Икона са изрезбареним деловима од сребра, позлате и драгог камења потиче из 1896. године. На њој стоји име власника или њеног иконописца, протојереја Александра Смирнова.

Икона је мало оштећена морском водом, али лик Богородице се јасно види. Икона ће бити обновљена, чуваће се у цркви, у делу покрај иконостаса.

Посебну пажњу је привукла чињеница да је икона откривена у навечерје празника Иверске иконе Пресвете Богородице, који је обележен 26. октобра.

Извор: pravoslavie.ru, СПЦ

У Тројицком саборном храму обитељи, Поглавар Руске православне цркве је служио Божанствену литургију.

Његовој светости саслуживали су бројни епископи и намјесници московских манастира, међу којима је био и намјесник Данилова манастира архимандрит Алексије (Поликарпов). Том приликом Патријарх је произвео архимандрита Алексија у чин игумана Данилова манастира и уручио му игуманску палицу. Такође је рукоположио у чин јеромонаха сабрата ове обитељи јерођакона Луку (Филатова).

Послије лутургије пред ковчегом са честицом часних мошти светог благовјерног кнеза Данила Московског, служен је благодарствени молебан. Архимандрит Алексије у своје, у име братије и поклоника поздравио је Његову светост Патријарха руског и поклонио му икону светог кнеза Данила Московског.

Поглавар Руске цркве учесницима богослужења обратио се пастирским словом. Том приликом Патријарх је рекао: „Дај Боже да Даниловска обитељ, која је отворена прије тридесет година, а која је првенац обнове Руске православне цркве, донесе свијету који га окружује свједочанство о љепоти духовног подвига, подвига цјеломудрености, унутарњег подвига који има огроман значај за побједу човјека над злом у било каквим спољним околностима.“

На дар Даниловом манастиру Патријарх је предао икону Мајке Божје „Достојно јест“, коју су живописали светогорски иконописци. Ову копију чудотворне иконе која се чува на Светој Гори у манастиру Протату, предали су Кинот и братија светогорских манастира на благослов поглавару и Руској православној цркви.

За усрдно мисионарење, а у вези са 65-им рођенданом, Његова светост је наградио Митрополита новосибирског и бердског Тихона орденом светог Инокентија, Митрополита московског и коломенског другог степена.

На обали ријеке Москве, на пет врста од Кремља, благочестиви кнез Данило је прије 1282. године поставио мали дрвени храм у име свог небеског заштитника – преподобног Данила Столпника. Тако је положено начело „првога у Москви“ мушког манастира, који је кнез издржавао од сопствених средстава. Тридесет година владавине кнеза пале су у вријеме татаро-монголског ига и кнежевских међусобних свађа, али своју баштину кнез је умножио не силом оружја, него побожношћу и мирољубљем, добровољним присаједињавањем њему других земаља. 1302. године перејаславски кнез Јован, нећак кнеза Данила, кад је умро оставио му је своју имовину, јер није имао дјеце. То је означило почетак уједињења руских земаља око Москве.

4(17) марта 1303. године примивши велику схиму са именом у част пророка Данила, свети кнез Данило се упокојио. По његовом смиреном завјештању, погребен је на манастирском гробљу, међу гробовима простих инока.

Послије смрти кнеза, његов син, велики кнез Иван Калита, превео је даниловску братију у Кремљ, у храм Спаса на Бору, а у петнаестом вијеку обитељ је преведена на ново мјесто – у Крутицки холм, сада Новоспаски манастир. Први московски манастир је незаслужено заборављен. Али, Господ није заборавио свога угодника – 1652. обретене су нетрулежне мошти светога кнеза Данила, и ускоро га је Руска црква прославила у лику светих.

У ХХ вијеку Данилов манастир је добио посебан, веома висок незванични статус. У њему се послије 1917. године скупила истинска православна братија, која се супротставила покушајима нових власти да утичу на Цркву. То је посебна, славна страница у историји Руске православне цркве и новомученика руских. 1930. године манастир је затворен, а на његовој територији направљено је прихватилиште за дјецу са улице.. 1937. већина братије је стријељана.

Први московски манастир је постао и прва обитељ која је враћена Цркви послије седам деценија прогона. Крајем 1982. црквена власт, која је почела припреме за празновање хиљадугодишта крштења Русије 1988, обратила се државним властима са молбом да се Цркви преда један од московских манастира ради оснивања у њему духовно административног центра за тај догађај.

5. маја 1983. донешена је одлука о предаји Даниловог манастира Московској патријаршији. Архимандрит Евлогије Смирнов (сада Митрополит владимирски и суздаљски) је назначен за намјесника обновљеног манастира.

У обнови Данилова манастира учествовали су најквалификованији рестауратори и градитељи и на стотине добровољаца.

2008. године старањем манастирске братије, уз финансијску подршку фонда „Веза времена“, сарадњу администрације и студената Харвардског универзитета САД, манастиру је враћен ансамбл од осамнаест историјских звона. 1930. године на иницијативу научног сарадника Универзитета Томаса Витемора, да би спасао звона од претапања купио их је амерички предузетник Чарлс Крејн и поклонио Харвардском универзитету.

Данилов манастир је ставропогијални, чији настојатељ је Његова светост Патријарх московски и све Русије. Његова резиденција налази се на територији манастира. Свакодневним животом манастира управља намјесник у чину архимандрита, сада Алексије (Поликарпов) . По уставу манастир је општежитељски (заједничка молитва, рад и трпеза монаха). Први монаси у Даниловој обитељи појавили су се ускоро послије њене обнове. Манастирска братија сада броји 68 чланова.

Манастир пружа многе социјалне, рехабилитационе, добротворне и омладинске пројекте, и активно учествује како у црквеним, тако и у свјетовним програмима.

СПЦ

Такође, за туристе и поклонике је отворена Мојсијева гора, саопштава Благовест-инфо.

На врху Мојсијеве горе (Синаја) налази се црква, а у подножју манастир – најпосјећенија знаменитост полуострва.

У последњих неколико недјеља ситуација на Синајском полуострву побољшала се и власти су донијеле одлуку да врате туристе и поклонике у локалне светиње.

Извор: Радио Светигора

Отварању изложбе присуствовао је Његова Светост и Блаженство Католикос и Патријарх тбилисија и све Грузије г. Илија II. Јеромонах Стефан (Игумнов), члан Одељења за спољне црквене везе, учествовао је у догађају са благословом Митрополита волоколамског г. Илариона.

Поглавар Грузијске Православне Цркве је изјавио да су народи у Русији и Грузији уједињени несаломивим духовним везама који се заснивају на јединству вере и заједничкој историјској традицији.

Јеромонах Стефан (Игумнов) пренео је присутнима поздраве поглавара Руске Православне Цркве.

Клуб православних мецена већ је одржао такве изложбе у великом броју земаља. Изложба која је отворена у Тбилисију је чувена по старим иконама које су посвећене празницима Пресвете Богородице, а које су донете из црквене ризнице СветоТројицко-Сергејевске лавре, као и од савремених икона које садрже честице моштију православних светитеља.

Раније истог дана, Патријарх грузијски Илија сусрео се са руском делегацијом у својој резиденцији у Тбилисију. Његов Светост је изјавио да посета руске делегације Грузији показује да везе између Руса и Грузијаца добијају братски карактер.

Извор: mospat.ru

Последњег дана посете, која је уприличена на 65-годишњицу успостављања дипломатских односа између Русије и ДНР Кореје, епископ Иноћентије, у чијој пратњи су били протојереј Алексије Сабански, свештенство Пјонгјангшке парохије и чланови делегације Епархије Владивостока, посетио је град Вонсан и Кимгансан - Дијамантску планину са знаменитим водопадом. Богослужење је одржано на платформи за разгледање. Света Литургија је служена по први пут у историји Руске Православне Цркве у Северној Кореји.

Епископ Иноћентије је служио 12. и 13. октобар свеноћно бденије и Божанску Литургију у цркви Свете Тројице у Пјонгјангу уз саслужење протојереја Алексија Сабанског и два корејска свештеника.

Богослужењу су присуствовали амбасадор Руске Федерације у Северној Кореји Александар Тимонин, председник Православног одбора ДНРК Ким Чи Сон, и чланови амбасаде Русије. Током ове посете делегација Епархије Владивостока такође је посетила спомен гробље у Пјонгјангу.

Парохија Животворне Свете Тројице у Пјонгјангу основана је 2006. године и под канонском је јурисдикцијом Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила. По његовом благослову, Епархија Владивостока помаже православне свештенике у Кореји у њиховој служби.

Извор: Московска Патријаршија

17. октобра 2013. године у Лајпцигу одржана је прослава 200-годишњице „Битке народа“ – највеће битке из ере Наполеонових ратова, у којој су комбиноване снаге Русије, Аустрије, Пруске и Шведске извојевале победу над француском војском, као и 100-годишњице освећења Свето-Алексејевског храма – споменика руске славе. Храм је подигнут у знак сећања на погинуле руске војнике.

Са благословом Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила делегацију Московске Патријаршије на свечаној церемонији водио је представник Руске Православне Цркве у Немачкој, Архиепископ клински г. Лонгин. Божанску Литургију је служио Архиепископ берлински г. Марко и Архиепископ клински г. Лонгин уз саслужење настојатеља Алексејевског храма протојереја Алексија Томјука и бившег настојатеља Алексејевске парохије протојереја Јована Хорошевича и протојереја Теодора Повнога. Током службе је певао Московски синодски хор под диригентском палицом заслужног руског уметникa А. А. Пузакова.

У цркви су били присутни представници општинске власти и јавности у Лајпцигу, чланови делегације градске владе Москве на челу са шефом Одељења за спољне економске и међународне односе С. Е. Черемином, представници Козака и потомци војника који су учествовали у " Борби нација" пре 200 година. На крају богослужења, владика Лонгин је прочитао поздравну поруку Његове Светости Патријарха г. Кирила.

Делегација Московске Патријаршије је даривала Алексејевском храму икону Светог Алексеја, Митрополита московског, која је освећена на моштима светитеља.

Након службе одржана је заупокојена литија за пале руске војнике и положени су венци. Откривен је и споменик на поседу храма тројици руских конзула у Лајпцигу: Ернсту Гави, Теодору Сапожникову и Ивану Шварцу. Представници Русије и Немачке засадили су у врту храма два стабла као знак пријатељства између два народа.

Извор: Московска Патријаршија

Претходног дана, по доласку у Солун, Патријарху је приређен свечани дочек од стране високих представника црквених и војних власти и том приликом Патријарх Вартоломеј је посебно нагласио да се радује свакој посети Светој Гори и да осећа духовно укрепљење увек када посети ову монашку државу.

На Светој Гори Патријарху Вартоломеју је приређен свечани дочек уз доксологију у Протату у Кареји - Саборном храму административног центра Свете Горе. У протатском храму, слово добродошлице је у име монашке заједнице прочитао Високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара. Званични домаћин Његовој Свесветости био је протоепистат Свете Горе, Високопреподобни архимандрит Стефан Хиландарац који је госта поздравио беседом у Светој Епистасији светогорске Свештене општине.

Током боравка у Кареји, Васељенски патријарх је имао прилике да се још једном сусретне са хиландарским игуманом Методијем, у хиландарској келији Светих Архангела (Комволога) у Кареји. Старешина келије је јеромонах Давид, духовник у светогорској академији Атонијади и олтарник у протатској цркви. Васељенски патријарх је у више наврата слао оца Давида као изасланика у разне мисије у свету, па је због тога изразио жељу да се сусретне са њим током посете Светој Гори.

Игуман Методије је драгом госту пренео духовно искуство које негује ова угледна монашка насеобина. У њој су живела два позната старца, јеромонах Гаврило и монах Аверкије. Обојица су имали преко осамдесет година живота. У њиховој старости, пажљиво и са пуно љубави, бринуло је малобројно братство келије. Након њиховог блаженог упокојења, монаси келије Светих Архангела примили су благослов стараца и тако посведочили древно светогорско предање примања благослова од духовника и његово предавање следећим поколењима.

Игуман Методије је додао да Хиландар има велику част и обавезу, јер хиландарске келије дају значајна послушања у протатском храму у Кареји – чредног јеромонаха, олтарника и типикара.

Његова Свесветост се захвалио на топлом гостопримству у хиландарској келији и изразио задовољство чињеницом да је архимандрит Методије на челу Светог манастира Хиландара, јер представља монаха и духовника који се у правом смислу „накалемио“ на изворно светогорско предање и дух монашке заједнице.

Током боравка на Светој Гори Патријарх је посетио манастире Кутлумуш и Св. Пантелејмон, као и светогорску академију - Атонијаду.

Након посете Светој Гори, патријарх Вартоломеј ће боравити у Солуну од 19. до 27. октобра, где ће присуствовати свечаној прослави ослобођења града и празнику св. Димитрија – заштитника Града Солуна. За 22. октобар је предвиђено да Патријарх служи на Зејтинлику где ће се још једном срести са хиландарским игуманом Методијем.

Извор: Манастир Хиландар

У овом свеправославном сабрању учествовали су православни Епископи који сачињавају Конференцију православних Епископа Немачке, као и поједини Епископи из других земаља. Светом Литургијом у базилици Светог Константина началствовао је Митрополит Немачке и егзарх за Централну Европу Високопреосвећении Августин из Васељенске патријаршије, који је и председник Епископске конференције. Велики број свештеника разних националности, као и многи верници који су допутовали из свих крајева Немачке, присуствовали су овом величанственом и јединственом догађају.

После Свете Литургије свечана литија је кренула ка катедрали Светог Петра у којој је одслужен молебан у капели где се чува део моштију св. Јелене, као и хаљине Господа Исуса Христа; мали молебан је одслужен и у капели Светог Атанасија.

Извор: amen.gr, СПЦ

Пленарним заседањима присуствовали су студенти Московског државног универзитета, Московске духовне академије и семинарије, Светотихонског православног универзитета, Руског православног универзитета „Јован Богослов“, као и још трију духовних семинарија. Радни језици конференције били су енглески и руски, док су нека предавања прочитана и на немачком и француском језику.

Првог дана радне конференција, после свечаног отварања, одржана су четири пленарна заседања.

На првом заседању предавање на тему „ У потрази за духовним благом: Преподобни Исак Сирин и његова дела“ поднео је председник Одељења спољних црквених послова Московске Патријаршије и председник Синодске библијске комисије Митрополит волоколамски Иларион. Следеће предавање је прочитао угледни научник–сиролог, почасни професор Оксфордског универзитета Себастијан Брок на тему „Молитва и појање псалама код Преподобног Исака Сирина“.

Друго пленарно заседање је било посвећено оригиналним преводима дела Исака Сирина. На ову тему заседања поднети су следећи реферати: Г.М. Кесељ (Московска духовна академија, Марбуршки универзитет у Немачкој), „Рукописно наслеђе преп. Исака Сирина: Преглед сиријских рукописа“; Тамара Патаридзе (Католички универзитет у Лувену, Белгија), „Исак из манастира светога Саве. Историја настанка многобројних дела преподобног Исака и њихова распрострањеност у светој Лаври“; Маркел Пирар (Центар источних истраживања Лувенског универзитета, Белгија), „Критичко издање грчког превода Подвижничких проповеди преп. Исака Сирина (Иверски манастир 2012.)“; Сабино Кјала (манастир Бозе, Италија), „ Арапски превод дела светог Исака Сирина: Начин преношења сиријске литературе“; Себастијан Жанерас (Богословски факултет Универзитета у Каталонији, Шпанија), „ Неки примери измене смисла у делима преп. Исака Сирина у латинском преводу и на матерњем језику“.

Треће пленарно заседање је било посвећено богословском учењу преп. Исака Сирина. На ову тему реферате су поднели ректор Владимирске духовне академије у Њујорку протојереј Џон Бер, „Учење Светог Исака Сирина о крсту“; свештеник Серафим Сепјалја (Универзитет Источне Финске), „Ангелологија преп. Исака Сирина“; Е.Б. Барски и М.Г. Калинин (уредништво Православне енциклопедије), „Адам у Трећем тому Исака Сирина“; А.Р. Фокин (Москва), „ Апокатастасис у сиријско хришћанском предању Евагрије и Исак“.

На четвртом заседању, посвећеном аскетском и моралном учењу преп. Исака проф. Мартин Тамке (Гетингенски универзитет, Немачка) поднео је предавање на тему „Преподобни Исак Сирин као учитељ морала“, а др Патрик Хагман (Универзитет Обо, Финска) на тему „Аскет као тајна: аскетски моменат у богословљу Светог Исака Ниневијског“. У наставку је вођена дискусија по рефератима прочитаним првог дана конференције.

Конференција је наставила свој рад 11. октобра. Тога дана је отворено пето пленарно заседање на тему „Исак Сирин и византијско предање“, на којем су прочитани реферати: В.А. Баранов (Новосибирски државни универзитет), „Анђели у лику светих: Сиријско предање у Цариграду 8. века“; Емилио Фори (Хумболтов универзитет, Немачка), „Дионисије Ареопагит и Исак Сирин“; игуман Дионисије Шлонов (Московска духовна академија), „ Исак Сирин и Симеон Нови Богослов као учитељи тиховања“; А.В. Муравјов (Москва), „Типичне грешке у грчком преводу прве збирке мар Исхака“ ; О.С. Попова (Москва), „Лик Исака Сирина у византијској уметности XIV века“.

Шесто пленарно заседање било је посвећено теми „Исак Сирин и монашко предање“. Овде су реферате поднели: схиархимандрит Гаврило Бунге (манастир Воздвижења Часног Крста, Ровередо, Швајцарска), „Од грчког Евагрија ка сиријском Евагрију и обратно“; др Ана Хунт (Универзитет у Лиду, Велика Британија), „Монах као уплакани: Преподобни Исак Сирин и монашки идентитет у VII веку и у потоње доба“; свештеник Жан Акики (Универзитет Светога Духа, Каслик, Либан), „Ритуал суза код преп. Исака Ниневијског“.

На седмом пленарном заседању, посвећеном теми „Исак Сирин и сиријска духовна литература“. предавања су произнели: проф. Брурија Бритон–Ашкелони (Јерусалимски универзитет), „Унижени до стања тиховања: Исак Ниневијски и Јован Далијатски о самопреображавању“, и други.

Осмо, завршно заседање било је посвећено теми „Исак Сирин у руском предању“. На њему је архимандрит Василије (Иверитис ), бивши игуман Иверског манастира, прочитао реферат на тему „Духовна веза аве Исака Сирина и Фјодора Михаиловича Достојевског“, док је М.С. Јегорова (Москва) наступила са предавањем, „Аскетски текст у дневноруској традицији: Списи преп. Исака Сирина и аутокомуникација“. Заседање је окончано дискусијом.

Ова конференција на тему „Преподобни Исак Сирин (Сиријац) и његово духовно наслеђе“ прва је у историји међународних научно-богословских конференција посвећених великом оцу цркве VII века.

СПЦ

Један од најуваженијих светогорских духовника, архимандрит Јефрем ухапшен је у децембру 2011. и држан у притвору више од три мјесеца. Овај случај изазвао је велико огорчење и узнемиреност цјелокупне светогорске заједнице, архијереја, свештенства, монаштва и вјерника у Грчкој, као и реаговања појединих представника других помјесних Цркава.

У јуну 2012, отац Јефрем ослобођен је оптужби

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Овај извештај описује ужасне нападе на коптске хришћане после пада председника Мурсија.

Истине ради, треба поменути и то да је у том периоду нападнуто више од две стотине хришћана, а 43 цркаве су тешко оштећене.

Архиепископ Велби је рекао да су напади на било коју заједницу за осуду, а свака држава мора да заштити своје грађане. Масовни напади на хришћанске заједнице у Египту у августу указују на потребу да се сви грађани подједнако заштите.

На другом месту Архиепископ Велби је нагласио да египатски хришћани, упркос притисцима, уз помоћ Божју, настављају да раде за добро целог друштва, чији су саставни део.

На крају, англикани и Копти су се заједно помолили за хришћане Египта, Сирије и ширег региона на Блиском истоку, истичући потребу за свакодневним подсећањем на тешке услове у којима живе хришћани ових крајева.

Извор: СПЦ

Агенција Франс Прес је крајем септембра саопштила да око 40 монахиња и деце-сирочади остају затворени у манастиру Свете Текле који су терористи опсели у граду Малули. По подацима сиријских војних извора на прилазе манастиру се пуца снајперима. Такође је саопштено да је агрегат у манастиру неисправан због чега је прекинуто снабдевање водом.

«Немају струје, немају воде, и немају ништа за јело… Два пута смо успели да пошаљемо помоћ у манастир,» – рекао је епископ Исак новинарима.

По његовим речима, манастиру су неопходне намирнице предате захваљујући помоћи патријарха Јована Х и сиријској војсци. Епископ је такође додао да су у прошлу недељу терористи напали храм Светог крста у Дамаску где Баракат служи као старешина и грчко-католички храм Свете Богородице. «Осморо људи је погинуло, а двадесет је рањено,» – додао је представник Антиохијске Патријаршије.

Помоћ становницима Малуле сад се упућује и из Русије. Тако је 29. септембра Царско православно палестинско друштво (ЦППО) допремило у Дамаск хуманитарни терет тежак око 1,5 тоне. У току је покушај да се један његов део – намирнице и медикаменти, као и поклони за децу које су прикупили штићеници дечјег дома при Виксунском Иверском женском манастиру у Нижње-Новгородској области довезе у Малулу, преноси ИТАР-ТАС.

Извор: Православие.ру, Радио Светигора

Претходно је служена света литургија у спомен капели на Зејтилнику. Литургију је служио игуман манастира Хилaндара архимандрит Методије, а Литургији је присуствовао епархијски архијереј Митроплит Неапољски Ставрупољски г.Варнава.

Парастосу су присутсвовали и: Министар Македоније и Тракије г. Теодор Караоглу као изасланик Владе Р. Грчке. Министар рада и социјалне политике Р.Српске г. Петар Ђокић. Начелник генералшатаба војске Р. Грчке генерал Михаило Коцаракос. Комодант Треће армије О.С. Грчке г. Никола Девеџис. Начелник Општине Амбелокипа и Менеменис г. Лазар Киризоглу. Начелник округа Централне Македоније г. Антонијо Бамијаџис, те генерални конзул Србије, преставници војних, политичких и дипломатких власти те мноштво свијета.

Војничко гробље Зејтилник у западном дијелу Солуна (на путу за Лангада) је највеће војничко гробље у Грчкој на којем је сахрањено 20.500 војника савезничких војски АНТАНТЕ који су се борили на Македонском фронту у току Првог свјетског рата.

Са Ромфеје преизео Епископ Хризостом

Епархија зворничко-тузланска

Сабор канонских Епископа Северне и Централне Америке (http://assemblyofbishops.org/about), одржао је своје четврто годишње заседање, од 17. до 19. септембра у Шембургу (Schaumburg), Илиноис. Заседању је присуствовало 43 Архијереја, који су претстављали 11 црквених јурисдикција. На крају заседања објављено је званично саборно саопштење.

Сaбор Епископа је посветио велику пажњу и државном прогону на верској основи, који се спроводи над Архиепископом охридским г.г. Јованом и канонском Црквом у Р. Македонији, Православној Охридској Архиепископији. У поменутом саопштењу, Сабор канонских православних Епископа Северне и Централне Америке, посебно наглашава:

„Ми, исто тако, имамо извештаје и дубоко смо забринути због хапшења и затварања Архиепископа охридског Јована у Републици Македонији, која су резултат остваривања његовог основног људског права на слободу вероисповедања. Позивамо све наше вернике да стану чврсто у молитви и солидарности за што брже и позитивно решење овог проблема.“

http://assemblyofbishops.org/about/documents/2013-message-of-the-assembly-of-bishops

Извор: ПОА

Поуке.огр линк ка теми