Пре богослужења, у цркву је унет кивот са моштима Светог Луке, архиепископа симферопољског и кримског. Мошти светитеља су, са благословом Митрополита кијевског и све Украјине Владимира, дате Митрополиту астанско-казахстанском Лазару ради духовног окрепљења и јачања молитвеног духа верника у Казахстану.

Подсећамо да се у парклису Светог Луке Симферопољског на Војномедицинској академији у Београду чува икона са честицом моштију овог светитеља, великог руског архијереја, лекара, сликара и исповедника, донесена из Русије, као дар и благослов Патријарха московског и све Русије Кирила. У параклису се редовно служи света Литургија од Лазареве суботе, 11. априла 2009. године, када је и прослављена крсна слава Патријарха српског Павла, који се тада налазио на лечењу у овој установи.

Житије светитеља Луке, архиепископа Симферопољског и Кримског

Архиепископ Лука, у свету Валентин Феликсович Војно-Јасенецки, рођен је у Керчи 27. априла 1877. године у породици апотекара. Преосвећени Лука се упокојио 11. јуна 1961. Сахрањен је на градском гробљу Симферопоља.

Године 1966. године Свети Синод Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије донео је одлуку о убрајању Високопреосвећеног архиепископа Луке у свете, као светитеља и исповедника вере. Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве је 2000. године убројао архиепископа Кримског и Симферопољског Луку међу Руске Новомученике и Исповеднике. Празнује се 29. маја/11.јуна.

Извор: Московска патријаршија

Житељи Оптине и људи који су били блиски убијеним монасима приметили су, да су свакоме од тројице биле дате некакве личне духовне особености, – особити дарови Божји. Дар речи, помазан благодаћу, био је својствен јеромонаху Василију; дар милостивог срца и састрадања, био је одлика монаха Трофима; дар молитве и молчанија – „које је тајна будућег века“, по св. Исааку Сирину, – осенио је монаха Терапонта: ти дарови су процветали на земљи чистих срца, која су имала једно заједничко монашко делање покајања кроз одречење од своје воље. Оптински страдалници су се удостојили мучеништва, испуњавајући свето послушање; они су убијени управо зато што су били монаси. Монаштво, то бескрвно мучеништво, привело је своје ревнитеље проливању крви за Христа.

Мучеништво је један од најсилнијих доказа постојања Вечносуштног Бога, истинитости Христовог учења, бесмртности душе, будућег свеопштег васкрсења. Мучеништво, као подобије Голготског страдања Самога Христа, као узимање удела у Жртви Христовој и Слави Његовог Васкрсења, јесте најделотворнија проповед Јеванђеља.

Мучеништво је најсавршеније испуњење Јеванђелских заповести. Страдање за Христа садржи сву пуноћу таквих врлина као што су тврда вера, непоколебљива смелост, покајање, смирење и послушање чак до смрти, смрти крсној (Фил. 2.8) и на крају савез свих савршенстава – љубав Божја (Кол. 3. 14.).

Мучеништво, слично пшеничном зрну које падне на земљу (Јн. 12, 24) постаје семе Хришћанства, доносећи обилну жетву. Она постаје несаломљивом основом Цркве; и само на моштима Христових мученика савршава се Божанствена Евхаристија.

На крају своје хиљадугодишње историје, Руска Црква је изашла на своју Голготу. И крв сведока Христових, нових мученика, пролива се и данас: јер не силази са Крста.

Данашњи страстотерпци Русије и Србије, сједињују ово наше време са временом страдалника за Христа првих векова и будућих великих мученика који ће бити убијени од антихриста и његових присталица. Међу те претече и предводнике у историји човечанства последњих мученика, спадају и монаси Оптине Пустиње, оци Василије, Трофим и Терапонт убијени од руке сатанисте.

Богоугодност подвига јеромонаха Василија, монаха Трофима и монаха Терапонта, потврђена је и оним сведочанствима благодатне помоћи по молитвама њима које су забележене за ових 10-так година. Важно је приметити, да, упоредо са случајевима помоћи у животним невољама и исцељењима од тешких болести, догодили су се и случајеви духовног препорода, благодатне промене душе.

Верујемо, молимо се и надамо се, да ће по Божјем промислу убијена братија бити прослављена од Свете Цркве у лику светих мученика Христових.

Извор

На питање новинара „Шта ће бити са јединственим хришћанским фрескама?“, он је одговорио да „неће бити диране, већ ће само бити прекривене завјесама“.

Црква Свете Софије потиче из периода владавине династије Комнена (1204-1461) и представља бисер средњовјековне архитектуре, као и свједочанство присуства хришћана са Понта на Црном Мору. Поред јединствених фресака, сачуван је и мозаик. Црква је грађена од 1238. до 1236. за вријеме Мануела I. Када је Мехмед II 1461. освојио Трабезон, претворио је храм у џамију. Црква је 1964, након обнове, претворена у музеј.

Истовремено, и даље се проносе гласине да би слична судбина могла задесити и знаменити храм Свете Софије у Константинопољу, у ком случају одлуку не би могле донијети локалне власти, као што је то било у Трабезону, већ би то морала бити одлука турске Владе. Турски медији не искључују могућност да је црква у Трабезону била нека врста припреме за претварање константинопољске Свете Софије у џамију, како преноси Agionoros.ru.

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/04/18/%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D1%81%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D1%83-%D1%81%D0%B5-%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%B7/

До сада је из својих домова протјерано 138 хиљада хришћана, а паралелно са тим систематски се руше хришћански храмови. „Они убијају људе. Људски живот за њих нема никакву вриједност“, тим ријечима владика Лука описује сложену ситуацију у земљи.

Тако у граду Хомс антивладине снаге извршиле су масакр хришћана. Погинуло је стотине људи. Забиљежено је такође на десетине случајева силовања.

„Штета која је нанијета нашим храмовима је огромна. Пале их, разбијају зидове, пљачкају. Ако људски живот за злочинце не представља никакву вриједност, зар ће они поштедјети наше светиње? Наше парохијане пребијају, нападају. Све што се дешава добија „законски статус“, јер је у току устанак, и нико не протестује“, каже православни јерарх.

„Наши преци населили су се на овој земљи много прије него се овдје појавио ислам. Мноштво светитеља, проповједајући љубав, примили су на овој земљи мученичку смрт“, каже преосвећени Епископ Лука, који без обзира на све горе описане ужасе, и даље назива муслимане „браћом“. А како би иначе, кад православна вјера одбацује мржњу према туђим вјерским увјерењима?

Нажалост, православни хришћани у Сирији данас су препуштени својој судбини. Они су беспомоћне жртве исламских фанатика. И једино чиме могу да се супротставе насиљу у датој ситуацији јесте молитва и нада у Бога, Који не оставља оне који полажу наду у Њега.

Извор: Радио Светигора

Поглавари двије цркве ће се у наредне двије године састати још два пута – у Јерусалиму и Риму, преноси Вјерска информативна агенција /ВИА/ из Београда.

Васељенска патријаршија саопштила је да се патријарх Вартоломеј, након устоличења папе, више пута састао са њим, а ти разговори били су веома срдачни.

Папа Фрањо је, како се наводи, посебно подржао патријархове напоре ради заштите природне средине широм свијета.

Васељенски Патријарх је истакао да је рад на јединству хришћана примарни задатак и предуслов заједничког свједочења вјере.

Наредни сусрет двојице поглавара планиран је за јануар 2014. године у Јерусалиму, када се навршава 50 година од загрљаја папе Павла Шестог и цариградског Патријарха Атинагоре, који је омогућио да двије цркве крену путем дијалога.

Патријарх Вартоломеј и папа Фрањо, како се наводи, срешће се и 2015. године у Риму, за када је планирано отварање изложбе блага Свете Горе.

Агенција ВИА је пренијела да је у ватиканском манастиру Свете Марте васељенски Патријарх Вартоломеј са другим човјеком Руске цркве, Митрополитом волоколамским Иларионом Алфејевим, разговарао о православном ставу према Римокатоличкој цркви и наставку богословског дијалога, при чему је оцијењено да тај дијалог треба што прије наставити.

Извор: Светигора Прес

Свој пуноћи Цркве, благодат и мир од Спаса и Господа нашега Исуса Христа, а од нас молитва, благослов и опроштај.

Вољена браћо и сестре, чеда у Господу,

Свети Оци, који су у свему устројили ваљани поредак, одредили су и време испосничке дисциплине и духовног прочишћења у трајању од 40 дана пре великог празника Васкрсења Господњег. Ово испосничко правило представља ограничавање у исхрани путем поста, али нарочито - уздржавање од зла. Свети химнописац посебно истиче да прави и ваљани начин држања поста за Бога је уздржавање од лоших дела, контролисање онога што се казује, избегавање мржње, одбацивање злих мисли, у које спадају оговарања, преваре и вређања ближњега, неговање правичности, ослобађање од страствених мисли, усрдно исповедање, чишћење савести, „од чега ништа не може бити теже“, уздржавање од "душепогубних страсти, од зависти и мржње, заиста од сваког прегрешења", избегавање "изопачености ума", признање грехова. Јер "Судија је близу, пред вратима", и он испитује срце и ум, пошто је "свудаприсутан и испуњава све ствари" (Велики канон Светог Андреја Критског).

Сврха телесног подвизавања је очишћење ума и његово усредсређивање на љубав Господа нашег и Бога, Исуса Христа, као и на љубав људских бића, што представља доказ да смо ученици Онога ко их воли. Ова љубав мора бити делотворна, што захтева с наше стране одређено жртвовање за њих. Љубав која не нуди неопходна материјална средства и духовна добра онима које волимо, само је празна реч. То је посебно истина у овом нашем времену моралне и финансијске кризе, када неки од нас који могу, имају обавезу да пружају помоћ сваком човеку с радошћу, љубављу и уважавањем. Само онда ће наша радост бити потпуна у Васкрсењу Господњем ако је и наша помоћ најмањима од Његове браће, нашој браћи и сестрама, потпуна. Према блаженим речима Светог Василија Великог, „човек који љуби ближњега свога као самога себе, не поседује више него његов ближњи ... па ипак, колико год си богатији, утолико мање волиш (Беседа богатима, ПГ 31.281Б)

Нажалост, свет верује да срећа проистиче из стицања и поседовања богатства, стицања славе, положаја и постизања других задовољстава. „Нема ништа горе него када једна особа не зна како да воли.“ И „када угледаш неког коме је потребно физичко и духовно исцелење, немој себи говорити: Питам се зашто ову особу није неко други исцелио. Једноставно, исцели ту особу од његове или њене болести, и немој тражити да окривљујеш друге. Ако помажеш ту особу речима твог учења, као светим уљем, ако исцељујеш ту особу твојом благом природом, ако обнављаш здравље те особе стрпљиво, онда ће та особа постати твоје највеће благо.“ (Види: Свети Златоуст, Беседа 27 на Коринћанима 2 и Беседа 8, ПГ 61.586-587 и PG 48.932-933). Општеприхваћено друштвено схватање, чему се младе генерације уче као најнапреднијем начину живота, има на уму похлепу и шкртост. Међутим, када такве идеје превладају, оне изазивају друштвене немире и, на крају, штете и онима који су стекли огромно богатство на рачун других. Неизбежни друштвени јаз између богатих и сиромашних мора се превазилазити великодушним давањем оних који имају онима који немају, као што нас Господ учи: „Који има две хаљине, нека да једну ономе који нема“ (Лука 3,11). Тако, када радимо на изједначењу са свим нашим ближњима, а нарочито са слабима, проживећемо период Часног и Великог поста на честан начин и примити Христов благослов.

Током ове године, коју смо прогласили „Годином свеопште солидарности“, посебно у светлу озбиљне финансијске кризе у нашем свету, морамо пројављивати све веће старање за ближње и пружати утеху својој браћи и сестрама лишеним најелементарнијих животних средстава.

На тај начин ући ћемо скрушено у „пучину врлина која нам предстоји“, и у духовном напредовању „уживаћемо у малој лепти“, „примићемо заслужену плату“ и испуњени радошћу, славићемо Свето Васкрсење Господа нашег којим је „живот истински усмерен“. Благодат Његова и изобилно милосрђе били са свима вама!

Часни и Велики пост 2013. године

Ваш смерни молитељ пред Господом

+ Вартоломеј Константинопољски

Извор: Васељенска Патријаршија

СПЦ

Архијереју су салуживали и учествовали у заједничкој молитви клирици Руске, Грузијске и Српске православне цркве. На богослужњу пјевала су два хора: мушки хор Духовне академије и парохијски хор, који је пјевао на грузијском језику.

Богослужење и појање је звучало на четири језика: старогрчком, грузијском, српском и црквено-словенском. Јеванђеље о Страшном суду је читано на три језика: грузијском, црквено-словенском и на српском.

На богослужењу је хиротонисан ђакон Сергије Коростиљев у чин јереја.

Након литургије Епископ Амвросије је бесједио. Поздрављајући настојатеља храма, парохијане и госте, Епископ Амвросије је казао да у Христу нема националности и граница, а за вјерујуће срце никакве геополитичке, економске и и остале подјеле не могу бити узрок губитка јединства.

Објашњење:

„Шестаковска“ икона Мајке Божје чудесно је обретена средином 18. вијека на огњишту (шесток) – пећи, у породици неког Николаја Димитријевича Скрипицина у Москви. Икона је поштована у породици, а наследници пошто нијесу знали коме она треба да припадне, предали су је цркви села Шелтомежи Тверске губерније, зато је она добила и други назив „Шелтомешка“. Икона се прославила многим чудесима. Вјерници су је носили у литијама ван граница Тверске губерније ради исцјељивања болесних. 1887. године у селу Шелтомежи је основана Шестоковска вознесењска женска обитељ. 1900. године у част чудотворне иконе је подигнут камени храм у Петербургу.

Извор: Светигора прес

Алармантне вијести које долазе из више епархија Антиохијске православне цркве говоре да положај вјерских мањина у Сирији постаје све угроженији услед ескалације војних сукоба у земљи.

На примјер, епархијски савјет Алепске митрополије је 18. фебруара 2013. објавио саопштење о ситуацији у Алепу, у коме се каже да је 20% града у рушевинама, а 80% инфраструктуре оштећено, што је довело до проблема са са снабдијевањем електричном енергијом и водом за пиће.

Током седам мјесеци Алепо се налазио у блокади због битака и сукоба на сјеверу Сирије. Нормалан ток живота у граду је нарушен, људи су остали без посла, продавнице и 90% школа су затворене. Као резултат енергетске кризе и економске блокаде, цијене основних намирница у граду су порасле пет до десет пута.

Хришћанска мањина, не узимајући учешће у сукобу, подиже свој глас за очување мира у земљи и апелује на супротстављене стране да сједну за преговарачки сто.

Ипак, не мање од осталих, и хришћани страдају од насиља и ратних несрећа. Већина њих је избјегло из Алепа у друге градове Сирије и Либана, други су отишли у Европу и Сјеверну Америку, док су сиромашније хришћанске породице остале у граду. Порушени су многи хришћански домови и јавне установе, међу којима и древни православни храм.

Митрополија Алепа указује помоћ породицама којима је потребна поправка кућа, лијечење, љекови, храна и одјећа.

Митрополит алепски Павле и епархијски савјет изражавају дубоку захвалност свима који су пружили материјалну и духовну подршку Митрополију у овој драматичној ситуацији.

Православни хришћани Алепа узносе своје молитве Богу за прекид насиља у свим облицима, за почетак преговарачког процеса међу зараћеним странама и установљење мира за многострадални народ Сирије.

Свети архијерејски сабор Руске православне цркве, који се састао од 2. до 5. фебруара 2013. године, изразио је дубоку узнемиреност оштрим погоршањем положаја хришћана на Блиском Истоку и у Сјеверној Африци. У саборском саопштењу подвлачи се да би „ишчезавање хришћанства у земљама у којима постоји два миленијума и у којима су се одиграли главни догађаји свештене историје, било духовна и историјска трагедија“.

Извор: Радио Светигора

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/03/06/положај-вјерских-мањина-у-сирији-пост/

Након завршетка спортске каријере у децембру 2012. године Александар је отишао на Свету Гору, гдје се настанио у једном манастиру.

У манастиру он обавља уобичајене послове за послушника – пече хљеб, цијепа дрва, ради у столарској манастирској радионици.

Александар Јемељаненко је био шампион Русије и свијета у вјештини Самбо. У мјешовитим двобојима од двадесет седам борби, побиједио је у двадесет једној.

У својој последњој борби 16. новембра 2012. године Рус је уступио мјесто Американцу Џефу Монсону.

Извор: Радио Светигора

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/03/07/брат-фјодора-јемељаненка-постао-иску/

„Покојни је био један од најснажнијих политичких лидера нашег доба, искрени патриота своје земље, који је уложио велики труд на побољшању услова живота венецуеланског народа. Господин Чавез је био надалеко познат у свјетској заједници по свом независном ставу и принципијелности“, каже се у поруци Његове Светости упућене Николасу Мадуру, вршиоцу дужности предсједника Републике Венецуеле.

Патријарх се подсјетио топлог сусрета са Чавезом, током своје посјете Венецуели 2008, као Митрополита смољенског и калињградског и предсједника Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије.

„Током разговора, мој саговорник се показао као државник снажне воље, који придаје велики значај развоју духовних веза међу народима“, наводи се у телеграму.

Покојни предсједник је, током сусрета са Митрополитом Кирилом у октобру 2008, понудио своју помоћ изградњи руске православне цркве.

Извор: Радио Светигора

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/03/08/патријарх-кирил-чавез-је-био-један-од-н/

На овом евхаристијском сабрању били су присутни Њихова Превасходства амбасадори Египта, Русије и Белгије, римокатолички архиепископ Буџумбуре, целокупна грчка заједница, као и велики број верника из Бурундија и Уганде. Стога се Света Литургија служила не само на грчком него и на француском, свахилију, кикују, енглеском и руском.

После Свете Литургије Његово Блаженство је устоличио новог Епископа бурундског и руандског Инокентија, који долази из Уганде и који је наследио ову Епархију од садашњег Митрополита ганског Саве. У истој Саборној цркви пре 55 година био је устоличен тадашњи Митрополит централноафрички Кипријан.

Извор: Александријска патријашија

СПЦ

Незапамћена децембарска хладноћа однела је са собом много живота наших суграђана, али највише су од ње пострадали бескућници, чији се живот одвија на улици. У спомен свих који нису преживели ову и прошле зиме, окупиће се добровољци покрета „Другови на улици“,

њихови пријатељи – бескућници и многи други неравнодушни становници града.

Прва слична панахида одржала се у знак сећања на Лилију, младу жену, која је умрла од хладноће и болести на улици. Од тада сваке године крај зидова храма помињу поименично све умрле бескућнике, чија су имена позната „Друговима на улици“. Заједно се моле људи

разних узраста, и они који имају и они који немају дом, а затим заједно седају за сто, да би с љубављу разделили припремљену трпезу.

Извор: Православие.ру

Превод за Поуке.орг – Оливера Г.

Током срдачног пријема, деца су певала и даривала Патријарха поклонима.

После доксологије у цркви Светог Алексија Његово Блаженство је одржао

је говор у коме је похвалио учитеље у основној школи за сирочад. Овом

приликом разговарао је са званичницима владе Бурундија у вези побољшања

живота у том насељу, попут изградње фарме за потребе исхране сиротишта.

Патријарх је притом лично донирао паре за куповину првих домаћих

животиња.

Извор: Александријска патријаршија, СПЦ

Како да изаберемо

име за дете и да се припремимо за Свету Тајну Крштења? Да ли своје

ближње виђамо после смрти? Да ли се брак без љубави сматра «браком»? Да

ли животиње имају душу?

Ово ни издалека није списак

питања које свештеницима постављају корисници социјалне мреже «В

контакте», где у јединственом интернет пројекту «Баћушка онлајн»

свештенослужитељи из разних градова и земаља одговарају својим

члановима, којих је више од 25 хиљада.

Овај пројекат у интернет

мрежи ипак има своју «географску повезаност» у реалном свету. То је

Симбирска Митрополија у граду Уљановску. А идеја пројекта припада

Православном омладинском клубу при Уљановском државном универзитету

(УлПУ). Руководилац клуба и аутор пројекта «Баћушла онлајн», Надежда

Земскова, је и сама завршила овај факултет и већ неколико година ту ради

као професор.

- «Пошто млади имају велику потребу да

разговарају са свештеницима, чврсто смо се уверили у оправданост

пројекта нашег Православног клуба, када смо позвали свештенике да по

овим питањима предузму одговарајуће мере. Студенти увек постављају

многа питања, активно учествују у дискусијама, па чак, и након завршене

трибине, многи остају да би поразговарали са свештеником. Међутим,

времена за све одговоре је ипак мало. Због тога смо се одлучили на

интернет - пројекат, који би имао велике могућности, где би свако, ако

пожели, могао да постави било које питање и да практично одмах, у режиму

«онлајн», добије одговор на њега» - каже Надежда Земскова.

Овде

треба да нагласимо да у овом пројекту учествују свештеници из целе

Русије, као и из суседних држава - Украјине и Белорусије.

- «Ако

московски свештеници морају да иду на спавање, код свештеника на

Сахалину је већ јутро, и они су у мрежи», - каже Надежда Земскова. -

«Зато се одговор може добити практично током целог дана и ноћи. Пројекат

у потпуности оправдава свој назив».

Психологија виртуелне комуникације

Пошто

се и сам устручавао да поставља питања, аутор ових редака је такође

некада, на једном од Православних сајтова користио рубрику «Одговори

свештеника». Овако, Свето Писмо баћушка може да тумачи када он буде

имао времена, а не када је мени пало на памет да га питам. Коришћењу

интернета и оцењивању квалитета интернет ресурса, православни, који

улазе у веру, прилазе касније.

Најраспрострањенија тема у

виртуелним беседама - јесте страх од исповести. Наравно, тајна-онлајн,

за разлику од свештеника, не постоји. «Али, неки отворено пишу да се

или устручавају, или плаше да пођу на исповест, и ту почињу да описују

своје грехе. Дешава се да понекад успеш да га умириш и да му објасниш

да је свештеник такође човек, који исто тако има своје грехе, али, који

се радује када види да се ви кајете. Тако се добија психолошка пратња у

првим корацима ка исповести и Причешћу» - каже протојереј Алексеј

Богородцев из Самаре, члан пројекта «Баћушка онлајн».

- «Тако

корисници размењују резултате својих покушаја да уђу у Цркву», -

наставља духовник пројекта, прес-секретар Симбирске Митрополије,

протојереј Димитрије Савељев. - «Често пишу да им у цркви нису посветили

довољну пажњу. Да, у Цркви је много искушења. Остаје да их утешим и да

им кажем да ако је то мирно претрпео, да ће од тога обавезно добити и

одговор, и велику духовну корист».

Пола стотине свештеника је добрих, а има их и другачијих

На другим православним сајтовима обично одговара један или неколико свештеника. Овде - неколико десетина.

-

«Људи могу да постављају питање оном свештенику који им је најближи.

Међу њима има и професионалних музичара, спортиста, доктора наука,

телевизијских водитеља, лекара, писаца, новинара, па и свештеника» -

каже Надежда Земскова.

Најпопуларнији «баћушка онлајн» је

духовник пројекта, протојереј Димитрје Савељев. У његовом делу је већ

више од 2,5 хиљаде одговора, не рачунајући приватну преписку. (Примедба

редитеља: Баћушки може да се постави питање како на општу тему, тако да

му се достави неко обавештење, па и приватно)».

- "Било је

периода када сам и поштом добијао на десетине писама, која су имала и по

више страна. Ако бих на све одговарао, не бих стигао нити да служим,

нити друга послушања да извршавам", - каже свештеник. - "Морао сам да

затворим лични профил на интернету за све, осим за пријатеље. Приватна

преписка не сме да се злоупотребљава: ту је увек дубље продирање у

приватни живот, а то већ није за разговор на дистанци. Када је реч о

озбиљним питањима, ту се може помоћи само у разговору "очи у очи".

Има

случајева када се одговори на слична питања од стране више свештеника

не подударају. У које време дана и ноћи уочи среде и петка наступа

супружнички пост? Могу ли да се усмрте непланирана штенад?, - ово јесте

област приватних мишљења и разговора. Протојереј Алексеј Богородцев

признаје да се ни он понекад не слаже са нечијим одговором, али да се

ипак придржава позиције «ни своје лично мишљење - није увек исправно».

У овом пројекту се такође могу постављати питања и православном

правнику, а планира се учешће још неких световних верујућих стручњака

из разних области. Осим одговора на питања, у овој групи има много тога

интересантног: на пример, Библија у мп3 формату и фласх - Молитвослов.

Пројекат садржи и личну видео верзију

«Электронски пророк»

Корисници

често задају чисто практично питање: "како да поступе при изабору...", -

сматрајући свештеника с оне стране екрана буквално пророком.

-

«На жалост, људи не воле на себе да преузму одговорност. На свештеника

пребацују чак и судбинске одлуке, као на пример: «да ли да се уда». Они

желе да за њих размишљамо ми. Ништа се ту не може, јер ми живимо у

инфатилном времену. Али, живот такве људе ипак васпита», - уверен је

протојереј Димитрије Савељев.

«А они, које је живот већ «васпитао»,

не желе да други све за њих решавају. Они моле да им ми аргументима

помогнемо, да их саслушамо и прокоментаришемо, не ускраћујући њихову

слободу».

Пребацивање одговорности на свештеника и «сувише лична»

питања - јесу проблеми не само сервиса «В контакте», већ и «онлајн»

комуникације духовника са њиховом духовном децом.

- «На питања

типа «ја више не могу да живим са мужем, шта да радим», најчешће

одговарамо: « Муж и ти заједно пођите код свештеника, како твоја

информација не би била једнострана». Протојереј Алексеј Богородцев

поступа исто и на интернету, и у парохији.

- « Јер, савет

свештеника, чак и на општем плану, понекад доводи до правилног закључка и

даје могућност да се ситуација сагледа и са друге стране, и да се

одлука донесе самостално», - примећује духовник пројекта.

Одакле црпети одговоре?

Протојереју Димитрију Савељеву сваки дан задају око десетак питања у отвореном приступу.

-

«Да би одговорио на питање, понекад морам добро да размислим; понекад

све то и сам преживљавам, некад се прво помолим, па ради једног питања и

по три књиге прочитам», - каже свештеник. - «Ако ми за време читања

неког писма у глави зазвучи фрагмент из Јавнђеља, ја га обавезно

наведем».

Реч по реч, и не договарајући се, о трагању за одговорима прича протојереј Алексеј Богородцев.

-

«Ако су питања једноставнија, а у Мрежи на њих има много одговора, ја,

ако немам много времена, предложим људима да одговор нађу на интернету.

Ако су се већ регистровали у мрежи «В контакте», онда и потребну

информацију могу да пронађу. А ако имам времена, сам нађем одговор и

пошаљем линк. То је такође добар начин», - дадаје отац Алексеј.

Наравно,

често људи задају слична питања. Администратори настоје да уклоне

питања која се понављају, јер, многи корисници пишу најчешће типска

питања. Надежда Земскова сматра да ништа страшно у томе нема: школски

наставници такође из године у годину понављају јендо те исто,

васпитавајући нове и нове генерације ученика.

- «Важно је човеку

одговорити са разумевањем и љубављу. Лично ја сам ушла у веру када ми је

једном свештеник помогао да разрешим, како ми се сада чини, веома

једноставно питање. Али, тада је оно за мене било невероватно важно. Од

тог питања почео је пут мог уласка у веру», - објашњава оснивач

пројекта.

Протојереј Димитрије Савељев настоји да пропрати који је циљ нечијег питања:

-

«Ако видим, да је човек већ и друге свештенике питао исто то питање, ја

му одговарим: - «Драги мој, ти не тражиш истину, већ испитујеш и

упоређујеш одговоре разних свештеника». То је нешто као експеримент.

У таквим случајевима отац Димитрије једноставно одбија да одговори:

-

«Православна традиција каже да је тражење учитеља према својим

похотама и пристрасношћу, уствари, духовни блуд. Човек не тражи истину

да би јој се покорио, већ онога, ко ће му рећи оно што он жели да чује».

Понекад

сви свештеници одговарају: «Не знам». Зато што постоје питања која се

не односе на Православље, или су пак провокативна, на која је као

одговор, понекад, највернија реакција.

Добро дошли у реалан свет

О

пројекту «Баћушка онлајн» много је писано у Средствима јавног

информисања. На интерент секцији ЏЏ Међународних трибина у Москви овај

пројекат је признат као један од најуспешнијих медијских пројеката Руске

Православне Цркве. А 2011. године пројекат је похваљен и од стране

Његове Светости Патријарха Кирила. Разуме се, од овог пројекта чекају се

плодови не само у виду еликтронског саобраћаја са многима, већ и са

појединцима. Једном је једна девојка Надежди Земсковој написала да је

била у тешком стању, и само што није извршила самоубиство: она се тада

захваљивала оцу, који је њу буквално сапасио и извео из стања безнађа и

безизлазне ситуације. Оваквих примера има много.

- «Радује

нас што постоје људи који се од виртуелних парохијана преобраћају и

постају реални. Наши интернет - ресурси и његове могућности у неком

смислу и представљају једну степеницу за улазак у храм», - каже

Надежда.

- «Прелазак из виртуелне у живу комуникацију, наравно,

није масовна појава. Људи углавном и пишу, јер немају могућности да

разговарају «уживо». Али, лични контакт обилује много већим могућностима

- и педагошким, и спознајним, а и што се тиче Свете Тајне Исповести», -

сматра протојереј Димитрије Савељев.

- «Интернет - саобраћај не

подразумева дуги, високоумни или научни дијалог, али, слични медијски

ресурси неизоставно морају да постоје! Они врше важну мисију», - сматра

отац Алексеј.

У овом тренутку у пројекту «Баћушка онлајн»

постоји више од 25 000 чланова. Њихов број сваки дан расте - дневно

пристиже око 100 људи. Велика је посећеност овог пројекта, 3-5 хиљада

људи дневно. Мрежу «В контакте» треба сматрати социјалном мрежом «за

младе», али међу члановима пројекта има и људи различитих година

старости, професија и религиозних погледа.

Овај велики пројекат

стоји на друштвеним начелима, али увек постоје људи који су спремни да

ово добро дело подрже. Организатори имају много планова за његов развој.

Спрема се издање штампаног зборник под истим називом «Баћушка онлајн».

Планирамо пуштање званичног сајта и отварање његових филијала и у

другим социјалним мрежама.

На крају, желео бих да наведем речи

Митрополита Симбирског и Новоспаског Прокла, који је и благословио

оснивање овог пројекта :- «Ако пројекат помогне макар и једном човеку,

значи, његово постојање није узалудно».