Пре тачно 150 дана, 22. априла, отета су два митрополита града Алепа, мар Григорије Јухана Ибрахим (сиријско-православни) и Павле Јазиги (грчко-православни), од стране опозиционе, у међувремену исламистички оријентисане „Слободне сиријске армије“, која контролише облашћу на граници с Турском. Не постоје показатељи да су уопште у животу, како је саопштила Фондација Про Оријенте у Бечу.

Председавајући „Савеза јерменских удружених у Немачкој“ Даниел Дамир са жаљењем је изјавио да су остала узалуд сва залагања да се ослободе ова два митрополита. Дамир је казао дословно: „Судбина отетих митрополита, којих нема већ 150 дана, напад на градић Малулу и изгон хришћана од стране џихадиста погодили су у срж сиријске хришћане. Уколико светска заједница буде и даље посматрала скрштених руку како радикалне снаге преузимају власт и без последица дивљају у земљи, тамошњи хришћани ће у унакрсној ватри изгубити наду за опстанак, па ће, као у Ираку, напустити отаџбину.“

Демир се 14. септембра у Келну сусрео с Јованом X, грчко-православним Патријархом антиохијским (и братом отетог Митрополита Павла Јазигија). Њих двојица су апеловали на немачку Владу и на Европску унију да се „посебно заложе око неодложног ослобађања обојице отетих алепских архијереја“.

У међувремену у свету влада запрепашћење после извештаја једног очевидца објављеног у "Time Magazine" поткрепљеног сликама о једном погубљењу близу Алепа. Према том извештају, побуњеници терају малу децу да посматрају одрубљивање главе заробљеницима.

На снимцима од 31. августа о.г. види се како се једном заробљеном у северносиријском насељу Кеферган у клечећем положају сабљом одсеца глава док једна група наоружаних подмеће ватру. На оближњем зиду стоји мала група дечака и посматра тај ужасни чин...

... И друге мањине су на удару салафиста, који често не потичу из Сирије, него и из Закавказја, централне Азије, југоисточне Азије, Северне Америке, северне Африке, Европе и из заливских земаља...

У Малили наоружани командоси су прошле и претпрошле недеље протерали велики део углавном хришћанских становника. А друге су ставили пред одлуку: погубљење или прелаз на ислам...

Извор: Катпрес, СПЦ

Током састанка је председница СРФ похвалила напоре на неговању међуцрквеног дијалога са Руском Православном Црквом.

Валентина Матвиенко је такође истакла важну улогу Његовог Блаженства Архиепископа Јеронима II у очувању вредности хришћанства и продубљивању пријатељских односа између народа Русије и Грчке.

Поглавар Грчке Цркве је нагласио да Русију и Грчку обједињују вековне везе и сарадња.

„У Грчкој смо у најтежем добу под турским јармом добијали помоћ од Русије. Многи представници грчке културе и Цркве живели су у Русији и оставили су свој траг на њену културу. Данас када криза утиче на судбину народа широм света, неопходно је да се удруже снаге," додао је Архиепископ.

На састанку се разговарало и о ситуацији у Сирији, а посебно о положају хришћанског становништва ове земље.

Извор: Московска Патријаршија, СПЦ

УНДП је изјавио да су Кипарска Црква и ЕВКАФ заједно потписали уговоре ку вредности од 2.5 милиона долара сваки за обнову манастира.

Ово је резултат фебруарског споразума са стручним одбором обеју заједница за заштиту културног наслеђа, а који олакшава обнову. УНДП ће реализовати овај пројекат.

Потписивање ових докумената је „доказ шта може да се постигне заједничком сарадњом двеју заједница на нивоу стручног одбора за очување заједничког културног наслеђа Кипра“, рекао је председник одбора Такис Хаџидеметриу.

Радови на обнови почеће на основу студије Грчког универзитета у Патрасу.

Извор: Cyprus mai, СПЦ

Врховни Патријарх и Католикос свих Јермена Карекин II началствовао је на освећењу нове цркве Церемонији је присуствовао и Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил.

На главној капији порте Патријарха Кирила је дочекао Епископ Езрас (Нерсисјан), настојатељ Епархије новонакичеванске Јерменске Апостолске Цркве.

Међу почасним гостима били су председник Јерменије Серж Сергсјан, епископи Јерменске Апостолске Цркве, руски и јерменски државници, представници хришћанских верописповести, као и муслиманских, јеврејских и будистичких заједница.

Његова Светост Католикос Карекин II и Патријарх руски Кирил обратили су се присутнима, као и великом броју гостију.

Патријарх Кирил је, између осталог, рекао да је јерменска заједница много пострадала, као и друге хришћанске заједнице у Русији, у тешким временима, и да су цркве које су Јермени подизали у Русији биле често рушене. „Та судбина је погодила и јерменске цркве у Москви. И када су, много касније, Јермени добили прилику да се окупљају на заједничкој молитви, то је било у једној малој капели у јерменском делу Ваганковског гробља,“ рекао притом Патријарх руски и додао: „Знамо да величина и изглед ове капеле нису одговарали стварним потребама јерменске заједнице“.

Руски Патријарх је такође захвалио Патријарху Карекину II и Епископу Езрасу на доприносу да се у Москви подигне јерменска црква, која ће својом величином и сјајем задовољити потребе велике јерменске заједнице која живи на територији Руске Федерације, а посебно Москве.

На крају свечаности Патријарх Кирил, Католикос Карекин и председник Серж Саргсјан открили су споменик који симболизује братску везу између Руске Православне Цркве и Јерменске Апостолске Цркве.

Цео комплекс који се простире на 25.000 квадратних метара обухвата Саборни храм за 1.000 верника, капелу и епархијски двор за епископа, образовни центар, музеј-ризницу и подземни паркинг за 200 аутомобила. То је уједно највећи комплекс Јерменске Апостолске Цркве изван Јерменије.

Московска градска власт је уступила земљиште за изградњу цркве и придружних зграда 1996. године. Цео комплекс је дизајнирао архитекта Артак Гулјан. Изградња је почела 2006. године захваљујући донацијама руских Јермена и руских добротвора.

Извор: Московска Патријаршија, OrthodoxChurch info, СПЦ

Учесници на састанку су разговарали о постављању седам звона која је поклонио Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил Јерусалимској Патријаршији. У плану је постављање звона на звоник цркве Светог Гроба.

Тренутно звоник цркве Светог Гроба има осамнаест звона. Најзначајнија међу њима су руска звона које имају врло мелодичан звук. Највеће звоно међу њима тежи пет хиљада девет стотина килограма. То је највеће звоно у Светој Земљи које је израђено 1886. године у Самгиновој ливници звона у Москви.

Нажалост, нека од ових звона су изгубила свој звук током времена и треба да буду замењена. Комплет малих и средњих звона поклонио је поглавар Руске Православне Цркве Јерусалимској Патријаршији да замене постојећи кариљон (носач) звона и да обогате звучну палету звона у звонику.

Извор: Московска Патријаршија

Подвиг болничарке Јулије Ануфријеве, која је жива изгорела спасавајући беспомоћне инвалиде из пожаром захваћеног крила интерната као гром из ведра неба је погодио целу зему.

Пожар је избио ноћу – десило се да осим дежурне болничарке никог није било у згради. „Јуља је до последњег тренутка извлачила људе. Успела је да изведе укупно 23 болесника. А затим је греда пала и она није могла да се извуче,“ – рекао је лекар интерната Игор Буланов.

Неки пишу да су пацијенти које је Јулија извлачила из ватре били старци. Није баш тако. Међу њима је било и стараца који су последње дане свог живота проводили у интернату, и непокретних, и оних који се крећу само уз помоћ колица, - а било је и младих, али су сви – с психичким поремећајима различитог степена тежине.

Живот у овим интернатима које психијатри по абревијатури називају „пањевима“, - чак и ако се на пацијенте добро пази, благо речено није сладак. Њихови несрећни, бесконачно усамљени становници, по правилу никоме нису потребни: рођака или немају или су се због ових или оних разлога одрекли болесног члана породице. Није лако трпети такве болеснике и неговати их, а што је главно, то је незахвално, јер они не оздрављују. Нису способни да се брину за себе и зато лако могу да се повреде. Велико стрпљење и љубав су потребни да би се они неговали – а понекад чак просто да би човек био поред њих. Јулија Ануфријева је имала и једно и друго.

- Одгајена је у дечјем дому, - каже отац Димитрије Шкодник, старешина храма светитеља Николаја у Малој Вишери, - и вероватно је због тога своје штићенике још више доживљавала као најрођеније.

Зовем га из Москве и немам никаквих проблема – а он је сасвим близу оног места на којем се вероватно још нису охладиле рушевине изгореле зграде у којој је смрт задесила 37 беспомоћних инвалида и једну самопожртвовану жену.

Глас оца Димитрија је пун такве љубави и дубоког бола да моја припремљена питања одмах постају ако не празна, онда некако вештачка.

- Молимо Вас да кажете, - питам, - зашто је овај догађај добио такав одјек?

Он уздише:

- Не знам зашто је одјек такав... Могу да испричам шта се тамо десило. Почела је да спасава управо оног човека који је изазвао пожар. И све је букнуло – тамо је био линолеум на поду и зидови су дрвени... Добровољци су почели да гасе. А она је остала на одељењу покушавајући да изведе све оне који нису могли сами да изађу.

- Била је једноставна жена, породична – обична жена. Јер, могла је и да побегне и нико јој ништа не би рекао, али је она учинила овај подвиг љубави и пожртвованости, - каже отац Димитрије и чини ми се да у његовом гласу чујем сузе.

Није лично познавао Јулију, али је управо он у суботу, код црних рушевина психонеуролошког интерната „Оксочи“ служио парастос погинулима у овом страшном пожару. Молиле су се баке и ватрогасци, полагали су цвеће на згариште.

- Веома је велик поступак који је учинила, херојски, - каже свештеник. – Јуче је било опело, било је много народа, било је тужно, али и молитвено, с уздањем у милост Божију да је Господ упокојио у Царству Небеском и њену душу и свих оних који су погинули заједно с њом у овом страшном пожару.

Желим да му поставим следеће питање – оно је претешко, али га, нажалост, људи често постављају кад чују за подвиг: а зашто? Зашто га је човек учинио? Зашто није помислио на своје најближе?

И код нас је у коментарима на вест о Јуљином подвигу неко написао нешто слично: „Осећања су двојака: на земљи је остало четворо деце којима је веома потребна мама на земљи.“ Зашто се није побринула за своју породицу? Унапред замоливши опроштај због нетактичности, упућујем питање оцу Димитрију.

Свештеник који је јуче био на Јулијином опелу и који се заједно с њеном децом и мужем молио за упокојење њене душе одговара не бирајући речи:

- Ако будемо тако размишљали претворићемо се у стоку и у дивље животиње. То је несавесно – говорити тако. Онај ко је то написао није био тамо! Њена деца схватају да је јуначки поступила и не осуђују је. Исто је и с мужем. Људи који пишу такве коментаре су себични, мисле само на себе, на то како да зараде више новца и како да што лагодније живе!

- Реците нам, оче, - питам га, - а да ли се може рећи да је Јулија испунила Спаситељеве речи: „Нема веће љубави од оне ако неко положи душу за другове своје?“

- Разуме се, - каже отац Димитрије, - она није обавезно морала знати те речи. Али, у сваком човеку постоји савест, то је глас Божји. И сваки човек је образ Божји, и нико то није укинуо.

Митрополит Новгородски и Староруски Лав је Јулију упоредио с болничаркама из времена Другог светског рата. А Његова Светост Патријарх је за њу рекао: „Треба да памтимо таква имена. То су имена јунака, имена светих.“

Вероватно се Јулијин подвиг због тога и прочуо у целој земљи – како се не бисмо молили само за упокојење њене свете душе и оних који су изгорели заједно с њом, већ и због тога да се не бавимо само собом, већ да се сећамо смрти и да се трудимо да се жртвујемо ради Бога и ради ближњих, и у великом, и у малом.

Анастасиjа Рахлина

Са руског Марина Тодић

Православље.ру

Високопреосвећеног Архиепископа севастијског г. Теодосија, познатог и поштованог јерарха грчке православне Јерусалимске Патријаршије, у својој резиденцији у Илавонгу, Нови Јужни Велс, примио је 10. септембра 2013. године Високопреосвећени Митрополит Аустралије, Новог Зеланда и Филипина Антиохијске Патријаршије г. Павле.

Архиепископ Теодосије је беседио сабраном свештенству Антиохијске Архиепископије на грчком и арапском језику о актуелној ситуацији на Блиском истоку и патњи православних хришћана и свих оних који трпе неправду и прогоне. Његово Високопреосвештенство, који такође добро говори енглески језик, одговорио је на многа питања постављена у вези његовог излагања. На позив надлежног архијереја, митрополита Павла, скупу је присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве г. Иринеј.

Фото: Басма Јајо

СПЦ

На аеродрому Нарита делегацију Руске Православне Цркве дочекао је настојатељ Подворја Руске Православне Цркве протојереј Николај Кацјубан, свештеник Јапанске Цркве Јован Оно, први секретар амбасаде Русије у Јапану С.А. Сухоруков. Епископ Сава и делегација посетили су Саборну цркву Васкрсења Христовог у Токију, која је у главном граду Земље излазећег сунца позната као Николаи-до, Николајевски храм, и носи име по Светом Николају (Касаткину) Јапанском, где су целивали мошти овог светитеља. После је делегацију у својој резиденцији угостио Архиепископ токијски г. Данило, који је замолио да пренесу изразе дубоке захвалности Његовој Светости Патријарху г. Кирилу поводом ове посете руске делегације.

Исте вечери, Епископ воскресенски Сава је началствовао свеноћним бденијем у Подворју Руске Православне Цркве, цркви Светог Александра Невског у Мегури, Токио.

У Саборном храму Васкрсења Христовог у Токију одржана је 8. септембра прослава, којом је обележен 75. рођендан Митрополита Данила. Поглавар Јапанске Цркве је началствовао Божанском Литургијом уз саслужење Архиепископа сендајског Серафима, Епископа воскресенског Саве и архимандрита Герасима (Шевтсова), као и свештенства Јапанске Аутономне Православне Цркве. На крају службе, архијереји и свештенство су служили заупокојену литију Патријарху московском и све Русије Сергију (Страгородском) поводом обележавања 70-годишњице његовог доласка на патријарашки престо. У раним годинама 20. века Патријарх Сергије је служио у Јапану помажући Николи Равноапостолном у проповедању Христовог јеванђења.

По окончању богослужења Епископ воскресенски Сава је пренео поздраве Свјатејшег Патријарха московског и све Русије Кирила и уручио је Митрополиту Данилу орден Руске Православне Цркве Преподобни Серафим саровски I степена као признање за усрдни вишегодишњи архипастирски труд на ширењу Светог Православља у Јапану и поводом 75. година од његовог рођења. Митрополит Данило је захвалио Епископу воскресенском Сави и Епископу сендајском Серафиму на честиткама, као и свим присутнима у храму, такође је притом посведочио да је иако пола века провео служећи пред Престолу Божием, он не осећа умор, већ га Свемилостиви Спаситељ окрепљује да и даље настави да служи.

Потом је Епископ воскресенски Сава посетио токијско гробље Јанака, где је на гробу Св. Николе Јапанског Равноапостолног узнео молитве овом светитељу, а на гробовима Митрополита Сергија (Тихомирова), Епископа Николе (Оноа) и Митрополита Теодосија (Нагашиме) служио помен. припремљена је трпеза љубави поводом рођендана Архиепископа токијског и Митрополита јапанског Данила.

Делегација Руске Православне Цркве отпутовала је 9. септембра у Москву.

Извор: Московска Патријаршија, СПЦ

https://www.pouke.org/forum/topic/28911-%D1%83-%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%BD-75-%D1%80%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5/

То је довело економског суноврата овог краја и локалног становништва који je свој опстанак заснивао на туризму као и на помоћи од манастира.

Отац Павле, сабрат овог манастира од 1972. године изјавио је да „упркос томе што монаси имају сад више времена за молитву и службу, они живе без уобичајених гужви посетилаца. Ми преживљавамо огромну финансијску кризу, и не можемо да покријемо манастирске трошкове и десетине породица које константно издржавамо".

Треба, међутим, напоменути да египатска влада није дала званично саопштење о затварању манастира.

Иначе, екстремистичка групa Ансар ал-Бејт ал-Макдис, која има своју базу на Синају, преузела је одговорност за бомбашки напад на египатског министра унутрашњих послова у Каиру пре неки дан. То је довело до бојазни да манастир неће бити отворен већ овог месеца.

Манастир Свете Катарине саграђен је одлуком цара Јустинијана I (527-565) на месту испод Синајске горе, где се према Старом Завету Господ обратио пророку Мојсију. Затварање манастира десило се након уклањања са власти бившег председника Египта Мухамеда Морсија, што је довело до побуне у целој земљи и осветничке нападе на хришћанске цркве. Током последњих 50 година, манастир Свете Катарине затворио је своја врата два пута, 1977. године када је бивши pредседник Анвар Садат био у историјској посети Јерусалиму, и 1982. године када је египатска војска ушла на Синај након повлачења израелске војске.

СПЦ

Житељи Малуле, града са већинским хришћанским становништвом у Сирији, прибојавају се најгорег, пошто су њихов историјски значајан завичај у суботу увече освојили побуњеници групације Џабат ал-Нусrа (фронт Ал-Нусра ), као огранак Ал-Каиде. Малула, планински град са 2000 становника, једно је од ретких места у свету где се говори арамејски, језик Господа Христа и његових ученика.

Према извештајима Асошијетид Преса и aмеричке телевизије “ABC”, две групе побуњеника умарширало је у суботу увече у Малулу. Претходиле су жестоке борбе са владиним снагама.

У недељу је отпочела офанзива владиних снага у циљу повратка града, известила је данас у понедељак Московска агенција РИА-Новости.“ Ми ћемо ослободити град“, изјавио је командант ових операција. Према његовим речима, офанзиву омета и то што војска не сме да отвори ватру из тенкова и артиљерије како не би оштетила цркве у том месту. Према војним подацима, у граду се налази око 2000 џихадиста. Своје положаје држе и у манастиру Свете Текле.

Исламисти су започели у четвртак са нападима на поклоничко место Малулу. У суботу је ово место пало под њихову контролу. Према војним подацима, цивили су у суботу већином напустили град.

Малула је чувена по својим црквама и пећинским манастирима из првих векова хришћанства. Сматра једним од најважнијих хришћанских поклоничких места у Сирији. И пре грађанског рата ово је била омиљена туристичка дестинација.

Према подацима католичке новинске агенције „Фидес“ и „ Asia News“, џихадисти су по уласку у Малулу бацили крст са куполе Светог Сергија, такође су оштећене цркве Светог Леонтија и Светих Козме и Дамјана. Иконе су спаљиване, црквене двери су изрешетане из митраљеза, а на једном видео снимку виде се џихадисти како узвикују „Алаху акбар“ (Бог је велики).

Руски министар спољних послова је изјавио о викенду да је Малула „симбол хришћанског присуства у Сирији“. У његовој изјави се напомиње да становници Малуле говоре језик којим је Исус Христос проповедао. Цркве у том месту спадају међу најстарије и међу веома поштоване у целом хришћанству. „ Терористички напади“ морају се сместа обуставити, истиче он.

У Дамаску је у суботу на богослужењу у џамији Омајади, на које је позвао велики муфтија Ахмед Б. Хасун, у складу са миротворачком иницијативом папе Фрање, изражена солидарност „са трагичним догађајима у Малули“. Велики муфтија је рекао да нико не би ни помислио да ће у Сирији отићи тако далеко да се „руше цркве и симболи хришћанства“.

Извор: Катпрес, СПЦ

Грчки министар културе и спорта Панос Панајотопулос обратио се, овим поводом, свом турском колеги Омеру Целику са молбом да се изнађе начин за очување једне од последњих преосталих православних цркава у овој области.

Црква светог Илије је тробродна базилика, изграђена 1846, за вријеме константинопољског патријарха Антима VI. Налази се 2 километра од Измира.

У писму грчког министра се каже: „Прогрес у области инфраструктуре и изградње је нешто што се мора охрабривати у овим тешким временима, ипак ми, као министри културе, треба да урадимо све што је у нашој моћи како бисмо заштитили споменике, те да би се економски развој комбиновао са поштовањем културе. Црква светог пророка Илије, коју подједнако поштују и муслимани и хришћани, представља заједничку тачку нашег културног наслеђа. Вјерујем да ћете учинити све, у оквирима својих могућности, да заштитите овај споменик“.

Митрополија црногорско-приморска

„Дозволите прво да вам испричамо шта се десило данас у Малули, а затим да вам објаснимо шта је Малула, - каже се у овом писму. – У 4:00 ујутру (по дамаском времену) банде „Слободне војске Сирије“, терористе и убице... напале су град, нарушивши безбедност кућа, манастира и цркава, скрнавећи иконе, захтевајући да људи оставе своју веру и пређу у ислам.

Да, то је оно што се јутрос у зору десило у Малули кад су у град упале наоружане банде и пуцале на тргу, и затвориле капију манастира и оскрнавиле иконе.

Ови злочини према хришћанским градовима и тероризам према хришћанима само су део великог плана истеривања хришћана с наших родних огњишта.

То се дешава сад кад је држава још увек јака. Али, шта ће бити кад ослаби, кад РВ САД буде бомбардовало Сирију?

Шта очекује хришћане у градовима и селима? То је страшно и плаши нас. Шта се десило у Гасани [тамо је зверски убијен католички монах, о.Франсоа Мурад – прим. ред.] у манастиру Симеона Столпника и у Хомсу, где су се догодили страшни напади на цркве и манастире. Оно што се догодило на свим овим местима буди савест, приморава на патњу. Шта сам учинио како бих зауставио тероризам у Сирији? А да не говоримо о масовним убиствима која се дешавају у свим градовима с хришћанском мањином.“

Даље се у писму наводи историја овог веома старог града у којем се и данас говори на арамејском језику којим је у Свом земаљском животу говорио Господ наш Исус Христос и у који је кроз стену која се раздвојила дошла ученица апостола Павла, света равноапостолна Текла и где се у женском манастиру и данас чувају њене свете мошти.

07 / 09 / 2013

Извор: Православије.ру

У посланции која је објављена на сајту Архиепископије, митрополит Филип, између осталог, пише:

„Данас вам се обраћам због тога што наш председник и Конгрес Сједињених Америчких Држава разматрају могућност оружаног мешања у конфликт у Сирији. Онима чији породични корени воде дубоко порекло из Сиријске земље јасно је да ће повећање бомбардовања довести до само још већег крвопролића и разарања. По мом мишљењу, које се заснива на дубоком познавању овог региона, бомбардовање и дестабилизација стања у земљи која ће затим уследити, неће бити у интересу Сједињених Америчких Држава, ни сиријског народа, ни шире, неће бити на добробит народа који живе на Блиском истоку. Групе екстремиста као што је „Ал Каида“ само чекају да ослаби влада Сирије и инфраструктура земље у целини, до које ће доћи после упада „крилатих грабљиваца“. Резултат овог бомбардовања може представљати потпуно уништење хришћанског присуства на Блиском истоку, у региону у којем је зачето. Наша Црква је већ довољно пострадала и стекла је нове мучение, који чекају на своје прослављање. Да ли нам треба још таквих жртава? – Не!“

Митрополит Филип позива архијереје, клирике и мирјане Антиохијске архиепископије да се у току наредних дана обрате својим сенатроима и представницима у Дому народног представништва и да их убеде да кажу „не“ свакој једностраној интервенцији Сједињених Држава у конфликт у Сирији.

Састанак поглавара одржана је у духу сарадње хришћанских заједница у Египту, у циљу решења новонасталих проблема хришћана у тој земљи.

Извор: Александријска Патријаршија