Освећена врбица и звончићи са српском тробојком подељени су раздраганој деци и присутним верницима који су после литије око светог храма, присуствовали чину освећења нове српске гостопримнице и дечије креативне учионице који су недавно изграђени на српском црквеном имању у Јоханесбургу, прилогом наших верника и трудом старешине храма архимандрита Пантелејмона.

Дивне празнике су нам увеличали својим молитвеним присуством и учешћем и представници две локалне православне афричке заједнице. Ђакон Стивен Хејз је дошао са децом и верницима из Мамелодија (недалеко од главног града Преторије), а свештеник Марко је довео вернике из локалне православне заједнице у Мадидију (северозападни део у области Преторије).

После богослужења и освећења, по традиционалном српском обичају гостољубља, за госте смо приредили послужење које су обезбедили наша Црквена Општина и приложници, наши парохијани Огњен Булатовић и Ненад Веселиновић. На свечаној мермерној плочи која краси зид поред новоизграћених објеката и која је дар и прилог нашег парохијанина Милинка Миловановића, записане су следеће речи:

У славу Божију, на спасење и духовну корист српске деце у Африци, и на благослов свим Србима који су помогли ово добро дело и који доводе своју децу и унуке у једину српску светињу у Африци, изграђени су овај дечији креативни центар „Свети апостол Тома“ и традиционални српски пријемни салон – гостопримница, добровољним прилозима верујућих Срба Јужноафричке парохије и трудом старешине храма архимандрита Пантелејмона Јовановића. Освећење је извршено на Лазареву суботу – Врбицу, лета Господњег 2013.

Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско. (Мт.13,3).

Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије. Заиста вам кажем:

који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.(Лк.18,15).

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/04/30/%D0%B2%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B8-%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%83-%D1%98%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%B0%D1%84%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B8/

Он ће од монашке заједнице бити поздрављен у њеном средишту Кареји, где је предвиђено да се поклони древној икони “Достојно јест”.

Кирил би посетио руски манастир светога Пантелејмона, као и четири од 20 манастира којима у редоследу припадају посебна места и права. То су Велика Лавра, Ватопед, Ивирон и на крају српски манастир Хиландар.

Руском манастиру припада 19. место у редоследу, преноси ВИА.

Извор: Радио Светигора

У понедељак 22. априла Митрополит Алепа и Александрете Антиохијске патријаршије Павле и Митрополит Алепа Сиро-јаковитске цркве Јохана Ибрахим киднаповани су на путу ка Алепу, у повратку са хуманитарне мисије на турско-сиријској граници. Њихов возач Фатха Ала Кабуд, ђакон Сиро-јаковитске цркве, убијен је у инциденту.

У патријарашкој посланици, објављеној на Лазареву суботу, Његов блаженство Патријарх антиохијски Јован Х позива да „литија ове године буде са свијећама повезаним црним тракама, уз појање ”Возбраној војеводје” умјесто ”Радуј се, Витанијо”.

„Обраћам вам се данас, на крају Великог поста и на почетку Страсне седмице, у тренутку када смо окружени великим болом и страдањем“, истиче Патријарх на почетку своје поруке, позивајући вјерне да „у ово вријеме страдања и васкрсења Господњег додатно појачају своје молитве и прозбе“.

„Као што се наш Господ није плашио да ходи путем Голготе, исто тако и ми смо позвани да са Њим идемо овим путем, са пуном свијешћу да ћемо крстом побиједити, јер Господ је вакрсао из мтвих и Он ће и нас васкрснути“, каже се у поруци.

Патријарх Јован је, овом приликом, позвао међународну заједницу да уради све што је у њиховој моћи да би обезбиједили ослобођење двојице архијереја, позвавши, истовремено, и на изналажење решења за окончање конфликта у Сирији.

„Позивам вас да се током Велике седмице молите скрушена духа, знајући да у искушењима имамо Бога као уточиште- Бог неће заборавити своје мало стадо. Нека би љубав, служење и храброст били пут ка радости Васкрсења, радости која се неће одузети“, каже се на крају поруке.

Извор: Радио Светигора

„У вези са овим трагичним инцидентом обраћам Вам се са молбом да, у оквиру могућности Руске државе, урадите све што је могуће за брзо ослобођење сиријских архијереја“, каже се у поруци Његове Светости упућене предсједнику Путину.

„Знајући из личног искуства цијену људског бола и страдања, Руска црква чврсто стоји на позицији неприкосновености светог дара живота, недопустивости застрашивања и насиља над цивилним становништвом, укључујући и вјерске посленике“, поручио је Патријарх.

Према извјештајима медија, наоружани припадници сиријске опозиције су у понедељак 22. априла у предграђу Алепа киднаповали брата антиохијског Патријарха Јована Х, Митрополита алепског Павла, и сиро-јаковитског Митрополита алепског Јована Ибрахима. Њихов возач је, овом приликом, убијен. Како је саопштено, архијереји су се враћали из посјете селу Кафр Даел на сиријско-турској граници у коме су се бавили решавањем хуманитарних проблема локалног становништва.

Извор: Радио Светигора

На богослужењу се молио генерални конзул Руске Федерације у Палерму В. Л. Коротков, сарадници конзулства и чланови локалне православне заједнице. Обраћајући се присутнима, отац Антоније је, такође, честитао православним вјерницима Палерма радосни догађај. На прес конференцији која је одржана дан прије, градоначелник града Л. Орландо је објавио да ће у јуну ове године за потребе Руске православне цркве бити уступљено црквено здање.

На тај начин, након испуњавања неопходних формалности, у престоници Сицилије биће формирана пуноправна парохија. Јеромонах Антоније је истакао да је томе много допринио В. Коротков и пренио му изразе захвалности епископа корсуњског Нестора.

Извор: Радио Светигора

У понедељак 22. априла 2013, са запрепаштењем смо примили вијест да су наша браћа, Павле (Јазиги), Епископ Алепа и Александрете Антиохијске патријаршије и Јован (Ибрахим), Сиријски епископ Алепа, киднаповани на повратку у Алепо, по обављеној хуманитарној мисији. Дубоко смо ожалошћени овим догађајем, као и сличним догађајима у којима су жртве цивили, без обзира на њихову припадност. Стога се обраћамо локалној и међународној заједници следећим саопштењем:

1 – Хришћани који овдје живе неодвојиви су дио своје земље. Њих боли исто што и друге и као гласници мира они раде на избављењу свих угњетених од неправде. Они следују јеванђелском учењу, говорећи им да је љубав темељ свих људских односа. Званични ставови духовних лидера разних Цркава, најбоље свједоче о овоме, а мисија двојице отетих архијереја је још један доказ ове оријентације.

2 – Хришћани Истока су дубоко погођени ситуацијом у којој се налазе њихове државе. Насиље које се шири узима животе синова земље и излаже их разним опасностима, као што је отмица, угрожавајући животе мирних и ненаоружаних грађана. Позивамо отмичаре да поштују животе наше браће и све остале да прекину дјела које међу синовима једне земље стварају раздор на основу вјеросповијести.

3 – Разумијемо узнемиреност хришћанима оним што се догодило и позивамо их на стрпљење, на држање учења њихове вјере и уздање на Бога, чија се сила у немоћи пројављује. Одбрана наше земље првенствено значи радити на томе да она буде земља љубави и суживота. Свјесни смо да грађани свих вјероисповијести подједнако страдају због оваквих догађаја, и молимо се да их Господ укријепи у њиховим страдањима. Подржавамо свако подизање гласа против насиља које раздире наше земље и рањава наша срца.

4 – У овој болној ситуацији, све што можемо је да позовемо свијет да оконча сиријску кризу да би Сирија поново била врт љубави, безбиједности и суживота.

Изравнавање рачуна не смије бити на штету људи који овдје живе.

5 – Такође позивамо Цркве из цијелог свијета да се суоче са оним што се догађа и буду свједоци вјере. Неопходно је предузети кораке који ће показати одбијање сваког насиља које погађа људе на Истоку.

6 – Користимо ову прилику да позовемо и наше суграђане исламске конфесије да заједно са нама стану раме уз раме против злоупотребе човјека и третирања човјека као робе, као штита у борбама или као средства за новчано или политичко подмићивање.

7 – Коначно, обраћамо се отмичарима и кажемо им да су они које су отели гласници мира у овом свијету. Њихов вјерски, друштвени и национални рад свједочи за њих.

Молимо се Господу да се ова криза брзо оконча и да наша браћа и сестре поврате сигурност и мир, да би наша земља уживала у напретку и миру које заслужују.

Патријарх Јован Х Јазиги

Патријарх Мар Игнатије Зака I Ивас

Извор: Радио Светигора

Архиепископ сјеверноамерички Филип је у току дана разговарао телефоном са Патријархом антиохијским Јованом Х који је потврдио да су ови извјештаји нетачни, и да архијереји НИСУ ослобођени.

Како је раније саопштено, Митрополит алепски Антиохијске патријаршије Павле и Архиепископ Јухана Ибрахим из Сиријске јаковитске цркве отети су у понедељак 22. априла у предграђу Алепа, док је њихов возач убијен на лицу мјеста.

Митрополит Павле је рођенио брат Његовог Блаженства Патријарха антиохијског Јована.

Сајт Сјеверноамеричке архиепископије упућује апел свим вјерним да се моле за безбједност и што скорије ослобођење двојице архијереја.

Извор: Радио Светигора

Линк ка теми.

Свештеник Петар годину дана налази се на дужности официра за питања религије и обавља пастирско служење у националном контингенту. У саставу шеснаесте ротације на тој дужности налазио се мајор јеромонах Кукша (Антонјук) који ће крајем априла предати дужност и вратити се у Украјину.

Прије пута, предсједник Синодалног војног одсјека Украјинске православне цркве Архиепископ белоцерковски и богуславски Августин разговарао је са свештеником који иде на Косово. Том приликом је скренуо пажњу на особености пастирског служења у националним контингентима, дао неколико савјета и благословио свештеника за успјешно обављање мировних задатака.

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/04/21/%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83-%D1%81%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80/

Пре богослужења, у цркву је унет кивот са моштима Светог Луке, архиепископа симферопољског и кримског. Мошти светитеља су, са благословом Митрополита кијевског и све Украјине Владимира, дате Митрополиту астанско-казахстанском Лазару ради духовног окрепљења и јачања молитвеног духа верника у Казахстану.

Подсећамо да се у парклису Светог Луке Симферопољског на Војномедицинској академији у Београду чува икона са честицом моштију овог светитеља, великог руског архијереја, лекара, сликара и исповедника, донесена из Русије, као дар и благослов Патријарха московског и све Русије Кирила. У параклису се редовно служи света Литургија од Лазареве суботе, 11. априла 2009. године, када је и прослављена крсна слава Патријарха српског Павла, који се тада налазио на лечењу у овој установи.

Житије светитеља Луке, архиепископа Симферопољског и Кримског

Архиепископ Лука, у свету Валентин Феликсович Војно-Јасенецки, рођен је у Керчи 27. априла 1877. године у породици апотекара. Преосвећени Лука се упокојио 11. јуна 1961. Сахрањен је на градском гробљу Симферопоља.

Године 1966. године Свети Синод Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије донео је одлуку о убрајању Високопреосвећеног архиепископа Луке у свете, као светитеља и исповедника вере. Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве је 2000. године убројао архиепископа Кримског и Симферопољског Луку међу Руске Новомученике и Исповеднике. Празнује се 29. маја/11.јуна.

Извор: Московска патријаршија

Житељи Оптине и људи који су били блиски убијеним монасима приметили су, да су свакоме од тројице биле дате некакве личне духовне особености, – особити дарови Божји. Дар речи, помазан благодаћу, био је својствен јеромонаху Василију; дар милостивог срца и састрадања, био је одлика монаха Трофима; дар молитве и молчанија – „које је тајна будућег века“, по св. Исааку Сирину, – осенио је монаха Терапонта: ти дарови су процветали на земљи чистих срца, која су имала једно заједничко монашко делање покајања кроз одречење од своје воље. Оптински страдалници су се удостојили мучеништва, испуњавајући свето послушање; они су убијени управо зато што су били монаси. Монаштво, то бескрвно мучеништво, привело је своје ревнитеље проливању крви за Христа.

Мучеништво је један од најсилнијих доказа постојања Вечносуштног Бога, истинитости Христовог учења, бесмртности душе, будућег свеопштег васкрсења. Мучеништво, као подобије Голготског страдања Самога Христа, као узимање удела у Жртви Христовој и Слави Његовог Васкрсења, јесте најделотворнија проповед Јеванђеља.

Мучеништво је најсавршеније испуњење Јеванђелских заповести. Страдање за Христа садржи сву пуноћу таквих врлина као што су тврда вера, непоколебљива смелост, покајање, смирење и послушање чак до смрти, смрти крсној (Фил. 2.8) и на крају савез свих савршенстава – љубав Божја (Кол. 3. 14.).

Мучеништво, слично пшеничном зрну које падне на земљу (Јн. 12, 24) постаје семе Хришћанства, доносећи обилну жетву. Она постаје несаломљивом основом Цркве; и само на моштима Христових мученика савршава се Божанствена Евхаристија.

На крају своје хиљадугодишње историје, Руска Црква је изашла на своју Голготу. И крв сведока Христових, нових мученика, пролива се и данас: јер не силази са Крста.

Данашњи страстотерпци Русије и Србије, сједињују ово наше време са временом страдалника за Христа првих векова и будућих великих мученика који ће бити убијени од антихриста и његових присталица. Међу те претече и предводнике у историји човечанства последњих мученика, спадају и монаси Оптине Пустиње, оци Василије, Трофим и Терапонт убијени од руке сатанисте.

Богоугодност подвига јеромонаха Василија, монаха Трофима и монаха Терапонта, потврђена је и оним сведочанствима благодатне помоћи по молитвама њима које су забележене за ових 10-так година. Важно је приметити, да, упоредо са случајевима помоћи у животним невољама и исцељењима од тешких болести, догодили су се и случајеви духовног препорода, благодатне промене душе.

Верујемо, молимо се и надамо се, да ће по Божјем промислу убијена братија бити прослављена од Свете Цркве у лику светих мученика Христових.

Извор

На питање новинара „Шта ће бити са јединственим хришћанским фрескама?“, он је одговорио да „неће бити диране, већ ће само бити прекривене завјесама“.

Црква Свете Софије потиче из периода владавине династије Комнена (1204-1461) и представља бисер средњовјековне архитектуре, као и свједочанство присуства хришћана са Понта на Црном Мору. Поред јединствених фресака, сачуван је и мозаик. Црква је грађена од 1238. до 1236. за вријеме Мануела I. Када је Мехмед II 1461. освојио Трабезон, претворио је храм у џамију. Црква је 1964, након обнове, претворена у музеј.

Истовремено, и даље се проносе гласине да би слична судбина могла задесити и знаменити храм Свете Софије у Константинопољу, у ком случају одлуку не би могле донијети локалне власти, као што је то било у Трабезону, већ би то морала бити одлука турске Владе. Турски медији не искључују могућност да је црква у Трабезону била нека врста припреме за претварање константинопољске Свете Софије у џамију, како преноси Agionoros.ru.

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/04/18/%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D1%81%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D1%83-%D1%81%D0%B5-%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%B7/

До сада је из својих домова протјерано 138 хиљада хришћана, а паралелно са тим систематски се руше хришћански храмови. „Они убијају људе. Људски живот за њих нема никакву вриједност“, тим ријечима владика Лука описује сложену ситуацију у земљи.

Тако у граду Хомс антивладине снаге извршиле су масакр хришћана. Погинуло је стотине људи. Забиљежено је такође на десетине случајева силовања.

„Штета која је нанијета нашим храмовима је огромна. Пале их, разбијају зидове, пљачкају. Ако људски живот за злочинце не представља никакву вриједност, зар ће они поштедјети наше светиње? Наше парохијане пребијају, нападају. Све што се дешава добија „законски статус“, јер је у току устанак, и нико не протестује“, каже православни јерарх.

„Наши преци населили су се на овој земљи много прије него се овдје појавио ислам. Мноштво светитеља, проповједајући љубав, примили су на овој земљи мученичку смрт“, каже преосвећени Епископ Лука, који без обзира на све горе описане ужасе, и даље назива муслимане „браћом“. А како би иначе, кад православна вјера одбацује мржњу према туђим вјерским увјерењима?

Нажалост, православни хришћани у Сирији данас су препуштени својој судбини. Они су беспомоћне жртве исламских фанатика. И једино чиме могу да се супротставе насиљу у датој ситуацији јесте молитва и нада у Бога, Који не оставља оне који полажу наду у Њега.

Извор: Радио Светигора

Поглавари двије цркве ће се у наредне двије године састати још два пута – у Јерусалиму и Риму, преноси Вјерска информативна агенција /ВИА/ из Београда.

Васељенска патријаршија саопштила је да се патријарх Вартоломеј, након устоличења папе, више пута састао са њим, а ти разговори били су веома срдачни.

Папа Фрањо је, како се наводи, посебно подржао патријархове напоре ради заштите природне средине широм свијета.

Васељенски Патријарх је истакао да је рад на јединству хришћана примарни задатак и предуслов заједничког свједочења вјере.

Наредни сусрет двојице поглавара планиран је за јануар 2014. године у Јерусалиму, када се навршава 50 година од загрљаја папе Павла Шестог и цариградског Патријарха Атинагоре, који је омогућио да двије цркве крену путем дијалога.

Патријарх Вартоломеј и папа Фрањо, како се наводи, срешће се и 2015. године у Риму, за када је планирано отварање изложбе блага Свете Горе.

Агенција ВИА је пренијела да је у ватиканском манастиру Свете Марте васељенски Патријарх Вартоломеј са другим човјеком Руске цркве, Митрополитом волоколамским Иларионом Алфејевим, разговарао о православном ставу према Римокатоличкој цркви и наставку богословског дијалога, при чему је оцијењено да тај дијалог треба што прије наставити.

Извор: Светигора Прес

Свој пуноћи Цркве, благодат и мир од Спаса и Господа нашега Исуса Христа, а од нас молитва, благослов и опроштај.

Вољена браћо и сестре, чеда у Господу,

Свети Оци, који су у свему устројили ваљани поредак, одредили су и време испосничке дисциплине и духовног прочишћења у трајању од 40 дана пре великог празника Васкрсења Господњег. Ово испосничко правило представља ограничавање у исхрани путем поста, али нарочито - уздржавање од зла. Свети химнописац посебно истиче да прави и ваљани начин држања поста за Бога је уздржавање од лоших дела, контролисање онога што се казује, избегавање мржње, одбацивање злих мисли, у које спадају оговарања, преваре и вређања ближњега, неговање правичности, ослобађање од страствених мисли, усрдно исповедање, чишћење савести, „од чега ништа не може бити теже“, уздржавање од "душепогубних страсти, од зависти и мржње, заиста од сваког прегрешења", избегавање "изопачености ума", признање грехова. Јер "Судија је близу, пред вратима", и он испитује срце и ум, пошто је "свудаприсутан и испуњава све ствари" (Велики канон Светог Андреја Критског).

Сврха телесног подвизавања је очишћење ума и његово усредсређивање на љубав Господа нашег и Бога, Исуса Христа, као и на љубав људских бића, што представља доказ да смо ученици Онога ко их воли. Ова љубав мора бити делотворна, што захтева с наше стране одређено жртвовање за њих. Љубав која не нуди неопходна материјална средства и духовна добра онима које волимо, само је празна реч. То је посебно истина у овом нашем времену моралне и финансијске кризе, када неки од нас који могу, имају обавезу да пружају помоћ сваком човеку с радошћу, љубављу и уважавањем. Само онда ће наша радост бити потпуна у Васкрсењу Господњем ако је и наша помоћ најмањима од Његове браће, нашој браћи и сестрама, потпуна. Према блаженим речима Светог Василија Великог, „човек који љуби ближњега свога као самога себе, не поседује више него његов ближњи ... па ипак, колико год си богатији, утолико мање волиш (Беседа богатима, ПГ 31.281Б)

Нажалост, свет верује да срећа проистиче из стицања и поседовања богатства, стицања славе, положаја и постизања других задовољстава. „Нема ништа горе него када једна особа не зна како да воли.“ И „када угледаш неког коме је потребно физичко и духовно исцелење, немој себи говорити: Питам се зашто ову особу није неко други исцелио. Једноставно, исцели ту особу од његове или њене болести, и немој тражити да окривљујеш друге. Ако помажеш ту особу речима твог учења, као светим уљем, ако исцељујеш ту особу твојом благом природом, ако обнављаш здравље те особе стрпљиво, онда ће та особа постати твоје највеће благо.“ (Види: Свети Златоуст, Беседа 27 на Коринћанима 2 и Беседа 8, ПГ 61.586-587 и PG 48.932-933). Општеприхваћено друштвено схватање, чему се младе генерације уче као најнапреднијем начину живота, има на уму похлепу и шкртост. Међутим, када такве идеје превладају, оне изазивају друштвене немире и, на крају, штете и онима који су стекли огромно богатство на рачун других. Неизбежни друштвени јаз између богатих и сиромашних мора се превазилазити великодушним давањем оних који имају онима који немају, као што нас Господ учи: „Који има две хаљине, нека да једну ономе који нема“ (Лука 3,11). Тако, када радимо на изједначењу са свим нашим ближњима, а нарочито са слабима, проживећемо период Часног и Великог поста на честан начин и примити Христов благослов.

Током ове године, коју смо прогласили „Годином свеопште солидарности“, посебно у светлу озбиљне финансијске кризе у нашем свету, морамо пројављивати све веће старање за ближње и пружати утеху својој браћи и сестрама лишеним најелементарнијих животних средстава.

На тај начин ући ћемо скрушено у „пучину врлина која нам предстоји“, и у духовном напредовању „уживаћемо у малој лепти“, „примићемо заслужену плату“ и испуњени радошћу, славићемо Свето Васкрсење Господа нашег којим је „живот истински усмерен“. Благодат Његова и изобилно милосрђе били са свима вама!

Часни и Велики пост 2013. године

Ваш смерни молитељ пред Господом

+ Вартоломеј Константинопољски

Извор: Васељенска Патријаршија

СПЦ