Планирано је да Патријарх Кирил и архиепископ Јероним заједнички служе Свету литургију у храму великомученика Пантелејмона. Очекује се посета руске цркве Свете Тројице и храма Пресвете Богородице „Сумела“ који се гради за заједницу која говори руски у Атини. Њему ће на дар бити предата честица моштију преподобног Серафима Саровског. Његова Светост ће се срести са сународницима који живе у Атини.

У главном граду грчке државе планирани су сусрети Његове Светости Патријарха Кирила с председником и премијер-министром Грчке и с другим званичницима.

Затим ће Његова Светост Патријарх Кирил посетити Солунску митрополију где ће се поклонити главним светињама Солуна.

Посети Грчкој Православној Цркви биће придодата ходочасничка посета Свете горе Атон.

Његова Светост Патријарх Кирил ће служити Свету литургију у руском манастиру светог Пантелејмона на Атону, поклониће се светињама низа манастира и скитова Свете горе.

У завршетку своје посете Грчкој Свјатејши Патријарх Кирил планира да се поклони светињама Верејске митрополије.

Предстојећа посета Његове Светости Патријарха Кирила Грчкој Православној Цркви и Атону има велики значај за развој веза међу православним народима, за јачање јединства Православља и за одржавање контаката Руске Православне Цркве са Светом гором.

По православној традицији сваки поглавар Помесне Православне Цркве после избора на катедру посећује своју сабраћу у другим Помесним Црквама. Његова Светост Патријарх Кирил је 2009. године посетио Константинопољску, 2010. године – Александријску, 2011. године – Антиохијску, а 2012. године – Бугарску, Кипарску, Пољску и Јерусалимску Православну Цркву.

http://www.pravoslavie.ru/srpska/61890.htm

Његово Блаженство Патријарх јерусалимски и све Палестине Теофил III и Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил освештали су 28. маја 2013. године Саборни храм Светог Николе у Кронштату, после његове обимне рестаурације, и одслужили Свету Литургију .

На Тргу сидра код Саборног храма поглавари двеју Цркава појавили су се пред свечаним јединицама војних снага, међу којима су били маринци из све четири морнарице и Каспијске флоте, постројени са њиховим војним заставама. Двојица Патријараха прошетали су између постројених маринаца.

Патријарх Кирил је поклонио Саборном храму икону Васкрсења Лазаровог и мистрију коју је Свети Јован кронштатски имао кад је положио камен темељац за кронштатску Саборну цркву 1. септембра 1904. године. Патријарх Теофил је подарио цркви бисерни крст. Добротвори цркве подарили су храму део моштију Светог Николе и миро из Барија, део моштију Дванаесторице апостола и део Животворног Крста Господњег.

На служби су присуствовал руски министар културе В. Медински, врховни команданти Пацифичке, Балтичке и Црноморске морнарице и Каспијске флоте, гђа Светлана Медведева у својству председавајуће Патронатског програма „Верска и морална култура млађих генерација“, као и парохијски активисти, украситељи, уметници и градитељи, који су учествовали у преуређењу кронштатског храма.

Затим су двојица поглавара изашли на западни трем Саборне цркве. Патријарх Кирил се обратио беседом војсци, локалном грађанству и посетиоцима у Кронштату.

Потом су одржани војна парада на тргу, свечани концерт и ватромет.

Извор: Московска Патријаршија, СПЦ

Линк ка теми

На овој конференцији, коју заједнички организују Светски Савет Цркава и Блискоисточни Савет Цркава, учествује 150 стручњака управо по овим питањима, међу којима генерални секретар ССЦ пречеасни Олав Фиксе Твејт, католички надбускуп Абуџе Јован Онаџекан, бивши либански министар Тарик Митри, коптски истраживач и бивши председнички саветник у Египту Самир Моркос и др.

Латински патријарх у Јерусалиму Фуад Туал, у свом излагању 22. маја, апеловао је на међународну заједницу и земље у окружењу да се залажу за мир у Светој земљи.

Учесници конференције су истакли да чињеница што је конференција организована на међународном нивоу уопште „не значи изазивање неке исламофобије“. Хришћани који живе на овим просторима све од апостолских времена „знак су љубави Божје“. Без хришћанског присуства на Блиском истоку доводи се у питање мирна коезгистенција различитих религија и култура у овом региона.

Извор: Pravoslavie.ru

У церемонији су учествовали предсједник Исланда О. Р. Гримсон, чланови делегације Државне думе Руске Федерације, амбасадор Русије у Исланду А. В. Циганов, поглавар Евангелистичко-лутеранске цркве у Исланду Карл Сигурбенсон, поглавар епархије Римокатоличке цркве у Исланду епископ Пјер Бушер, као и многобројни представници рускојезичне дијаспоре, саопштава сајт Православне цркве на Исланду.

У недјељу 12. маја након литургије кренула је литија на челу са поштованом Владимирском иконом Мајке Божје до домске цркве на Öldugata 44 која се налази између улица Mýrargata и Nýlendugata, а онда је служен молебан на мјесту будућег храма.

Радио Светигора

„Ово дело се, – истакао је Патријарх, – састојало у томе што су створили нашу азбуку и граматику, а то значи и књижевни језик. Они су нашим далеким прецима омогућили да међусобно комуницирају, да читају велике изворе знања, а пре свега су превели на словенски језик реч Божију, књигу над књигама, књигу живота – Библију.

Управо од тог тренутка су почели да се развијају словенска култура, писменост и образовање. Знамо да је темељ ове културе била реч Божија, дакле, морални темељ, основа наше културе биле су оне велике моралне истине које је Бог пожелео да открије људима. А у то да ова истина, да ова мудрост није људска, већ Божанска, уверава нас сва потоња историја.“

„Колико се десило промена, како бисмо сад рекли, геополитичких – распадале су се империје, мењале су се границе земаља, одвијали су се ратови, понекад су се улагали велики напори како би се искорениле ова вера и култура, али ништа није помогло. И данас се у центру првопрестоног града Москве са захвалношћу сећамо спомена на свете равноапостолне Кирила и Методија. Сећамо их се као утемељивача наше културе и с њима повезујемо сав каснији духовни развој нашег народа и свих словенских народа. Верујемо да ћемо, све док се будемо базирали на овим темељним моралним вредностима, док се не саблазнимо, док не паднемо у грех, док не погазимо своје свете изворе и не уништимо своју историју, већ сачувамо своју религиозну и националну самосвест, постојати као независтан народ, духовно јак, способан не само да учини плодним свој сопствени живот, већ и да духовно утиче на друге,“ – истакао је поглавар Руске Цркве.

Извор: Православие.Ru

Џорџ Сабра, предсједник Сиријске националне коалиције, казао је 21. маја да нема информација о локацији епископа или идентитету отмичара. Ово је супротно изјави коју је Сабра дао 7. маја у разговору са блискоисточним лидерима у Бејруту.

Православни Митрополит Алепа Павле Јазиги и сиро-јаковитски Митрополит Алепа Јохана Ибрахим, киднаповани су у повратку са турске границе, гдје су покушавали да обезвбједе ослобађање двојице свештеника киднапованих у фебруару. Овом приликом убијен је Фаталах Кабуд, ђакон Сиро-јаковитске цркве који је био у њиховој пратњи.

Осим првобитних нетачних информација о ослобађању архијереја, није било никаквих информација све до 8. маја, када је у телефонском разговору са Амином Џемајелом, лидером либанске хришћанске партије Фаланга, Сабра пружио увјерење да су епископи „доброг здравља“ и да их „мала група побуњеника држи у граду Бшактин, 20 километара сјеверозападно од Алепа“.

Међутим, када га је 21. маја контактирао Врлд воч монитор (World Watch Monitor), Сабра је дао не тако прецизан одговор, рекавши да не зна тачно мјесто на коме се архијереји налазе, као и да коалиција није сигурна ко стоји иза отмице.

„Имамо различите информације“, казаои је он, „морамо да провјеримо. Имамо информацију да су у Алепу. Не можемо рећи да ли је то тачно, морамо да провјеримо“.

Сабра, који је и сам хришћанин, инсистирао је на томе да нема доказа да су сиријски хришћани под притиском због своје вјере, упркос свједочанствима бројних хришћана из Сирије и оних који су избјегли у Турску, Либан и Јордан.

Извор: Радио Светигора

У суботу, 25. маја, он ће началствовати на божанској Литургији у славу Светих Ћирила и Методија у моравском месту Микулчице. Исто поподне Његова Све-Светост враћа се у Цариград.

Такође ће и Римокатоличка Црква у Чешкој прославити ову годишњицу, али тек шест недеља после Православне. Председавајући Чешке бискупске конференције и прашки надбискуп кардинал Доминик Дука изјавио је да папа Фрања не може учествовати у прославама у Велехраду, и, штавише, изасланство чешког председника у Рим није променило ову одлуку.

„По себи је разумљиво што ће нови папа прво путовање у иностранство обавити у свом „завичајном континенту Латинској Америци“ и притом ће служити службу Божју на Светски дан омладине у Рио де Женеиру.

Католичка Црква очекује на прославама огроман број поклоника из целе Средње Европе. Иначе, кардинал Дука ће се састати у петак 23. маја са Патријархом Вартоломејом.

Уз то, Римокатоличка Црква у Чешкој радује се што ће на прославама у Велехраду специјални изасланик папе Фрање бити загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић.

Велехрад као место погреба Светог Методија „стално је повезивао словенске народе како у верском животу, тако и у борби за културну, националну и политичку самосталност“.

Извор: Катпрес, СПЦ

Како пише локални часопис, „Хавантис“ у граду-утврђењу постоји много историјских споменика, који ће се ускоро претворити у гомилу камења. Осим тога, око стотину храмова је зарасло у коров, а преко ноћи се ту окупљају алкохоличари, остављајући за собом смеће.

У сличном стању налази се црква светог Симеона, Светога појаса Пресвете Богородице (Агаи Зони) и Светог Николе.

Фамагуста је град-лука на југо-источном острву Кипра, на територији дјелимично признате државе Турске Републике Сјеверног Кипра. Тај дио Кипра Турци су окупирали 1974. године.

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/05/23/%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BA%D0%B8%D0%BF/

У петак, 17. маја 2013. г. Васељенска Патријаршија је, у сарадњи са Саветом европских бискупских конференција, обележила 1700. годишњицу „Миланског едикта“ цара Константина Великог међународним и међурелигијским једнодневним семинаром у хотелу Конрад у Истанбулу. Само неколико дана пред прославу празника Светог Константина и Јелене по новом календару, у граду који је основао цар Константин и по коме је добио име, одржан је семинар под покровитељством Реда Светог апостола Андреје. Семинаром су сапредседавали Митрополит Француске Емануил (Васељенска Патријаршија) и председник Савета европских бискупских конференција Кардинал Петер Ерде.

Његова Свесветост Патријарх васељенски Вартоломеј отворио је семинар уводним говором, а такође је следећег дана организовао поклоничко путовање са учесницима семинара до места престављења Светог цара Константина у Никомидији. У Недељу мироносница патријарх Вартоломеј је началствовао на светој Литургији у историјском Светом манастиру Животворног извора у данашњем месту Балукли.

Током овог викенда у раду семинара су учествовали представници помесних Православних Цркава као Његово Блаженство Католикос и Патријарх грузински Илија II, и великодостојници Александријске, Антиохијске, Јерусалимске, Руске, Српске, Румунске, Бугарске, Грузинске, Кипарске, Грчке, Пољске и Албанске Цркве. Поред званичних делегата из Савета европских бискупских конференција, били су и други представници Римокатоличке Цркве као Надбискуп Антоније Лучибела, апостолски нунције у Анкари, и бискуп Луја Палатра.

Српску Православну Цркву је заступао Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј у пратњи протојереја Гаја Гајића.

Извор: Васељенска Патријаршија, СПЦ

Након свечане Литургије коју су служили двојица поглавара служен је и помен за све ктиторе, приложнике и добротворе Васељенског трона.

Извор: romfea.gr, СПЦ

Архиепископија, такође, планира отварање школе енглеског језика у Македонитиси, као и неколико пројеката са Русијом и Израелом.

Архиепископ Хризостом је изразио увјереност да ће се, уз пуно труда, Кипар вратити на пут опоравка.

Извор: Радио Светигора

— Ваше Високопреосвештенство, у каквом положају се данас налази Православна Црква у Кини и да ли је државна признаје?

— Кинеска Аутономна Православна Црква је основана 1956. године. Већ тада је ситуација у земљи била прилично компликована и Кинеска Црква није могла да добије регистрацију као религиозна заједница, а касније, у годинама „културне револуције“ практично сва њена инфраструктура је уништена, многи храмови су срушени, свештеници су лишени могућности да обављају богослужења. Тек од 80-их година почеле су промене у религиозној политици државе, које су омогућиле да се, на пример, 1986. године обнове богослужења у Покровском храму у Харбину, где је до своје смрти 2000. године служио свештеник Григорије Чу. Међутим, после његове смрти у храму није било више свештеника, богослужења су практично прекинута и премда се храм формално сматра отвореним реално се у њему не одржавају службе.

— Који је циљ Ваших преговора с кинеском страном?

— Циљ наших преговора с Државном управом за питања религије Кине јесте нормализација положаја Кинеске Аутономне Православне Цркве управо као националне Православне Цркве Кине. То значи да она коначно треба да добије регистрацију у својству религиозне заједнице, да треба да има свог епископа, своје свештенике и отворене храмове. Међутим, постављање епископа је вероватно више коначна карика него међукарика, а оне карике које бисмо хтели да остваримо у току наредних година јесте пре свега постављање кинеских свештеника на службу у оним парохијама које су отворене – као што је Покровски храм у Харбину. И управо с тим циљем смо потписали два меморандума с Државном управом за питања религије; један од њих се тиче школовања кинеских студената у богословским школама Руске Цркве и сад се двојица студената већ школују код нас. Надамо се да ће ускоро моћи да добију свештенички чин и да служе у отвореним парохијама КНР.

Посета Његове Светости Патријарха Кирила је пројекат који смо дуго припремали у дијалогу с Државном управом за питања религије и драго нам је што је овај припремни рад сад крунисан успехом, што се посета одвија на врло високом нивоу. Рекао бих на максимално високом нивоу: одржан је састанак између Патријарха и државног руководиоца КНР: Ово је догађај посебне врсте и од посебног значаја без преседана, каквих није било ни у историји Руске Цркве, ни у историји Кинеске Народне Републике, зато што се после 1949. године државни лидер Кине није сретао с руководиоцем било које хришћанске цркве. Надамо се да ће овај догађај отворити нове могућности за наш дијалог и сарадњу на религиозну тематику и да ће он, као и други догађаји у току ове посете, наравно, пре свега богослужења која ће обавити Патријарх, помоћи што бржој нормализацији положаја Кинеске Православне Цркве и кинеских верника.

— Дијалог с властима КНР Руска Православна Црква води у току последњих година и Ви сте више пута посећивали Кину као руководилац Одељења за спољашње црквене везе Московске Патријаршије. Да ли можете да оцените динамику промена у односима кинеске стране према овом дијалогу и посетама представника Руске Цркве КНР?

— Динамика наших односа је апсолутно позитивна, таква је постала од 1993. године кад је земљу први пут посетио митрополит Кирил – данас Свјатејши Патријарх. Управо тада је ударен темељ за односе који су данас попримили сасвим званичан и формализован карактер. Мислим да ће ова позитивна динамика расти. Међутим, морамо схватити и специфику Кине као државе с вишемиленијумском историјом, државе за коју је 20 година врло кратак временски период. Мислим да не треба да очекујемо неку астрономску брзину у нашем напредовању ка постављеним циљевима – кретање ће бити постепено и ове циљеве ћемо остваривати корак по корак. Врло је важно да свака одлука која се доноси буде заједничка одлука – наша и државног руководства КНР, како би се процес нормализације положаја Православне Цркве у Кини одвијао уз потпуно поштовање Устава и закона Кинеске Народне Републике.

— Да ли се схватање проблема Цркве у Кини од стране власти КНР подудара с виђењем Руске Православне Цркве?

— У сваком случају, ако се говори о нашим преговорима које водимо последњих година, видимо веома велики степен међусобног разумевања, али истовремено и известан степен опреза од стране наших кинеских партнера, који је диктиран, по нашем схватању, жељом да се поштују сви закони и норме који важе у Кини, жељом да се дијалог води поступно. Како нам често говоре наши кинески партнери у дијалогу, не треба да пожурујемо догађаје – сваки догађај треба да се дешава у тренутку кад за њега буду сазрели услови. Сматрамо да су услови за то да се у кинеским православним храмовима појаве кинески свештеници већ сазрели и то је онај непосредни циљ ка чијем остварењу тежимо у овој фази.

Са руског Марина Тодић

Извор: Православије.ру

Још једна икона светог Георгија је промироточила на Кипру, овај пут у граду Ларнака. Како преноси информативна агенција Ромфеа, фреска светог великомученика Георгија из 1853-4. у саборном храму Манастира светог Георгија надомак града, је почела да точи миро.

Ово чудо је открио Митрополит Китиона Хризостом, који је у недељу 12. маја, након обнове манастира, служио поводом празника светог Георгија, који је пренесен на овај датум.

Његово Високопреосвештенство је испричао да се осјетио снажан мирис у цркви који је био толико интензиван, да су били приморани да отворе прозоре. Затим је, након испитивања, примјећено да мирис долази из фреске и да се виде три тачке из којих тече миро.

Како је раније саопштено, у цркви светог Георгија у општини Камбија-Фармакас на Кипру 6. маја је замиротичила икона светог покровитеља храма из 15. вијека. По свједочанству очевидаца, икона је током литије толико отежала, да је морало носити шест људи.

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/05/13/%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D1%80%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D1%88-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82/

„Полиција је појачала обезбјеђење у Патријаршији“, казао је представник Константинопољске патријаршије о. Доситеј Анагностопулос, „Раде све што је у њиховој моћи да обезбиједе Патријарха и Патријаршију“.

По његовим ријечима, Патријарх није узнемирен догађањима.

„Његова Светост не мисли да се ради о нечему озбиљном“, казао је он.

Истовремено, Архиепископ амерички Димитрије упутио је поруку предсједнику Бараку Обами, позивајући га да „посредује у обезбјеђивању Његове Светости“. Истакавши актуелну кризу у Сирији, гдје су двојица хришћанских архијереја киднаповани, Архиепископ је замолио предсједника да заштити Патријарха, указавши на 1700-годишње присуство Константинопољске паријаршије у данашњем Истанбулу.

Тренутни развој догађаја у Истанбулу надовезује се на низ инцидената који су узнемирили хришћанску мањину од 100 000 људи.

На Васкрс 5. маја, испаљени су хици испред јерменске цркве у Истанбулу, док је истовремено испред друге јерменске цркве претучен младић.

Десетак малољетника је 28. априла демолирало православну цркву, а дан раније 30-40 људи је каменицама поломило прозоре евангелистичке цркве.

Претходних година било је више напада на хришћане у овој већински муслиманској, али секуларној држави.

У априлу 2007. тројица протестаната су заклани у граду Малатја, за шта су оптужена три турска држављанина.

Италијански римокатолички свештеник је 2006. убијен из ватреног оружја у граду Трабзон, а исте године још један римокатолички свештеник је убијен ножем у граду Самсун.

Римокатолички бискуп Луиђи Падовезе је убијен у јуну 2010.

Извор: Радио Светигора