Последња апотека која је одувијек постојала на Светој Гори затворена је 1944. године, и била је под надлежношћу академика фармацеута господина Булала.

Светогороска апотека је радила на основу лиценце издате од стране Константинопољске патријаршије.

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/06/21/%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%98-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0/

Патријарх Вартоломеј прославио имендан

15 субота јун 2013

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Његовој светости саслуживало је тридесет митрополита Константинопољске патријаршије, као и представници Јерусалимске патријаршије, Московске патријаршије, Српске патријаршије и Атинске архиепископије. Прослави су присуствовали високи званичници Грчке, професори и студенти Центра за постдипломске студије Константинопољске патријаршије у Шамбезију и монаси руског светогорског Манастира светог Пантелејмона, који врше послушања у истанбулском подворју.

Након свете службе, Митрополит никејски Константин, најстарији архијереј Константинопољске патријаршије по хиротонији, обратио се Патријарху у име јерархије Константинопољске цркве, а поздравно слово у име Патријарха московског Кирила произнио је Митрополит тамбовски Теодосије, а у име Патријарха српског Иринеја Епископ бачки Иринеј.

Извор: Радио Светигора

Двадесет светогорских манастира је сврстано у пет група по четири. На челу сваке групе се налази један манастир чији представник сваких пет године даје протоепистата (прота) који је те године на челу Свете Епистасије. Остале чланове Епистасије дају три манастира из групе.

Манастирске тетраде изгледају овако:

а)

1. Велика лавра

2. Дохијар

3. Ксенофонт

4. Есфигмен

б)

1. Ватопед

2. Кутлумуш

3. Каракал

4. Ставроникита

в)

1. Ивирон

2. Пантократор

3. Филотеј

4. Симонопетра

г)

1. Хиландар

2. Ксиропотам

3. Свети Павле

4. Григоријат

д)

1. Дионисијат

2. Зограф

3. Свети Пантелејмон – Русик

4. Констамонит

Одлазећа епистасиј је током свог мандата поред осталих обавеза организовала изношење иконе Пресвете Богородице „Достојно јест“ из протатског храма у Солун у октобру 2012., као и величанствену прославу 100 година од ослобођења Свете Горе од турске владавине у новембру 2012. године. Догађај који је посебно обележио руковођење одлазеће епистасије је био велики шумски пожар у августу 2012. и чудо Пресвете Богородице када је након литије хиландарског братства са Њеном иконом, изненада пала јака киша и угасила ватрену стихију.

Један од важнијих задатака нове Епистасије је организација прославе 100 година од припајања Свете Горе грчкој држави, која ће бити одржана у октобру 2013.

Извор: Манастир Хиландар

Бивши талибан из Авганистана примио Православље на Светој Гори

Аyтор: "ΑΓΙΟΡΕΙΤΙΚΟ ΒΗΜΑ"

Дуги низ година је радио код талибана. Био је фанатичан муслиман, припадник радикалног ислама. У једном тренутку више није могао да поднесе такав живот – страдање, сиромаштво, насиље, бол и смрт. Када је имао 23 година кренуо је преко непроходних планина Пакистана за Иран. Једини његов „пасош“ је био заједнички језик фарси. Две године ради без докумената и на крају стиже до крајбрежја Мале Азије у Турској, која је за њега претсатвљала капију западног раја.

Пре девет година, током једне зимске ноћи, заједно са једним пријатељем, на душеку на надувување и двама веслима, уз неколико боца воде пристиже до острва Лезбос. О претстојећем путовању ка вери, Ахмед говори:

„Тамо, на Лезбосу, срели смо одраслу жену у црном, забрађену марамом –мислили смо да је муслиманка са дететом. Мој пријатељ је говорио мало енглеског, али она није. Гестовима нам је показала на коју страну да идемо до асвалтног пута и дала нам нешто новца за аутобус. Стигли смо до пристаништа и сели на први брод до Пиреја. На изласку су нас зауставили. После три месеца у једном мањем емигрантском центру добијамо карте и крећемо за Атину. Тамо сам научио грчки језик и радио на различитим местима, док нисам нашао сталан посао у једној фирми за соларне ћелије. Плаћали су ме пристојно и још се и заложили за мене у Институту за социјалну бригу, после чега сам и добио документе за политички азил. Радио сам у тој Атинској фирми пуних шест година, и нисам у почетку улазио у Цркву.Међутим, како сам често пролазио поред цркве, нешто ме је вукло унутра и почео сам да улазим. Постао сам спокојнији. Каса сам добро научио грчки, пожелео сам да нешто више сазнам о Христу. Најпре сам дошао до Новог Завета, али је он био на језику за мене неразумљивом (старогрчком). На крају налазим један на грчком и почињем са читањем. Од неког сам добио и филм о Исусовом животу. На персијском је био тако да сам све разумео. Оставио је на мене јак утисак а срце ми се коначно успокојило. Онда сам се решио, и одлучио да постанем Хришћанин.

Напуштам Атину када се фирма затворила и селим с еу провинцију. Налазим мали кварт у суседном граду. У близини је било и море. Просто обожавам грчко море! Мало пре Пасх ове, 2013. године, решио сам да се крстим.“

Те пете јунске вечери, у Хиландарској келији „Рождества Богородичиног“ Ахмед Маруда постаје хришћанин. Добија име Александар, по светом новомученику Александру Солунском, који је пострадао 1794. године и назива се „Дервишки“.

Извор: Аgioritikovima.gr

Превод: Поуке.орг тим

После ммного година, Токаши Киши је упознао Хришћанство, јер је читао много књига. За њега је Хришћанство било још једно етичко учење које му је личило на Будизам.

Када је посетио Русију осетио је унутрашњу жељу да сазна још више о Хришћанству. Његова жеља да постане Хришћанин је била још и јача када се вратио у Јапан. Након што је прошао период припреме и учења основних догмата о Богу и Цркви на Јапанском језику прихватио је Православну Цркву.

Поново је посетио Русију и објавио своју жељу да Постане Православни Хришћанин. Са благословом Митрополита Јована Белгорода, јапански каратиста је крштен и добио име Јован по Светом Јовану Крститељу.

Превод са енглеског: Владимир Србљак

http://www.johnsanidopoulos.com/2012/10/japanese-fighter-baptized-orthodox.html

Мисија Константинопољске патријаршије дјелује у Пакистану од 2004. и покрива велике заједнице у Лахори, Вазирабаду и Хафизабаду, као и мање заједнице у Гаџранвали, Навабшаху и Фајсалабаду.

На челу мисије налази се свештеник Џон Тавнир, а вјерних, који су сви рођени Пакистанци, има 550.

Радио Светигора

У делегацији која прати Патријарха Кирила налазе се Митрополит волоколамски Иларион, настојатељ Одељења за међуцрквене односе Московске Патријаршије; Епископ солнечногорски Сергије, шеф Административног секретаријата Московске Патријаршије; г. Владимир Легоида, председник Синодске информативне службе и други.

Руску делегацију су на атинском аеродрому дочекали Архиепископ атински и све Грчке Јероним, Митрополит Филипа, неапољски и тасоски Прокопије, председник Синодског одбора за међуцрквене и међухришћанске односе; Митрополит перистеријски Хризостом; Митрополит месогијски и лавреотицки Николај и други.

Навече истог дана Патријарх руски Кирил се сусрео са Архиепископом атинским и све Грчке Јеронимом II у његовом архиепископском двору.

У пету недељу после Васкрса, 2. јуна 2013. г., Патријарх московски и све Русије Кирил и Архиепископ атински и све Грчке служили су свету Литургију у цркви Светог Пантелејмона у Атини уз саслужење чланова московске делегације и архијереја Грчке Православне Цркве. Литургија је служена и на грчком и црквенословенском језику. Појао је грчко-византијски хор.

Истог дана, 2. јуна, поглавари Руске и Грчке Православне Цркве посетили су руску цркву Свете Тројице у Атини. У пратњи поглавара била је званична руска делегација као и Митрополит Филипа, неапољски и тасоски Прокопије и Епископ диавлијски Гаврило.

Поглаваре је испред цркве, која је била препуна верника, сачекао је протојереј Александар Носевич, који им је изложио податке из историје ове цркве. Такође је приметио да никад није било толико људи окупљених у овој цркви, што указује на то да све више Руса живи у Атини и да долазе у цркву.

Као успомену на његову посету Патријарх Кирил је настојатељу ове цркве поклонио икону Светог Луке (војно-јасеницког).

Његова Светост Патријарх Кирил московски и све Русије, који је у званичној посети Грчкој Православној Цркви, стигао је 3. јуна 2013. г. у Солун где да је дочекао Митрополит солунски Антим са архијерејима, генералним конзулом Русије у Солуну и градоначелником Солуна.

Одмах по доласку Патријарх Кирил и чланови званичне делегације Руске Православне Цркве отишли су у посету Саборној цркви Светог Григорија Паламе.

Истог дана после службе у Саборној цркви Патријарх Кирил и званична делегација Руске Цркве посетили су седиште Солунске митрополије.

Митрополит солунски Антим подарио је Његовој Светости медаљон Митрополије солунске кој је издат поводом стогодишњице од ослобађања града од Турака 1912. године. Чланови делегацији су примили на поклон везене иконе Светог Димитрија Солунског.

Извор: Московска Патријаршија, СПЦ

Поглавар Александријске Патријаршије боравио је у престоници Египта од 23. до 26. маја 2013. г. и служио је првог дана своје посете вечерње уочи празника, а потом је следећег дана, на празник светитељâ и заштитникâ јелинства у Каиру, Светих равноапостолних Константина и Јелене, служио Литургију (прослава празника је померена на петак због државног празника у Египту).

У суботу 25. маја Патријарх Теодор се сусрео са украјинским амбасадором у Каиру г. Јехвеном Куриленком, који је уручио Његовом Блаженству званични позив од Председника Украјине Виктора Јануковича и Његовог Високопреосвештенства Митрополита кијевског и све Украјине Владимира, да Патријарх александријски учествује у молитвеним догађајима следећег јула поводом 1025-годишњице Крштења Русије.

Касније истог дана, Патријарх александријски је обишао манастир Светог Ђорђа у Каиру да би прегледао како напредују радови на обнови овог манастира.

У недељу 26. маја Његово Блаженство је служио свечани црквени обред освештања вишевековне старе патријаршијске цркве Пресвете Богородице у Илиопољу , као и прву свету Литургију у овом храму после потпуног реновирања.

Извор: Александријска Патријаршија, СПЦ

Планирано је да Патријарх Кирил и архиепископ Јероним заједнички служе Свету литургију у храму великомученика Пантелејмона. Очекује се посета руске цркве Свете Тројице и храма Пресвете Богородице „Сумела“ који се гради за заједницу која говори руски у Атини. Њему ће на дар бити предата честица моштију преподобног Серафима Саровског. Његова Светост ће се срести са сународницима који живе у Атини.

У главном граду грчке државе планирани су сусрети Његове Светости Патријарха Кирила с председником и премијер-министром Грчке и с другим званичницима.

Затим ће Његова Светост Патријарх Кирил посетити Солунску митрополију где ће се поклонити главним светињама Солуна.

Посети Грчкој Православној Цркви биће придодата ходочасничка посета Свете горе Атон.

Његова Светост Патријарх Кирил ће служити Свету литургију у руском манастиру светог Пантелејмона на Атону, поклониће се светињама низа манастира и скитова Свете горе.

У завршетку своје посете Грчкој Свјатејши Патријарх Кирил планира да се поклони светињама Верејске митрополије.

Предстојећа посета Његове Светости Патријарха Кирила Грчкој Православној Цркви и Атону има велики значај за развој веза међу православним народима, за јачање јединства Православља и за одржавање контаката Руске Православне Цркве са Светом гором.

По православној традицији сваки поглавар Помесне Православне Цркве после избора на катедру посећује своју сабраћу у другим Помесним Црквама. Његова Светост Патријарх Кирил је 2009. године посетио Константинопољску, 2010. године – Александријску, 2011. године – Антиохијску, а 2012. године – Бугарску, Кипарску, Пољску и Јерусалимску Православну Цркву.

http://www.pravoslavie.ru/srpska/61890.htm

Његово Блаженство Патријарх јерусалимски и све Палестине Теофил III и Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил освештали су 28. маја 2013. године Саборни храм Светог Николе у Кронштату, после његове обимне рестаурације, и одслужили Свету Литургију .

На Тргу сидра код Саборног храма поглавари двеју Цркава појавили су се пред свечаним јединицама војних снага, међу којима су били маринци из све четири морнарице и Каспијске флоте, постројени са њиховим војним заставама. Двојица Патријараха прошетали су између постројених маринаца.

Патријарх Кирил је поклонио Саборном храму икону Васкрсења Лазаровог и мистрију коју је Свети Јован кронштатски имао кад је положио камен темељац за кронштатску Саборну цркву 1. септембра 1904. године. Патријарх Теофил је подарио цркви бисерни крст. Добротвори цркве подарили су храму део моштију Светог Николе и миро из Барија, део моштију Дванаесторице апостола и део Животворног Крста Господњег.

На служби су присуствовал руски министар културе В. Медински, врховни команданти Пацифичке, Балтичке и Црноморске морнарице и Каспијске флоте, гђа Светлана Медведева у својству председавајуће Патронатског програма „Верска и морална култура млађих генерација“, као и парохијски активисти, украситељи, уметници и градитељи, који су учествовали у преуређењу кронштатског храма.

Затим су двојица поглавара изашли на западни трем Саборне цркве. Патријарх Кирил се обратио беседом војсци, локалном грађанству и посетиоцима у Кронштату.

Потом су одржани војна парада на тргу, свечани концерт и ватромет.

Извор: Московска Патријаршија, СПЦ

Линк ка теми

На овој конференцији, коју заједнички организују Светски Савет Цркава и Блискоисточни Савет Цркава, учествује 150 стручњака управо по овим питањима, међу којима генерални секретар ССЦ пречеасни Олав Фиксе Твејт, католички надбускуп Абуџе Јован Онаџекан, бивши либански министар Тарик Митри, коптски истраживач и бивши председнички саветник у Египту Самир Моркос и др.

Латински патријарх у Јерусалиму Фуад Туал, у свом излагању 22. маја, апеловао је на међународну заједницу и земље у окружењу да се залажу за мир у Светој земљи.

Учесници конференције су истакли да чињеница што је конференција организована на међународном нивоу уопште „не значи изазивање неке исламофобије“. Хришћани који живе на овим просторима све од апостолских времена „знак су љубави Божје“. Без хришћанског присуства на Блиском истоку доводи се у питање мирна коезгистенција различитих религија и култура у овом региона.

Извор: Pravoslavie.ru

У церемонији су учествовали предсједник Исланда О. Р. Гримсон, чланови делегације Државне думе Руске Федерације, амбасадор Русије у Исланду А. В. Циганов, поглавар Евангелистичко-лутеранске цркве у Исланду Карл Сигурбенсон, поглавар епархије Римокатоличке цркве у Исланду епископ Пјер Бушер, као и многобројни представници рускојезичне дијаспоре, саопштава сајт Православне цркве на Исланду.

У недјељу 12. маја након литургије кренула је литија на челу са поштованом Владимирском иконом Мајке Божје до домске цркве на Öldugata 44 која се налази између улица Mýrargata и Nýlendugata, а онда је служен молебан на мјесту будућег храма.

Радио Светигора

„Ово дело се, – истакао је Патријарх, – састојало у томе што су створили нашу азбуку и граматику, а то значи и књижевни језик. Они су нашим далеким прецима омогућили да међусобно комуницирају, да читају велике изворе знања, а пре свега су превели на словенски језик реч Божију, књигу над књигама, књигу живота – Библију.

Управо од тог тренутка су почели да се развијају словенска култура, писменост и образовање. Знамо да је темељ ове културе била реч Божија, дакле, морални темељ, основа наше културе биле су оне велике моралне истине које је Бог пожелео да открије људима. А у то да ова истина, да ова мудрост није људска, већ Божанска, уверава нас сва потоња историја.“

„Колико се десило промена, како бисмо сад рекли, геополитичких – распадале су се империје, мењале су се границе земаља, одвијали су се ратови, понекад су се улагали велики напори како би се искорениле ова вера и култура, али ништа није помогло. И данас се у центру првопрестоног града Москве са захвалношћу сећамо спомена на свете равноапостолне Кирила и Методија. Сећамо их се као утемељивача наше културе и с њима повезујемо сав каснији духовни развој нашег народа и свих словенских народа. Верујемо да ћемо, све док се будемо базирали на овим темељним моралним вредностима, док се не саблазнимо, док не паднемо у грех, док не погазимо своје свете изворе и не уништимо своју историју, већ сачувамо своју религиозну и националну самосвест, постојати као независтан народ, духовно јак, способан не само да учини плодним свој сопствени живот, већ и да духовно утиче на друге,“ – истакао је поглавар Руске Цркве.

Извор: Православие.Ru

Џорџ Сабра, предсједник Сиријске националне коалиције, казао је 21. маја да нема информација о локацији епископа или идентитету отмичара. Ово је супротно изјави коју је Сабра дао 7. маја у разговору са блискоисточним лидерима у Бејруту.

Православни Митрополит Алепа Павле Јазиги и сиро-јаковитски Митрополит Алепа Јохана Ибрахим, киднаповани су у повратку са турске границе, гдје су покушавали да обезвбједе ослобађање двојице свештеника киднапованих у фебруару. Овом приликом убијен је Фаталах Кабуд, ђакон Сиро-јаковитске цркве који је био у њиховој пратњи.

Осим првобитних нетачних информација о ослобађању архијереја, није било никаквих информација све до 8. маја, када је у телефонском разговору са Амином Џемајелом, лидером либанске хришћанске партије Фаланга, Сабра пружио увјерење да су епископи „доброг здравља“ и да их „мала група побуњеника држи у граду Бшактин, 20 километара сјеверозападно од Алепа“.

Међутим, када га је 21. маја контактирао Врлд воч монитор (World Watch Monitor), Сабра је дао не тако прецизан одговор, рекавши да не зна тачно мјесто на коме се архијереји налазе, као и да коалиција није сигурна ко стоји иза отмице.

„Имамо различите информације“, казаои је он, „морамо да провјеримо. Имамо информацију да су у Алепу. Не можемо рећи да ли је то тачно, морамо да провјеримо“.

Сабра, који је и сам хришћанин, инсистирао је на томе да нема доказа да су сиријски хришћани под притиском због своје вјере, упркос свједочанствима бројних хришћана из Сирије и оних који су избјегли у Турску, Либан и Јордан.

Извор: Радио Светигора