саставу Светог Синода. Митрополит Григорије ће обављати ову функцију до избора Намесника – председавајућег Светог Синода, који ће се одржати седам дана по обудовљењу патријаршиског престола.

- На основу чл. 84 (1) Устава Бугарске Православне Цркве обудовљеном Софијском митрополијом управљаће Његово Високопреосвештенство Митрополит Пловдивски Николај, који је одговоран за управљање Софијском епархијом.

Извор: БПЦ, Софија

Превод: Поуке.орг

Рођен је 29. октобра 1914. године у селу Орешак у области Ловеча, у породици Минков. На крштењу је добио име Марин (Најденов Минков).

Основно образовање је стекао у родном селу и са 12 година постаје послушник Тројанског манастира. Прогимназију је завршио са одличним успехом, и од 1929. до 1935. г. завршава исто тако са одличним успехом Софијску духовну семинарију. Другари су га окарактерисали као младића веселе нарави, па ипак озбиљног и занимљивог.

Од 1936. до 1938. г. он је на служби у цркви Свете Богородице у граду Русе. Благословом Митрополита доростолског и червенског Михаила, бавио се социјалним радом са питомцима црквеног сиротишта ”Свети Јован Рилски”. Од 1938. до 1942. г. он студира на Богословском факултету Софијског универзитета, када узима живог учешћа у студентским богословским круговима и православним братствима.

Од 13. децембра 1941. г. Марин прима монашки постриг у параклису Богословског факултета, када добија име Максим у част преподобног Максима Исповедника, светитеља из 7. века, прослављеног по силној вери и православном вероисповедању.

У чин јерођакона рукоположен је 19. децембра 1941. г. да би га крајем 1942. г. Свети синод поставио за наставника-васпитача у Софијској духовној семинарији. Предавао је и значајне предмете: основно богословље и пастирско богословље. Маја 14, 1944, у Черепишком манастиру, где је била интернирана ова школа, рукоположен је у јеромонаха; у звање архимандрита произведен је у јулу 1947, да би 1950. био постављен за настојатеља Бугарског подворја у Москви.

Од 15. јула 1955. архимандрит Максим је главни секретар Светог синода, обављајући и дужност председника Уредништава “Църковен вестник” и “Духовна култура”.

У Патријаршијској катедрали “Св. Александар Невски” архим. Максим је 30. децембра 1956. г. хиротонисан у епископски чин с титулом „Браницки”. На овој хиротнији му је патријарх Кирил произнео проповед на тему “Епископат као савест Свете Божије Цркве”, која је остала као духовно завештање будућем патријарху.

Дана 30. октобра 1960. г. Епископ браницки Максим је једнодушно изабран за Ловчанског митрополита и у службу је уведен 20. новембра исте године. У свом родном крају, и поред тешких економских и политичких прилика, изградио је и осветио неколико нових храмова.

Када се 7. марта 1971. г. блаженопочивши патријарх Кирил преставио у Господу, Митрополит ловчански Максим је изабран за местобљуститеља и председника Светог Синода, коју службу је обављао од 13. марта до 4. јула 1971. г.

Дана 4. јула 1971. на патријаршијском изборном црквено-народном сабору, у саставу од 101 члана, сабраном у пространој Синодланој палати у Софији, Митрополит ловчански Максим је изабран с највише гласова и добио звање Бугарски патријарх и Софијски митрополит. Поводом избора објављена је посебна споменица.

Током своје патријарашке службе блаженопоч. Максим је посетио углавном све помесне православне Цркве: Цариградска, Александријска, Јерусалимска, Руска, Српска, Грузијска, Румунска, Кипарска, Јеладска и др., које посете су допринеле учвршћењу православног јединства.

Његова Светост је активно учествовао на међудржавним и међуцрквеним скуповима по питању ширења хришћанских мировних принципâ. Патријарх Максим је примио почасни докторат на Духовној академији “Св. Климент Охридски” и био је почасни члан Московске духовне академије. Објавио је три књиге проповеди и беседа под називом “На Господнята нива”.

На пријему у Синодалној палати Бугарски патријарх Максим је удостојен звања почасног доктора Хришћанске богословске академије у Варшави. Такође, за време свога мандата, председник Бугарске Георгиј Прванов уручио му је највиши орден “Стара планина” I степена “за огромне заслуге у духовном животу бугарског народа и за мудро руковођење пословима Бугарске православне цркве”.

Избор местобљуститеља и датум сахране патријарха Максима објавићемо благовремено.

Информативна служба СПЦ

Преминуо бугарски патријарх Максим

Поглавар Бугарске православне цркве, патријарх Максим преминуо је рано јутрос у 99. години, саопштила је црква.

"Поглавар Бугарске православне цркве, његов преосвештенство бугарски патријарх и епископ софијски Максим, препустио се Богу", наведено је у саопштењу Бугарске партијаршије.

Патријарх је протеклих неколико седмица провео у болници због опште изнемоглости, пренио је Ројтерс.

Патријарх Максим био је поглавар Бугарске православне цркве 41 годину, од устоличења 1971. године.

Црква, стара око 1.100 година, преживјела је отоманску империју, као и деценије владавине комуниста у Бугарској.

Свети синод ће се састати како би организовао припреме око сахране патријарха и како би, такође, изабрали његовог привременог насљедника све док велики Црквени савјет за четири мјесеца не буде изабрао новог поглавара Бугарске православне цркве.

Патријарх Максим се није често појављивао у јавности, али је важио за утицајну особу, са конзервативном прошлошћу.

Њему се приписују заслуге за јачање религије послије пада комунизма и обнову неколико десетина манастира и изградњу цркава широм Бугарске, у којој се око 80 одсто грађана изјашњавају као православни вјерници.

Извор: РТРС

„Ми никада нисмо за храм плаћали воду, ни у време османлија, ни јорданаца, шта више ни у време израиљћана, - каже митрополит. Патријарх је предложио да се анулира дуг и да се од сада крене с плаћањем воде за храм, но од компаније није дошао никакав одговор“.

По речима митрополита, „Патријарх је упутио писма лидерима више држава, Русије, Америке, Израела, Кипра и Грчке“. „Нека зна читав свет шта се догађа са најсветијим местом на земљи, куда долазе поклоници и туристи, трошећи милионе, који иду Израелу“. Истакао је митрополит Исихије.

„Представници израелске компаније нас игноришу и ми ћемо затворити храм, ми не можемо функционисати без новца“, рекао је митрополит.

Други представник Патријаршије архиепископ севастијски Теодосије је рекао, да храм Гроба Господњег, „од давнина има привилегије, које му дозвољавају постојати без обавезног плаћања пореза и комуналних услуга, међутим, пре две године израелске власти су отпочеле са процедуром да се те привилегије измену“.

„Патријаршија се неће помири с новим правилима, и ми планирамо, ако се ова криза продужи, подузети и друга решења, ићи ћемо и на затварање храма, рекао је архиепископ Теодосије. Ставили су нас у врло тешку ситуацију: не можемо плате исплаћивати, не можемо плаћати друге накнаде и обавезе за функционисање цркве“.

Извор: Епархија горњокарловачка

Како је информативној агенцији Фидес саопштио локални православни свештеник, Илија Менсур последњих дана није напуштао свој стан и говорио је да ће побуњенике, уколико се сусретне са њима, „подсјетити на Десет Божијих заповијести и Свето Писмо“. Господин Менсур је сахрањен у сриједу 31. октобра, а свештеник трага за његовим хендикепираним сином.

Извор: Радио Светигора

Сјећање на чувара монтреалске Иверске иконе Мајке Божје

02 петак нов 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Настојатељ храма протојереј Виктор Потапов назвао је брата Муњоза-Кортеса „последњим новомучеником Руске цркве ХХ вијека“. „Брат Јосиф је несумњиво био изабраник Божји који је до последњег даха преносио вјерницима огањ православне вјере“, казао је он.

Јосиф Муњоз-Кортес је Чилеанац, рођен у католичанству, али је примио православље и по ријечима оца Виктора: „Мајка Божја га је изабрала за посебан подвиг прије тридесет година, 1982. године“. Управо тада у кући Муњоза-Кортеса у Монтреалу је почела да мироточи Иверска икона Пресвете Богородице, сада позната као Монтреалска. Недуго прије тога икону му је поклонио старац Климент из Рождественског скита на Светој Гори.

„То је поптуно несхватљиво за људски ум, али икона је мироточила непрекидно читавих петнаест година“, казао је отац Виктор. 31. октобра 1997.године Муњоз Кортес је убијен у хотелу у Атини, гје је био дошао у поклоничкој мисији. Злочинци нијесу успјели да нађу икону. Светиња је нестала. Неки вјерници сматрају да се она вратила у свој дом, на Свету Гору.

Послије тога, када су Патријарх московски и све Русије Алексије Други и првојерарх Руске православне заграничне цркве Митрополит Лавр потписали акт о канонском општењу, светиња је враћена у виду прецизне копије Иверске иконе, која је почела да мироточи на Хавајима. Та светиња, коју још зову икона „Јединства“, мироточи непрекидно, осим у данима Страсне седмице. 2008. године Руска православна црква је званично то миро признала чудотворним.

Радио Светигора

У саопштењу Антиохијске патријаршије, објављеном овим поводом, о. Хадад се назива „мучеником помирења и слоге“. Свештеник је, како је саопштено, 19. октобра покушавао да издејствује ослобођење једног од својих парохијана, који је био киднапован неколико дана раније, да би и сам био киднапован.

У Патријаршијском саопштењу се каже да је „тијело оца Фадија Хадада пронађено 25. октобра у области Друша. На тијелу сеу били неописиви трагови мучења и сакаћења. Идентификовао га о. Илија ел-Баба, свештеник из града Хина. Његова невина крв је жртва помирења и слоге“.

„Категорчно осуђујемо оваква брутална и варварска дјела против цивила, дјеце и људи Божијих, који се труде да буду апостоли мира“, наводи се даље у саопштењу, „То су људи који храбре срца, завијају ране страдања, тјеше болесне, оснажују слабе у овим тешким околностима. Дубоко смо ожалошћени овим гнусним дјелима која немају преседана у дугој историји наше вољене земље, која је изграђена на темељима љубави, сарадње, мира и слоге“.

Патријаршија позива „све грађане, хуманитарне организације и све људе добре воље да осуде киднаповања, убиства, рушења, пљачке, нападе на безбиједност и добробит грађана.“ Из Патријаршије даље позивају „све на дијалог, мир и слогу, не би ли се окончало свакодневно проливање недужне крви“.

У тексту саопштења упућује се молба свим вјернима да „чврсто стоје у вјери и нади на Господа, који жели да имамо живот, и да га имамо у изобиљу (Јн 10, 10)“, позивајући их да „остану у својој земљи и у свом народу, гледајући на будућност снагом вјере“.

„Молимо Бога“, наводи се даље у саопштењу, „да мучеништво оца Фадија Хадада буде жртва за дјецу ове земље и за завршетак ових болних догађаја који се дешавају“.

Отац Фади Џамил Хадад је рођен у граду Катана 2. фебруара 1969. Студирао је богословље у Дамаску и Либану. Оженио се 1995. и исте године је рукоположен у свештенички чин. Био је парох у цркви светог Илије у Катани. У саопштењу Антиохијске патријаршије истиче се да су га вољеле све вјерске заједнице и да није стајао на ниједну страну у политичком конфликту у Сирији, већ да је свим срцем био посвећен помирењу.

Радио Светигора

Молебан поводом отварања храмовног комплекса служио је епископ Петропавловски и Камчатски Артемије. „Чињеница да ми овде отварамо храм, на острву Комодора, је значајан догађај. После свега овде почиње да свиће нови дан, који ће својом светлошћу обасјати крстове храма Светог Николе.“ – рекао је Епископ Артемије.

Свечаности је присуствовао и губернатор Камчатке Владимир Иљухин, који је рекао да су Влада Камчатке и Епархија потписали споразум, на основу кога ће се овакви храмовни комплекси појавити у сваком регионалном центру Камчатке. „У будућности, ми ћемо настојати да један овакав комплекс буде у сваком селу“ – рекао је губернатор. Као поклон за нову цркву он је даривао икону Спаситеља, направљену од камена коју су израдили камчатски мајстори.

Црква Светог Николе је била готова већ у пролеће ове године, а на Васкрс је служена прва служба. Током лета је уређена окућница храма и дом за свештеника. У оквиру храмовног комплекса биће смештена недељна школа за децу, парохијска библиотека, и хотел за путнике.

Нови храм је добио и свештеника, оца Јевгенија, који је на Камчатку дошао из Москве.

Изградња храма на Беринговом острву је почела пре две године, са благословом патријарха Кирила и уз подршку председничког изасланика за Централни федерални округ Александара Беглова. Храм у Никољком је један од три која се граде ове године на Камчатки. Још два храма се подижу у престоници Камчатског краја Кориак Палани и у селу Озерново.

У септембру 2010, патријарх је током посете Далеком истоку освештао место за изградњу цркве у Никољском. Он је такође поклонио локалној болници нову медицинску опрему а школи две стотине књига духовног садржаја.

Никољски – јединствено место у Русији где компактно живе Алеути. Православна парохија је овде организована 1887, али са доласком совјетске власти 1926. црква је затворена. Године 2000. у Никољском је основана парохијска заједница у част Светог Николе.

(Интерфакс)

Превод: Бошко Јовановић

Фотографија Прес служба Камчатске епархије.

Епархија нишка

Прије десетак дана, тачније 17. октобра, нанијета је штета епископској резиденцији у Алепо, која је подигнута прије четиристо година, али на срећу нико од свештеника није пострадао.

„Наша Црква се моли за мир и дијалог. Хришћани не учествују у сукобима, него играју важну улогу у процесу измирења. Ми предлажемо да се свима којима је то потребно, укаже помоћ, без обзира на разлике између политичке и вјерске припадности“, каже се у изјави епархије.

Радио Светигора

До избора за архиепископа јеромонах Растислав је служио у једној од парохија у Словачкој, и управљао је дечијим домом у граду Меджилаборче (Medzilaborce).

Епископска хиротонија и устоличење за архиепископа Прешовског и Словачког биће обављена 18. новембра ове године у Прешову.

Учешће у епархијској скупштини узело је 192 делегата: по један свештеник и лаик из сваке парохије. На архиепископски трон истакнута су три кандидата: епископ Комарненски Тихон, викарни епископ Прешовске епархије, свештеник Николај Цупер и јеромонах Растислав (Гонт). После трећега круга гласања с 83% гласова изабран је јеромонах Растислав.

Јеромонах Растислав је рођен у граду Снина, дипломац је Православног богословског факултета Прешовског универзитета.

Извор: Епархија горњокарловачка

Текст о. Џона Бера, „Да ли је Бог у потпуности одвојен од материјалног универзума“, биће отворен за дискусију до 29. октобра.

„Веома нам је драго што је отац Бер прихватио наш позив“, казао је један од уредника Великих питања, „Његова стручности и знање омогућују му да нам представи значајан поглед на ово фасцинантно питање. Ово је дивна прилика за наше читаоце да поставе питања и подијеле ставове са њим“.

У свом тексту, о. Џон Бер испитује поимање Божије природе и Његове улоге у универзуму. Он се позива на св. Григорија Нисијског, значајног богослова 4. вијека, али, истовремено, позива читаоце да разговарају о новим научним открићима и њиховом утицају на наше разумијевање стварности.

Дискусији са о. Џоном се можете придружити овдје.

Извор: Радио Светигора