У суботу, 25. маја, он ће началствовати на божанској Литургији у славу Светих Ћирила и Методија у моравском месту Микулчице. Исто поподне Његова Све-Светост враћа се у Цариград.

Такође ће и Римокатоличка Црква у Чешкој прославити ову годишњицу, али тек шест недеља после Православне. Председавајући Чешке бискупске конференције и прашки надбискуп кардинал Доминик Дука изјавио је да папа Фрања не може учествовати у прославама у Велехраду, и, штавише, изасланство чешког председника у Рим није променило ову одлуку.

„По себи је разумљиво што ће нови папа прво путовање у иностранство обавити у свом „завичајном континенту Латинској Америци“ и притом ће служити службу Божју на Светски дан омладине у Рио де Женеиру.

Католичка Црква очекује на прославама огроман број поклоника из целе Средње Европе. Иначе, кардинал Дука ће се састати у петак 23. маја са Патријархом Вартоломејом.

Уз то, Римокатоличка Црква у Чешкој радује се што ће на прославама у Велехраду специјални изасланик папе Фрање бити загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић.

Велехрад као место погреба Светог Методија „стално је повезивао словенске народе како у верском животу, тако и у борби за културну, националну и политичку самосталност“.

Извор: Катпрес, СПЦ

Како пише локални часопис, „Хавантис“ у граду-утврђењу постоји много историјских споменика, који ће се ускоро претворити у гомилу камења. Осим тога, око стотину храмова је зарасло у коров, а преко ноћи се ту окупљају алкохоличари, остављајући за собом смеће.

У сличном стању налази се црква светог Симеона, Светога појаса Пресвете Богородице (Агаи Зони) и Светог Николе.

Фамагуста је град-лука на југо-источном острву Кипра, на територији дјелимично признате државе Турске Републике Сјеверног Кипра. Тај дио Кипра Турци су окупирали 1974. године.

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/05/23/%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BA%D0%B8%D0%BF/

У петак, 17. маја 2013. г. Васељенска Патријаршија је, у сарадњи са Саветом европских бискупских конференција, обележила 1700. годишњицу „Миланског едикта“ цара Константина Великог међународним и међурелигијским једнодневним семинаром у хотелу Конрад у Истанбулу. Само неколико дана пред прославу празника Светог Константина и Јелене по новом календару, у граду који је основао цар Константин и по коме је добио име, одржан је семинар под покровитељством Реда Светог апостола Андреје. Семинаром су сапредседавали Митрополит Француске Емануил (Васељенска Патријаршија) и председник Савета европских бискупских конференција Кардинал Петер Ерде.

Његова Свесветост Патријарх васељенски Вартоломеј отворио је семинар уводним говором, а такође је следећег дана организовао поклоничко путовање са учесницима семинара до места престављења Светог цара Константина у Никомидији. У Недељу мироносница патријарх Вартоломеј је началствовао на светој Литургији у историјском Светом манастиру Животворног извора у данашњем месту Балукли.

Током овог викенда у раду семинара су учествовали представници помесних Православних Цркава као Његово Блаженство Католикос и Патријарх грузински Илија II, и великодостојници Александријске, Антиохијске, Јерусалимске, Руске, Српске, Румунске, Бугарске, Грузинске, Кипарске, Грчке, Пољске и Албанске Цркве. Поред званичних делегата из Савета европских бискупских конференција, били су и други представници Римокатоличке Цркве као Надбискуп Антоније Лучибела, апостолски нунције у Анкари, и бискуп Луја Палатра.

Српску Православну Цркву је заступао Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј у пратњи протојереја Гаја Гајића.

Извор: Васељенска Патријаршија, СПЦ

Након свечане Литургије коју су служили двојица поглавара служен је и помен за све ктиторе, приложнике и добротворе Васељенског трона.

Извор: romfea.gr, СПЦ

Архиепископија, такође, планира отварање школе енглеског језика у Македонитиси, као и неколико пројеката са Русијом и Израелом.

Архиепископ Хризостом је изразио увјереност да ће се, уз пуно труда, Кипар вратити на пут опоравка.

Извор: Радио Светигора

— Ваше Високопреосвештенство, у каквом положају се данас налази Православна Црква у Кини и да ли је државна признаје?

— Кинеска Аутономна Православна Црква је основана 1956. године. Већ тада је ситуација у земљи била прилично компликована и Кинеска Црква није могла да добије регистрацију као религиозна заједница, а касније, у годинама „културне револуције“ практично сва њена инфраструктура је уништена, многи храмови су срушени, свештеници су лишени могућности да обављају богослужења. Тек од 80-их година почеле су промене у религиозној политици државе, које су омогућиле да се, на пример, 1986. године обнове богослужења у Покровском храму у Харбину, где је до своје смрти 2000. године служио свештеник Григорије Чу. Међутим, после његове смрти у храму није било више свештеника, богослужења су практично прекинута и премда се храм формално сматра отвореним реално се у њему не одржавају службе.

— Који је циљ Ваших преговора с кинеском страном?

— Циљ наших преговора с Државном управом за питања религије Кине јесте нормализација положаја Кинеске Аутономне Православне Цркве управо као националне Православне Цркве Кине. То значи да она коначно треба да добије регистрацију у својству религиозне заједнице, да треба да има свог епископа, своје свештенике и отворене храмове. Међутим, постављање епископа је вероватно више коначна карика него међукарика, а оне карике које бисмо хтели да остваримо у току наредних година јесте пре свега постављање кинеских свештеника на службу у оним парохијама које су отворене – као што је Покровски храм у Харбину. И управо с тим циљем смо потписали два меморандума с Државном управом за питања религије; један од њих се тиче школовања кинеских студената у богословским школама Руске Цркве и сад се двојица студената већ школују код нас. Надамо се да ће ускоро моћи да добију свештенички чин и да служе у отвореним парохијама КНР.

Посета Његове Светости Патријарха Кирила је пројекат који смо дуго припремали у дијалогу с Државном управом за питања религије и драго нам је што је овај припремни рад сад крунисан успехом, што се посета одвија на врло високом нивоу. Рекао бих на максимално високом нивоу: одржан је састанак између Патријарха и државног руководиоца КНР: Ово је догађај посебне врсте и од посебног значаја без преседана, каквих није било ни у историји Руске Цркве, ни у историји Кинеске Народне Републике, зато што се после 1949. године државни лидер Кине није сретао с руководиоцем било које хришћанске цркве. Надамо се да ће овај догађај отворити нове могућности за наш дијалог и сарадњу на религиозну тематику и да ће он, као и други догађаји у току ове посете, наравно, пре свега богослужења која ће обавити Патријарх, помоћи што бржој нормализацији положаја Кинеске Православне Цркве и кинеских верника.

— Дијалог с властима КНР Руска Православна Црква води у току последњих година и Ви сте више пута посећивали Кину као руководилац Одељења за спољашње црквене везе Московске Патријаршије. Да ли можете да оцените динамику промена у односима кинеске стране према овом дијалогу и посетама представника Руске Цркве КНР?

— Динамика наших односа је апсолутно позитивна, таква је постала од 1993. године кад је земљу први пут посетио митрополит Кирил – данас Свјатејши Патријарх. Управо тада је ударен темељ за односе који су данас попримили сасвим званичан и формализован карактер. Мислим да ће ова позитивна динамика расти. Међутим, морамо схватити и специфику Кине као државе с вишемиленијумском историјом, државе за коју је 20 година врло кратак временски период. Мислим да не треба да очекујемо неку астрономску брзину у нашем напредовању ка постављеним циљевима – кретање ће бити постепено и ове циљеве ћемо остваривати корак по корак. Врло је важно да свака одлука која се доноси буде заједничка одлука – наша и државног руководства КНР, како би се процес нормализације положаја Православне Цркве у Кини одвијао уз потпуно поштовање Устава и закона Кинеске Народне Републике.

— Да ли се схватање проблема Цркве у Кини од стране власти КНР подудара с виђењем Руске Православне Цркве?

— У сваком случају, ако се говори о нашим преговорима које водимо последњих година, видимо веома велики степен међусобног разумевања, али истовремено и известан степен опреза од стране наших кинеских партнера, који је диктиран, по нашем схватању, жељом да се поштују сви закони и норме који важе у Кини, жељом да се дијалог води поступно. Како нам често говоре наши кинески партнери у дијалогу, не треба да пожурујемо догађаје – сваки догађај треба да се дешава у тренутку кад за њега буду сазрели услови. Сматрамо да су услови за то да се у кинеским православним храмовима појаве кинески свештеници већ сазрели и то је онај непосредни циљ ка чијем остварењу тежимо у овој фази.

Са руског Марина Тодић

Извор: Православије.ру

Још једна икона светог Георгија је промироточила на Кипру, овај пут у граду Ларнака. Како преноси информативна агенција Ромфеа, фреска светог великомученика Георгија из 1853-4. у саборном храму Манастира светог Георгија надомак града, је почела да точи миро.

Ово чудо је открио Митрополит Китиона Хризостом, који је у недељу 12. маја, након обнове манастира, служио поводом празника светог Георгија, који је пренесен на овај датум.

Његово Високопреосвештенство је испричао да се осјетио снажан мирис у цркви који је био толико интензиван, да су били приморани да отворе прозоре. Затим је, након испитивања, примјећено да мирис долази из фреске и да се виде три тачке из којих тече миро.

Како је раније саопштено, у цркви светог Георгија у општини Камбија-Фармакас на Кипру 6. маја је замиротичила икона светог покровитеља храма из 15. вијека. По свједочанству очевидаца, икона је током литије толико отежала, да је морало носити шест људи.

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/05/13/%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D1%80%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D1%88-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82/

„Полиција је појачала обезбјеђење у Патријаршији“, казао је представник Константинопољске патријаршије о. Доситеј Анагностопулос, „Раде све што је у њиховој моћи да обезбиједе Патријарха и Патријаршију“.

По његовим ријечима, Патријарх није узнемирен догађањима.

„Његова Светост не мисли да се ради о нечему озбиљном“, казао је он.

Истовремено, Архиепископ амерички Димитрије упутио је поруку предсједнику Бараку Обами, позивајући га да „посредује у обезбјеђивању Његове Светости“. Истакавши актуелну кризу у Сирији, гдје су двојица хришћанских архијереја киднаповани, Архиепископ је замолио предсједника да заштити Патријарха, указавши на 1700-годишње присуство Константинопољске паријаршије у данашњем Истанбулу.

Тренутни развој догађаја у Истанбулу надовезује се на низ инцидената који су узнемирили хришћанску мањину од 100 000 људи.

На Васкрс 5. маја, испаљени су хици испред јерменске цркве у Истанбулу, док је истовремено испред друге јерменске цркве претучен младић.

Десетак малољетника је 28. априла демолирало православну цркву, а дан раније 30-40 људи је каменицама поломило прозоре евангелистичке цркве.

Претходних година било је више напада на хришћане у овој већински муслиманској, али секуларној држави.

У априлу 2007. тројица протестаната су заклани у граду Малатја, за шта су оптужена три турска држављанина.

Италијански римокатолички свештеник је 2006. убијен из ватреног оружја у граду Трабзон, а исте године још један римокатолички свештеник је убијен ножем у граду Самсун.

Римокатолички бискуп Луиђи Падовезе је убијен у јуну 2010.

Извор: Радио Светигора

Заменик председника Сиријског националног савета, господин Џорџ Сабра изјавио је данас да се два киднапована јерарха налазе у малом селу код Алепа. У телефонском разговору са г. Сабром речено је да су епископи у добром здравственом стању, али да се још увек налазе под надзором мале групе побуњеника. У овом тренутку, међутим, Антиохијска патријаршија није дала никакав коментар на ову информацију, која се прати са великом пажњом, али и суздржаношћу.

Извор: СПЦ

„Абортус је гнусно убиство невиног створења које се чини одлуком и намјером родитеља. Љекар је, такође, директан саучесник. Немилосрдна убиства дјеце се неометано спроводе и нема никога да их заштити – ни држава ни друштво“, казао је Патријарх.

„Они који не желе да роде дијете из економских разлога… молим вас, немојте починити овај страшан гријех; ако не можете да приуштите подизање дјеце, Црква ће преузети бригу о њима“.

„Данас, када имамо овако тешку демографску ситуацију, сматрамо да држава мора усвојити закон о забрани абортуса“, каже се у поруци.

Коментаришући апел Његове Светости, грузијски премијер Иванишвили се сложио по питању „демографске ситуације“, истакавши да би се, у циљу успјешног бављења овим проблемом, тежиште требало ставити на економски развој уопште.

Извор: Радио Светигора

Удружење “Србија и пријатељи” организовало је потом Васкршњи доручак, ком је присуствовао и свештеник Руске православне цркве, отац Сергеј.

Пре тога, полазници Допунске српске школе у Пекингу у амбасади Србије извели су пригодан Васкршњи програм.

Како преносе агенције, војска Народне одбране Западног Курдистана је установила идентитет отмичара двојице сиријских архијереја. Ради се о исламистима из групе Фетех Ел-Хесун, огранка сиријске побуњеничке „Ослободилачке војске“. Курди су опколили мјесто на коме се налазе архијереји и дали су отмичарима рок до којег ће их ослободити. Уколико не поступе по њиховом захтјеву, Курдска војска ће, по истеку рока, покренути војну акцију.

Како је раније саопштено, у понедељак 22. априла Митрополит Алепа и Александрете Антиохијске патријаршије Павле и Митрополит Алепа Сиро-јаковитске цркве Јохана Ибрахим киднаповани су на путу ка Алепу, у повратку са хуманитарне мисије на турско-сиријској граници. Њихов возач Фатха Ала Кабуд, ђакон Сиро-јаковитске цркве, убијен је у инциденту.

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/05/02/%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D0%B8%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%B0%D1%80%D1%85/

Његово Високопреосвештенство калиупољски и мадитски Стефан служиће у својству Патријарховог викара у цркви Светог Ђорђа на Фанару.

Извор: Васељенска Патријаршија, СПЦ

Поздрављајући високог госта Поглавар Руске цркве је казао: „У ове празничне дане имали смо могућност да се помолимо заједно са Вама у Храму Христа Спаса“.

Патријарх је са захвалношћу казао да је уз лично учешће Симеона Другог ликвидиран раскол у Бугарској православној цркви.

„Нас дубоко погађа раскол, видјели смо како људи пате због тога. Пошто је то био политички чин, веома је важно што је подјела превазиђена уз учешће политичких власти земље. Превазилажење раскола у Бугарској је примјер који свједочи о томе да власт не треба да се склања пред опасним тенденцијама које угрожавају јединство Цркве, а које су генерисане од стране политичких снага“, изјавио је Патријарх.

Цар Бугара, обраћајући се Свјатјејшем Патријарху московском и све Русије Кирилу је казао: „Ваша светости, дубоко сам дирнут Вашим ријечима. Данас благодарећи Вашој светости, остварио се мој сан. 2002. године у својству премијер-министра Бугарске посјетио сам Храм Христа Спаса и пожелио да учествујем овдје у патријарашкој служби. Данас на Цвијети, мој сан се испунио“.

Говорећи на тему превладавања раскола у Бугарској, гост је казао да је још 1965. године иступио против иницијативе бугарске емиграције у Америци да оснује „независну Бугарску цркву“.

Извор: Радио Светигора