Одељење за црквене добротворне сврхе и социјалну службу Московске Патријаршије почетком августа 2013. године пренело је на рачун Антиохијске Патријаршије 1.320.407 долара. Ова средства су прикупљена, са благословом Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, у храмовима Руске Православне Цркве. Новац ће бити употребљен за помоћ жртвама рата у Сирији.

- Не постоји ништа изненађујуће у томе што велика Руска Црква и велики руски народ увек подржавају своју сестру Антиохијску Цркву. Са великим разумевањем за патњу сиријског народа покренули су велик хуманитарну акцију, рекао је Патријарх антиохијски и свег Истока Јован у писму које је 21. јула 2013. годиме упутио Патријарху московском и све Русије Кирилу. Поглавар Антиохијске Цркве је изразио највеће поштовање и дубоку захвалност за организовање прикупљања помоћи за пострадале у Сирији, као и уверавање да ће расподелити средства по детаљном плану и направити извештај за шта су прикупљена средства потрошена.

Крајем јуна, са благословом Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, у свим храмовима је почело прикупљање помоћи за жртве сукоба на Блиском истоку. Донације су дошле из свих епархије, парохија и манастира, као и од појединаца из многих градова (Калињинград, Владивосток, Јекатеринбург, Сиктивкар, Саранск, Мурманск, Псков, Оренбург, Волгоград, Тула и друге). Помоћ је стигла чак из Кримска, чији становници су доживели у последњих годину дана разорне поплаве. Такође, на рачун Одељења за црквене добротворне организације и социјалну службу стигла су средства из Израела, Јерменије, Италије, Немачке и других земаља.

СПЦ

Свету литургију у успенском храму служио је Архиепископ сурошки Јелисеј, уз саслужење Архиепископа керченског Анатоолија, викара Сурошке епархије, протојереја Павла Цветкова, старјешине храма Воздвижења часног крста у Женеви (Руска загранична црква) и локалног свештенства.

Након свете литургије и помена уприличена је тртпеза за којом су присутни размјенили сјећања на свог духовног оца, а представљена је и књига „О Митрополиту сурошком Антонију“, чије објављивање се поклопило са десетогодишњицом упокојења првог предстојатеља Сурошке епархије и истакнутог духовника и аутора.

Извор: Радио Светигора

Тренутно, нови храм, посвећен породици последњег руског цара Николаја II, која је погубљена од стране бољшевика у 1918, налази се у фази цртежа-плана. Његову изградњу је благословио патријарх Московски и целе Русије Кирил. Камен темељац будуће цркве ће бити постављен ове године, каже архимандрит Олег Черепанин.

„Биће нам потребно око две недеље да добијемо грађевинску дозволу. Али, пошто је православна црква Московске патријаршије у Тајланду веома позната, неће бити никаквих проблема. Након тога ћемо почети припремне радове. Чин полагања камена темељца за нову цркву планирамо за новембар – децембар. Ствар је у томе, што је у децембру планирано освећење цркве Светог Николе у Банкоку, којем ће присуствовати један од владика из Москве. И ми бисмо желели да тај Владика обави обред полагања темељца за нови храм. То ће бити веома симболично. Уосталом, ове године се обележава 400-та годишњица династије Романов. И наш нови храм ће бити саграђен у част Царских великомученика – последњих из царске породице Романов.“

Нову цркву, као и све претходне, градиће Тајланђани – такав је закон у држави. Искусни тим радника, изгледа, не зна за одмор. Он је недавно завршио изградњу још једне цркве и већ је спреман да преузме следећи пројекат, наставља отац Олег.

„Ових дана, завршава се изградња храма на Самои. Он је већ отворен, ради, и врло је посећен од стране парохијана. Али, потребно је још уклонити отпадке из околине, пошто је тамо приватно власништво. Када се све заврши, у договору са грађевинским предузећем, тим радника ће прећи на нашу земљу у Хуахину и почеће копање темеља.“

Свих шест постојећих цркава Московске патријаршије у Краљевини, никада нису биле празне. Оне се налазе у великим туристичким градовима, где се одмара велики број туриста из бивших совјетских република. И Тајланђани показују велико интересовање за Православље. Током протеклих неколико година, у источну хришћанску веру је прешло неколико десетина локалних становника. Могло је бити и више, али са сваким новим обраћеником се озбиљно ради, и то траје око шест месеци, објашњава православни свештеник.

„Ради се у томе, да будизам, за разлику од других религија, у својој догми види Христа као још једну од реинкарнација Буде. И, ако Тајланђани долазе код нас са таквим мислима, наравно, не можемо да их крстимо. Ми им објашњавамо основе хришћанства. Многи од њих не разумеју искључивост вере у Христа и његове речи: „Ја сам пут, истина и живот.“ То је зато што их од детињства уче да су све религије исте, све религије уче једно те исто само у различитом облику. И треба им објаснити. Међутим, наш став је принципијалан – не вршити никакав притисак при преласку у Православље. Они имају могућност да проучавају Православље, службе у храмовима се обављају на тајландском језику. Они могу посећивати храм, док су још увек будисти, и онда направити избор.“

Један од првих који је прешао у хришћанство у Краљевству је био Данај Вана. Данас је познат као свештеника Данила. Пре неколико година, један младић је завршио Богословију у Русији и вратио се кући. Тренутно, још шест студената се налази у Москви и Санкт-Петербургу. Међу њима су, не само Тајланђани, већ и становници Камбоџе и Лаоса. И још двоје ће отпутовати у Русију наредне године. Могуће је да ће они, вративши се на Тајланд у свештеничкој мантији, служити у храму, подигнутом у част светих Царских великомученика у Хуахину. За сада је планирано да овај, седми, храм буде нека врста поклона за 15. годишњицу Православља у Тајланду. Јубилеј ће бити прослављен у јесен 2014.

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/08/07/%D1%98%D0%BE%D1%88-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%83/

Давид Велики Комнен био је последњи трапезунтски цар, трећи син цара Аалексија IV Трапезунтског и Теодоре Кантакузин. Владао је од 1459. до 1461. године. На трону је наслиједио свог брата Јована IV.

Спомен светог Давида Великог Комнена и са њим пострадалих прослављаће се 1. новембра, на дан њихове мученичке кончине.

http://www.mitropolija.com/kanonizovan-poslednji-trapezuntski-car-david-komnen/

Срамота за Турску, мало им је нових џамија.

Trapezunt (‪#‎Trabzon‬) Hagia Sophia, one of the most beautiful ancient ‪#‎Byzantine‬churches turned into a mosque. Shame for ‪#‎Turkey‬. Is there such a lack of new mosques?

http://www.economist.com/news/europe/21582317-fine-byzantine-church-turkey-has-been-converted-mosque-erasing-christian-past

Erasing the Christian past A fine Byzantine church in Turkey has been converted into a mosque Jul 27th 2013 | TRABZON |From the print edition

Sinful paintings on the ceiling?

ON JULY 5th the mufti of Trabzon gathered with other citizens for the first Friday prayers of the holy fasting month of Ramadan, not at a mosque but at an ancient Byzantine church. The gathering was a symbolic re-enactment of the conquest in 1462 of this ancient Greek Black Sea port by Mehmet II, the Ottoman sultan who had wrested Constantinople from the Byzantines in 1453. He marked his victory by converting the Haghia Sophia cathedral of today’s Istanbul into a mosque.

Haghia Sophia’s sister of the same name in Trabzon is less grand. Yet with its dazzling frescoes and magnificent setting overlooking the sea, the 13th-century building is regarded as one of the finest examples of Byzantine architecture. As with other Christian monuments, the Haghia Sophia in Trabzon has become a symbol in the battle between secularists and Islamists. It was converted into a mosque around the 16th century and, after other incarnations, became a museum in 1964. But the Islamists won the last round in 2012 when a local court accepted the claim by the General Directorate of the Pious Foundations, the government body responsible for Turkey’s historic mosques, that the Haghia Sophia belonged to the foundation of Mehmet II and was being “illegally occupied” by the culture ministry.

Even so, the mildly Islamist Justice and Development (AK) government carried out the conversion in time for Ramadan. A red carpet now obscures exquisite floor mosaics. Shutters and tents beneath the central dome shield Muslim worshippers from “sinful” paintings of the Holy Trinity. Shiny steel taps with plastic stools for ablutions clutter a once-verdant garden filled with ancient sculptures.The decision provoked surprising anger in a city notorious for its ultra-nationalist views. “It’s about erasing the Christian past, reviving Ottomanism,” says a local historian. “There are enough mosques in Trabzon, half of them empty, what was the need?” chimes in Zeki Bakar, a neighbourhood councillor. A lawsuit has been brought to undo the conversion.

Mazhar Yildirimhan of the Pious Foundations Directorate’s office in Trabzon shrugs off complaints as propaganda. But for experts the conversion is tragic, and will inevitably lead to damaging the building. “It seems to follow closely that of Haghia Sophia in Iznik,” warns Antony Eastmond of the Courtauld Institute of Art, referring to another conversion.

All this is prompting anxiety that the Haghia Sophia in Istanbul “will be next”. These fears are overdone. Restoration work on the famous basilica has continued under a decade of AK rule and Recep Tayyip Erdogan, the prime minister, has dismissed worries about its fate. Yet Mr Yildirimhan makes no secret of his desire for a conversion, which he says is shared by fellow Muslims. “It was ordained by the sultan,” he says. “We have all the records.”

Главни циљ ове свелане поворкезадатак био је да покаже ванвременске духовне вредности православља, до којих је свој народ пре 1025 година довео Свети Владимир. Литија је посетила Владивосток, Хабаровск, Јекатеринбург, Новосибирск, Нижниј Новгород, Ростов на Дону, Патигорск, Санкт-Петербург, Калининград, Бобрујск, Гомељ, Мозиру, Минск, Одесу, Дњепропетровск, Чернивци, Бочански манастир, СветоУспенску Почајевску Лавру, Ужгород, Свјатогорск, Доњецк, Луганск, Харков, Чернигов, Кијев. Моштима кнеза Владимира поклинили су се архијереји, представници власти и цивилног друштва, као и стотине хиљада верника из Русије, Украјине и Белорусије. У многим местима, литију су пропратили културни догађаји, сусрети омладине, разговори са свештеницима.

Мошти Светог кнеза Владимира територији Руске Федерације пратио је јеромонах Амвросије из СветоТројилке Сергијеве Лавре и јеромонах Јефрем из Сторожевског манастира, док је кроз територију Украјине и Белорусије мошти пратио јеромонах Михеј из московског СветоДаниловског манастира.

Организацију литије помогли су Украјинска Православна Црква, Белоруски егзархат, Влада Руске Федерације, АД "Руске железнице", као и Међународна организација "Дан крштења Русије."

Литија је стигла у Москву 30. јула. Мошти Светог кнеза Владимира вратиле су се у своје пребивалиште - храм Христа Спаситеља.

Извор: Московска Патријаршија, СПЦ

Обраћајући се представницима медијима на перону железничке станице, Патријарх московски и све Русије Кирил је рекао: - Ово је велики догађај на просторима историјске Русије: славимо 1025-годишњицу крштења нашег народа. То је праћено веома важним активностима, од којих је можда најважније то што су се око велике свехришћанске светиње - крста Светог апостола Андреја - молитвено сабрали поглавари и представници свих помесних Православних Цркава да се сете великог чина кнеза Владимира, да заблагодаре Господу за пређени трновит историјски пут Руске Православне Цркве, и да Му узнесу ревносну молитву да буде милостив нашем народу у будућности. Започели смо прославу у Москви, уз велико учешће народа и свештенства, дивним богослужењима, красним концертом на Црвеном тргу, разговором са руководством земље и, наравно, веома важним разговорима поглавара помесних Православних Цркава делећи забринутост за сав православни свет данас. А сада са овог перона железничке станице почињемо наше путовање, наше ходочашће Мајци руских градова, где ћемо наставити дивно славље. Из Кијева ћемо отићи у Минск.

Извор: mospat.ru, СПЦ

Ми, поглавари и представници помесних Православних Цркава, који смо се, на позив Патријарха Московског и све Русије Кирила, сабрали у Москви на свечаностима поводом празновања 1025-годишњице крштења Русије, сматрамо својом дужношћу да подигнемо свој глас у заштиту наше браће хришћана, прогоњених због своје вере у разним областима света.

Хиљаде верујућих у Христа свакодневно се подвргавају мучењима и злостављањима, изгоне са својих огњишта, док многи бивају убијени.

Извештаји о злостављањима и убиствима хришћана долазе из Нигерије, Пакистана, Авганистана, Индије. На Косову се обесвећују светиње, разорени су многи храмови, док су многи људи лишени могућности да посете гробља својих милих и драгих и помоле Богу на земљи својих предака.

Дубоки немир изазива стање на Блиском истоку. Цео низ земаља тог региона захватио је талас насиља и терора, чије жртве су хришћани. Либија, где хришћани скоро и нису остали, распада се на међусобно завађена племена. Не престају терористички акти у Ираку, где је од некадашњих милион и по хришћана остао само десети део. Све је теже стање у Египту, где је међусобни обрачун ступио у наредну крваву фазу и где се запажа масовни нестанак хришћанског становништва. Најгоре пролазе породице хиљада обичних људи. По правилу, од разбукталих сукоба у првом реду страдају најнезаштићенији слојеви становништва, међу којима и етничке и верске мањине.

Септембра 2010. године на Кипру је дошло до сусрета поглавара Цркава Блиског истока, на којем је изражен дубоки немир услед стања ствари у том региону и забринутост за будућност тамошњих хришћана. Иста забринутост је била засведочена на сличним сусретима у августу 2011. године у Јордану, септембра исте године у Цариграду и марта 2012. године на Кипру. Изјава подршке напаћеним блискоисточним хришћанима изражена је и на сусрету поглавара и представника помесних Православних Цркава у Москву новембра 2011. године.

Данас је нарочито трагично стање у Сирији. У јеку братоубилачког рата долази до масовног затирања хришћана и других религијских група, до протеривања из њихових завичајних градова и села, из места где су они столећима заједнички живели с представницима других религијских традиција.

Ратнички настројене групације не бирају средстава ради постизања својих циљева. Њихови радикално настројени чланови све више и више се упуштају у преступничка дејства. Навикли смо да гледамо ужасне сцене насиља, јавних кажњавања, уништавања људског достојанства и кршења права личности. Постала су уобичајена ствар отмице и убиства људи, провођених често из користољубивих побуда. Екстремисти се не заустављају на вређању верских радника, а њихово уважавање је заувек била карактеристика блискоисточног човека.

Средства масовног обавештавања, као и многи политички радници, ћутањем заобилазе трагедију хришћана на Блиском истоку.

Ми изражавамо своју солидарност с Његовим Блаженством Патријархом Велике Антиохије и свега Истока Јованом X, који није могао с нама делити радост данашњих свечаности, јер је морао остати са својом паством у овом тешком тренутку за њу. Наше молитве су с њим и с нашом браћом у Христу која умиру сваки дан (Рим 8,36).

Заједно жалимо са свима онима који страдају у Сирији. Тражимо да се сместа ослободе угледни хришћански јерарси из Сирије – Митрополит алепски и искендерунски Павле Јазиги и сиријско-јаковитски Митрополит Алепа мар Григорије Јован Ибрахим, које су у априлу отели побуњеници.

Обраћамо се апелом на све зараћене стране и на свакога ко је у стању да изврши политички утицај на стање ствари да се обуставе ратна насиља и истребљење хришћанског становништва! Да се наложи мораториј на ратна дејства како би за преговарачким столом била разрађена платформа за мирно разрешење грађанских сукоба! Ослободити заробљене свештенослужитеље и друге мирне грађане!

Као служитељи Свемогућег Бога, узносимо усрдне молитве Кнезу мира, Господу Сведржитељу, за успостављање мира и братољубља на Блиском истоку, за хитан повратак избеглица у завичајна насеља, за зацељење рана и покој невино убијених. Нека Господ подари свим странама увученим у ратна дејства мудрост и добру вољу како би се она обуставила.

Извор: mospat.ru , СПЦ

На аеродрому „Шереметјево“ делегацију су дочекали Епископ орски и гајски Иринеј, секретар Оделења међуцрквених црквених послова за међуправославне односе протојереј Игор Јакимчук и други.

Јуче, 23. јула, румунска делегација је посетила Светотројицку Сергијеву лавру и производни завод „Софрино“.

Служба за комуникације Московске Патријаршије

Извор: СПЦ

Делегацију су сачињавали: Митрополит француски Емануил, Епископ синопски Атинагора, главни секретар Свештеног Синода Цариградске Патријаршије архимандрит Вартоломеј (Самарас), велики јерокирикс, директор Патријаршијске библиотеке архимандрит Висарион (Комзиас). Са стране Руске Цркве у разговорима су учествовали Митрополит волоколамски Иларион, руководилац управе Московске Патријаршије по заграничним питањима Архиепископ јегоревски Марко, протојереји Николај Балашов и Игор Јакимчук и други.

„Радује нас што учествујете у нашој свеопштој прослави. За нас она има велики значај, као и за вас,“ казао је Патријарх Кирил поздрављајући госте. Приметио је да се ове године прославља не само 1025 година од примања хришћанства, него и још једна значајан догађај: 1150 година од када је Свети патријарх Фотије упутио равноапостолну браћу Кирила и Методија на мисионарски рад у словенске земље, међу којима и на територију данашње Русије. Први хришћани су се појавили у Русији као плод те мисије. У то време пада крштење кијевских кнезова Асколда и Дира, који су били пошли у поход на Цариград, па се милошћу Божјом напад претворио у склапање мира и у потоње крштење тих кнезова; и мада су касније пагани превладали, живот хришћана, макар и у малим размерама, настављен је у кијевској Русији.“

„Уследио је по важности и последицама огромни чин великога кнеза Владимира, који је лично примио хришћанство и иницирао крштење свег руског народа. Тај догађај је имао велики цивилизацијски значај, довео је до измирења између Византинаца и Руса, ојачао и проширио источну православну цивилизацију,“ рекао је Свјатејши Кирил.

Патријарх руски је заблагодарио на пажњи коју је Свјатејши Патријарх цариградски Вартоломеј указао овој прослави. „Наравно, ми веома жалимо што он лично није могао присуствовати, али нас радује што је одабрао такву достојну делегацију с Вашим Високопреосвештенством на челу која ће представљати Васељенску Патријаршију на овим свечаностима,“ казао је Његова Светост Кирил обраћајући се Митрополиту француском Емануилу.

Митрополит Емануил је изразио радост поводом учешћа на свечаностима у част 1025-годишњице крштења Русије. „Ви сте поменули везе које нас спајају, и те везе су истински освештане,“ посведочио је Митрополит. Те везе спајају Мајку-Цркву с некадашњом Ћерком, а данас Сестром, и премда се може претпоставити да је пупак већ пререзан, то најмање значи да те везе нису остале до данашњих времена. Наше Цркве су преживљавале како тренутке величанства и славе, тако и тешке тренутке кроз историју. Међу нама су свагда владали односи љубави и дух разумевања.“

Подсетивши на историјски сусрет поглавара Цариградске и Руске Цркве у Кијеву пре пет година, Митрополит Емануил је изразио мишљење: „Рекао бих да су, захваљујући том сусрету, отворене нове двери за узајамне односе међу нашим Црквама“. „За мене сте веома близак човек; не могу Вас назвати својим братом, већ Вас називам својим оцем“ – наставио је цариградски високи јерарх. „Веома Вас уважавамо и волимо и признајемо Вашу особиту улогу у животу Православне Цркве“.

„Рекао бих да се наша сарадња не одвија на језику дипломатије, него на језику истине. И на том основу можемо се трудити даље у решавању различитих тешких питања која настају,“ уверен је гост. Међу тим питањима је припрема Свеправославног сабора, а и друге теме међусобних односа и међуправославне сарадње.

Изразивши жаљење што Свјатејши Патријарх Вартоломеј из здравствених разлога није могао допутовати на славља, митрополит Емануил је казао: „Он тим мање није изразио интересовање за овај празнични догађај; он је упутио нас као представнике Васељенске Патријаршије на свечаности Руске Православне Цркве. Нама је стало да се међу нама настави добра сарадња како бисмо могли и убудуће решавати питања која нам се постављају.“

У наставку братског и искреног разговора размотрен је велики круг питања опште православне сарадње, међуконфесионалних односа, а и међусобних црквених односа.

Патријарх Кирил је одликовао високе госте орденом Светог равноапостолног кнеза Владимира. Патријарх је, уз то, замолио Митрополита Емануила и његову пратњу да Његовој Светости Вартоломеју пренесу изразе његове искрене љубави, пожелевши му добро здравље, бодрост и мудрост у остваривању свога високог служења на које га је позвао Господ.

Истог дана примио га је Патријарх московски Кирил у Даниловском манастиру. У пратњи Грузинског Патријарха налазие се три митрополита, ректор Тбилиске духовне академије и семинарије протопрезвитер Георгије Звиададзе, једна монахиња и други.

Иначе, делегацију је на аеродрому дочекао Митроолит волоколамски Иларион, Епископ јакутски и ленски Роман, заменик председника Оделења спољних црквених послова протојереј Николај Балашов и други.

У свом поздраву у Даниловском манастиру Патријарх Кирил је изразио радост на посети поглавара сестринске Цркве и истакао да живимо у тешко време, време конфронтација, саблазни, у време пројаве апсолутно антихришћанских идеологија, које продиру у политички живот људи, у друштвени живот. Сведоци смо тога да се руше границе између правде и лажи, греха и светости, као и да се предузимају напори да се помоћу закона правдају грех и безакоње. Предстоје нам многи напори. Кад кажем „нама“, мислим на Једну Свету Саборну и Апостолску Православну Цркву, која је једна и недељива. Границе међу нама имају историјско, а не еклисиолошко порекло, и отуда ми примамо један другога као чланове једне Цркве, као браћа браћу по служењу у једном епископату Православне Цркве, која је данас посебно позвана да учвршћује Православље.“

Са своје стране је Најсветији и Најблаженији католикос-патријарх све Грузије Илија заблагодарио на позиву на свечаности. Патријрх Грузије се сложио с Руским Патријархом да „живимо у доба глобализације када многе духовне и културне вредности, како се чини, губе своју снагу, док управо оне спасавају нас и наше народе. Вера, нада, љубав, наша култура, литература – све то треба сачувати како би наше Цркве и народи могли да се убудуће развијају.“

Затим је у духу братског разумевања размотрен велики круг тема које се тичу међусобних односа и свеправославне сарадње.

На крају разговора Патријарх Кирил је у спомен на 1025-годишњицу одликовао поглавара Грузинске Цркве орденом Славе и части I степена, а чланове његове делегације орденом Светога равноапостолног Владимира. Размењени су и поклони.

Патријарх Илија је позвао Његову Светост Руског Патријарха да посети Грузинску Православну Цркву.

На аеродрому „Шереметјево“ високе госте, који ће узети учешћа у прославама 1025-годишњице крштења Русије, дочекали су Митрополит рјазански и михајловски Павле, Епископ смоленски и вјаземски Исидор и други.

Извор: Московска Патријаршија, СПЦ

Поводом прославе светих Светогораца, и послије сагласности управе манастира Ксенофонта у ком се чувала ова света икона, јуче је у поподневним часовима са свим ваљаним почастима свети и велики манастир Ватопед дочекао своју Богородицу Одигитрију.

Ову свету икону пренио је у манастир Ватопед игуман свештеног манастира Ксенофонта старац Алексије уз пратњу монаха његовог братства. На самом уласку у манастир Ватопед, видно узбуђени овим чином повратака, икону су дочекали и преузели домаћин игуман старац Јефрем и игуман манастира Пантократора старац Гаврило са монастима њихових братстава и свечано је унијели у саборни храм Благовјести.

До 1730. године ова света икона је почивала у Ватопеду. Поменуте године она је на чудан и чудесан начин нестала из манастира Ватопеда. Монаси су је свуда по манастиру тражили, али безуспјешно. Кад је до њих допрла вијест да се икона обрела у манастиру Ксенофонту, они пожурише у тај манастир и заиста је нађоше у Ксенофонту. Ксенофонтски монаси нису могли да објасне на који је начин икона Одигитрије стигла у њихов манастир, и они је одмах предадоше ватопедским монасима, који је свечано врате у њихов манастир. Међутим, управо тад се десило чудо: икона је поново ишчезла из Ватопеда и поново се појавила у Ксенофонту. Нашавши је поново у овом манастиру, Ватопеђани су разумјели да је то њена воља и оставише је у овом манастиру све до јуче, 22. јула 2013. године када је поново свечано пренесена у Ватопед.

Са romfea.gr преузео и превео епископ Хризостом

Извор: Епархија зворничко-тузланска, СПЦ