Извор: Васељенска Патријаршија, СПЦ

У понедељак 24. јуна, на Духовдански понедељак, Његово блаженство Патријарх светог града Јерусалима и све Палестине Теофил III служио је божанствену литургију у Тројицком саборном храму Руске духовне мисије у Јерусалиму. Поглавару Јерусалимске цркве саслуживали су јерарси Јерусалимске патријаршије: Архиепископ константински Аристарх и Архиепископ јерапољски Исидор, шеф Мисије руске заграничне цркве архимандрит Роман, свештенство Мисије и Светогробског братства. Јеванђеље на литургији је читано на три језика: грчком, арапском и црквенословенском, саопштава Служба за комуникације Одсјека спољних црквених веза.

У знак сјећања на заједничко богослужење, поглавар Јерусалимске цркве подарио је Руској духовној мисији крст од драгуља.

Захваливши Његовом блаженству за учешће у празничном богослужењу, шеф Мисије архимандрит Исидор је дао Јерусалимском патријарху сребрну икону „Аврамово гостопримство“ са честицом Мамвријског дуба.

На Тројичин дан богослужења у Тројицком саборном храму Руске духовне мисије одликују се посебним свечаностима. То је храмовни празник који је установљен од времена освећења храма у 19. вијеку. Узрок преноса празника на други дан Тројице је тај што Јерусалимска црква на Духове служи Божанствену литургију на Живоносном гробу Господњем. У Тројицком храму свечано празнично богослужење на челу са Јерусалимским патријархом, служи се на други дан Свете Тројице, а трећи дан служи се на руском дијелу у Хеврону, гдје се Тројица јавила Авраму у дубрави Мамври.

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/06/26/патријарх-јерусалимски-теофил-служи/

„Белоруска православна црква је на проблем смртне казне указивала још деведесетих година. Уочи народног референдума 1996, који се, између осталог, бавио и питањем смртне казне, ми смо позвали белоруски народ да одбаци овакву мјеру кажњавања“, каже се у саопштењу Митрополита минског и слуцког, патријаршијског Егзарха све Белорусије Филарета, упућеног учесницима округлог стола „Религија и смртна казна“, одржаног у Минску.

„Ми хришћани не можемо оправдавати смртну казну, зато што је то гријех убиства. Живот сваког човјека припада његовом творцу, Богу. Нисмо ми, грешни људи, даровали живот човјеку. Не можемо му га ми ни узети. Господ Исус Христос је за свакога од нас дао свој живот, претрпио страдања, понижења, злостављања и смрт на крсту. Предајући своје грађане на смртну казну, државе поново разапињу Христа“, казао је Митрополит Филарет.

„То је био наш став на референдуму, и он се није промијенио“, истакао је он.

Позивајући се на „Основе социјалне концепције Руске православне цркве“, Митрополит је примјетио да су „данас многе земље укинуле смртну казну, или је у пракси не примјењују“.Сјећајући се да је милосрђе према палом човјеку увијек боље од освете, Црква поздравља овакве кораке“, додао је он.

Митрополит Филарет је, такође, рекао да су и Патријарх московски и све Русије Кирил, као његов претходник, Патријарх Алексеј, говорили у прилог укидања смртне казне.

Извор: Радио Светигора

Како је раније саопштено, Митрополит алепски Павле, брат Патријарха Јована, и сиро-јаковитски Митрополит Јохана Ибрахим, киднаповани су 22. априла 2013. приликом повратка у Алепо са турско-сиријске границе.

Патријарх је, овом приликом, позвао отмичаре да ослободе архијереје, и позвао сиријске власти да учине све што је у њиховој моћи.

„Боли нас када видимо шта се дешава у нашој отаџбини“, казао је он, подсјећајући да је у сиријском конфликту погинуло 93 000 људи, прогнано милион и шесто, а да је велики број људи остао без својих домова.

Сиријске власти су за отмицу оптужиле „терористичку групу“, што је термин који користе за побуњенике, док опозиционе снаге у Алепу поричу своје учешће.

Патријарх Јован је казао да цијени напоре сиријских безбједоносних снага, додавши: „Ипак, питамо се о њиховој способности. Зар је, заиста, могуће да не могу ништа да ураде?“.

Извор: Радио Светигора

Зашто судбина једне старе зграде има толику важност?

Зато што је Аја Софија – на грчком "Света Мудрост" - била скоро хиљаду година највећи хришћански храм. Аја Софија је изграђена 537. године у Цариграду, срцу хришћанске империје, и представљала је одлучан симбол одбране од напада Ислама са истока.

Након вековног одолевања нападима џихадиста, Цариград је коначно запоседнут 1453. године. Његове иконе и крстови су оскрнављени и оштећени, а Аја Софија - као и хиљаде других цркава - одмах је претворена у џамију, окружену са четири висока минарета као симбол тријумфа Ислама над Хришћанством.

Ипак, након распада Отоманског царства, у оквиру неколико реформи, секуларно определење Ататурка омогућило је да Аја Софија буде претворена у музеј 1934. године што је схваћено као „неутрално решење“ и израз добре воље тадашње Турске према тада тријумфалном Западу.

Извор: Амен.гр

Патријарх антиохијски је рекао да нема сазнања о томе зашто су побуњеници отели ове Архијереје, нити пак о последицама по хришћане у Сирији и у том региону. Према његовим речима, хришћани, и поред тешкоћа, немају страха.

Подсећамо да су 22. априла ове године наоружани људи отели двојицу архиепископа у близини Алепа. Ово се збило на њиховом повратку у град Алепо.

Према либанским медијима, његово блаженство Јован Х Јазиги и грчко-мелкитски Патријарх антиохијски Григорије III Лахам позвали су на обустављање грађанског рата у Сирији и упозорили на преношење сукоба у Либан.

Извор: Катпрес, СПЦ

Последња апотека која је одувијек постојала на Светој Гори затворена је 1944. године, и била је под надлежношћу академика фармацеута господина Булала.

Светогороска апотека је радила на основу лиценце издате од стране Константинопољске патријаршије.

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/06/21/%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%98-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0/

Патријарх Вартоломеј прославио имендан

15 субота јун 2013

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Његовој светости саслуживало је тридесет митрополита Константинопољске патријаршије, као и представници Јерусалимске патријаршије, Московске патријаршије, Српске патријаршије и Атинске архиепископије. Прослави су присуствовали високи званичници Грчке, професори и студенти Центра за постдипломске студије Константинопољске патријаршије у Шамбезију и монаси руског светогорског Манастира светог Пантелејмона, који врше послушања у истанбулском подворју.

Након свете службе, Митрополит никејски Константин, најстарији архијереј Константинопољске патријаршије по хиротонији, обратио се Патријарху у име јерархије Константинопољске цркве, а поздравно слово у име Патријарха московског Кирила произнио је Митрополит тамбовски Теодосије, а у име Патријарха српског Иринеја Епископ бачки Иринеј.

Извор: Радио Светигора

Двадесет светогорских манастира је сврстано у пет група по четири. На челу сваке групе се налази један манастир чији представник сваких пет године даје протоепистата (прота) који је те године на челу Свете Епистасије. Остале чланове Епистасије дају три манастира из групе.

Манастирске тетраде изгледају овако:

а)

1. Велика лавра

2. Дохијар

3. Ксенофонт

4. Есфигмен

б)

1. Ватопед

2. Кутлумуш

3. Каракал

4. Ставроникита

в)

1. Ивирон

2. Пантократор

3. Филотеј

4. Симонопетра

г)

1. Хиландар

2. Ксиропотам

3. Свети Павле

4. Григоријат

д)

1. Дионисијат

2. Зограф

3. Свети Пантелејмон – Русик

4. Констамонит

Одлазећа епистасиј је током свог мандата поред осталих обавеза организовала изношење иконе Пресвете Богородице „Достојно јест“ из протатског храма у Солун у октобру 2012., као и величанствену прославу 100 година од ослобођења Свете Горе од турске владавине у новембру 2012. године. Догађај који је посебно обележио руковођење одлазеће епистасије је био велики шумски пожар у августу 2012. и чудо Пресвете Богородице када је након литије хиландарског братства са Њеном иконом, изненада пала јака киша и угасила ватрену стихију.

Један од важнијих задатака нове Епистасије је организација прославе 100 година од припајања Свете Горе грчкој држави, која ће бити одржана у октобру 2013.

Извор: Манастир Хиландар

Бивши талибан из Авганистана примио Православље на Светој Гори

Аyтор: "ΑΓΙΟΡΕΙΤΙΚΟ ΒΗΜΑ"

Дуги низ година је радио код талибана. Био је фанатичан муслиман, припадник радикалног ислама. У једном тренутку више није могао да поднесе такав живот – страдање, сиромаштво, насиље, бол и смрт. Када је имао 23 година кренуо је преко непроходних планина Пакистана за Иран. Једини његов „пасош“ је био заједнички језик фарси. Две године ради без докумената и на крају стиже до крајбрежја Мале Азије у Турској, која је за њега претсатвљала капију западног раја.

Пре девет година, током једне зимске ноћи, заједно са једним пријатељем, на душеку на надувување и двама веслима, уз неколико боца воде пристиже до острва Лезбос. О претстојећем путовању ка вери, Ахмед говори:

„Тамо, на Лезбосу, срели смо одраслу жену у црном, забрађену марамом –мислили смо да је муслиманка са дететом. Мој пријатељ је говорио мало енглеског, али она није. Гестовима нам је показала на коју страну да идемо до асвалтног пута и дала нам нешто новца за аутобус. Стигли смо до пристаништа и сели на први брод до Пиреја. На изласку су нас зауставили. После три месеца у једном мањем емигрантском центру добијамо карте и крећемо за Атину. Тамо сам научио грчки језик и радио на различитим местима, док нисам нашао сталан посао у једној фирми за соларне ћелије. Плаћали су ме пристојно и још се и заложили за мене у Институту за социјалну бригу, после чега сам и добио документе за политички азил. Радио сам у тој Атинској фирми пуних шест година, и нисам у почетку улазио у Цркву.Међутим, како сам често пролазио поред цркве, нешто ме је вукло унутра и почео сам да улазим. Постао сам спокојнији. Каса сам добро научио грчки, пожелео сам да нешто више сазнам о Христу. Најпре сам дошао до Новог Завета, али је он био на језику за мене неразумљивом (старогрчком). На крају налазим један на грчком и почињем са читањем. Од неког сам добио и филм о Исусовом животу. На персијском је био тако да сам све разумео. Оставио је на мене јак утисак а срце ми се коначно успокојило. Онда сам се решио, и одлучио да постанем Хришћанин.

Напуштам Атину када се фирма затворила и селим с еу провинцију. Налазим мали кварт у суседном граду. У близини је било и море. Просто обожавам грчко море! Мало пре Пасх ове, 2013. године, решио сам да се крстим.“

Те пете јунске вечери, у Хиландарској келији „Рождества Богородичиног“ Ахмед Маруда постаје хришћанин. Добија име Александар, по светом новомученику Александру Солунском, који је пострадао 1794. године и назива се „Дервишки“.

Извор: Аgioritikovima.gr

Превод: Поуке.орг тим

После ммного година, Токаши Киши је упознао Хришћанство, јер је читао много књига. За њега је Хришћанство било још једно етичко учење које му је личило на Будизам.

Када је посетио Русију осетио је унутрашњу жељу да сазна још више о Хришћанству. Његова жеља да постане Хришћанин је била још и јача када се вратио у Јапан. Након што је прошао период припреме и учења основних догмата о Богу и Цркви на Јапанском језику прихватио је Православну Цркву.

Поново је посетио Русију и објавио своју жељу да Постане Православни Хришћанин. Са благословом Митрополита Јована Белгорода, јапански каратиста је крштен и добио име Јован по Светом Јовану Крститељу.

Превод са енглеског: Владимир Србљак

http://www.johnsanidopoulos.com/2012/10/japanese-fighter-baptized-orthodox.html

Мисија Константинопољске патријаршије дјелује у Пакистану од 2004. и покрива велике заједнице у Лахори, Вазирабаду и Хафизабаду, као и мање заједнице у Гаџранвали, Навабшаху и Фајсалабаду.

На челу мисије налази се свештеник Џон Тавнир, а вјерних, који су сви рођени Пакистанци, има 550.

Радио Светигора

У делегацији која прати Патријарха Кирила налазе се Митрополит волоколамски Иларион, настојатељ Одељења за међуцрквене односе Московске Патријаршије; Епископ солнечногорски Сергије, шеф Административног секретаријата Московске Патријаршије; г. Владимир Легоида, председник Синодске информативне службе и други.

Руску делегацију су на атинском аеродрому дочекали Архиепископ атински и све Грчке Јероним, Митрополит Филипа, неапољски и тасоски Прокопије, председник Синодског одбора за међуцрквене и међухришћанске односе; Митрополит перистеријски Хризостом; Митрополит месогијски и лавреотицки Николај и други.

Навече истог дана Патријарх руски Кирил се сусрео са Архиепископом атинским и све Грчке Јеронимом II у његовом архиепископском двору.

У пету недељу после Васкрса, 2. јуна 2013. г., Патријарх московски и све Русије Кирил и Архиепископ атински и све Грчке служили су свету Литургију у цркви Светог Пантелејмона у Атини уз саслужење чланова московске делегације и архијереја Грчке Православне Цркве. Литургија је служена и на грчком и црквенословенском језику. Појао је грчко-византијски хор.

Истог дана, 2. јуна, поглавари Руске и Грчке Православне Цркве посетили су руску цркву Свете Тројице у Атини. У пратњи поглавара била је званична руска делегација као и Митрополит Филипа, неапољски и тасоски Прокопије и Епископ диавлијски Гаврило.

Поглаваре је испред цркве, која је била препуна верника, сачекао је протојереј Александар Носевич, који им је изложио податке из историје ове цркве. Такође је приметио да никад није било толико људи окупљених у овој цркви, што указује на то да све више Руса живи у Атини и да долазе у цркву.

Као успомену на његову посету Патријарх Кирил је настојатељу ове цркве поклонио икону Светог Луке (војно-јасеницког).

Његова Светост Патријарх Кирил московски и све Русије, који је у званичној посети Грчкој Православној Цркви, стигао је 3. јуна 2013. г. у Солун где да је дочекао Митрополит солунски Антим са архијерејима, генералним конзулом Русије у Солуну и градоначелником Солуна.

Одмах по доласку Патријарх Кирил и чланови званичне делегације Руске Православне Цркве отишли су у посету Саборној цркви Светог Григорија Паламе.

Истог дана после службе у Саборној цркви Патријарх Кирил и званична делегација Руске Цркве посетили су седиште Солунске митрополије.

Митрополит солунски Антим подарио је Његовој Светости медаљон Митрополије солунске кој је издат поводом стогодишњице од ослобађања града од Турака 1912. године. Чланови делегацији су примили на поклон везене иконе Светог Димитрија Солунског.

Извор: Московска Патријаршија, СПЦ

Поглавар Александријске Патријаршије боравио је у престоници Египта од 23. до 26. маја 2013. г. и служио је првог дана своје посете вечерње уочи празника, а потом је следећег дана, на празник светитељâ и заштитникâ јелинства у Каиру, Светих равноапостолних Константина и Јелене, служио Литургију (прослава празника је померена на петак због државног празника у Египту).

У суботу 25. маја Патријарх Теодор се сусрео са украјинским амбасадором у Каиру г. Јехвеном Куриленком, који је уручио Његовом Блаженству званични позив од Председника Украјине Виктора Јануковича и Његовог Високопреосвештенства Митрополита кијевског и све Украјине Владимира, да Патријарх александријски учествује у молитвеним догађајима следећег јула поводом 1025-годишњице Крштења Русије.

Касније истог дана, Патријарх александријски је обишао манастир Светог Ђорђа у Каиру да би прегледао како напредују радови на обнови овог манастира.

У недељу 26. маја Његово Блаженство је служио свечани црквени обред освештања вишевековне старе патријаршијске цркве Пресвете Богородице у Илиопољу , као и прву свету Литургију у овом храму после потпуног реновирања.

Извор: Александријска Патријаршија, СПЦ