Архијереју су салуживали и учествовали у заједничкој молитви клирици Руске, Грузијске и Српске православне цркве. На богослужњу пјевала су два хора: мушки хор Духовне академије и парохијски хор, који је пјевао на грузијском језику.

Богослужење и појање је звучало на четири језика: старогрчком, грузијском, српском и црквено-словенском. Јеванђеље о Страшном суду је читано на три језика: грузијском, црквено-словенском и на српском.

На богослужењу је хиротонисан ђакон Сергије Коростиљев у чин јереја.

Након литургије Епископ Амвросије је бесједио. Поздрављајући настојатеља храма, парохијане и госте, Епископ Амвросије је казао да у Христу нема националности и граница, а за вјерујуће срце никакве геополитичке, економске и и остале подјеле не могу бити узрок губитка јединства.

Објашњење:

„Шестаковска“ икона Мајке Божје чудесно је обретена средином 18. вијека на огњишту (шесток) – пећи, у породици неког Николаја Димитријевича Скрипицина у Москви. Икона је поштована у породици, а наследници пошто нијесу знали коме она треба да припадне, предали су је цркви села Шелтомежи Тверске губерније, зато је она добила и други назив „Шелтомешка“. Икона се прославила многим чудесима. Вјерници су је носили у литијама ван граница Тверске губерније ради исцјељивања болесних. 1887. године у селу Шелтомежи је основана Шестоковска вознесењска женска обитељ. 1900. године у част чудотворне иконе је подигнут камени храм у Петербургу.

Извор: Светигора прес

Алармантне вијести које долазе из више епархија Антиохијске православне цркве говоре да положај вјерских мањина у Сирији постаје све угроженији услед ескалације војних сукоба у земљи.

На примјер, епархијски савјет Алепске митрополије је 18. фебруара 2013. објавио саопштење о ситуацији у Алепу, у коме се каже да је 20% града у рушевинама, а 80% инфраструктуре оштећено, што је довело до проблема са са снабдијевањем електричном енергијом и водом за пиће.

Током седам мјесеци Алепо се налазио у блокади због битака и сукоба на сјеверу Сирије. Нормалан ток живота у граду је нарушен, људи су остали без посла, продавнице и 90% школа су затворене. Као резултат енергетске кризе и економске блокаде, цијене основних намирница у граду су порасле пет до десет пута.

Хришћанска мањина, не узимајући учешће у сукобу, подиже свој глас за очување мира у земљи и апелује на супротстављене стране да сједну за преговарачки сто.

Ипак, не мање од осталих, и хришћани страдају од насиља и ратних несрећа. Већина њих је избјегло из Алепа у друге градове Сирије и Либана, други су отишли у Европу и Сјеверну Америку, док су сиромашније хришћанске породице остале у граду. Порушени су многи хришћански домови и јавне установе, међу којима и древни православни храм.

Митрополија Алепа указује помоћ породицама којима је потребна поправка кућа, лијечење, љекови, храна и одјећа.

Митрополит алепски Павле и епархијски савјет изражавају дубоку захвалност свима који су пружили материјалну и духовну подршку Митрополију у овој драматичној ситуацији.

Православни хришћани Алепа узносе своје молитве Богу за прекид насиља у свим облицима, за почетак преговарачког процеса међу зараћеним странама и установљење мира за многострадални народ Сирије.

Свети архијерејски сабор Руске православне цркве, који се састао од 2. до 5. фебруара 2013. године, изразио је дубоку узнемиреност оштрим погоршањем положаја хришћана на Блиском Истоку и у Сјеверној Африци. У саборском саопштењу подвлачи се да би „ишчезавање хришћанства у земљама у којима постоји два миленијума и у којима су се одиграли главни догађаји свештене историје, било духовна и историјска трагедија“.

Извор: Радио Светигора

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/03/06/положај-вјерских-мањина-у-сирији-пост/

Након завршетка спортске каријере у децембру 2012. године Александар је отишао на Свету Гору, гдје се настанио у једном манастиру.

У манастиру он обавља уобичајене послове за послушника – пече хљеб, цијепа дрва, ради у столарској манастирској радионици.

Александар Јемељаненко је био шампион Русије и свијета у вјештини Самбо. У мјешовитим двобојима од двадесет седам борби, побиједио је у двадесет једној.

У својој последњој борби 16. новембра 2012. године Рус је уступио мјесто Американцу Џефу Монсону.

Извор: Радио Светигора

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/03/07/брат-фјодора-јемељаненка-постао-иску/

„Покојни је био један од најснажнијих политичких лидера нашег доба, искрени патриота своје земље, који је уложио велики труд на побољшању услова живота венецуеланског народа. Господин Чавез је био надалеко познат у свјетској заједници по свом независном ставу и принципијелности“, каже се у поруци Његове Светости упућене Николасу Мадуру, вршиоцу дужности предсједника Републике Венецуеле.

Патријарх се подсјетио топлог сусрета са Чавезом, током своје посјете Венецуели 2008, као Митрополита смољенског и калињградског и предсједника Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије.

„Током разговора, мој саговорник се показао као државник снажне воље, који придаје велики значај развоју духовних веза међу народима“, наводи се у телеграму.

Покојни предсједник је, током сусрета са Митрополитом Кирилом у октобру 2008, понудио своју помоћ изградњи руске православне цркве.

Извор: Радио Светигора

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/03/08/патријарх-кирил-чавез-је-био-један-од-н/

На овом евхаристијском сабрању били су присутни Њихова Превасходства амбасадори Египта, Русије и Белгије, римокатолички архиепископ Буџумбуре, целокупна грчка заједница, као и велики број верника из Бурундија и Уганде. Стога се Света Литургија служила не само на грчком него и на француском, свахилију, кикују, енглеском и руском.

После Свете Литургије Његово Блаженство је устоличио новог Епископа бурундског и руандског Инокентија, који долази из Уганде и који је наследио ову Епархију од садашњег Митрополита ганског Саве. У истој Саборној цркви пре 55 година био је устоличен тадашњи Митрополит централноафрички Кипријан.

Извор: Александријска патријашија

СПЦ

Незапамћена децембарска хладноћа однела је са собом много живота наших суграђана, али највише су од ње пострадали бескућници, чији се живот одвија на улици. У спомен свих који нису преживели ову и прошле зиме, окупиће се добровољци покрета „Другови на улици“,

њихови пријатељи – бескућници и многи други неравнодушни становници града.

Прва слична панахида одржала се у знак сећања на Лилију, младу жену, која је умрла од хладноће и болести на улици. Од тада сваке године крај зидова храма помињу поименично све умрле бескућнике, чија су имена позната „Друговима на улици“. Заједно се моле људи

разних узраста, и они који имају и они који немају дом, а затим заједно седају за сто, да би с љубављу разделили припремљену трпезу.

Извор: Православие.ру

Превод за Поуке.орг – Оливера Г.

Током срдачног пријема, деца су певала и даривала Патријарха поклонима.

После доксологије у цркви Светог Алексија Његово Блаженство је одржао

је говор у коме је похвалио учитеље у основној школи за сирочад. Овом

приликом разговарао је са званичницима владе Бурундија у вези побољшања

живота у том насељу, попут изградње фарме за потребе исхране сиротишта.

Патријарх је притом лично донирао паре за куповину првих домаћих

животиња.

Извор: Александријска патријаршија, СПЦ

Како да изаберемо

име за дете и да се припремимо за Свету Тајну Крштења? Да ли своје

ближње виђамо после смрти? Да ли се брак без љубави сматра «браком»? Да

ли животиње имају душу?

Ово ни издалека није списак

питања које свештеницима постављају корисници социјалне мреже «В

контакте», где у јединственом интернет пројекту «Баћушка онлајн»

свештенослужитељи из разних градова и земаља одговарају својим

члановима, којих је више од 25 хиљада.

Овај пројекат у интернет

мрежи ипак има своју «географску повезаност» у реалном свету. То је

Симбирска Митрополија у граду Уљановску. А идеја пројекта припада

Православном омладинском клубу при Уљановском државном универзитету

(УлПУ). Руководилац клуба и аутор пројекта «Баћушла онлајн», Надежда

Земскова, је и сама завршила овај факултет и већ неколико година ту ради

као професор.

- «Пошто млади имају велику потребу да

разговарају са свештеницима, чврсто смо се уверили у оправданост

пројекта нашег Православног клуба, када смо позвали свештенике да по

овим питањима предузму одговарајуће мере. Студенти увек постављају

многа питања, активно учествују у дискусијама, па чак, и након завршене

трибине, многи остају да би поразговарали са свештеником. Међутим,

времена за све одговоре је ипак мало. Због тога смо се одлучили на

интернет - пројекат, који би имао велике могућности, где би свако, ако

пожели, могао да постави било које питање и да практично одмах, у режиму

«онлајн», добије одговор на њега» - каже Надежда Земскова.

Овде

треба да нагласимо да у овом пројекту учествују свештеници из целе

Русије, као и из суседних држава - Украјине и Белорусије.

- «Ако

московски свештеници морају да иду на спавање, код свештеника на

Сахалину је већ јутро, и они су у мрежи», - каже Надежда Земскова. -

«Зато се одговор може добити практично током целог дана и ноћи. Пројекат

у потпуности оправдава свој назив».

Психологија виртуелне комуникације

Пошто

се и сам устручавао да поставља питања, аутор ових редака је такође

некада, на једном од Православних сајтова користио рубрику «Одговори

свештеника». Овако, Свето Писмо баћушка може да тумачи када он буде

имао времена, а не када је мени пало на памет да га питам. Коришћењу

интернета и оцењивању квалитета интернет ресурса, православни, који

улазе у веру, прилазе касније.

Најраспрострањенија тема у

виртуелним беседама - јесте страх од исповести. Наравно, тајна-онлајн,

за разлику од свештеника, не постоји. «Али, неки отворено пишу да се

или устручавају, или плаше да пођу на исповест, и ту почињу да описују

своје грехе. Дешава се да понекад успеш да га умириш и да му објасниш

да је свештеник такође човек, који исто тако има своје грехе, али, који

се радује када види да се ви кајете. Тако се добија психолошка пратња у

првим корацима ка исповести и Причешћу» - каже протојереј Алексеј

Богородцев из Самаре, члан пројекта «Баћушка онлајн».

- «Тако

корисници размењују резултате својих покушаја да уђу у Цркву», -

наставља духовник пројекта, прес-секретар Симбирске Митрополије,

протојереј Димитрије Савељев. - «Често пишу да им у цркви нису посветили

довољну пажњу. Да, у Цркви је много искушења. Остаје да их утешим и да

им кажем да ако је то мирно претрпео, да ће од тога обавезно добити и

одговор, и велику духовну корист».

Пола стотине свештеника је добрих, а има их и другачијих

На другим православним сајтовима обично одговара један или неколико свештеника. Овде - неколико десетина.

-

«Људи могу да постављају питање оном свештенику који им је најближи.

Међу њима има и професионалних музичара, спортиста, доктора наука,

телевизијских водитеља, лекара, писаца, новинара, па и свештеника» -

каже Надежда Земскова.

Најпопуларнији «баћушка онлајн» је

духовник пројекта, протојереј Димитрје Савељев. У његовом делу је већ

више од 2,5 хиљаде одговора, не рачунајући приватну преписку. (Примедба

редитеља: Баћушки може да се постави питање како на општу тему, тако да

му се достави неко обавештење, па и приватно)».

- "Било је

периода када сам и поштом добијао на десетине писама, која су имала и по

више страна. Ако бих на све одговарао, не бих стигао нити да служим,

нити друга послушања да извршавам", - каже свештеник. - "Морао сам да

затворим лични профил на интернету за све, осим за пријатеље. Приватна

преписка не сме да се злоупотребљава: ту је увек дубље продирање у

приватни живот, а то већ није за разговор на дистанци. Када је реч о

озбиљним питањима, ту се може помоћи само у разговору "очи у очи".

Има

случајева када се одговори на слична питања од стране више свештеника

не подударају. У које време дана и ноћи уочи среде и петка наступа

супружнички пост? Могу ли да се усмрте непланирана штенад?, - ово јесте

област приватних мишљења и разговора. Протојереј Алексеј Богородцев

признаје да се ни он понекад не слаже са нечијим одговором, али да се

ипак придржава позиције «ни своје лично мишљење - није увек исправно».

У овом пројекту се такође могу постављати питања и православном

правнику, а планира се учешће још неких световних верујућих стручњака

из разних области. Осим одговора на питања, у овој групи има много тога

интересантног: на пример, Библија у мп3 формату и фласх - Молитвослов.

Пројекат садржи и личну видео верзију

«Электронски пророк»

Корисници

често задају чисто практично питање: "како да поступе при изабору...", -

сматрајући свештеника с оне стране екрана буквално пророком.

-

«На жалост, људи не воле на себе да преузму одговорност. На свештеника

пребацују чак и судбинске одлуке, као на пример: «да ли да се уда». Они

желе да за њих размишљамо ми. Ништа се ту не може, јер ми живимо у

инфатилном времену. Али, живот такве људе ипак васпита», - уверен је

протојереј Димитрије Савељев.

«А они, које је живот већ «васпитао»,

не желе да други све за њих решавају. Они моле да им ми аргументима

помогнемо, да их саслушамо и прокоментаришемо, не ускраћујући њихову

слободу».

Пребацивање одговорности на свештеника и «сувише лична»

питања - јесу проблеми не само сервиса «В контакте», већ и «онлајн»

комуникације духовника са њиховом духовном децом.

- «На питања

типа «ја више не могу да живим са мужем, шта да радим», најчешће

одговарамо: « Муж и ти заједно пођите код свештеника, како твоја

информација не би била једнострана». Протојереј Алексеј Богородцев

поступа исто и на интернету, и у парохији.

- « Јер, савет

свештеника, чак и на општем плану, понекад доводи до правилног закључка и

даје могућност да се ситуација сагледа и са друге стране, и да се

одлука донесе самостално», - примећује духовник пројекта.

Одакле црпети одговоре?

Протојереју Димитрију Савељеву сваки дан задају око десетак питања у отвореном приступу.

-

«Да би одговорио на питање, понекад морам добро да размислим; понекад

све то и сам преживљавам, некад се прво помолим, па ради једног питања и

по три књиге прочитам», - каже свештеник. - «Ако ми за време читања

неког писма у глави зазвучи фрагмент из Јавнђеља, ја га обавезно

наведем».

Реч по реч, и не договарајући се, о трагању за одговорима прича протојереј Алексеј Богородцев.

-

«Ако су питања једноставнија, а у Мрежи на њих има много одговора, ја,

ако немам много времена, предложим људима да одговор нађу на интернету.

Ако су се већ регистровали у мрежи «В контакте», онда и потребну

информацију могу да пронађу. А ако имам времена, сам нађем одговор и

пошаљем линк. То је такође добар начин», - дадаје отац Алексеј.

Наравно,

често људи задају слична питања. Администратори настоје да уклоне

питања која се понављају, јер, многи корисници пишу најчешће типска

питања. Надежда Земскова сматра да ништа страшно у томе нема: школски

наставници такође из године у годину понављају јендо те исто,

васпитавајући нове и нове генерације ученика.

- «Важно је човеку

одговорити са разумевањем и љубављу. Лично ја сам ушла у веру када ми је

једном свештеник помогао да разрешим, како ми се сада чини, веома

једноставно питање. Али, тада је оно за мене било невероватно важно. Од

тог питања почео је пут мог уласка у веру», - објашњава оснивач

пројекта.

Протојереј Димитрије Савељев настоји да пропрати који је циљ нечијег питања:

-

«Ако видим, да је човек већ и друге свештенике питао исто то питање, ја

му одговарим: - «Драги мој, ти не тражиш истину, већ испитујеш и

упоређујеш одговоре разних свештеника». То је нешто као експеримент.

У таквим случајевима отац Димитрије једноставно одбија да одговори:

-

«Православна традиција каже да је тражење учитеља према својим

похотама и пристрасношћу, уствари, духовни блуд. Човек не тражи истину

да би јој се покорио, већ онога, ко ће му рећи оно што он жели да чује».

Понекад

сви свештеници одговарају: «Не знам». Зато што постоје питања која се

не односе на Православље, или су пак провокативна, на која је као

одговор, понекад, највернија реакција.

Добро дошли у реалан свет

О

пројекту «Баћушка онлајн» много је писано у Средствима јавног

информисања. На интерент секцији ЏЏ Међународних трибина у Москви овај

пројекат је признат као један од најуспешнијих медијских пројеката Руске

Православне Цркве. А 2011. године пројекат је похваљен и од стране

Његове Светости Патријарха Кирила. Разуме се, од овог пројекта чекају се

плодови не само у виду еликтронског саобраћаја са многима, већ и са

појединцима. Једном је једна девојка Надежди Земсковој написала да је

била у тешком стању, и само што није извршила самоубиство: она се тада

захваљивала оцу, који је њу буквално сапасио и извео из стања безнађа и

безизлазне ситуације. Оваквих примера има много.

- «Радује

нас што постоје људи који се од виртуелних парохијана преобраћају и

постају реални. Наши интернет - ресурси и његове могућности у неком

смислу и представљају једну степеницу за улазак у храм», - каже

Надежда.

- «Прелазак из виртуелне у живу комуникацију, наравно,

није масовна појава. Људи углавном и пишу, јер немају могућности да

разговарају «уживо». Али, лични контакт обилује много већим могућностима

- и педагошким, и спознајним, а и што се тиче Свете Тајне Исповести», -

сматра протојереј Димитрије Савељев.

- «Интернет - саобраћај не

подразумева дуги, високоумни или научни дијалог, али, слични медијски

ресурси неизоставно морају да постоје! Они врше важну мисију», - сматра

отац Алексеј.

У овом тренутку у пројекту «Баћушка онлајн»

постоји више од 25 000 чланова. Њихов број сваки дан расте - дневно

пристиже око 100 људи. Велика је посећеност овог пројекта, 3-5 хиљада

људи дневно. Мрежу «В контакте» треба сматрати социјалном мрежом «за

младе», али међу члановима пројекта има и људи различитих година

старости, професија и религиозних погледа.

Овај велики пројекат

стоји на друштвеним начелима, али увек постоје људи који су спремни да

ово добро дело подрже. Организатори имају много планова за његов развој.

Спрема се издање штампаног зборник под истим називом «Баћушка онлајн».

Планирамо пуштање званичног сајта и отварање његових филијала и у

другим социјалним мрежама.

На крају, желео бих да наведем речи

Митрополита Симбирског и Новоспаског Прокла, који је и благословио

оснивање овог пројекта :- «Ако пројекат помогне макар и једном човеку,

значи, његово постојање није узалудно».

У Кијево-печерској лаври пред иконом Мајке Божје „Свецарица“ прогледала слијепа дјевојка, саопштава званични сајт Украјинске православне цркве Московске патријаршије. Копија светогорске иконе „Свецарица“ налази се у храму Свих преподобних отаца печерских.

Израелски и украјински љекари потврђују факат чуда, истичући да са дијагнозом „тумор очног нерва“ човјек не може уопште да види. Лијечење без операције је немогуће, а и у таквим случајевима се на помоћ љекара не може очекивати. Међутим, дјевојци је неочекивано и чудесно помогла Пресвета Богородица.

Дјевојка Јелена Мељниченко је редовно долазила на молебане крај иконе «Свецарица» и у тим тренуцима је доживљавала наговјештаје вида крај иконе. Одједном се за вријеме молебана, њен вид знатно побољшао – Јелена је угледала икону, свештеника, па чак и трунке прашине у зрацима сунца. Према тврђењу љекара, визуелни апарат са таквом болешћу, не може преносити сигнале у мозак.

Првих дана јануара Јелени се отворио и слух у бучним мјестима. Прије тога због тумора у глави, она ништа није чула. Исцјељење напредује.

Икони «Свецарица» (Пантанаса) која се чува на Светој Гори , у Ватопедском манастиру, вјерници од 17. вијека прибјегавају у посебним случајевима: приликом неизлечивих болести, посебно канцерогених, она штити од магијских радњи. У 21. вијеку копија иконе «Свецарица» у Кијево-печерској лаври открила је извор помоћи стотинама вјерних Украјинаца у многим невољама, и пред иконом се слијевају непресушне ријеке људи. Молебан крај «Свецарице» у Кијево-печерској лаври служи се свакодневно, осим недјељом и празницима.

Извор:Радио Светигора

”Желели бисмо да се задржи стање које имамо данас. Постала је музеј, тако би требало и да остане. Боравећи прошле године у Трапезунту, у манастиру Богородице Сумеле, где сам служио свету Литургију, посетио сам и тамошњу Свету Софију. У то време разматрала се могућност да тамошња Света Софија буде претворена у џамију. На питање новинара у вези са тим одговорио сам да је боље да остане музеј, јер ће на тај начин остати отворена за све. Што се тиче Свете Софије цариградске, она је служила као хришћанска црква више од хиљаду година. Ако је планирано да се користи за верске потребе, онда би морало да се отвори као хришћански храм, јер је изграђена као црква, а не као џамија. Због тога желимо да остане музеј”, истакао је Патријарх Вартоломеј у интервјуу за турски Милијет, дневне новине са великим тиражом.

Извор

Ово је друга посјета Теодора Другог овом региону, у својству поглавара Александријске православне цркве. Први пут је посјетиоТанзанију прије седамнаест година, кад је био у пратњи Патријарха Партенија Трећег.

Дар ес Салам је столица Иринупољске митрополије. У саборном храму свете Параскеве свештенство и вјерници (међу којима има доста емиграната из Источне Европе) припредили су александријском Патријарху свечани дочек.

Увече 15. фебруара у част Теодора Другог, уприличен је пријем у амбасади Русије у Дар ес Саламу.

извор: http://svetigora.wordpress.com/2013/02/18/помјесне-александријска-патријарши/

На гласању Светог синода Митрополит Неофит и Гаврило добили су по

девет гласова, а Митрополит старо-загорски Галактион десет гласова.

Поглавар Бугарске православне цркве биће изабран 24. фебруара.

Извор: Радио Светигора

„Недостатак материјалних средстава родитеља за издржавање деце мора бити основа за давање финансијске подршке породици, а не повод да се узму деца“, рекао је владика Иларион на првом заседању Експертског савета председника скупштине, који је одржан у Москви.

„Акти националног законодавства треба да садрже конкретне мере, које би регулисале примену крајње мере – одузимање деце, да би се искључила слободна и често субјективна интерпретација закона“, додао је митрополит.

Он је такође предложио да се унесу измене у одговарајуће правне акте, са циљем да се заштити породица од могућих злоупотреба од стране службеника социјалне заштите.

Владика Иларион је такође подсетио учеснике заседања да је на недавно одржаном Архијерејском сабору прихваћен документ „Позиција Руске Православне Цркве по питању реформе породичног и малолетничког права“.

„Архијерејски сабор је исказао подршку напорима државе које су усмерене на заштиту деце од преступничких напада у тим случајевима, када родитељи не могу сами да заштите децу“, закључио је владика Иларион.

Извор:

Православни журнал „Тома“

Превод за Поуке.орг : Оливера Голубовић

Цело човечанство сноси одговорност за стање природе – Божје

творевине. Коришћење ресурса и загађење човекове средине у ситуацији

пораста броја становника на планети чини изузетно актуелним питање о

солидарним напорима свих народа у очувању различитих облика живота, о

домаћинском коришћењу природних ресурса и спречавању еколошких

катастрофа изазваних људском делатношћу.

Пад прародитеља у грех изазвао је поремећај у првосазданој природи.

Свето Писмо сведочи о томе: „Јер се твар покори пропадљивости (не од

своје воље него за вољу оног који је покори)“ (Рим. 8, 20). Загађивање и

уништавање природе представља директну последицу људског греха, његово

видљиво оваплоћење. Разноврсне појаве греховног односа према природи

карактеристичне су за савремено „потрошачко друштво“, које за главни циљ

има стицање добити. Једина могућност за обнављање здравља природе

састоји се у духовном препороду личности и друштва, у истински

хришћанском, аскетском односу човека према сопственим потребама, у

обуздавању страсти, у доследном самоограничењу. Главне одредбе позиције

Руске Православне Цркве у вези с проблемима очувања живе природе и

човекове средине садрже се у Основама социјалне концепције (део XIII,

„Црква и проблеми екологије“) и у Основама учења о достојанству, слободи

и правима човека (део III.5).

Руководећи се заповешћу Божјом за очување тварног света (1 Мојс. 2,

15) и бринући се о духовном и физичком здрављу човека, Руска Православна

Црква својом дужношћу сматра да и у будуће учествује у разматрању

еколошких питања, као и да ради на овом попришту у сарадњи са свима

онима који су забринути због стања природне околине, размишљајући о

очувању здравља и нормалном животу људи.

1. Богословско осмишљавање еколошких питања

Руска Православна Црква, исповедајући библијско учење о односима

између човека и тварног света, спремна је да дâ свој допринос

осмишљавању основа погледа на свет везаних за еколошка истраживања и

еколошку делатност.

Црква сведочи о јединству света који је Бог створио и нуди целовиту

слику људског постојања. Ова мисао истиче разлику између теоцентричког

погледа на свет и позиција хуманистичког антропоцентризма, који човекову

средину посматра као извор „егоистичке и неодговорне потрошње“ (Основе

социјалне концепције Руске Православне Цркве, XIII.4) и од паганског

боготворења природе, које се понекад сједињује с покушајима да се она

узнесе изнад човека, да се прогласи самодовољном, а људски напори на

њеном преображају – непотребнима.

Реч Божја учи да је свет око нас дом, који је Господ створио и у

којем је настанио човека (1 Мојс. 1, 28). Због тога је човек домаћин

створеног света и није позван да се клања природи, већ само Творцу (Рим.

1, 25). Добар однос човека према природи испуњен свештеним страхом

заснива се на дубокој свести о томе да је Бог свет и све живо у њему

створио као добро (1 Мојс. 1, 8-25). Заједно са светим пророком Давидом

сваки човек може да ускликне: „Јер си ме развеселио, Господе, делима

Својим, с дела руку Твојих радујем се“ (Пс. 92, 4).

У светлости Светог Писма еколошка делатност се схвата као од Господа

заповеђено опхођење човека према тварном свету. Бог је благословио

човека да користи материјална добра ради одржавања свог телесног живота

(1 Мојс. 1, 29). Књига Постања такође сведочи о томе да је Господ открио

човеку могућност да спознаје и проучава творевину, јер њено поседовање и

управљање њом (1 Мојс. 1, 28) у складу са замислом Божјим није могуће

без познавања природних закона. Посебан значај за исправно схватање

човековог места у Васељени има библијско учење о владавини човека над

светом који је Бог створио и који треба да буде у складу са сведобрим

стваралаштвом Творца Васељене, јер је човек створен по образу Божјем.

Преподобни ава Доротеј пише: „Чувајмо сви нашу савест у свему: у односу

према Богу, према ближњем и према стварима.“ Људи су позвани на

стваралачко учествовање у животу творевине, на њену заштиту и очување:

„И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да

га чува“ (1 Мојс. 2, 15).

Једна од последица грехопада првих људи био је поремећај односа које

је међу њима и природом установио Бог. Човек је пре свега почео да се

руководи егоистичним и потрошачким побудама. Зато еколошка делатност

неће постићи жељене резултате уколико људи не буду тежили ка томе да

превладају своје отуђење од Бога и да живе по Његовим заповестима.

Узимајући у обзир важност еколошких питања, у највишим црквеним

школским установама треба развијати истраживања о међусобној повезаности

човека и тварног света, а такође треба разматрати еколошку тематику на

црквеним научно-практичним форумима. С братским Помесним Православним

Црквама треба богословски размотрити проблеме екологије, а такође треба

размењивати искуства у овој области у међухришћанском и међурелигиозном

дијалогу. Приликом разматрања еколошких питања Црква пореди богословско

учење са савременим научним подацима о свету, узима у обзир приступе

научних дисциплина еколошког профила и јавно мњење.

2. Литургијски живот Цркве и екологија

Црква не призива благодат Светог Духа само на човека, већ и на цео

свет који га окружује. Божанска Евхаристија освећује тварни космос.

Плодови земље и дела људских руку – хлеб и вино – дејством Светог Духа

претварају се у Христово Тело и Крв освећујући вернике. Освећење водене

стихије, које се обавља на Богојављење, отвара нове перспективе за

материјално биће: освећена вода постаје света вода, „која води у живот

вечни“. Црква се увек молитвом и радом одазивала на догађаје који

захтевају сарадњу човека и природе и на ситуације у којима су природне

стихије постајале непријатељске за човека. Црква се свакодневно моли „о

благорастворенији воздухов, о изобилији плодов земних“ („за

благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских“), обављају се и

посебне молитве за људе који раде на земљи, за избављење од природних

непогода и од штеточина.

У условима еколошких криза и катастрофа људима је крајње потребна

молитвена помоћ. Сматрамо да је важно издавање постојећих, прилагођених и

нових текстова молебана у којима се Божија помоћ призива за обављање

пољопривредне делатности, као и за различите послове усмерене на очување

човекове околине. Као допуна постојећих могу бити написани богослужбени

текстови и појединачне молитве, које се узносе за време природних

непогода и техногених катастрофа.

3. Еколошко васпитање

Руска Православна Црква тврди да човек мења свет око себе у складу са

својим унутрашњим светом и због тога преображај природе треба да почне

од превладавања духовне кризе човечанства.

Реалну алтернативу потрошњи представља хришћански живот. Православље

учи да се у људима васпитава умереност и уздржаност у задовољењу

животних потреба, одговорност за сопствена дела, одрицање од сувишних

ствари, између осталог, и од небрижљивог коришћења намирница, затим,

поштовање према потребама других људи и схватање важности духовних

вредности за сваког човека.

Пример чуварног и целомудреног односа према околини често су

представљали православни манастири у којима се одвијала плодна сарадња

добре људске воље и освећујуће силе Божје, укључујући и област

пољопривредне делатности.

Треба подстицати укључивање свештенослужитеља у изучавање основа

екологије као науке и закона функционисања биосфере. Сматрамо да је за

васпитавање деце и омладине у духу одговорности за стање природе

неопходно сврсисходно увођење тема хришћанске еколошке етике у црквене, а

по могућству и у световне образовне и васпитне програме, помоћ у

увођењу еколошке тематике у круг научно-педагошке делатности

високошколских установа, школа за веронауку, православних кампова, као и

у додатно духовно образовање и курсеве за преквалификацију. Пожељна је и

организација специјалних црквених курсева и образовних програма који

објашњавају православно виђење еколошке проблематике студентској и

научној јавности, а такође су пожељни редовни теоретски и практични

часови екологије за децу и одрасле.

4. Учествовање Цркве у еколошкој делатности

Свештенослужитељи и мирјани се позивају на активно деловање у правцу

заштите природне околине. Ова делатност пре свега треба да буде усмерена

на сведочење о томе да ће само уздржаност, поштовање према другима и

одговорност у сваком човеку, који се заснивају на свесном испуњењу

заповести Божјих, омогућити човечанству да савлада настале еколошке

проблеме.

Православни верници се позивају да помогну у развоју и увођењу

технологија и начина управљања привредом, оријентисаних на што је могуће

брижљивији однос према природној средини.

Еколошки проблем може бити издвојен као посебан правац у епархијском и

парохијском раду. Тема екологије се може разматрати као компонента

пастирског, мисионарског, социјалног и омладинског служења. Велики

потенцијал за практичну реализацију православног приступа екологији

поседују манастири и парохије који у живот заједнице укључују и бригу о

природи. Развој еколошки безопасне аграрне производње у манастирима и у

сеоским парохијама треба да послужи као пример рационалног коришћења

природе пољопривредним добрима у околини.

5. Сарадња с друштвеним, државним и међународним институцијама у области екологије

У раду на очувању природе Руска Православна Црква је отворена за

дијалог и сарадњу с друштвеним, државним и међународним институцијама.

Притом Црква истиче да се питањима екологије не сме манипулисати уз

коришћење ове теме као инструмента у политичкој борби и економској

конкуренцији или као начина за задовољење користољубивих интереса

појединаца и друштвених група. У случајевима такве врсте Црква задржава

право да се уздржи од сарадње у еколошким и мешовитим пројектима. Црква

такође задржава право да критички оцењује деловање државних власти,

међународних организација и друштвених и научних структура које могу

имати негативан утицај на природу, дакле – и на здравље и живот човека.

Посебну важност има дијалог Цркве са стручњацима и руководиоцима од

којих зависи доношење одлука о стратегији градског, пољопривредног,

индустријског и екстрактивног развоја, као и помоћ у истраживањима у

области уштеде ресурса, развоја и увођења еколошки чистих технологија,

проналажења алтернативних извора енергије, очувања функција природних

система за формирање животне средине.

Епархије, намесништва и парохије могу потписивати споразуме о сарадњи

с регионалним и локалним структурама чија је делатност усмерена на

заштиту природне околине.

У оквиру сарадње с државом и друштвом у вези с питањима екологије Црква је отворена да:

• учествује на форумима, конференцијама и сусретима еколошког усмерења,
  да упознаје све заинтересоване стране са својим схватањем еколошких
  проблема и постојећим искуством у њиховом решавњу;
  
• даје оцену друштвено значајних економских пројеката који утичу на стање живе природе и човекове околине;
  
• реализује заједничке пројекте с друштвеним, државним и међународним структурама;
  
• активно развија црквено присуство у друштвеном и научном еколошком раду на међународном, националном и регионалном нивоу;
  
• учествује у изради, разматрању и спровођењу информационих, образовних и
  васпитних програма који имају еколошку компоненту, као и закона и
  других нормативних аката који се у овој или оној мери тичу питања
  екологије.
  

У дијалогу с представницима друштва, државе и међународних

организација Руска Православна Црква сматра својом дужношћу да помогне у

томе да се у људима који припадају различитим социјалним,

етнокултурним, узрасним и професионалним заједницама развија осећање

солидарне одговорности за очување Божије творевине и да подржи њихов рад

у овом правцу.

Са руског Марина Тодић

Извор: pravoslavie.ru, СПЦ