Током срдачног пријема, деца су певала и даривала Патријарха поклонима.

После доксологије у цркви Светог Алексија Његово Блаженство је одржао

је говор у коме је похвалио учитеље у основној школи за сирочад. Овом

приликом разговарао је са званичницима владе Бурундија у вези побољшања

живота у том насељу, попут изградње фарме за потребе исхране сиротишта.

Патријарх је притом лично донирао паре за куповину првих домаћих

животиња.

Извор: Александријска патријаршија, СПЦ

Како да изаберемо

име за дете и да се припремимо за Свету Тајну Крштења? Да ли своје

ближње виђамо после смрти? Да ли се брак без љубави сматра «браком»? Да

ли животиње имају душу?

Ово ни издалека није списак

питања које свештеницима постављају корисници социјалне мреже «В

контакте», где у јединственом интернет пројекту «Баћушка онлајн»

свештенослужитељи из разних градова и земаља одговарају својим

члановима, којих је више од 25 хиљада.

Овај пројекат у интернет

мрежи ипак има своју «географску повезаност» у реалном свету. То је

Симбирска Митрополија у граду Уљановску. А идеја пројекта припада

Православном омладинском клубу при Уљановском државном универзитету

(УлПУ). Руководилац клуба и аутор пројекта «Баћушла онлајн», Надежда

Земскова, је и сама завршила овај факултет и већ неколико година ту ради

као професор.

- «Пошто млади имају велику потребу да

разговарају са свештеницима, чврсто смо се уверили у оправданост

пројекта нашег Православног клуба, када смо позвали свештенике да по

овим питањима предузму одговарајуће мере. Студенти увек постављају

многа питања, активно учествују у дискусијама, па чак, и након завршене

трибине, многи остају да би поразговарали са свештеником. Међутим,

времена за све одговоре је ипак мало. Због тога смо се одлучили на

интернет - пројекат, који би имао велике могућности, где би свако, ако

пожели, могао да постави било које питање и да практично одмах, у режиму

«онлајн», добије одговор на њега» - каже Надежда Земскова.

Овде

треба да нагласимо да у овом пројекту учествују свештеници из целе

Русије, као и из суседних држава - Украјине и Белорусије.

- «Ако

московски свештеници морају да иду на спавање, код свештеника на

Сахалину је већ јутро, и они су у мрежи», - каже Надежда Земскова. -

«Зато се одговор може добити практично током целог дана и ноћи. Пројекат

у потпуности оправдава свој назив».

Психологија виртуелне комуникације

Пошто

се и сам устручавао да поставља питања, аутор ових редака је такође

некада, на једном од Православних сајтова користио рубрику «Одговори

свештеника». Овако, Свето Писмо баћушка може да тумачи када он буде

имао времена, а не када је мени пало на памет да га питам. Коришћењу

интернета и оцењивању квалитета интернет ресурса, православни, који

улазе у веру, прилазе касније.

Најраспрострањенија тема у

виртуелним беседама - јесте страх од исповести. Наравно, тајна-онлајн,

за разлику од свештеника, не постоји. «Али, неки отворено пишу да се

или устручавају, или плаше да пођу на исповест, и ту почињу да описују

своје грехе. Дешава се да понекад успеш да га умириш и да му објасниш

да је свештеник такође човек, који исто тако има своје грехе, али, који

се радује када види да се ви кајете. Тако се добија психолошка пратња у

првим корацима ка исповести и Причешћу» - каже протојереј Алексеј

Богородцев из Самаре, члан пројекта «Баћушка онлајн».

- «Тако

корисници размењују резултате својих покушаја да уђу у Цркву», -

наставља духовник пројекта, прес-секретар Симбирске Митрополије,

протојереј Димитрије Савељев. - «Често пишу да им у цркви нису посветили

довољну пажњу. Да, у Цркви је много искушења. Остаје да их утешим и да

им кажем да ако је то мирно претрпео, да ће од тога обавезно добити и

одговор, и велику духовну корист».

Пола стотине свештеника је добрих, а има их и другачијих

На другим православним сајтовима обично одговара један или неколико свештеника. Овде - неколико десетина.

-

«Људи могу да постављају питање оном свештенику који им је најближи.

Међу њима има и професионалних музичара, спортиста, доктора наука,

телевизијских водитеља, лекара, писаца, новинара, па и свештеника» -

каже Надежда Земскова.

Најпопуларнији «баћушка онлајн» је

духовник пројекта, протојереј Димитрје Савељев. У његовом делу је већ

више од 2,5 хиљаде одговора, не рачунајући приватну преписку. (Примедба

редитеља: Баћушки може да се постави питање како на општу тему, тако да

му се достави неко обавештење, па и приватно)».

- "Било је

периода када сам и поштом добијао на десетине писама, која су имала и по

више страна. Ако бих на све одговарао, не бих стигао нити да служим,

нити друга послушања да извршавам", - каже свештеник. - "Морао сам да

затворим лични профил на интернету за све, осим за пријатеље. Приватна

преписка не сме да се злоупотребљава: ту је увек дубље продирање у

приватни живот, а то већ није за разговор на дистанци. Када је реч о

озбиљним питањима, ту се може помоћи само у разговору "очи у очи".

Има

случајева када се одговори на слична питања од стране више свештеника

не подударају. У које време дана и ноћи уочи среде и петка наступа

супружнички пост? Могу ли да се усмрте непланирана штенад?, - ово јесте

област приватних мишљења и разговора. Протојереј Алексеј Богородцев

признаје да се ни он понекад не слаже са нечијим одговором, али да се

ипак придржава позиције «ни своје лично мишљење - није увек исправно».

У овом пројекту се такође могу постављати питања и православном

правнику, а планира се учешће још неких световних верујућих стручњака

из разних области. Осим одговора на питања, у овој групи има много тога

интересантног: на пример, Библија у мп3 формату и фласх - Молитвослов.

Пројекат садржи и личну видео верзију

«Электронски пророк»

Корисници

често задају чисто практично питање: "како да поступе при изабору...", -

сматрајући свештеника с оне стране екрана буквално пророком.

-

«На жалост, људи не воле на себе да преузму одговорност. На свештеника

пребацују чак и судбинске одлуке, као на пример: «да ли да се уда». Они

желе да за њих размишљамо ми. Ништа се ту не може, јер ми живимо у

инфатилном времену. Али, живот такве људе ипак васпита», - уверен је

протојереј Димитрије Савељев.

«А они, које је живот већ «васпитао»,

не желе да други све за њих решавају. Они моле да им ми аргументима

помогнемо, да их саслушамо и прокоментаришемо, не ускраћујући њихову

слободу».

Пребацивање одговорности на свештеника и «сувише лична»

питања - јесу проблеми не само сервиса «В контакте», већ и «онлајн»

комуникације духовника са њиховом духовном децом.

- «На питања

типа «ја више не могу да живим са мужем, шта да радим», најчешће

одговарамо: « Муж и ти заједно пођите код свештеника, како твоја

информација не би била једнострана». Протојереј Алексеј Богородцев

поступа исто и на интернету, и у парохији.

- « Јер, савет

свештеника, чак и на општем плану, понекад доводи до правилног закључка и

даје могућност да се ситуација сагледа и са друге стране, и да се

одлука донесе самостално», - примећује духовник пројекта.

Одакле црпети одговоре?

Протојереју Димитрију Савељеву сваки дан задају око десетак питања у отвореном приступу.

-

«Да би одговорио на питање, понекад морам добро да размислим; понекад

све то и сам преживљавам, некад се прво помолим, па ради једног питања и

по три књиге прочитам», - каже свештеник. - «Ако ми за време читања

неког писма у глави зазвучи фрагмент из Јавнђеља, ја га обавезно

наведем».

Реч по реч, и не договарајући се, о трагању за одговорима прича протојереј Алексеј Богородцев.

-

«Ако су питања једноставнија, а у Мрежи на њих има много одговора, ја,

ако немам много времена, предложим људима да одговор нађу на интернету.

Ако су се већ регистровали у мрежи «В контакте», онда и потребну

информацију могу да пронађу. А ако имам времена, сам нађем одговор и

пошаљем линк. То је такође добар начин», - дадаје отац Алексеј.

Наравно,

често људи задају слична питања. Администратори настоје да уклоне

питања која се понављају, јер, многи корисници пишу најчешће типска

питања. Надежда Земскова сматра да ништа страшно у томе нема: школски

наставници такође из године у годину понављају јендо те исто,

васпитавајући нове и нове генерације ученика.

- «Важно је човеку

одговорити са разумевањем и љубављу. Лично ја сам ушла у веру када ми је

једном свештеник помогао да разрешим, како ми се сада чини, веома

једноставно питање. Али, тада је оно за мене било невероватно важно. Од

тог питања почео је пут мог уласка у веру», - објашњава оснивач

пројекта.

Протојереј Димитрије Савељев настоји да пропрати који је циљ нечијег питања:

-

«Ако видим, да је човек већ и друге свештенике питао исто то питање, ја

му одговарим: - «Драги мој, ти не тражиш истину, већ испитујеш и

упоређујеш одговоре разних свештеника». То је нешто као експеримент.

У таквим случајевима отац Димитрије једноставно одбија да одговори:

-

«Православна традиција каже да је тражење учитеља према својим

похотама и пристрасношћу, уствари, духовни блуд. Човек не тражи истину

да би јој се покорио, већ онога, ко ће му рећи оно што он жели да чује».

Понекад

сви свештеници одговарају: «Не знам». Зато што постоје питања која се

не односе на Православље, или су пак провокативна, на која је као

одговор, понекад, највернија реакција.

Добро дошли у реалан свет

О

пројекту «Баћушка онлајн» много је писано у Средствима јавног

информисања. На интерент секцији ЏЏ Међународних трибина у Москви овај

пројекат је признат као један од најуспешнијих медијских пројеката Руске

Православне Цркве. А 2011. године пројекат је похваљен и од стране

Његове Светости Патријарха Кирила. Разуме се, од овог пројекта чекају се

плодови не само у виду еликтронског саобраћаја са многима, већ и са

појединцима. Једном је једна девојка Надежди Земсковој написала да је

била у тешком стању, и само што није извршила самоубиство: она се тада

захваљивала оцу, који је њу буквално сапасио и извео из стања безнађа и

безизлазне ситуације. Оваквих примера има много.

- «Радује

нас што постоје људи који се од виртуелних парохијана преобраћају и

постају реални. Наши интернет - ресурси и његове могућности у неком

смислу и представљају једну степеницу за улазак у храм», - каже

Надежда.

- «Прелазак из виртуелне у живу комуникацију, наравно,

није масовна појава. Људи углавном и пишу, јер немају могућности да

разговарају «уживо». Али, лични контакт обилује много већим могућностима

- и педагошким, и спознајним, а и што се тиче Свете Тајне Исповести», -

сматра протојереј Димитрије Савељев.

- «Интернет - саобраћај не

подразумева дуги, високоумни или научни дијалог, али, слични медијски

ресурси неизоставно морају да постоје! Они врше важну мисију», - сматра

отац Алексеј.

У овом тренутку у пројекту «Баћушка онлајн»

постоји више од 25 000 чланова. Њихов број сваки дан расте - дневно

пристиже око 100 људи. Велика је посећеност овог пројекта, 3-5 хиљада

људи дневно. Мрежу «В контакте» треба сматрати социјалном мрежом «за

младе», али међу члановима пројекта има и људи различитих година

старости, професија и религиозних погледа.

Овај велики пројекат

стоји на друштвеним начелима, али увек постоје људи који су спремни да

ово добро дело подрже. Организатори имају много планова за његов развој.

Спрема се издање штампаног зборник под истим називом «Баћушка онлајн».

Планирамо пуштање званичног сајта и отварање његових филијала и у

другим социјалним мрежама.

На крају, желео бих да наведем речи

Митрополита Симбирског и Новоспаског Прокла, који је и благословио

оснивање овог пројекта :- «Ако пројекат помогне макар и једном човеку,

значи, његово постојање није узалудно».

У Кијево-печерској лаври пред иконом Мајке Божје „Свецарица“ прогледала слијепа дјевојка, саопштава званични сајт Украјинске православне цркве Московске патријаршије. Копија светогорске иконе „Свецарица“ налази се у храму Свих преподобних отаца печерских.

Израелски и украјински љекари потврђују факат чуда, истичући да са дијагнозом „тумор очног нерва“ човјек не може уопште да види. Лијечење без операције је немогуће, а и у таквим случајевима се на помоћ љекара не може очекивати. Међутим, дјевојци је неочекивано и чудесно помогла Пресвета Богородица.

Дјевојка Јелена Мељниченко је редовно долазила на молебане крај иконе «Свецарица» и у тим тренуцима је доживљавала наговјештаје вида крај иконе. Одједном се за вријеме молебана, њен вид знатно побољшао – Јелена је угледала икону, свештеника, па чак и трунке прашине у зрацима сунца. Према тврђењу љекара, визуелни апарат са таквом болешћу, не може преносити сигнале у мозак.

Првих дана јануара Јелени се отворио и слух у бучним мјестима. Прије тога због тумора у глави, она ништа није чула. Исцјељење напредује.

Икони «Свецарица» (Пантанаса) која се чува на Светој Гори , у Ватопедском манастиру, вјерници од 17. вијека прибјегавају у посебним случајевима: приликом неизлечивих болести, посебно канцерогених, она штити од магијских радњи. У 21. вијеку копија иконе «Свецарица» у Кијево-печерској лаври открила је извор помоћи стотинама вјерних Украјинаца у многим невољама, и пред иконом се слијевају непресушне ријеке људи. Молебан крај «Свецарице» у Кијево-печерској лаври служи се свакодневно, осим недјељом и празницима.

Извор:Радио Светигора

”Желели бисмо да се задржи стање које имамо данас. Постала је музеј, тако би требало и да остане. Боравећи прошле године у Трапезунту, у манастиру Богородице Сумеле, где сам служио свету Литургију, посетио сам и тамошњу Свету Софију. У то време разматрала се могућност да тамошња Света Софија буде претворена у џамију. На питање новинара у вези са тим одговорио сам да је боље да остане музеј, јер ће на тај начин остати отворена за све. Што се тиче Свете Софије цариградске, она је служила као хришћанска црква више од хиљаду година. Ако је планирано да се користи за верске потребе, онда би морало да се отвори као хришћански храм, јер је изграђена као црква, а не као џамија. Због тога желимо да остане музеј”, истакао је Патријарх Вартоломеј у интервјуу за турски Милијет, дневне новине са великим тиражом.

Извор

Ово је друга посјета Теодора Другог овом региону, у својству поглавара Александријске православне цркве. Први пут је посјетиоТанзанију прије седамнаест година, кад је био у пратњи Патријарха Партенија Трећег.

Дар ес Салам је столица Иринупољске митрополије. У саборном храму свете Параскеве свештенство и вјерници (међу којима има доста емиграната из Источне Европе) припредили су александријском Патријарху свечани дочек.

Увече 15. фебруара у част Теодора Другог, уприличен је пријем у амбасади Русије у Дар ес Саламу.

извор: http://svetigora.wordpress.com/2013/02/18/помјесне-александријска-патријарши/

На гласању Светог синода Митрополит Неофит и Гаврило добили су по

девет гласова, а Митрополит старо-загорски Галактион десет гласова.

Поглавар Бугарске православне цркве биће изабран 24. фебруара.

Извор: Радио Светигора

„Недостатак материјалних средстава родитеља за издржавање деце мора бити основа за давање финансијске подршке породици, а не повод да се узму деца“, рекао је владика Иларион на првом заседању Експертског савета председника скупштине, који је одржан у Москви.

„Акти националног законодавства треба да садрже конкретне мере, које би регулисале примену крајње мере – одузимање деце, да би се искључила слободна и често субјективна интерпретација закона“, додао је митрополит.

Он је такође предложио да се унесу измене у одговарајуће правне акте, са циљем да се заштити породица од могућих злоупотреба од стране службеника социјалне заштите.

Владика Иларион је такође подсетио учеснике заседања да је на недавно одржаном Архијерејском сабору прихваћен документ „Позиција Руске Православне Цркве по питању реформе породичног и малолетничког права“.

„Архијерејски сабор је исказао подршку напорима државе које су усмерене на заштиту деце од преступничких напада у тим случајевима, када родитељи не могу сами да заштите децу“, закључио је владика Иларион.

Извор:

Православни журнал „Тома“

Превод за Поуке.орг : Оливера Голубовић

Цело човечанство сноси одговорност за стање природе – Божје

творевине. Коришћење ресурса и загађење човекове средине у ситуацији

пораста броја становника на планети чини изузетно актуелним питање о

солидарним напорима свих народа у очувању различитих облика живота, о

домаћинском коришћењу природних ресурса и спречавању еколошких

катастрофа изазваних људском делатношћу.

Пад прародитеља у грех изазвао је поремећај у првосазданој природи.

Свето Писмо сведочи о томе: „Јер се твар покори пропадљивости (не од

своје воље него за вољу оног који је покори)“ (Рим. 8, 20). Загађивање и

уништавање природе представља директну последицу људског греха, његово

видљиво оваплоћење. Разноврсне појаве греховног односа према природи

карактеристичне су за савремено „потрошачко друштво“, које за главни циљ

има стицање добити. Једина могућност за обнављање здравља природе

састоји се у духовном препороду личности и друштва, у истински

хришћанском, аскетском односу човека према сопственим потребама, у

обуздавању страсти, у доследном самоограничењу. Главне одредбе позиције

Руске Православне Цркве у вези с проблемима очувања живе природе и

човекове средине садрже се у Основама социјалне концепције (део XIII,

„Црква и проблеми екологије“) и у Основама учења о достојанству, слободи

и правима човека (део III.5).

Руководећи се заповешћу Божјом за очување тварног света (1 Мојс. 2,

15) и бринући се о духовном и физичком здрављу човека, Руска Православна

Црква својом дужношћу сматра да и у будуће учествује у разматрању

еколошких питања, као и да ради на овом попришту у сарадњи са свима

онима који су забринути због стања природне околине, размишљајући о

очувању здравља и нормалном животу људи.

1. Богословско осмишљавање еколошких питања

Руска Православна Црква, исповедајући библијско учење о односима

између човека и тварног света, спремна је да дâ свој допринос

осмишљавању основа погледа на свет везаних за еколошка истраживања и

еколошку делатност.

Црква сведочи о јединству света који је Бог створио и нуди целовиту

слику људског постојања. Ова мисао истиче разлику између теоцентричког

погледа на свет и позиција хуманистичког антропоцентризма, који човекову

средину посматра као извор „егоистичке и неодговорне потрошње“ (Основе

социјалне концепције Руске Православне Цркве, XIII.4) и од паганског

боготворења природе, које се понекад сједињује с покушајима да се она

узнесе изнад човека, да се прогласи самодовољном, а људски напори на

њеном преображају – непотребнима.

Реч Божја учи да је свет око нас дом, који је Господ створио и у

којем је настанио човека (1 Мојс. 1, 28). Због тога је човек домаћин

створеног света и није позван да се клања природи, већ само Творцу (Рим.

1, 25). Добар однос човека према природи испуњен свештеним страхом

заснива се на дубокој свести о томе да је Бог свет и све живо у њему

створио као добро (1 Мојс. 1, 8-25). Заједно са светим пророком Давидом

сваки човек може да ускликне: „Јер си ме развеселио, Господе, делима

Својим, с дела руку Твојих радујем се“ (Пс. 92, 4).

У светлости Светог Писма еколошка делатност се схвата као од Господа

заповеђено опхођење човека према тварном свету. Бог је благословио

човека да користи материјална добра ради одржавања свог телесног живота

(1 Мојс. 1, 29). Књига Постања такође сведочи о томе да је Господ открио

човеку могућност да спознаје и проучава творевину, јер њено поседовање и

управљање њом (1 Мојс. 1, 28) у складу са замислом Божјим није могуће

без познавања природних закона. Посебан значај за исправно схватање

човековог места у Васељени има библијско учење о владавини човека над

светом који је Бог створио и који треба да буде у складу са сведобрим

стваралаштвом Творца Васељене, јер је човек створен по образу Божјем.

Преподобни ава Доротеј пише: „Чувајмо сви нашу савест у свему: у односу

према Богу, према ближњем и према стварима.“ Људи су позвани на

стваралачко учествовање у животу творевине, на њену заштиту и очување:

„И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да

га чува“ (1 Мојс. 2, 15).

Једна од последица грехопада првих људи био је поремећај односа које

је међу њима и природом установио Бог. Човек је пре свега почео да се

руководи егоистичним и потрошачким побудама. Зато еколошка делатност

неће постићи жељене резултате уколико људи не буду тежили ка томе да

превладају своје отуђење од Бога и да живе по Његовим заповестима.

Узимајући у обзир важност еколошких питања, у највишим црквеним

школским установама треба развијати истраживања о међусобној повезаности

човека и тварног света, а такође треба разматрати еколошку тематику на

црквеним научно-практичним форумима. С братским Помесним Православним

Црквама треба богословски размотрити проблеме екологије, а такође треба

размењивати искуства у овој области у међухришћанском и међурелигиозном

дијалогу. Приликом разматрања еколошких питања Црква пореди богословско

учење са савременим научним подацима о свету, узима у обзир приступе

научних дисциплина еколошког профила и јавно мњење.

2. Литургијски живот Цркве и екологија

Црква не призива благодат Светог Духа само на човека, већ и на цео

свет који га окружује. Божанска Евхаристија освећује тварни космос.

Плодови земље и дела људских руку – хлеб и вино – дејством Светог Духа

претварају се у Христово Тело и Крв освећујући вернике. Освећење водене

стихије, које се обавља на Богојављење, отвара нове перспективе за

материјално биће: освећена вода постаје света вода, „која води у живот

вечни“. Црква се увек молитвом и радом одазивала на догађаје који

захтевају сарадњу човека и природе и на ситуације у којима су природне

стихије постајале непријатељске за човека. Црква се свакодневно моли „о

благорастворенији воздухов, о изобилији плодов земних“ („за

благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских“), обављају се и

посебне молитве за људе који раде на земљи, за избављење од природних

непогода и од штеточина.

У условима еколошких криза и катастрофа људима је крајње потребна

молитвена помоћ. Сматрамо да је важно издавање постојећих, прилагођених и

нових текстова молебана у којима се Божија помоћ призива за обављање

пољопривредне делатности, као и за различите послове усмерене на очување

човекове околине. Као допуна постојећих могу бити написани богослужбени

текстови и појединачне молитве, које се узносе за време природних

непогода и техногених катастрофа.

3. Еколошко васпитање

Руска Православна Црква тврди да човек мења свет око себе у складу са

својим унутрашњим светом и због тога преображај природе треба да почне

од превладавања духовне кризе човечанства.

Реалну алтернативу потрошњи представља хришћански живот. Православље

учи да се у људима васпитава умереност и уздржаност у задовољењу

животних потреба, одговорност за сопствена дела, одрицање од сувишних

ствари, између осталог, и од небрижљивог коришћења намирница, затим,

поштовање према потребама других људи и схватање важности духовних

вредности за сваког човека.

Пример чуварног и целомудреног односа према околини често су

представљали православни манастири у којима се одвијала плодна сарадња

добре људске воље и освећујуће силе Божје, укључујући и област

пољопривредне делатности.

Треба подстицати укључивање свештенослужитеља у изучавање основа

екологије као науке и закона функционисања биосфере. Сматрамо да је за

васпитавање деце и омладине у духу одговорности за стање природе

неопходно сврсисходно увођење тема хришћанске еколошке етике у црквене, а

по могућству и у световне образовне и васпитне програме, помоћ у

увођењу еколошке тематике у круг научно-педагошке делатности

високошколских установа, школа за веронауку, православних кампова, као и

у додатно духовно образовање и курсеве за преквалификацију. Пожељна је и

организација специјалних црквених курсева и образовних програма који

објашњавају православно виђење еколошке проблематике студентској и

научној јавности, а такође су пожељни редовни теоретски и практични

часови екологије за децу и одрасле.

4. Учествовање Цркве у еколошкој делатности

Свештенослужитељи и мирјани се позивају на активно деловање у правцу

заштите природне околине. Ова делатност пре свега треба да буде усмерена

на сведочење о томе да ће само уздржаност, поштовање према другима и

одговорност у сваком човеку, који се заснивају на свесном испуњењу

заповести Божјих, омогућити човечанству да савлада настале еколошке

проблеме.

Православни верници се позивају да помогну у развоју и увођењу

технологија и начина управљања привредом, оријентисаних на што је могуће

брижљивији однос према природној средини.

Еколошки проблем може бити издвојен као посебан правац у епархијском и

парохијском раду. Тема екологије се може разматрати као компонента

пастирског, мисионарског, социјалног и омладинског служења. Велики

потенцијал за практичну реализацију православног приступа екологији

поседују манастири и парохије који у живот заједнице укључују и бригу о

природи. Развој еколошки безопасне аграрне производње у манастирима и у

сеоским парохијама треба да послужи као пример рационалног коришћења

природе пољопривредним добрима у околини.

5. Сарадња с друштвеним, државним и међународним институцијама у области екологије

У раду на очувању природе Руска Православна Црква је отворена за

дијалог и сарадњу с друштвеним, државним и међународним институцијама.

Притом Црква истиче да се питањима екологије не сме манипулисати уз

коришћење ове теме као инструмента у политичкој борби и економској

конкуренцији или као начина за задовољење користољубивих интереса

појединаца и друштвених група. У случајевима такве врсте Црква задржава

право да се уздржи од сарадње у еколошким и мешовитим пројектима. Црква

такође задржава право да критички оцењује деловање државних власти,

међународних организација и друштвених и научних структура које могу

имати негативан утицај на природу, дакле – и на здравље и живот човека.

Посебну важност има дијалог Цркве са стручњацима и руководиоцима од

којих зависи доношење одлука о стратегији градског, пољопривредног,

индустријског и екстрактивног развоја, као и помоћ у истраживањима у

области уштеде ресурса, развоја и увођења еколошки чистих технологија,

проналажења алтернативних извора енергије, очувања функција природних

система за формирање животне средине.

Епархије, намесништва и парохије могу потписивати споразуме о сарадњи

с регионалним и локалним структурама чија је делатност усмерена на

заштиту природне околине.

У оквиру сарадње с државом и друштвом у вези с питањима екологије Црква је отворена да:

• учествује на форумима, конференцијама и сусретима еколошког усмерења,
  да упознаје све заинтересоване стране са својим схватањем еколошких
  проблема и постојећим искуством у њиховом решавњу;
  
• даје оцену друштвено значајних економских пројеката који утичу на стање живе природе и човекове околине;
  
• реализује заједничке пројекте с друштвеним, државним и међународним структурама;
  
• активно развија црквено присуство у друштвеном и научном еколошком раду на међународном, националном и регионалном нивоу;
  
• учествује у изради, разматрању и спровођењу информационих, образовних и
  васпитних програма који имају еколошку компоненту, као и закона и
  других нормативних аката који се у овој или оној мери тичу питања
  екологије.
  

У дијалогу с представницима друштва, државе и међународних

организација Руска Православна Црква сматра својом дужношћу да помогне у

томе да се у људима који припадају различитим социјалним,

етнокултурним, узрасним и професионалним заједницама развија осећање

солидарне одговорности за очување Божије творевине и да подржи њихов рад

у овом правцу.

Са руског Марина Тодић

Извор: pravoslavie.ru, СПЦ

„На Сабору се говорило о раду над катехизисом РПЦ, који је задатак Синодалне богословске комисије. Планирао сам да тај рад потраје отприлике још четири године, рачунајући ту брзину са којом раде наши богослови. Архијерејски сабор је исказао јако тврд став, да катехизис мора бити готов за две године“, рекао је митрополит Иларион.

Према његовим речима, та одлука тражи "ванредне сазиве богословске комисије“и низа других мера, да би нов катехизис био готов у назначено време.

Најпознатији катехизис је из 19. века, који је саставио свети Филарет Московски.

„Тај катехизис је написан готово пре 200 година, застарео је по форми и стилу, у великом степену по тематици. Ни редакција, ни адаптација ка савременим условима не може га направити актуелним и доступним за савременог човека. Многих питања која се у садашњости постављају пред хришћанином, тамо нема“, приметио је председник Библијско-богословске комисије.

Савремени катехизис, према мишљењу радне групе при Библијско-богословској комисији, која се бави његовом израдом, треба да обухвати не само вероучитељска питања, него и да садржи податке о устројству Цркве, богослужењу и Светим Тајнама, а такође и питања која се постављају пред савременог хришћанина.

Катехизис мора бити сличан по методу и стилу савременим црквеним документима, прихваћеним последњих десетлећа, нпр. „Основама социјалне концепције Руске Православне Цркве“. Неки делови катехизиса засниваће се управо на том документу.

Обим катехизиса је веома значајан. На основу пуне форме катехизиса, може се и направити и краћа варијанта, за решавање мисионарских и катехизијских задатака и да га читају и људи који су недавно примили свету Тајну Крштења.

РИА Новости, Православие.ру

Превод за Поуке.орг

Оливера Голубовић

Наглашава се да се премијер Тајип Ердоган залаже да се истраже нове могућности за отварање факултета поводом чињенице да се у сваком извештају ЕУ о напретку по питању европске перспективе Турске наводи обавеза да се поново отвори Богословија у Халки.

У првом предлогу који је развила турска Влада, предложено је оснивање одељења упоредног богословља унутар Универзитета са посебном катедром православних богословских наука под руководством православног доктора наука. Други предлог, али само у случају да се усвоји закон о основању страних универзитета, Богословски факултет ће моћи да функционише као део страног универзитета.

Основана је и посебна Комисија која ће се бавити изналажењем решења за отварање Богословије у Халки. Комисијом председава саветник премијера Ефкан Ала. Према неким извештајима, Патријаршија се не слаже са укључивањем Вишег школског образовног савета (YÖK), нити да се повеже са другим турским универзитетом.

Такође се наводи идеја о оснивању вакуфског Универзитета у оквиру Вишег просветног савета. Ипак новине "Таквим" наводе да се још увек трага за решењем, истичући да је Влада отпочела са сагледавањем свих могућности на захтев премијера Ердогана да поменута школа у Халки поново отпочне са радом.

Са грчког превео јереј Владимир Вранић

Извор: www.romfea.gr

СПЦ

Данас, када се ка црквеном животу у социјалним медијима јавља огроман интерес, мада он није увек и здрав, наш је дуг да га преобратимо у добробит, да створимо услове за то да би омладина знала за Христа, знала истину о животима људи у Цркви. Заједно са тим, Црква не живи у виртуелном, него у реалном свету у коме се чине добра дела, објављује пастирско учење и љубав, у коме се служи Божанствена литургија. Лик човека који живи већином у медијском пространству, далек је од хришћанског идеала. Лепоту Божијег света не може заменити пространство које су вештачки изградили људи ради комуникације“, приметио је Патријарх.

„Ову примедбу упућујем пастирима, којима Интернет сада замењује реалан контакт са паством. Виртуелна мисија не може заменити рад у парохији, али је мора допунити“, додао је.

„Наше време често се назива епохом информационог друштва. И ми заиста примећујемо како информације добијају све веће значење у животу савремених људи. Средства јавног информисања из начина добијања информација се претварају у оруђе дејства на формирање погледа на свет. У таквим условима наш одговор на информационе изазове мора се заснивати на два главна принципа. Као прво је тежња да молитвом, речју и делом сведочимо о Истини у било којим условима. Као друго је професионално умеће користити инструменте мас-медија у црквеном раду“, посебно је подвукао Патријарх.

Посебно место у свом извештају на Архијерејском сабору 2013. Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил посветио је значајном повећању броја антицрквених публикација у Интернету, блоговима, друштвеним мрежама.

„Црквено сведочанство је немогуће без црквеног јединства. Сада, када свако има могућност да иступа јавно, тај неопходан услов мисије је постао актуаелан као никад. Епархијска прес служба није ствар моде, него насушна потреба. Основни циљ такве службе није само ширење лепих фотографија, колико активно учествовање у интелектуалном и духовном узајамном деловању на медијски простор, да помогне архијереју у одређивању стратегијских акцената у црквеном раду“, рекао је Патријарх.

Његова Светост је навео као озбиљни недостатак да епархијски сајтови често не публикују новости и документе општецрквеног значаја.

„Формирање јединственог информационог поља је општецрквени задатак, који се може испунити само заједничким напорима, који су усмерени на обезбеђивање достојног присуства Цркве у свету медија“, закључио је Његова Светост Патријарх Кирил.

На основу материјала сајта Pravoslavie.ru

Превод за Поуке.орг Оља

Ту ће се сабрати више од 280 Архијереја Русије, Украјине, Белорусије, Молдавије, Азербејџана, Казахстана, Киргизије, Латвије, Литве, Таџикистана, Туркменије, Узбекистана, Естоније других.

За Поуке.орг Оливера

_________________________________________________________

На Архијерејском сабору РПЦ Путин поздравио патријарха Кирила

Више од 300 чланова Архијерејског сабора Руске Православне Цркве (РПЦ) на

молбу патријарха Кирила сусрели су се у Андријевској сали Великог

Кремаљског дворца са председником Русије Владимиром Путином.

Архијерејски сабора РПЦ први пут се одржава после фебруара 2011 . и

на њему учествују епископи-челници епархија, старешине храмова, чланови

Високог црквеног савета, руководиоци синодских и општецрквених

институција, представници више од 33 хиљаде парохија из 62 земље из

целог света.

Председник Русије је најпре поздравио врховног поглавара РПЦ поводом

његовог ступања на Првосветитељски престо:“Знам да сте Ви срцем уз

сваког парохијана“ и захвалио Патријарху што му је омогућио сусрет са

учесницима Архијерејског сабора . Истакавши Патријархов „ непрестани

труд и бригу за Цркву , Отаџбину и народ Русије „, председник је

признао да се с радошћу одазвао на позив да по традицији разговара са

представницима Сабора.

Сабор је највиши орган хијерархијске управе Цркве и почиње у суботу,

2. фебруара у Храму Христа Спаситеља у Москви , а на њему ће се

разматрати кључна питања живота Цркве и друштва. Овог пута ће на дневном

реду бити и позиција Цркве у вези са развојем технологије , обраде и

коришћења личих података , породица и заштита деце, екологија.

РПЦ је у свим временима и епохама била с руским народом

„Руска православна црква је у свим врменима и епохама увек била са

својим народом, делила је с њим све невоље и радости, подржавала га и

надахњивала,“ нагласио је председник, додавши:“ Она је увек учвршћивала

морални кодекс друштвеног живота и свеколике наше националне

државности“.

У основи свих достигнућа Русије су патриотизам, вера и снага духа

„У основи свих достигнућа Русије су патриотизам, вера и снага

духа“-рекао је председник Русије .“ Управо су та својстава националног

карактера помогла народу да преброди Смуту 1612. и победи у рату 1812

.године.“Сутра ћемо обележити 70. годишњицу Стаљинградске битке „,

наставио је Путин.“У годинама Великог Отаџбинског рата ослањање на

истинске вредности надахњивала је наш народ и нашу војну силу“, истакао

је он. „Јер управо снага историјске Русије су снага Минина и Пожарског,

Дмитрија Донског и Александра Невског , Сергија Радонежског и Серафима

Саровског – срушла је нацизам и спасила свет.“

Хајка на Цркву срачанута на урушавање државног јединства

Потребно је разумети и друге странице историје, подсетио је Путин. И из њих извући поуке.“ „У

многоме је управо размахом духовних и националних основа и започела

садашња хајка на РПЦ и друге наше традиционалне конфесије са циљем

урушавања јединства државе“, прецизирао је он.

Владимир Путин је уверен да ће власти и даље помагати обнови Цркве

.“Заједно са вама ћемо радити на учвршћавању јединства у нашем друштву,

јачању његовог моралног стожера.

Традиционалне националне вредности морају се штитити снагом јавног мњења, али и силом закона

„Традиционалне вредности , религиозна осећања верника, а такође и

права , слобода, достојанство људи морају бити заштићени и снагом јавног

мњења , али и силом закона“, подвукао је председник додајући да је

партнрство државе са традиционалним конфесијама веома потребно.

Против вулгарног, примитивног схватања о одвојености цркве од државе

Чувајући световни карактер државе не значи примењивати „вулгарно, примитивно схватање световности“- сматра Вадимир Путин.

„РПЦ и друге традиционалне религије треба да добију све могућности

за потпуно служење и деловање у таквим сферама као што су подршка

породици и материнству ,васпитање и образовање деце,омладинска политика

,решавање социјалних проблема, учвршћивање патриотског духа у армији“,

сматра председник Русије.“То је одговор на потребу људи у моралној

сфери, у духовном предводништву и подршци“, објаснио је он.

Нацинално јединство и међуверска хармонија од историјског значаја за Русију

Национално јединство и међуверска хармонија је питање од

историјског значаја за Русију. На разним континентима РПЦ испуњава

своју мисију, зближава државе и народе, помаже да се сачувају оне нити

које су нас повезивале вековима изнутра одржавајући заједно

многомилионски руски свет.“

Руски председник је захвалио

служитељима РПЦ у иностранству :“Где год да сте , увек сте душом својом

с Русијом“.Помозите земљацима да непрестано осећају неразрушиву

повезаност с Отаџбином Русијом „.

Патријарх Кирил:“Веома ценимо могућност дијалога између Цркве и државе“

„Ми веома ценимо могућност дијалога између Цркве и државе „ рекао је

Патријарх Московски и целе Русије Кирил.“Црква је веома поносна оним

што је постигла последњих деценија . Ми заиста имамо истинску слободу и

нисмо подвргнути било каквим административним и политичким притисцима“.

Бранко Ракочевић

Извор: Русија.рс

По завршетку службе, Патријарх се обратио окупљенима и између осталог је рекао:

"Црква носи одговорност за спас људи, носи одговорност да искушења које сеје непријатељ рода људског не би допрла у душе. Она носи одговорност да се то у првом реду не би десило међу епископатом и духовништвом."

Председник Русије Владимир Путин честитао је Патријарху Московском и целе Русије празник и назвао је његово служење подвижничким.

Према материјалима Прес-службе Патријарха Московског и целе Русије, превод за Поуке.орг Оливера

Митрополит Тихон изабран је за предстојатеља Православне цркве у Америци на 17. Свеамеричком сабору одржаном 13. новембра 2013. у граду Парма, у држави Охајо.

Митрополит Тихон је рођен као Марк Р. Молард 1966. године у Бостону. 1988. је дипломирао на Френклин и Маршал колеџу у Ланкастеру. 1989 се из Епископалне цркве обратио у Православље, а на јесен исте године уписао је Богословски факултет светог Тихона у Саут Канану. Годину дана касније ступио је у монашку обитељ Манастира светог Тихона. Дипломирао је 1993. и остао на факултету као предавач. 1995. је примио монашки постриг са именом Тихон, у част светог Патријарха исповједника Тихона, а исте године је рукоположен у ђаконски и свештенички чин. 2000. је узведен у достојанство архимандрита. У фебруару 2004. архимандрит Тихон је хиротонисан у епископски чин у Манастиру светог Тихона Задонског, а 2012. је изабран за Архиепископа вашингтонског и Митрополита све Америке.

Извор