Високопреосвећеног Архиепископа севастијског г. Теодосија, познатог и поштованог јерарха грчке православне Јерусалимске Патријаршије, у својој резиденцији у Илавонгу, Нови Јужни Велс, примио је 10. септембра 2013. године Високопреосвећени Митрополит Аустралије, Новог Зеланда и Филипина Антиохијске Патријаршије г. Павле.

Архиепископ Теодосије је беседио сабраном свештенству Антиохијске Архиепископије на грчком и арапском језику о актуелној ситуацији на Блиском истоку и патњи православних хришћана и свих оних који трпе неправду и прогоне. Његово Високопреосвештенство, који такође добро говори енглески језик, одговорио је на многа питања постављена у вези његовог излагања. На позив надлежног архијереја, митрополита Павла, скупу је присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве г. Иринеј.

Фото: Басма Јајо

СПЦ

На аеродрому Нарита делегацију Руске Православне Цркве дочекао је настојатељ Подворја Руске Православне Цркве протојереј Николај Кацјубан, свештеник Јапанске Цркве Јован Оно, први секретар амбасаде Русије у Јапану С.А. Сухоруков. Епископ Сава и делегација посетили су Саборну цркву Васкрсења Христовог у Токију, која је у главном граду Земље излазећег сунца позната као Николаи-до, Николајевски храм, и носи име по Светом Николају (Касаткину) Јапанском, где су целивали мошти овог светитеља. После је делегацију у својој резиденцији угостио Архиепископ токијски г. Данило, који је замолио да пренесу изразе дубоке захвалности Његовој Светости Патријарху г. Кирилу поводом ове посете руске делегације.

Исте вечери, Епископ воскресенски Сава је началствовао свеноћним бденијем у Подворју Руске Православне Цркве, цркви Светог Александра Невског у Мегури, Токио.

У Саборном храму Васкрсења Христовог у Токију одржана је 8. септембра прослава, којом је обележен 75. рођендан Митрополита Данила. Поглавар Јапанске Цркве је началствовао Божанском Литургијом уз саслужење Архиепископа сендајског Серафима, Епископа воскресенског Саве и архимандрита Герасима (Шевтсова), као и свештенства Јапанске Аутономне Православне Цркве. На крају службе, архијереји и свештенство су служили заупокојену литију Патријарху московском и све Русије Сергију (Страгородском) поводом обележавања 70-годишњице његовог доласка на патријарашки престо. У раним годинама 20. века Патријарх Сергије је служио у Јапану помажући Николи Равноапостолном у проповедању Христовог јеванђења.

По окончању богослужења Епископ воскресенски Сава је пренео поздраве Свјатејшег Патријарха московског и све Русије Кирила и уручио је Митрополиту Данилу орден Руске Православне Цркве Преподобни Серафим саровски I степена као признање за усрдни вишегодишњи архипастирски труд на ширењу Светог Православља у Јапану и поводом 75. година од његовог рођења. Митрополит Данило је захвалио Епископу воскресенском Сави и Епископу сендајском Серафиму на честиткама, као и свим присутнима у храму, такође је притом посведочио да је иако пола века провео служећи пред Престолу Божием, он не осећа умор, већ га Свемилостиви Спаситељ окрепљује да и даље настави да служи.

Потом је Епископ воскресенски Сава посетио токијско гробље Јанака, где је на гробу Св. Николе Јапанског Равноапостолног узнео молитве овом светитељу, а на гробовима Митрополита Сергија (Тихомирова), Епископа Николе (Оноа) и Митрополита Теодосија (Нагашиме) служио помен. припремљена је трпеза љубави поводом рођендана Архиепископа токијског и Митрополита јапанског Данила.

Делегација Руске Православне Цркве отпутовала је 9. септембра у Москву.

Извор: Московска Патријаршија, СПЦ

https://www.pouke.org/forum/topic/28911-%D1%83-%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%BD-75-%D1%80%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5/

То је довело економског суноврата овог краја и локалног становништва који je свој опстанак заснивао на туризму као и на помоћи од манастира.

Отац Павле, сабрат овог манастира од 1972. године изјавио је да „упркос томе што монаси имају сад више времена за молитву и службу, они живе без уобичајених гужви посетилаца. Ми преживљавамо огромну финансијску кризу, и не можемо да покријемо манастирске трошкове и десетине породица које константно издржавамо".

Треба, међутим, напоменути да египатска влада није дала званично саопштење о затварању манастира.

Иначе, екстремистичка групa Ансар ал-Бејт ал-Макдис, која има своју базу на Синају, преузела је одговорност за бомбашки напад на египатског министра унутрашњих послова у Каиру пре неки дан. То је довело до бојазни да манастир неће бити отворен већ овог месеца.

Манастир Свете Катарине саграђен је одлуком цара Јустинијана I (527-565) на месту испод Синајске горе, где се према Старом Завету Господ обратио пророку Мојсију. Затварање манастира десило се након уклањања са власти бившег председника Египта Мухамеда Морсија, што је довело до побуне у целој земљи и осветничке нападе на хришћанске цркве. Током последњих 50 година, манастир Свете Катарине затворио је своја врата два пута, 1977. године када је бивши pредседник Анвар Садат био у историјској посети Јерусалиму, и 1982. године када је египатска војска ушла на Синај након повлачења израелске војске.

СПЦ

Житељи Малуле, града са већинским хришћанским становништвом у Сирији, прибојавају се најгорег, пошто су њихов историјски значајан завичај у суботу увече освојили побуњеници групације Џабат ал-Нусrа (фронт Ал-Нусра ), као огранак Ал-Каиде. Малула, планински град са 2000 становника, једно је од ретких места у свету где се говори арамејски, језик Господа Христа и његових ученика.

Према извештајима Асошијетид Преса и aмеричке телевизије “ABC”, две групе побуњеника умарширало је у суботу увече у Малулу. Претходиле су жестоке борбе са владиним снагама.

У недељу је отпочела офанзива владиних снага у циљу повратка града, известила је данас у понедељак Московска агенција РИА-Новости.“ Ми ћемо ослободити град“, изјавио је командант ових операција. Према његовим речима, офанзиву омета и то што војска не сме да отвори ватру из тенкова и артиљерије како не би оштетила цркве у том месту. Према војним подацима, у граду се налази око 2000 џихадиста. Своје положаје држе и у манастиру Свете Текле.

Исламисти су започели у четвртак са нападима на поклоничко место Малулу. У суботу је ово место пало под њихову контролу. Према војним подацима, цивили су у суботу већином напустили град.

Малула је чувена по својим црквама и пећинским манастирима из првих векова хришћанства. Сматра једним од најважнијих хришћанских поклоничких места у Сирији. И пре грађанског рата ово је била омиљена туристичка дестинација.

Према подацима католичке новинске агенције „Фидес“ и „ Asia News“, џихадисти су по уласку у Малулу бацили крст са куполе Светог Сергија, такође су оштећене цркве Светог Леонтија и Светих Козме и Дамјана. Иконе су спаљиване, црквене двери су изрешетане из митраљеза, а на једном видео снимку виде се џихадисти како узвикују „Алаху акбар“ (Бог је велики).

Руски министар спољних послова је изјавио о викенду да је Малула „симбол хришћанског присуства у Сирији“. У његовој изјави се напомиње да становници Малуле говоре језик којим је Исус Христос проповедао. Цркве у том месту спадају међу најстарије и међу веома поштоване у целом хришћанству. „ Терористички напади“ морају се сместа обуставити, истиче он.

У Дамаску је у суботу на богослужењу у џамији Омајади, на које је позвао велики муфтија Ахмед Б. Хасун, у складу са миротворачком иницијативом папе Фрање, изражена солидарност „са трагичним догађајима у Малули“. Велики муфтија је рекао да нико не би ни помислио да ће у Сирији отићи тако далеко да се „руше цркве и симболи хришћанства“.

Извор: Катпрес, СПЦ

Грчки министар културе и спорта Панос Панајотопулос обратио се, овим поводом, свом турском колеги Омеру Целику са молбом да се изнађе начин за очување једне од последњих преосталих православних цркава у овој области.

Црква светог Илије је тробродна базилика, изграђена 1846, за вријеме константинопољског патријарха Антима VI. Налази се 2 километра од Измира.

У писму грчког министра се каже: „Прогрес у области инфраструктуре и изградње је нешто што се мора охрабривати у овим тешким временима, ипак ми, као министри културе, треба да урадимо све што је у нашој моћи како бисмо заштитили споменике, те да би се економски развој комбиновао са поштовањем културе. Црква светог пророка Илије, коју подједнако поштују и муслимани и хришћани, представља заједничку тачку нашег културног наслеђа. Вјерујем да ћете учинити све, у оквирима својих могућности, да заштитите овај споменик“.

Митрополија црногорско-приморска

„Дозволите прво да вам испричамо шта се десило данас у Малули, а затим да вам објаснимо шта је Малула, - каже се у овом писму. – У 4:00 ујутру (по дамаском времену) банде „Слободне војске Сирије“, терористе и убице... напале су град, нарушивши безбедност кућа, манастира и цркава, скрнавећи иконе, захтевајући да људи оставе своју веру и пређу у ислам.

Да, то је оно што се јутрос у зору десило у Малули кад су у град упале наоружане банде и пуцале на тргу, и затвориле капију манастира и оскрнавиле иконе.

Ови злочини према хришћанским градовима и тероризам према хришћанима само су део великог плана истеривања хришћана с наших родних огњишта.

То се дешава сад кад је држава још увек јака. Али, шта ће бити кад ослаби, кад РВ САД буде бомбардовало Сирију?

Шта очекује хришћане у градовима и селима? То је страшно и плаши нас. Шта се десило у Гасани [тамо је зверски убијен католички монах, о.Франсоа Мурад – прим. ред.] у манастиру Симеона Столпника и у Хомсу, где су се догодили страшни напади на цркве и манастире. Оно што се догодило на свим овим местима буди савест, приморава на патњу. Шта сам учинио како бих зауставио тероризам у Сирији? А да не говоримо о масовним убиствима која се дешавају у свим градовима с хришћанском мањином.“

Даље се у писму наводи историја овог веома старог града у којем се и данас говори на арамејском језику којим је у Свом земаљском животу говорио Господ наш Исус Христос и у који је кроз стену која се раздвојила дошла ученица апостола Павла, света равноапостолна Текла и где се у женском манастиру и данас чувају њене свете мошти.

07 / 09 / 2013

Извор: Православије.ру

У посланции која је објављена на сајту Архиепископије, митрополит Филип, између осталог, пише:

„Данас вам се обраћам због тога што наш председник и Конгрес Сједињених Америчких Држава разматрају могућност оружаног мешања у конфликт у Сирији. Онима чији породични корени воде дубоко порекло из Сиријске земље јасно је да ће повећање бомбардовања довести до само још већег крвопролића и разарања. По мом мишљењу, које се заснива на дубоком познавању овог региона, бомбардовање и дестабилизација стања у земљи која ће затим уследити, неће бити у интересу Сједињених Америчких Држава, ни сиријског народа, ни шире, неће бити на добробит народа који живе на Блиском истоку. Групе екстремиста као што је „Ал Каида“ само чекају да ослаби влада Сирије и инфраструктура земље у целини, до које ће доћи после упада „крилатих грабљиваца“. Резултат овог бомбардовања може представљати потпуно уништење хришћанског присуства на Блиском истоку, у региону у којем је зачето. Наша Црква је већ довољно пострадала и стекла је нове мучение, који чекају на своје прослављање. Да ли нам треба још таквих жртава? – Не!“

Митрополит Филип позива архијереје, клирике и мирјане Антиохијске архиепископије да се у току наредних дана обрате својим сенатроима и представницима у Дому народног представништва и да их убеде да кажу „не“ свакој једностраној интервенцији Сједињених Држава у конфликт у Сирији.

Састанак поглавара одржана је у духу сарадње хришћанских заједница у Египту, у циљу решења новонасталих проблема хришћана у тој земљи.

Извор: Александријска Патријаршија

Новог Архиепископа етиопског примио је Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил у присуству отаца Светог Гроба. Током посете разговарало се о древним везама између етиопског и грчког народа, почев још од пре Христа, и истакнути су складни односи између Етиопске Цркве и Јерусалимске Патријаршије.

Саговорници су се дотакли и мирног суживота између Етиопљана и Грка у пределима Цркве Васкрсења Христовог и манастира Аврам, као и о спремности и могућностима Јерусалимске Патријаршије да помогне Етиопљанима при решавању одређених проблема у њиховом манастиру, познатом као Дабре Селтан, а који се налази на крову цркве Васкрсења Господњег.

Његово Блаженство је подарио етиопском Архиепископу енколпион од слоноваче (панагију) и крст, као и „Историју Јерусалимске Цркве“ од Хризостома Пападопулоса, пожелевши му мирну и плодну службу Архиепископа.

Извор: Јерусалимска Патријаршија

Читава светска заједница треба да „седне заједно и да путем миротворачких преговора уговори разрешење овог бесконачног рата. Ово је моја порука“, рекао је Епископ Николај Озоне, из Антиохијске Православне Архиепископије за Северну Америку, чији поглавар је Патријарх антиохијски са седиштем у Дамаску. Хришћани сачињавају отприлике 10% сиријског већинског муслиманског становништва. У овој земљи православни хришћани су под јурисдикцијом Антиохијске Православне Патријаршије.

Председник САД Барак Обама рекао је у петак да разматра могућност „ограниченог напада“ на Сирију, где је, према проценама УН, страдало више од сто хиљада људи у грађанском рату. Државни секретар Џон Кери је истакао у говору истога дана да постоји „јасан“ доказ да је сиријска влада употребила бојне отрове против својих грађана.

Два хришћанска поглавара – сиријски православни Архиепископ Алепа и грко-католички Архиепископ отели су неидентификовани терористи у Сирији у априлу ове години. Још није познато место садашњег њиховог боравка. Пре две недеље терористи су убили једну групу хришћана у једном месту у Сирији, јавља Асошијетид прес. Епископ Николај је рекао да је око 3 милиона хришћана живело у Сирији на почетку сукоба, али су многи избегли у Француску, Британију, САД и Русију. Он се нада да ће се они вратити по окончању сукоба.

У јулу су се великодостојници хришћанских Цркава света окупили у Москви ради прослављања 1025-годишњице христијанизације Кијевске Русије, средњовековне државе која је обухватала делове области садашње Русије, Украјине и Белорусије. Том приликом су потписали заједничку резолуцију о положају хришћана на Блиском истоку.

Потписници овог документа обратили су посебну пажњу на примере прогона хришћана у тој области и позвали на обуставу војних дејстава у Сирији.

Извор: Московска Патријаршија

Наше земље пролазе кроз тешки период живота и са својим народима суочавају се са изазовима с пуно опасности. Ово болно стање у којем смо се нашли, а у којем многим људима прете убиства, отмице, присилне миграције, као и употреба оружја за масовно уништење, кршење међународног права, бомбе које свуда унаоколо уништавају безбедност појединаца и њихових домова, док се религија користи за изазивање раздора међу сународницима - све то чини да се осећамо јадно и тужно. Рат и даље прети нашим државама и чини се да су умањене шансе за успостављање мира. И поред свих ових невоља, наша Црква, која је ухватила дубоког корена у овој земљи, и ми инсистирамо на одређеним заједничким принципима као основама за њено учешће у јавним пословима. Она захтева да међународне организације преузму одговарајуће кораке који би имали за циљ заштиту становника ових држава.

Наша Црква позива све ангажоване државе да напусте, посредно или непосредно, све своје личне ускогруде интересе да би помогле да се припреми одговарајући контекст за Сирију и тако дође до основа политичког и мирног решења путем дијалога, а не путем смртоносног сукоба.

Ми такође инсистирамо на сазивању свих органа УН које ће усвојити нови приступ повратку безбедности за народе у овом региону, који иначе плаћају високу цену услед оваквог стања ствари у Либану, Ираку, Палестини и Египту. Овакав став изражавамо гласно и јасно пред нашом и међународном јавношћу услед трагедије која се понавља из дана у дан и која удара на сваку донедавно безбедну кућу и село. Осуђујемо свако насиље над слободом човека и сваки чин који штети људском достојанству. Овакво насиље осуђују логика божанског осећаја убаченог у срце сваког људског бића, логика Јеванђеља и учење Христа Господа, Весника љубави и мира, као и одредбе међународних споразума. Ово је наш приступ као Цркве и као људи који се суочавају са оним што се сада дешава. Ми не сматрамо себе верском мањином, и нећемо икоме дозволити да нас тако посматра, него само кроз перспективу наше пуне националне и грађанске одговорности.

Ми ћемо сарађивати са свима који су добронамерни да се досегне усаглашени национални став, који ће настати нашим договором у вези човека, друштва и улоге политике у развоју културе. Киднаповање наша два брата, Митрополита Јована (Ибрахима) и Павла (Јазигија), један је од случајева који дели наше грађане на две стране и у чијем светлу не можемо остати без одговора.

Овом приликом дужност нам је да подсетимо јавност да су прошла четири месеца од овог тужног догађаја. Све ово време је прошло са пуно неизвесности, гласина и анализе разлога отмице, околности њиховог отимања и њихове судбине. Током ових месеци наша Црква остала је у непрестаној молитви и наставила је да узноси молитве Богу Свемогућем да их закрили својом милошћу. Она је све ово урадила са пуном свешћу да наше понашање, понашање нас верника који живимо у љубави и миру, не може бити другачије него у потпуном складу с нашом вером, добро укорењеном у Крсту и дубоко укорењеном у Васкрсењу. Док су наша срца и срца наших људи била загрејана молитвама и молебанима за безбедан повратак наша два вољена епископа и свих отетих, Патријаршија антиохијска и свег Истока је учинила све од себе и контактирала све међународне и регионалне институције и покуцала на сва црквена, регионална и међународна врата. Упркос свему овом, нисмо добили одређено и поуздано обавештење у вези овог хуманог проблема на било који задовољавајући начин. Захваљујемо свима које се баве овим питањем на напорима у вези овога и ценимо све оне племените људске ставове и залагања који су исказали солидарност и помоћ, па иако нису довели до очекиваног циља. Отмичари, они који стоје иза њих и они који скривају овај злочин, свесни су лоших последица отмице ова два хришћанина у региону и међу становницима овог подручја.

Као заједница која је свесна своје културне улоге и будући да је интегрални део друштва ове земље, настојимо да будемо у пуној хармонији са својим историјским наслеђем. Стога ћемо остати дубоко укорењени у овој земљи, увек покушавајући да будемо посланици мира и дијалога. Па ипак, осуђујемо оно што се десило и чудимо се недостатку ефикасних напора да се стане на крај овој болној стварности. Ми се такође питамо зашто нема довољно информација о нама. Ми ћемо планирати наставак рунде посета са циљем да што пре дође до коначног решења овог проблема. Ћутање нимало не помаже, али охрабрује нас да захтевамо хитно ослобађање Митрополита, и свих оних који су отети. Очекујемо да међународно заједница буде одговорна око окончања ове ситуације. Ми такође желимо да добра залагања превладају у целом региону. Чули смо да се ова међународна заједница често претвара како плаче за хришћанима на Истоку и како жали због онога што се код њих назива - лоша ситуација. Међутим, не треба нама ова утеха, јер наша судбина у нашим земљама истоветна је судбини наших сународника са којима смо живели и живимо у љубави и слози већ дуго, дуго времена. Нама је заиста непопходна помоћ како бисмо сазнали судбину наше браће, и уверени смо да међународна заједница има капацитета, ако хоће, да разреши ово питање.

Молимо се Богу да укаже своју милост онима који су изгубили животе због оваквог стања ствари, а да утеши срца оних који су ожалошћени и ободри оне који пролазе кроз патње.

Нека нас Свемогући Бог заштити Својом праведном руком и нека нам улије надахнуће за добро путовање у будућност.

Извор: Антиохијска Патријаршија, СПЦ

Хришћани на Блиском Истоку, рекао је Патријарх Теофил, осећају се напуштено као никада до сада од стране политичке моћи и власти. Нестабилна ситуација на Блиском Истоку спречила је долазак поглавара Антиохијске и Александријске патријаршије на Кипар где је требало да буде окупљање поглавара Цркава на Блиског Истока.

На свечаној литургији саслуживали су домаћин Архиепископ кипарски Хризостом и Патријарх јерусалимски Теофил. Литургија је служена поводом гостопримства Кипарске архиепископије која је примила у посету омладину из Египта, Сирије, Јордана и палестинских територија.

Извор: Ромфеа.гр, СПЦ

„Међународна заједница би требала да оконча случај“, казао је Патријарх на прес конференцији одржаној у суботу.

Он је указао на то да су „отмичари свјесни утицаја који отмица двојице истакнутих хришћанских личности има на развој догађаја у региону“.

Патријарх је казао да је контактирао више међународних чинилаца али „нико није дао никакав одговор о инциденту“.

„Потребна је помоћ да се открије судбина отетих у Сирији. Увјерени смо да би међународна заједница могла ријешити случај“.

„Отмица двојице архијереја је један од случајева које не смијемо занемарити“, истакао је предстојатељ Антиохијске патријаршије.

Двојица архијереја из сиријског града Алепа, православни Митрополит Василије и сиро-јаковитски Митрополит Јохана Ибрахим, киднаповани су 22. априла ове године приликом поврака са турско-сиријске границе.

Ниједна група још увијек није преузела одговорност за отмицу.

Извор: Радио Светигора

Са благословом Свјатејшег Патријарха московског и све Русије Кирила, а на позив Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Јована, председник Оделења спољних послова Московске Патријаршије Митрополит волоколамски г. Иларион (Алфејев) допутовао је 27. августа у дводневну посету Хрватској

Митрополита су пратили Епископ моравички г. Антоније, предстојатељ Подворја Српске Патријаршије у Москви, помоћник ректора за магистарске и докторске студије јеромонах Јован (Копејкин), сарадник Секретаријата при Оделењу спољних послова А.Ј. Хошев и референт председника Оделења А.А. Ершов. На загребачком аеродрому високе госте су дочекали Митрополит загребачко-љубљански г. Јован и народни уметник Руске Федерације Н.А. Мухин, који је осликао загребачки Преображенски храм и цркву манастира Лепавине.

Са аеродрома се митрополит Иларион упутио у резиденцију Председника Хрватске, где га је примио председник г. Иво Јосиповић. Председник државе је топло поздравио високог госта и изразио радост због на посете Загребу. Разговорој је протекао у топлој атмосфери разумевања.

Састанку су присуствовали Епископ моравички Антоније, амбасадор Руске Федерације у Хрватској Р.В. Макарјан, чланови Митрополитове пратње, саветник у Амбасади Руске Федерације у Загребу А. Федоров, као и саветник председника Хрватске за науку, високо образовање и верска удружења А. Мариновић и саветник Председника за инострану политику К. Лахорски. На крају сусрета размењени су дарови.

Уочи празника Успења Матере Божје, Митрополит волоколамски Иларион одслужио је бденије у Преображенском саборном храму у Загребу. Саслуживао је Епископ моравички Антоније с члановима пратње високог госта. По окончању богослужења Митрополит загребачко-љубљански Јован уручио је Митрополиту Илариону највише одликовање Митрополије загребачко-љубљанске - орден Катарине Кантакузине Бранковић I степена. Узвратио је митрополит Иларион својим говором благодарности:

- Радујећем се на могућности да први пут посетим Хрватску, богоспасајеми град Загреб и да се помолим у овом Преображенском саборном храму с Вама, Ваше Високопреосвештенство. Многи од вас прошли су кроз искушења, но данас је Бог благословио Вашу земљу. И сада, на празник Успења Пресвете Богородице, имам част да Вас лично поздравим, драги владико Јоване, јер протеклих година овде обављате високу и одговорну службу православног архипастира, беседио је Митрполит који је истакао значајну архипастирску службу митрополита Јована на учвршћењу православне вере у свом стаду и приметио да данас својим очима може посматрати плодове својих трудова. - Радујем се што ћемо сутра заједно савршити Божанску Литургију у манастиру Лепавини, у једном од историјских средишта Православља. Честитајући вам празник Успења Пресвете Богородице, желим вам да чврсто и снажно чувате своју веру. Света православна вера вам је дошла од наших праотаца, који су је штитили својим личним животом и ради ње проливали крв своју... Њиховим трудом и жртвама православна вера је дошла до нас, а ми ћемо је предати својој деци и унуцима. Нека Господ благослови ову земљу и овај град, свакога од вас и вас лично. Нека Господ очува православну веру у овој земљи! Нека Господ чува Вашег архипастира, пастире и све вас на многаја и благаја лета. Амин.“

По окончању богослужења, у згради Загребачко-љубљанске митрополије приређена је свечана вечера у част високих гоистију из Русије, уз учешће амбасадора Руске Федерације у Хрватској Р.В. Маркарјана, амбадсадора Укајине у Загребу А.М. Левченка, градоначелника Загреба М. Бандића, народног уметника Руске Федерације Н.А. Мухина, преддставника Загребачке надбискуипије Мије Горског и свештеника Недељка Пинтарича и других.

Овом приликом је Митрополит Јован уручио Митрополиту Илариону репринт издање „Вараждинског Апостола“, писаног у 14. веку по налогу Катарине Кантакузине Бранковић, док су пратиоци одликовани њеним орденом II степена.

На Успење Пресвете Богородице Митрополит Иларион је началствовао Литургијом у манастиру Лепавини, подигнутом средином 16. века. На молбу свог домаћина, митрополита Јована, Високопреосвећени Иларион је осветио нови иконостас, који је осликао народни уметник Н.А. Мухин, који је раније живописао Саборни преображенски храм у Загребу и капелу Светог Тихона Задонског у Лепавини.

На Литургији су саслуживали Епископ моравички Антоније, игуман Лепавине Гаврило (Вучковић), јеромонах Јован (Копејкин), као и свештеници Митрополије. Митрополит Јован се обратио Митрополиту волоколамском и заблагодарио му на посети. После размењених дарова, Високопреосвећени Иларион се обратио верном народу.

Пред ручак је Митроплит Иларион дао интервју за загребачку телевизију и изнео своје утиске са сусрета с председником Јосиповићем и православним верним народом у Загребу и Лепавини. У наставку је приређен ручак у манастирском конаку.

Према Служба за комуникације Оделења спољних послова Московске Патријаршије

СПЦ