Подсећања ради, оба поглавара су позвали на прекид ватре и сваког облика војне интервенције, као и на решење конфликта искључиво путем дијалога. Патријарх Јован ће у недељу говорити на конференцији коју организује Заједница Светог Егидија. У уторак ујутро биће одржан састанак са министром иностраних послова Италије.

Извор: Амен.гр, СПЦ

Ово је прва званична мирна посета Патријарха бугарског једној помесној Православној Цркви након његовог избора ове године, на основу уобичајене праксе новоизабраних православних поглавара. После посете Патријарха Неофита Фанару поподне, уследила је доксологија у патријаршијској цркви Светог Георгија. Касније је приређен свечани ручак у Васељенској Патријаршији, што је претходило пријему бугарске делегације у Престоној дворани. Мирна посета бугарског Патријарха завршена је у понедељак увече, 3. септембра 2013.

Делегацију Патријарха Неофита сачињавали су Митрополит САД, Канаде и Аустралије Јосиф, Митрополит доростолски Амвросије, Епископ стовски Наум, Епископ знепољски Јоан, архимандрит Дионисије и други.

Тродневна посета Патријарха бугарског обухватала је: званичне разговоре вођене између представника Васељенске и Бугарске Патријаршије, посету светињама Мајке Цркве константинопољске, саслужење са Његовом Све-Светошћу и члановима Светог Синода у патријаршијској цркви Светог Георгија, посету бугарској цркви Светог Стефана у кварту Фанар и концерт у цркви Свете Ирине, као и концерт у Богословији у Халки.

Извор: Васељенска патријаршија, СПЦ

Потпредседник Оделења за спољне црквене послове протојереј Николај Балашов и секретар овог Оделења протојереј Игор Јакимчук посетили су 23. септембра храм Светих Апостола Петра и Павла у Јазутским вратима, где је Подворје Српске Православне Цркве, и поздравили Епископа моравичког Антонија на овај значајан дан и пренели му поздраве председника Оделења за спољне црквене односе Московске Патријаршије Митрополита волоколамског Илариона.

СПЦ

У оквиру посете Немачкој, поводом васпостављања парохије Антиохијске Патријаршије, приређена је вечера у част Патријарха Јована Х у суботу 14. септембра 2013. године. Вечери су присуствовали Епископ Августин (Васељенска Патријаршија) и други значајни представници Цркава и верских заједница у Немачкој.

Патријарх Јован је том приликом одржао говор у коме је, између осталог, истакао значај хришћанско-муслиманске сарадње у Сирији и аутентичност њиховог суживота у региону. Такође је подсетио да Антиохијска Црква трага за решењем проблема путем дијалога у циљу изналажења мирног политичког решења као јединог начина превазилажења постојеће кризе у Сирији.

Његово Блаженство је началствовало Светом Архијерејском Литургијом у цркви Светог Димитрија у Келну уз саслужење више представника помесних Православних Цркава и у присуству представника Римокатоличке и Протестантске Цркве, свештеника и великог броја верника који су дошли из разних парохија у Европи.

Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свег Истока Јован Х посетио је и парохију Светог Ђорђа у Келну. Истог дана сусрео се и са представницима Савезног удружења Арамејаца у Немачкој.

Патријарх антиохијски сусрео се са директором IOCC у Келну

Патријарх Јован сусрео се 12. септембра 2013. године са г. Константином Триандафилом, директором Међународног православног хришћанског доброчинства (IOCC), једне од организација које пружају помоћ у Сирији. Разговарали су о могућностима да се прошири дело помагања у Патријаршији и да се помогне развој инфраструктуре болнице у Алхосну у Хришћанској долини. Г. Трандафилу је истакао значај рада који је постигнут преко Одељења за васељенске односе и развој у Грчкој Православној Патријаршији антиохијској и свег Истока.

Извор: Антиохијска Патријаршија, СПЦ

Такође, Света Литургија је служена у манастирској цркви Светих Константина и Јелене Агиотафита, на којој је присуствовао Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил заједно са Оцима Светог Гроба ове цркве и поклоницима.

Извор: Јерусалимска Патријаршија, СПЦ

Тог дана Митрополит виницко-барски Симеон служио је Свету Литургију уз саслужење Архиепископâ: либлинско-хелмског Авеља (Пољска Црква), могилевско-подолског и шархородског Агапита, уманског и звенигородског Пантелејмона, Епископâ: единетског и бриценског Никодима (Црква Молдавије), туравско-мазирског Леонида (Егзархат Белорусије), конотопског и хлукивског Романа.

Литургија је служена у подножју планине где се налази овај манастир. Митрополит Симеон је лично честитао игуману манастира архимандриту Антонију (Нетребину) и свим присутним 1000-годишњицу овог древног манастира, који је познат и као „Подолска Света Гора“.

Представници власти изјавили су том приликом да Манастир у Љадови један од „седам чуда“ Винице и сматрају да рад на његовој обнови је веома битан за државу јер „Подолска Света Гора“ је попут „визиткарте“ за Виницки крај. Локална власт и локално веће одликовале су архимандрита Антонија.

Поводом 1000-годишњице манастира Усековања главе Светог Јована Крститеља у Љадови, Украјинска пошта је издала низ пригодних поштанских марки у знак обележавања овог догађаја. Ово је била једиствена прилика с обзиром на то да су се ове поштанске марке могле користити само један дан – 15. септембра.

Сви који су учествовали у обнови овог манастира као и у организацији прославе 1000-годишњице награђени су.

На крају прославе одржан је пригодан културно-уметнички програм.

Извор: Pravoslavie.ru , СПЦ

Ми, Сабор канонских православних епископа Сјеверне и Централне Америке, који представљамо милионе православних хришћана у Сједињеним Америчким Државама, Канади и Централној Америци, изражавамо дубоку забринутост недавним потезима наших влада и одређеним друштвеним трендовима који се тичу статуса брака у нашим земљама, првенствено легализације истополних заједница.

1. Православно учење о браку и полности, чврсто утемељено у Светом Писму, двијехиљадугодишњем Предању Цркве и канонском праву, учи да је света тајна брака заједница човјека и жене, и да аутентични брак осликава свештену заједницу која постоји између Христа и његове невјесте – Цркве.
   
2. Према људима хомосексуалне оријентације треба се односити са истом милошћу и љубављу које је цијелом човјечанству подарио наш Господ Исус Христос. Штавише, Црква је духовна болница у којој смо сви призвани да пронађемо исцјељјење наше пале природе, кроз Исуса Христа, који је примио људску природу да би је обновио. Сви се ми боримо са разним страстима, и само у Цркви можемо пронаћи средства за њихово превазилажење уз помоћ Божије благодати. Поводити се за било каквом сексуалном привлачношћу ван светотајинског брака, било да је та привлачност хетеросексуална или хомосексуална, отуђује нас од Бога.
   
3. Позивамо свештенство и православне вјернике да свједоче безвремено Христово учење својим животима у чистоти и светости, упућивањем својих породица и својих заједница на јеванђелске заповијести и вјером у нашег Господа који је „побиједио свијет“ (Јн 16, 33).
   
4. Коначно, охрабрујемо наше вјернике да приступају својим парохијским свештеницима или духовним оцима са питањима или бригама које се тичу овог саопштења и његове практичне примјене у њиховим животима.
   

Сабор канонских православних епископа Сјеверне и Централне Америке један је од дванаест епископских сабора основаних у разним областима свијета. Састоји се од свих канонских, активних православних архијереја свих јурисдикција са територије Сјеверне и Централне Америке.

http://www.mitropolija.com/saopstenje-pravoslavnih-episkopa-amerike-o-braku/

Документацију за земљиште свештенству је уручила градоначелница града Марија дас Дорес Маир, саопштава представништво за сарадњу са Русијом у Португалији.

Нови храм ће бити подигнут у живописном мјесту у центру града по традицијама руске црквене архитектуре и уклопиће се у архитектонски градски пејзаж.

Извор: Радио Светигора

Пре тачно 150 дана, 22. априла, отета су два митрополита града Алепа, мар Григорије Јухана Ибрахим (сиријско-православни) и Павле Јазиги (грчко-православни), од стране опозиционе, у међувремену исламистички оријентисане „Слободне сиријске армије“, која контролише облашћу на граници с Турском. Не постоје показатељи да су уопште у животу, како је саопштила Фондација Про Оријенте у Бечу.

Председавајући „Савеза јерменских удружених у Немачкој“ Даниел Дамир са жаљењем је изјавио да су остала узалуд сва залагања да се ослободе ова два митрополита. Дамир је казао дословно: „Судбина отетих митрополита, којих нема већ 150 дана, напад на градић Малулу и изгон хришћана од стране џихадиста погодили су у срж сиријске хришћане. Уколико светска заједница буде и даље посматрала скрштених руку како радикалне снаге преузимају власт и без последица дивљају у земљи, тамошњи хришћани ће у унакрсној ватри изгубити наду за опстанак, па ће, као у Ираку, напустити отаџбину.“

Демир се 14. септембра у Келну сусрео с Јованом X, грчко-православним Патријархом антиохијским (и братом отетог Митрополита Павла Јазигија). Њих двојица су апеловали на немачку Владу и на Европску унију да се „посебно заложе око неодложног ослобађања обојице отетих алепских архијереја“.

У међувремену у свету влада запрепашћење после извештаја једног очевидца објављеног у "Time Magazine" поткрепљеног сликама о једном погубљењу близу Алепа. Према том извештају, побуњеници терају малу децу да посматрају одрубљивање главе заробљеницима.

На снимцима од 31. августа о.г. види се како се једном заробљеном у северносиријском насељу Кеферган у клечећем положају сабљом одсеца глава док једна група наоружаних подмеће ватру. На оближњем зиду стоји мала група дечака и посматра тај ужасни чин...

... И друге мањине су на удару салафиста, који често не потичу из Сирије, него и из Закавказја, централне Азије, југоисточне Азије, Северне Америке, северне Африке, Европе и из заливских земаља...

У Малили наоружани командоси су прошле и претпрошле недеље протерали велики део углавном хришћанских становника. А друге су ставили пред одлуку: погубљење или прелаз на ислам...

Извор: Катпрес, СПЦ

Током састанка је председница СРФ похвалила напоре на неговању међуцрквеног дијалога са Руском Православном Црквом.

Валентина Матвиенко је такође истакла важну улогу Његовог Блаженства Архиепископа Јеронима II у очувању вредности хришћанства и продубљивању пријатељских односа између народа Русије и Грчке.

Поглавар Грчке Цркве је нагласио да Русију и Грчку обједињују вековне везе и сарадња.

„У Грчкој смо у најтежем добу под турским јармом добијали помоћ од Русије. Многи представници грчке културе и Цркве живели су у Русији и оставили су свој траг на њену културу. Данас када криза утиче на судбину народа широм света, неопходно је да се удруже снаге," додао је Архиепископ.

На састанку се разговарало и о ситуацији у Сирији, а посебно о положају хришћанског становништва ове земље.

Извор: Московска Патријаршија, СПЦ

УНДП је изјавио да су Кипарска Црква и ЕВКАФ заједно потписали уговоре ку вредности од 2.5 милиона долара сваки за обнову манастира.

Ово је резултат фебруарског споразума са стручним одбором обеју заједница за заштиту културног наслеђа, а који олакшава обнову. УНДП ће реализовати овај пројекат.

Потписивање ових докумената је „доказ шта може да се постигне заједничком сарадњом двеју заједница на нивоу стручног одбора за очување заједничког културног наслеђа Кипра“, рекао је председник одбора Такис Хаџидеметриу.

Радови на обнови почеће на основу студије Грчког универзитета у Патрасу.

Извор: Cyprus mai, СПЦ

Врховни Патријарх и Католикос свих Јермена Карекин II началствовао је на освећењу нове цркве Церемонији је присуствовао и Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил.

На главној капији порте Патријарха Кирила је дочекао Епископ Езрас (Нерсисјан), настојатељ Епархије новонакичеванске Јерменске Апостолске Цркве.

Међу почасним гостима били су председник Јерменије Серж Сергсјан, епископи Јерменске Апостолске Цркве, руски и јерменски државници, представници хришћанских верописповести, као и муслиманских, јеврејских и будистичких заједница.

Његова Светост Католикос Карекин II и Патријарх руски Кирил обратили су се присутнима, као и великом броју гостију.

Патријарх Кирил је, између осталог, рекао да је јерменска заједница много пострадала, као и друге хришћанске заједнице у Русији, у тешким временима, и да су цркве које су Јермени подизали у Русији биле често рушене. „Та судбина је погодила и јерменске цркве у Москви. И када су, много касније, Јермени добили прилику да се окупљају на заједничкој молитви, то је било у једној малој капели у јерменском делу Ваганковског гробља,“ рекао притом Патријарх руски и додао: „Знамо да величина и изглед ове капеле нису одговарали стварним потребама јерменске заједнице“.

Руски Патријарх је такође захвалио Патријарху Карекину II и Епископу Езрасу на доприносу да се у Москви подигне јерменска црква, која ће својом величином и сјајем задовољити потребе велике јерменске заједнице која живи на територији Руске Федерације, а посебно Москве.

На крају свечаности Патријарх Кирил, Католикос Карекин и председник Серж Саргсјан открили су споменик који симболизује братску везу између Руске Православне Цркве и Јерменске Апостолске Цркве.

Цео комплекс који се простире на 25.000 квадратних метара обухвата Саборни храм за 1.000 верника, капелу и епархијски двор за епископа, образовни центар, музеј-ризницу и подземни паркинг за 200 аутомобила. То је уједно највећи комплекс Јерменске Апостолске Цркве изван Јерменије.

Московска градска власт је уступила земљиште за изградњу цркве и придружних зграда 1996. године. Цео комплекс је дизајнирао архитекта Артак Гулјан. Изградња је почела 2006. године захваљујући донацијама руских Јермена и руских добротвора.

Извор: Московска Патријаршија, OrthodoxChurch info, СПЦ

Учесници на састанку су разговарали о постављању седам звона која је поклонио Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил Јерусалимској Патријаршији. У плану је постављање звона на звоник цркве Светог Гроба.

Тренутно звоник цркве Светог Гроба има осамнаест звона. Најзначајнија међу њима су руска звона које имају врло мелодичан звук. Највеће звоно међу њима тежи пет хиљада девет стотина килограма. То је највеће звоно у Светој Земљи које је израђено 1886. године у Самгиновој ливници звона у Москви.

Нажалост, нека од ових звона су изгубила свој звук током времена и треба да буду замењена. Комплет малих и средњих звона поклонио је поглавар Руске Православне Цркве Јерусалимској Патријаршији да замене постојећи кариљон (носач) звона и да обогате звучну палету звона у звонику.

Извор: Московска Патријаршија

Подвиг болничарке Јулије Ануфријеве, која је жива изгорела спасавајући беспомоћне инвалиде из пожаром захваћеног крила интерната као гром из ведра неба је погодио целу зему.

Пожар је избио ноћу – десило се да осим дежурне болничарке никог није било у згради. „Јуља је до последњег тренутка извлачила људе. Успела је да изведе укупно 23 болесника. А затим је греда пала и она није могла да се извуче,“ – рекао је лекар интерната Игор Буланов.

Неки пишу да су пацијенти које је Јулија извлачила из ватре били старци. Није баш тако. Међу њима је било и стараца који су последње дане свог живота проводили у интернату, и непокретних, и оних који се крећу само уз помоћ колица, - а било је и младих, али су сви – с психичким поремећајима различитог степена тежине.

Живот у овим интернатима које психијатри по абревијатури називају „пањевима“, - чак и ако се на пацијенте добро пази, благо речено није сладак. Њихови несрећни, бесконачно усамљени становници, по правилу никоме нису потребни: рођака или немају или су се због ових или оних разлога одрекли болесног члана породице. Није лако трпети такве болеснике и неговати их, а што је главно, то је незахвално, јер они не оздрављују. Нису способни да се брину за себе и зато лако могу да се повреде. Велико стрпљење и љубав су потребни да би се они неговали – а понекад чак просто да би човек био поред њих. Јулија Ануфријева је имала и једно и друго.

- Одгајена је у дечјем дому, - каже отац Димитрије Шкодник, старешина храма светитеља Николаја у Малој Вишери, - и вероватно је због тога своје штићенике још више доживљавала као најрођеније.

Зовем га из Москве и немам никаквих проблема – а он је сасвим близу оног места на којем се вероватно још нису охладиле рушевине изгореле зграде у којој је смрт задесила 37 беспомоћних инвалида и једну самопожртвовану жену.

Глас оца Димитрија је пун такве љубави и дубоког бола да моја припремљена питања одмах постају ако не празна, онда некако вештачка.

- Молимо Вас да кажете, - питам, - зашто је овај догађај добио такав одјек?

Он уздише:

- Не знам зашто је одјек такав... Могу да испричам шта се тамо десило. Почела је да спасава управо оног човека који је изазвао пожар. И све је букнуло – тамо је био линолеум на поду и зидови су дрвени... Добровољци су почели да гасе. А она је остала на одељењу покушавајући да изведе све оне који нису могли сами да изађу.

- Била је једноставна жена, породична – обична жена. Јер, могла је и да побегне и нико јој ништа не би рекао, али је она учинила овај подвиг љубави и пожртвованости, - каже отац Димитрије и чини ми се да у његовом гласу чујем сузе.

Није лично познавао Јулију, али је управо он у суботу, код црних рушевина психонеуролошког интерната „Оксочи“ служио парастос погинулима у овом страшном пожару. Молиле су се баке и ватрогасци, полагали су цвеће на згариште.

- Веома је велик поступак који је учинила, херојски, - каже свештеник. – Јуче је било опело, било је много народа, било је тужно, али и молитвено, с уздањем у милост Божију да је Господ упокојио у Царству Небеском и њену душу и свих оних који су погинули заједно с њом у овом страшном пожару.

Желим да му поставим следеће питање – оно је претешко, али га, нажалост, људи често постављају кад чују за подвиг: а зашто? Зашто га је човек учинио? Зашто није помислио на своје најближе?

И код нас је у коментарима на вест о Јуљином подвигу неко написао нешто слично: „Осећања су двојака: на земљи је остало четворо деце којима је веома потребна мама на земљи.“ Зашто се није побринула за своју породицу? Унапред замоливши опроштај због нетактичности, упућујем питање оцу Димитрију.

Свештеник који је јуче био на Јулијином опелу и који се заједно с њеном децом и мужем молио за упокојење њене душе одговара не бирајући речи:

- Ако будемо тако размишљали претворићемо се у стоку и у дивље животиње. То је несавесно – говорити тако. Онај ко је то написао није био тамо! Њена деца схватају да је јуначки поступила и не осуђују је. Исто је и с мужем. Људи који пишу такве коментаре су себични, мисле само на себе, на то како да зараде више новца и како да што лагодније живе!

- Реците нам, оче, - питам га, - а да ли се може рећи да је Јулија испунила Спаситељеве речи: „Нема веће љубави од оне ако неко положи душу за другове своје?“

- Разуме се, - каже отац Димитрије, - она није обавезно морала знати те речи. Али, у сваком човеку постоји савест, то је глас Божји. И сваки човек је образ Божји, и нико то није укинуо.

Митрополит Новгородски и Староруски Лав је Јулију упоредио с болничаркама из времена Другог светског рата. А Његова Светост Патријарх је за њу рекао: „Треба да памтимо таква имена. То су имена јунака, имена светих.“

Вероватно се Јулијин подвиг због тога и прочуо у целој земљи – како се не бисмо молили само за упокојење њене свете душе и оних који су изгорели заједно с њом, већ и због тога да се не бавимо само собом, већ да се сећамо смрти и да се трудимо да се жртвујемо ради Бога и ради ближњих, и у великом, и у малом.

Анастасиjа Рахлина

Са руског Марина Тодић

Православље.ру