Поводом прославе светих Светогораца, и послије сагласности управе манастира Ксенофонта у ком се чувала ова света икона, јуче је у поподневним часовима са свим ваљаним почастима свети и велики манастир Ватопед дочекао своју Богородицу Одигитрију.

Ову свету икону пренио је у манастир Ватопед игуман свештеног манастира Ксенофонта старац Алексије уз пратњу монаха његовог братства. На самом уласку у манастир Ватопед, видно узбуђени овим чином повратака, икону су дочекали и преузели домаћин игуман старац Јефрем и игуман манастира Пантократора старац Гаврило са монастима њихових братстава и свечано је унијели у саборни храм Благовјести.

До 1730. године ова света икона је почивала у Ватопеду. Поменуте године она је на чудан и чудесан начин нестала из манастира Ватопеда. Монаси су је свуда по манастиру тражили, али безуспјешно. Кад је до њих допрла вијест да се икона обрела у манастиру Ксенофонту, они пожурише у тај манастир и заиста је нађоше у Ксенофонту. Ксенофонтски монаси нису могли да објасне на који је начин икона Одигитрије стигла у њихов манастир, и они је одмах предадоше ватопедским монасима, који је свечано врате у њихов манастир. Међутим, управо тад се десило чудо: икона је поново ишчезла из Ватопеда и поново се појавила у Ксенофонту. Нашавши је поново у овом манастиру, Ватопеђани су разумјели да је то њена воља и оставише је у овом манастиру све до јуче, 22. јула 2013. године када је поново свечано пренесена у Ватопед.

Са romfea.gr преузео и превео епископ Хризостом

Извор: Епархија зворничко-тузланска, СПЦ

На челу антиохијске делегације налази се Митрополит Мексика, Централне Америке, Кариба и Венецуеле Антоније, док је из Либана допутовао Епископ хрисопољски Константин.

У свом поздраву Патријарх Кирил је, између осталог, рекао: „ За нас је велика радост што сте допутовали у руску престоницу и што ћете заједно са нама у Москви, Кијеву и Минску прославити 1025-годишњицу крштења. Овај догађај има велики значај за нашу Цркву. Као што Вам је познато, препород руског Православља започео је пре више од 25 година када смо прославили 1000-годишњицу. Током ових 25 година дошло је до великих промена. Подигнуто је десетине хиљаде храмова и стотине манастира, отворено је десетак духовних семинарија, никли су православни универзитети, устројена су масовна средства обавештавања. Међутим, оно што је најглавније, изменио се састав наше пастве, све више је људи млађег и средњег узраста који испуњавају наше храмове. Православне традиције и обичаји улазе у живот данашњих Руса, Украјинаца, Белоруса и других чеда Православне Цркве. Из овог разлога, у седишту садашњег празновања биће благодарност Господу коју ћемо ми, надамо се, изразити заједно са свима Православним Црквама, просећи од Бога благослов за даље историјско странствовање наше Цркве у славу његовог светог Имена и на духовну ползу наших народа.“

Поглавар Руске Цркве је посебно истакао дугогодишње општење са Митрополитом Мексика, Централне Америке, Кариба и Венецуеле Антонијем. „ Ви сте много пута боравили код нас; познавали сте Патријархе Алексија I, Пимена, Алексија II, мога духовног оца Митрополита Никодима. Ви сте осведочени пријатељ Руске Православне Цркве, а данас сте један од најстаријих и најуваженијих чланова међу архијерејима Антиохијске Патријаршије. Ви сте живи израз традиције и мудрости Ваше Цркве и, што је најважније, носилац сте историјског памћења у којем се садржи историја добрих односа међу нашим Црквама.“

Са своје стране Митрополит Антоније је истакао да је празновање 1025-годишњице крштења Русије светковина не само за Русију, него и за препород Источног Православља. „Ми у великој мери дугујемо Руској Православној Цркви и руском народу. Током ових тешких година захвални смо Руској Православној Цркви на њеном ставу и благодарни смо на ставу руске Владе према нама“, истакао је Митрополит Антоније.

Положај хришћана у Сирији, служење Антиохијске патријаршије људима у невољи, избеглицама, пострадалим усред ратних дејстава и помоћ коју им пружа Руска Православна Црква биле су теме разговора који је уследио, међу којима и питања међуправославних и међухришћанских односа.

Поводом 1025-годишњице крштења Русије Патријарх Кирил је одликовао чланове делегације орденом светог равноапостолног кнеза Владимира.

Извор: Московска Патријаршија, СПЦ

Предводник делегације је Митрополит Мексика, Централне Америке, Кариба и Венецуеле Антоније (Шедрауи). С њим је допутовао из Либана Епископ хрисопољски Константин (Кајал). У Москви се овој делегацији придружио представник Патријарха антиохијског код Патријарха московског и све Русије Архиепископ филипопољски Нифон (Сајкали). Високе госте су на аеродрому Шереметјево дочекали Епископ орехово-зуевски Пантелејмон, сарадник Оделења спољних црквених послова Стефан (Игумнов), представници свештенства града Москве.

Служба за комуникације Московске Патријаршије

Извор: СПЦ

Вољени у Господу преосвећени архипастири, свечасни презвитери и ђакони, богољубиви монаси и монахиње, драга браћо и сестре! Ове године се сећамо значајног датума – 1025. годишњице Крштења Русије. У далеком десетом веку Русија је захваљујући труду светог равноапостолног кнеза Владимира примила хришћанску веру и културу, начинивши духовни и цивилизацијски избор, који је одредио вектор историјског развоја наших народа.

По речима митрополита Кијевског Илариона, „вера благодатна се раширила по целој земљи и дошла је до нашег руског народа... Све земље је Добри Бог наш помиловао и нас није презрео, - пожелео је и спасио нас је и у разумевање Истине довео“.

За протеклих 1025 година било је, како славних, тако и трагичних догађаја. Наши преци су усвајали Христову веру и она је доносила обилат род, али се то дешавало у врло сложеним условима. Многи су покушавали да одврате народе Русије од Православља. То су покушавали освајачи, који су долазили са Запада или Истока, то су желели људи, који су хтели да саграде на земљи „идеално“ друштво без Бога упркос Његовом вечном закону. Али народ, који је примио хришћанску веру више пута је доказиво верност Спаситељу. Успео је да Му се врати и после одступања наметнутог од стране сурових прогонитеља. Упркос њиховој „немоћној дрскости“, срца и душе многих наших сународника обасјани су Христовом истином. Наша је дужност и духовна потреба да чувамо ову истину и да на основу ње градимо лични и друштвени живот.

Треба да научимо лекције из прошлости. И главна од њих је следећа: здање наше цивилизације не може да постоји без јеванђељског темеља на којем је подигнуто. Данас нам многи поново предлажу да градимо живот без Бога. Слобода се понекад тумачи као повођење за било којим жељама, укључујући и оне које му се сугеришу из спољашње средине. Овакво поимање слободе се може проширити до граница кад она почиње да представља опасност и за природна морална осећања и за ближње, и на крају, за саму могућност да човек говори истину и поступа по савести.

Нације које изгубе етику самоограничења и служења Богу, отаџбини и ближњем, губе духовну снагу, постају слабе и рањиве, што повлачи за собом и опасност од нестанка и жалосну перспективу да своје место уступе другима, духовно јачима. Треба то јасно да схватамо и да не идемо путем који води у погибељ, имајући на уму речи пророка: „Господ рече овако: Станите на путевима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добар, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој“ (Јер. 6, 16).

Савремени свет се суочава с многим невољама: криминалом, тероризмом, порастом броја самоубистава, абортусима и распадом породице, алкохолизмом и наркоманијом, уништавањем природне околине и социјалним неправдама, усамљеношћу и душевним патњама многих људи. Ове незгоде се могу превладати на путу препорода вере у Бога, Који је спреман да дарује опроштај грехова и благодатну помоћ за нови живот и појединцима, и читавим народима. Крштење Русије је животворни источник, који нас и данас напаја и даје нам снагу да градимо живот земаља-наследница историјске Русије, на основу вечних вредности које смо добили од Бога и које нас спајају духовним везама. Ове вредности и поглед на свет које оне условљавају одразиле су се у култури наших народа, укључујући сликарство, архитектуру, књижевност, образовање, породично и кућно уређење, однос према природи и много тога другог, што формира заједништво јединственог духовног простора наследника Свете Русије.

Четврт века је прошло од почетка препорода Руске Цркве. У току ових година обновљено је и саграђено на десетине хиљада храмова и на стотине манастира, обновљена је и постављена на чврст темељ црквена делатност у многим областима. Пошто је моћан духовни и морални фактор постојања наших народа православна вера је постала наслеђе милиона људи. Са смирењем треба признати да светска историја не познаје тако грандиозан и брз религиозни препород као овај који се десио на просторима Историјске Русије у току последњих 25 година. Узносимо искрено благодарење Богу Који је Господ историје, за милост, коју је показао према нашим народима; срдачно се захваљујемо свима онима који су својим трудом одговорили на благодат Божију која призива и омогућили све ово.

Ипак, још много тога треба учинити, јер Господ од нас очекује нове плодове. И главни од њих треба да постане јединство вере и живота, утврђивање јеванђељске истине у речима и далима наших сународника.

Сећамо се да су се у току историје субине народа, који су духовно рођени у Кијевској крстионици, одвијале различито. У прошлости су живели у јединственој држави која се простирала од Балтичког мора до Црног, од Галиције до Волге. У појединим периодима неки од ових народа су се налазили под туђинском владавином, улазили су у састав других држава. Дуго времена смо заједно живели у великој земљи, а сад – у неколико суверених држава. Међутим, увек је постојало и данас постоји наше духовно јединство, које се чува благодатном силом Божијом и заједништвом моралног идеала, који проповеда и чува Руска Православна Црква.

Народи у којима се укоренила света православна вера, призвани су, како томе поучава преподобни Сергије Радоњешки, да „гледајући на Свету Тројицу, савладавају мрску распру овога света“, служећи као пример братства и међусобне помоћи целом човечанству. Света Русија је жива док је верна избору који је учинио равноапостолни кнез Владимир, док чува своје духовно јединство, док се сећа и молитвено поштује наше заједничке свеце. И ако сачувамо ово јединствено наслеђе и духовно сродство – имамо будућност.

Бог по молитвама светих, који су у Руској земљи заблистали, нека би нам дао да се учврстимо у истини на којој се увек градио, и на којој ће се, верујемо, градити живот наших народа.

Извор: pravoslavie.ru

У оквиру своје посете Патријарх ће положити камен темељац за храм светог Кипријана, који ће се изградити у руској прстоници, посетиће и бугарско Подворје у Москви и сусрести се с бугарском дијаспором.

Предвиђа се сусрет с руским Патријархом Кирилом и делегацијама других помесних православних Цркава, као и сусрет поглавара правосланих Цркава с председником Руске Федерације Владимиром Путином и председником Украјине Виктором Јануковичем.

Бугарска делегација посетиће и Сретенски манастир у Москви, а у Кијеву Кијево-печерску лавру и Кијевску духовну академију и семинарију.

Извор: Бугарска патријаршија, СПЦ

Како је најављено, Поглавар Кипарске Цркве ће прво посетити Москву, где ће се сусрести с највишим црквеним и државним великодостојницима. У склопу прославе овог јубилеја, поред посете Москви, Блажењејши Архиепископ Хризостом планира и посете Украјини и Белорусији, где ће се такође, заједно са осталим поглаварима помесних Православних Цркава који су у посети Руској Цркви, сусрести са највишим црквеним и државним личностима.

Извор: Ромфеа , СПЦ

На аеродрому „Домодедово“ поглавара Православе Цркве у Америци сусрели су Митрополит рјазански и михаиловски Павле, први викар Патријарха московског за град Москву Архиепископ истрински Арсеније, Епископ краснослободски и темниковски Климент, заменик председника Оделења за спољне црквене послове протојереј Николај Балашев и други. У пратњи Митрополита Тихона налазе се Митрополит толедски Александар, протојереј Јован Џилионс и један ђакон.

Служба за комуникације Московске патријаршије

Извор: СПЦ

Тело у Господу уснулог Митрополита варненског и великопреславског Кирила биће изложено у четвртак, 11. јула 2013. године у 8 часова, у Катедралном храму Успења Пресвете Богородице у Варни.

Заупокојена света Литургија биће служена у 9 часова, а Његова Светост Патријарх бугарски г. Неофит и чланови Светог Синода служиће опело са почетком у 11 часова.

Извор: Бугарска Патријаршија

http://www.spc.rs/sr/sinod_bugarske_patrijarshije_izabrao_administratora_mitropolije_varnenske

Леш је пронађен око 10 сати, рекла је др Маја Рашева, шеф Регионалног ургентног центра, преноси Дарик радио. Тело је транспортовано на аутопсију за судску медицину у Универзитетској болници "Света Марина", а резултати се очекују у касним поподневним сатима. Према речима тужилаца у Варни, вероватно се ради о насилној смрти. Директор Регионалне дирекције МУП Чавдар Нанков рекао да полицијски тим ради на овом случају. Информације о насилној смрти коментарисалa је неформално и Синодална канцеларија.

Даља обавештења о овом трагичном догађају можете испратити на форуму нашег сајта:

https://www.pouke.org/forum/topic/27705-%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD-%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB/

Бог да му душу прости!

Извор: http://dveri.bg/xqckq

Превод: Поуке.орг тим

Митрополит Павле из Антиохијске Православне Цркве служио је велико вечерње у присуству Епископа аполонијског Серафима и Епископа милетупољског Јакова из Грчке Православне Архиепископије Васељенске Патријаршије. Архијерејима је саслуживало бројно свештенство из различитих канонских православних јурисдикција у Аустралији. Православни хорови и појци из Грчке, Антиохијске, Руске и Српске Православне Цркве појали су предивне литургијске химне на разним језицима.

Извор: СПЦ

Извор: Епархија зворничко-тузланска, фото: romfea.gr , СПЦ

У плану је да се конференције и други догађаји одржавају у будућем Научном и духовном центру за неговање дијалога између представника научне заједнице и Руске Цркве. Први такав догађај биће у новембру.

Научни и духовни центар налазиће се у зградама које су претходно припадале манастиру, а сада треба да му се врате.

О овом пројекту су разговарали прошле суботе Митрополит новгородски и арзамски Георгије и други црквени представници са замеником министра за економски развој Андрејем Клепачем, замеником министра пољопривреде Игором Маниловом, начелником управе у Сарову Валеријем Димитровим и представницима Нуклеарног центра.

Извор: Pravoslavie.ru, СПЦ

Том приликом је Његово Високопреосвештенство Митропополит Амфилохије одржао беседу на тему „Православна мисија у Новом свету“.

Око четрдесет људи се окупило на конференцији, коју је организовало Православно свештенство града Велингтона. Такође је било занимљиво чути личне исповести неколико присутних о њиховом преласку и прихватању православне вере.

Извор: Отац Павлос Патицас, СПЦ

На богослужењу су били присутни Сотос Лиасидес, амбасадор Кипра; Јанис Хацантонакис, генерални конзул Грчке у Каиру; Николас Вадис, заменик председника Јелинске заједнице у Каиру и Хури, представник Арапске православне заједнице.

Извор: Александријска Патријаршија, СПЦ