Обраћајући се представницима медијима на перону железничке станице, Патријарх московски и све Русије Кирил је рекао: - Ово је велики догађај на просторима историјске Русије: славимо 1025-годишњицу крштења нашег народа. То је праћено веома важним активностима, од којих је можда најважније то што су се око велике свехришћанске светиње - крста Светог апостола Андреја - молитвено сабрали поглавари и представници свих помесних Православних Цркава да се сете великог чина кнеза Владимира, да заблагодаре Господу за пређени трновит историјски пут Руске Православне Цркве, и да Му узнесу ревносну молитву да буде милостив нашем народу у будућности. Започели смо прославу у Москви, уз велико учешће народа и свештенства, дивним богослужењима, красним концертом на Црвеном тргу, разговором са руководством земље и, наравно, веома важним разговорима поглавара помесних Православних Цркава делећи забринутост за сав православни свет данас. А сада са овог перона железничке станице почињемо наше путовање, наше ходочашће Мајци руских градова, где ћемо наставити дивно славље. Из Кијева ћемо отићи у Минск.

Извор: mospat.ru, СПЦ

Ми, поглавари и представници помесних Православних Цркава, који смо се, на позив Патријарха Московског и све Русије Кирила, сабрали у Москви на свечаностима поводом празновања 1025-годишњице крштења Русије, сматрамо својом дужношћу да подигнемо свој глас у заштиту наше браће хришћана, прогоњених због своје вере у разним областима света.

Хиљаде верујућих у Христа свакодневно се подвргавају мучењима и злостављањима, изгоне са својих огњишта, док многи бивају убијени.

Извештаји о злостављањима и убиствима хришћана долазе из Нигерије, Пакистана, Авганистана, Индије. На Косову се обесвећују светиње, разорени су многи храмови, док су многи људи лишени могућности да посете гробља својих милих и драгих и помоле Богу на земљи својих предака.

Дубоки немир изазива стање на Блиском истоку. Цео низ земаља тог региона захватио је талас насиља и терора, чије жртве су хришћани. Либија, где хришћани скоро и нису остали, распада се на међусобно завађена племена. Не престају терористички акти у Ираку, где је од некадашњих милион и по хришћана остао само десети део. Све је теже стање у Египту, где је међусобни обрачун ступио у наредну крваву фазу и где се запажа масовни нестанак хришћанског становништва. Најгоре пролазе породице хиљада обичних људи. По правилу, од разбукталих сукоба у првом реду страдају најнезаштићенији слојеви становништва, међу којима и етничке и верске мањине.

Септембра 2010. године на Кипру је дошло до сусрета поглавара Цркава Блиског истока, на којем је изражен дубоки немир услед стања ствари у том региону и забринутост за будућност тамошњих хришћана. Иста забринутост је била засведочена на сличним сусретима у августу 2011. године у Јордану, септембра исте године у Цариграду и марта 2012. године на Кипру. Изјава подршке напаћеним блискоисточним хришћанима изражена је и на сусрету поглавара и представника помесних Православних Цркава у Москву новембра 2011. године.

Данас је нарочито трагично стање у Сирији. У јеку братоубилачког рата долази до масовног затирања хришћана и других религијских група, до протеривања из њихових завичајних градова и села, из места где су они столећима заједнички живели с представницима других религијских традиција.

Ратнички настројене групације не бирају средстава ради постизања својих циљева. Њихови радикално настројени чланови све више и више се упуштају у преступничка дејства. Навикли смо да гледамо ужасне сцене насиља, јавних кажњавања, уништавања људског достојанства и кршења права личности. Постала су уобичајена ствар отмице и убиства људи, провођених често из користољубивих побуда. Екстремисти се не заустављају на вређању верских радника, а њихово уважавање је заувек била карактеристика блискоисточног човека.

Средства масовног обавештавања, као и многи политички радници, ћутањем заобилазе трагедију хришћана на Блиском истоку.

Ми изражавамо своју солидарност с Његовим Блаженством Патријархом Велике Антиохије и свега Истока Јованом X, који није могао с нама делити радост данашњих свечаности, јер је морао остати са својом паством у овом тешком тренутку за њу. Наше молитве су с њим и с нашом браћом у Христу која умиру сваки дан (Рим 8,36).

Заједно жалимо са свима онима који страдају у Сирији. Тражимо да се сместа ослободе угледни хришћански јерарси из Сирије – Митрополит алепски и искендерунски Павле Јазиги и сиријско-јаковитски Митрополит Алепа мар Григорије Јован Ибрахим, које су у априлу отели побуњеници.

Обраћамо се апелом на све зараћене стране и на свакога ко је у стању да изврши политички утицај на стање ствари да се обуставе ратна насиља и истребљење хришћанског становништва! Да се наложи мораториј на ратна дејства како би за преговарачким столом била разрађена платформа за мирно разрешење грађанских сукоба! Ослободити заробљене свештенослужитеље и друге мирне грађане!

Као служитељи Свемогућег Бога, узносимо усрдне молитве Кнезу мира, Господу Сведржитељу, за успостављање мира и братољубља на Блиском истоку, за хитан повратак избеглица у завичајна насеља, за зацељење рана и покој невино убијених. Нека Господ подари свим странама увученим у ратна дејства мудрост и добру вољу како би се она обуставила.

Извор: mospat.ru , СПЦ

На аеродрому „Шереметјево“ делегацију су дочекали Епископ орски и гајски Иринеј, секретар Оделења међуцрквених црквених послова за међуправославне односе протојереј Игор Јакимчук и други.

Јуче, 23. јула, румунска делегација је посетила Светотројицку Сергијеву лавру и производни завод „Софрино“.

Служба за комуникације Московске Патријаршије

Извор: СПЦ

Делегацију су сачињавали: Митрополит француски Емануил, Епископ синопски Атинагора, главни секретар Свештеног Синода Цариградске Патријаршије архимандрит Вартоломеј (Самарас), велики јерокирикс, директор Патријаршијске библиотеке архимандрит Висарион (Комзиас). Са стране Руске Цркве у разговорима су учествовали Митрополит волоколамски Иларион, руководилац управе Московске Патријаршије по заграничним питањима Архиепископ јегоревски Марко, протојереји Николај Балашов и Игор Јакимчук и други.

„Радује нас што учествујете у нашој свеопштој прослави. За нас она има велики значај, као и за вас,“ казао је Патријарх Кирил поздрављајући госте. Приметио је да се ове године прославља не само 1025 година од примања хришћанства, него и још једна значајан догађај: 1150 година од када је Свети патријарх Фотије упутио равноапостолну браћу Кирила и Методија на мисионарски рад у словенске земље, међу којима и на територију данашње Русије. Први хришћани су се појавили у Русији као плод те мисије. У то време пада крштење кијевских кнезова Асколда и Дира, који су били пошли у поход на Цариград, па се милошћу Божјом напад претворио у склапање мира и у потоње крштење тих кнезова; и мада су касније пагани превладали, живот хришћана, макар и у малим размерама, настављен је у кијевској Русији.“

„Уследио је по важности и последицама огромни чин великога кнеза Владимира, који је лично примио хришћанство и иницирао крштење свег руског народа. Тај догађај је имао велики цивилизацијски значај, довео је до измирења између Византинаца и Руса, ојачао и проширио источну православну цивилизацију,“ рекао је Свјатејши Кирил.

Патријарх руски је заблагодарио на пажњи коју је Свјатејши Патријарх цариградски Вартоломеј указао овој прослави. „Наравно, ми веома жалимо што он лично није могао присуствовати, али нас радује што је одабрао такву достојну делегацију с Вашим Високопреосвештенством на челу која ће представљати Васељенску Патријаршију на овим свечаностима,“ казао је Његова Светост Кирил обраћајући се Митрополиту француском Емануилу.

Митрополит Емануил је изразио радост поводом учешћа на свечаностима у част 1025-годишњице крштења Русије. „Ви сте поменули везе које нас спајају, и те везе су истински освештане,“ посведочио је Митрополит. Те везе спајају Мајку-Цркву с некадашњом Ћерком, а данас Сестром, и премда се може претпоставити да је пупак већ пререзан, то најмање значи да те везе нису остале до данашњих времена. Наше Цркве су преживљавале како тренутке величанства и славе, тако и тешке тренутке кроз историју. Међу нама су свагда владали односи љубави и дух разумевања.“

Подсетивши на историјски сусрет поглавара Цариградске и Руске Цркве у Кијеву пре пет година, Митрополит Емануил је изразио мишљење: „Рекао бих да су, захваљујући том сусрету, отворене нове двери за узајамне односе међу нашим Црквама“. „За мене сте веома близак човек; не могу Вас назвати својим братом, већ Вас називам својим оцем“ – наставио је цариградски високи јерарх. „Веома Вас уважавамо и волимо и признајемо Вашу особиту улогу у животу Православне Цркве“.

„Рекао бих да се наша сарадња не одвија на језику дипломатије, него на језику истине. И на том основу можемо се трудити даље у решавању различитих тешких питања која настају,“ уверен је гост. Међу тим питањима је припрема Свеправославног сабора, а и друге теме међусобних односа и међуправославне сарадње.

Изразивши жаљење што Свјатејши Патријарх Вартоломеј из здравствених разлога није могао допутовати на славља, митрополит Емануил је казао: „Он тим мање није изразио интересовање за овај празнични догађај; он је упутио нас као представнике Васељенске Патријаршије на свечаности Руске Православне Цркве. Нама је стало да се међу нама настави добра сарадња како бисмо могли и убудуће решавати питања која нам се постављају.“

У наставку братског и искреног разговора размотрен је велики круг питања опште православне сарадње, међуконфесионалних односа, а и међусобних црквених односа.

Патријарх Кирил је одликовао високе госте орденом Светог равноапостолног кнеза Владимира. Патријарх је, уз то, замолио Митрополита Емануила и његову пратњу да Његовој Светости Вартоломеју пренесу изразе његове искрене љубави, пожелевши му добро здравље, бодрост и мудрост у остваривању свога високог служења на које га је позвао Господ.

Истог дана примио га је Патријарх московски Кирил у Даниловском манастиру. У пратњи Грузинског Патријарха налазие се три митрополита, ректор Тбилиске духовне академије и семинарије протопрезвитер Георгије Звиададзе, једна монахиња и други.

Иначе, делегацију је на аеродрому дочекао Митроолит волоколамски Иларион, Епископ јакутски и ленски Роман, заменик председника Оделења спољних црквених послова протојереј Николај Балашов и други.

У свом поздраву у Даниловском манастиру Патријарх Кирил је изразио радост на посети поглавара сестринске Цркве и истакао да живимо у тешко време, време конфронтација, саблазни, у време пројаве апсолутно антихришћанских идеологија, које продиру у политички живот људи, у друштвени живот. Сведоци смо тога да се руше границе између правде и лажи, греха и светости, као и да се предузимају напори да се помоћу закона правдају грех и безакоње. Предстоје нам многи напори. Кад кажем „нама“, мислим на Једну Свету Саборну и Апостолску Православну Цркву, која је једна и недељива. Границе међу нама имају историјско, а не еклисиолошко порекло, и отуда ми примамо један другога као чланове једне Цркве, као браћа браћу по служењу у једном епископату Православне Цркве, која је данас посебно позвана да учвршћује Православље.“

Са своје стране је Најсветији и Најблаженији католикос-патријарх све Грузије Илија заблагодарио на позиву на свечаности. Патријрх Грузије се сложио с Руским Патријархом да „живимо у доба глобализације када многе духовне и културне вредности, како се чини, губе своју снагу, док управо оне спасавају нас и наше народе. Вера, нада, љубав, наша култура, литература – све то треба сачувати како би наше Цркве и народи могли да се убудуће развијају.“

Затим је у духу братског разумевања размотрен велики круг тема које се тичу међусобних односа и свеправославне сарадње.

На крају разговора Патријарх Кирил је у спомен на 1025-годишњицу одликовао поглавара Грузинске Цркве орденом Славе и части I степена, а чланове његове делегације орденом Светога равноапостолног Владимира. Размењени су и поклони.

Патријарх Илија је позвао Његову Светост Руског Патријарха да посети Грузинску Православну Цркву.

На аеродрому „Шереметјево“ високе госте, који ће узети учешћа у прославама 1025-годишњице крштења Русије, дочекали су Митрополит рјазански и михајловски Павле, Епископ смоленски и вјаземски Исидор и други.

Извор: Московска Патријаршија, СПЦ

Поводом прославе светих Светогораца, и послије сагласности управе манастира Ксенофонта у ком се чувала ова света икона, јуче је у поподневним часовима са свим ваљаним почастима свети и велики манастир Ватопед дочекао своју Богородицу Одигитрију.

Ову свету икону пренио је у манастир Ватопед игуман свештеног манастира Ксенофонта старац Алексије уз пратњу монаха његовог братства. На самом уласку у манастир Ватопед, видно узбуђени овим чином повратака, икону су дочекали и преузели домаћин игуман старац Јефрем и игуман манастира Пантократора старац Гаврило са монастима њихових братстава и свечано је унијели у саборни храм Благовјести.

До 1730. године ова света икона је почивала у Ватопеду. Поменуте године она је на чудан и чудесан начин нестала из манастира Ватопеда. Монаси су је свуда по манастиру тражили, али безуспјешно. Кад је до њих допрла вијест да се икона обрела у манастиру Ксенофонту, они пожурише у тај манастир и заиста је нађоше у Ксенофонту. Ксенофонтски монаси нису могли да објасне на који је начин икона Одигитрије стигла у њихов манастир, и они је одмах предадоше ватопедским монасима, који је свечано врате у њихов манастир. Међутим, управо тад се десило чудо: икона је поново ишчезла из Ватопеда и поново се појавила у Ксенофонту. Нашавши је поново у овом манастиру, Ватопеђани су разумјели да је то њена воља и оставише је у овом манастиру све до јуче, 22. јула 2013. године када је поново свечано пренесена у Ватопед.

Са romfea.gr преузео и превео епископ Хризостом

Извор: Епархија зворничко-тузланска, СПЦ

На челу антиохијске делегације налази се Митрополит Мексика, Централне Америке, Кариба и Венецуеле Антоније, док је из Либана допутовао Епископ хрисопољски Константин.

У свом поздраву Патријарх Кирил је, између осталог, рекао: „ За нас је велика радост што сте допутовали у руску престоницу и што ћете заједно са нама у Москви, Кијеву и Минску прославити 1025-годишњицу крштења. Овај догађај има велики значај за нашу Цркву. Као што Вам је познато, препород руског Православља започео је пре више од 25 година када смо прославили 1000-годишњицу. Током ових 25 година дошло је до великих промена. Подигнуто је десетине хиљаде храмова и стотине манастира, отворено је десетак духовних семинарија, никли су православни универзитети, устројена су масовна средства обавештавања. Међутим, оно што је најглавније, изменио се састав наше пастве, све више је људи млађег и средњег узраста који испуњавају наше храмове. Православне традиције и обичаји улазе у живот данашњих Руса, Украјинаца, Белоруса и других чеда Православне Цркве. Из овог разлога, у седишту садашњег празновања биће благодарност Господу коју ћемо ми, надамо се, изразити заједно са свима Православним Црквама, просећи од Бога благослов за даље историјско странствовање наше Цркве у славу његовог светог Имена и на духовну ползу наших народа.“

Поглавар Руске Цркве је посебно истакао дугогодишње општење са Митрополитом Мексика, Централне Америке, Кариба и Венецуеле Антонијем. „ Ви сте много пута боравили код нас; познавали сте Патријархе Алексија I, Пимена, Алексија II, мога духовног оца Митрополита Никодима. Ви сте осведочени пријатељ Руске Православне Цркве, а данас сте један од најстаријих и најуваженијих чланова међу архијерејима Антиохијске Патријаршије. Ви сте живи израз традиције и мудрости Ваше Цркве и, што је најважније, носилац сте историјског памћења у којем се садржи историја добрих односа међу нашим Црквама.“

Са своје стране Митрополит Антоније је истакао да је празновање 1025-годишњице крштења Русије светковина не само за Русију, него и за препород Источног Православља. „Ми у великој мери дугујемо Руској Православној Цркви и руском народу. Током ових тешких година захвални смо Руској Православној Цркви на њеном ставу и благодарни смо на ставу руске Владе према нама“, истакао је Митрополит Антоније.

Положај хришћана у Сирији, служење Антиохијске патријаршије људима у невољи, избеглицама, пострадалим усред ратних дејстава и помоћ коју им пружа Руска Православна Црква биле су теме разговора који је уследио, међу којима и питања међуправославних и међухришћанских односа.

Поводом 1025-годишњице крштења Русије Патријарх Кирил је одликовао чланове делегације орденом светог равноапостолног кнеза Владимира.

Извор: Московска Патријаршија, СПЦ

Предводник делегације је Митрополит Мексика, Централне Америке, Кариба и Венецуеле Антоније (Шедрауи). С њим је допутовао из Либана Епископ хрисопољски Константин (Кајал). У Москви се овој делегацији придружио представник Патријарха антиохијског код Патријарха московског и све Русије Архиепископ филипопољски Нифон (Сајкали). Високе госте су на аеродрому Шереметјево дочекали Епископ орехово-зуевски Пантелејмон, сарадник Оделења спољних црквених послова Стефан (Игумнов), представници свештенства града Москве.

Служба за комуникације Московске Патријаршије

Извор: СПЦ

Вољени у Господу преосвећени архипастири, свечасни презвитери и ђакони, богољубиви монаси и монахиње, драга браћо и сестре! Ове године се сећамо значајног датума – 1025. годишњице Крштења Русије. У далеком десетом веку Русија је захваљујући труду светог равноапостолног кнеза Владимира примила хришћанску веру и културу, начинивши духовни и цивилизацијски избор, који је одредио вектор историјског развоја наших народа.

По речима митрополита Кијевског Илариона, „вера благодатна се раширила по целој земљи и дошла је до нашег руског народа... Све земље је Добри Бог наш помиловао и нас није презрео, - пожелео је и спасио нас је и у разумевање Истине довео“.

За протеклих 1025 година било је, како славних, тако и трагичних догађаја. Наши преци су усвајали Христову веру и она је доносила обилат род, али се то дешавало у врло сложеним условима. Многи су покушавали да одврате народе Русије од Православља. То су покушавали освајачи, који су долазили са Запада или Истока, то су желели људи, који су хтели да саграде на земљи „идеално“ друштво без Бога упркос Његовом вечном закону. Али народ, који је примио хришћанску веру више пута је доказиво верност Спаситељу. Успео је да Му се врати и после одступања наметнутог од стране сурових прогонитеља. Упркос њиховој „немоћној дрскости“, срца и душе многих наших сународника обасјани су Христовом истином. Наша је дужност и духовна потреба да чувамо ову истину и да на основу ње градимо лични и друштвени живот.

Треба да научимо лекције из прошлости. И главна од њих је следећа: здање наше цивилизације не може да постоји без јеванђељског темеља на којем је подигнуто. Данас нам многи поново предлажу да градимо живот без Бога. Слобода се понекад тумачи као повођење за било којим жељама, укључујући и оне које му се сугеришу из спољашње средине. Овакво поимање слободе се може проширити до граница кад она почиње да представља опасност и за природна морална осећања и за ближње, и на крају, за саму могућност да човек говори истину и поступа по савести.

Нације које изгубе етику самоограничења и служења Богу, отаџбини и ближњем, губе духовну снагу, постају слабе и рањиве, што повлачи за собом и опасност од нестанка и жалосну перспективу да своје место уступе другима, духовно јачима. Треба то јасно да схватамо и да не идемо путем који води у погибељ, имајући на уму речи пророка: „Господ рече овако: Станите на путевима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добар, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој“ (Јер. 6, 16).

Савремени свет се суочава с многим невољама: криминалом, тероризмом, порастом броја самоубистава, абортусима и распадом породице, алкохолизмом и наркоманијом, уништавањем природне околине и социјалним неправдама, усамљеношћу и душевним патњама многих људи. Ове незгоде се могу превладати на путу препорода вере у Бога, Који је спреман да дарује опроштај грехова и благодатну помоћ за нови живот и појединцима, и читавим народима. Крштење Русије је животворни источник, који нас и данас напаја и даје нам снагу да градимо живот земаља-наследница историјске Русије, на основу вечних вредности које смо добили од Бога и које нас спајају духовним везама. Ове вредности и поглед на свет које оне условљавају одразиле су се у култури наших народа, укључујући сликарство, архитектуру, књижевност, образовање, породично и кућно уређење, однос према природи и много тога другог, што формира заједништво јединственог духовног простора наследника Свете Русије.

Четврт века је прошло од почетка препорода Руске Цркве. У току ових година обновљено је и саграђено на десетине хиљада храмова и на стотине манастира, обновљена је и постављена на чврст темељ црквена делатност у многим областима. Пошто је моћан духовни и морални фактор постојања наших народа православна вера је постала наслеђе милиона људи. Са смирењем треба признати да светска историја не познаје тако грандиозан и брз религиозни препород као овај који се десио на просторима Историјске Русије у току последњих 25 година. Узносимо искрено благодарење Богу Који је Господ историје, за милост, коју је показао према нашим народима; срдачно се захваљујемо свима онима који су својим трудом одговорили на благодат Божију која призива и омогућили све ово.

Ипак, још много тога треба учинити, јер Господ од нас очекује нове плодове. И главни од њих треба да постане јединство вере и живота, утврђивање јеванђељске истине у речима и далима наших сународника.

Сећамо се да су се у току историје субине народа, који су духовно рођени у Кијевској крстионици, одвијале различито. У прошлости су живели у јединственој држави која се простирала од Балтичког мора до Црног, од Галиције до Волге. У појединим периодима неки од ових народа су се налазили под туђинском владавином, улазили су у састав других држава. Дуго времена смо заједно живели у великој земљи, а сад – у неколико суверених држава. Међутим, увек је постојало и данас постоји наше духовно јединство, које се чува благодатном силом Божијом и заједништвом моралног идеала, који проповеда и чува Руска Православна Црква.

Народи у којима се укоренила света православна вера, призвани су, како томе поучава преподобни Сергије Радоњешки, да „гледајући на Свету Тројицу, савладавају мрску распру овога света“, служећи као пример братства и међусобне помоћи целом човечанству. Света Русија је жива док је верна избору који је учинио равноапостолни кнез Владимир, док чува своје духовно јединство, док се сећа и молитвено поштује наше заједничке свеце. И ако сачувамо ово јединствено наслеђе и духовно сродство – имамо будућност.

Бог по молитвама светих, који су у Руској земљи заблистали, нека би нам дао да се учврстимо у истини на којој се увек градио, и на којој ће се, верујемо, градити живот наших народа.

Извор: pravoslavie.ru

У оквиру своје посете Патријарх ће положити камен темељац за храм светог Кипријана, који ће се изградити у руској прстоници, посетиће и бугарско Подворје у Москви и сусрести се с бугарском дијаспором.

Предвиђа се сусрет с руским Патријархом Кирилом и делегацијама других помесних православних Цркава, као и сусрет поглавара правосланих Цркава с председником Руске Федерације Владимиром Путином и председником Украјине Виктором Јануковичем.

Бугарска делегација посетиће и Сретенски манастир у Москви, а у Кијеву Кијево-печерску лавру и Кијевску духовну академију и семинарију.

Извор: Бугарска патријаршија, СПЦ

Како је најављено, Поглавар Кипарске Цркве ће прво посетити Москву, где ће се сусрести с највишим црквеним и државним великодостојницима. У склопу прославе овог јубилеја, поред посете Москви, Блажењејши Архиепископ Хризостом планира и посете Украјини и Белорусији, где ће се такође, заједно са осталим поглаварима помесних Православних Цркава који су у посети Руској Цркви, сусрести са највишим црквеним и државним личностима.

Извор: Ромфеа , СПЦ

На аеродрому „Домодедово“ поглавара Православе Цркве у Америци сусрели су Митрополит рјазански и михаиловски Павле, први викар Патријарха московског за град Москву Архиепископ истрински Арсеније, Епископ краснослободски и темниковски Климент, заменик председника Оделења за спољне црквене послове протојереј Николај Балашев и други. У пратњи Митрополита Тихона налазе се Митрополит толедски Александар, протојереј Јован Џилионс и један ђакон.

Служба за комуникације Московске патријаршије

Извор: СПЦ

Тело у Господу уснулог Митрополита варненског и великопреславског Кирила биће изложено у четвртак, 11. јула 2013. године у 8 часова, у Катедралном храму Успења Пресвете Богородице у Варни.

Заупокојена света Литургија биће служена у 9 часова, а Његова Светост Патријарх бугарски г. Неофит и чланови Светог Синода служиће опело са почетком у 11 часова.

Извор: Бугарска Патријаршија

http://www.spc.rs/sr/sinod_bugarske_patrijarshije_izabrao_administratora_mitropolije_varnenske