У Тбилисију је 28. новембра одржано још једно масовно крштење, а више од 950 деце постало је кумчад  Његове светости католикоса Патријарха Илије II.

Патријарх руководи Црквом више од 40 година и човек је од највећег поверења у народу. У настојању да побољша страшну постсовјетску демографску ситуацију у Грузији, Црква је почела да одржава масовна крштења у јануару 2008. године, при чему је вољени првојерарх лично постао кум деци супружника који су били венчани у Цркви.

Служба која се јуче служила у Саборној цркви Свете Тројице је 66. масовно крштење, при чему је Патријарх постао кум још 965 новорођенчади овог пута, саопштила је прес служба Грузијске патријаршије.

Патријарх Илија је сада кум више од 45.000 грузијске деце.Претходно масовно крштење одржано је 20. јуна ове године.

https://mitropolija.com/2022/11/30/gruzija-patrijarh-ilija-postao-kum-vise-od-950-dece/

Сретенска и Минска богословска академија од 14. до 15. марта 2023. године организују III Међународну научно-богословску конференцију „Бог – човек – свет“, која је ове године посвећена теми „Човек и васиона: трагање за хармонијом“, преноси Патриархия.ru.

На учешће су позвани црквени и световни научници, наставници богословских академија и богословија, богословских и световних универзитета. Сврха конференције је да изгради интеракцију између научника, теолога и филозофа у решавању актуелних хуманитарних проблема.

Планиране су следеће теме конференције:

• сукоб човека и животне средине: теолошки, филозофски и научни аспекти;
• хармонија човечанства и васионеа: услови, средства, начини;
• узроци штете по животну средину: технолошки, друштвени, морални, духовни, други;
• еко-, техно-, био-, дигитални системи: изгледи за интеракцију природе и друштва;
• напредак и деградација човечанства: знаци, критеријуми, могућности, препреке;
• религија у глобализованом свету у светлу православне апологетике.

За оне који не буду у могућности да присуствују лично, биће омогућено излагање на даљину преко Зоом платформе. Временско ограничење за говор: 20 минута на пленарној седници, 15 минута на секцијама.

Видео снимак извештаја биће постављен на сајту и на Јутјуб каналу Сретенске богословске академије.

Сви говорници ће добити сертификат о учешћу. На основу резултата конференције планирано је објављивање материјала.

Они који желе да учествују морају поднети пријаву организационом комитету конференције до 1. фебруара 2023. године на е-маил адресу: conferences@sdamp.ru.

Услови за учешће на конференцији, попуњавање пријаве, детаљне информације о учешћу, као и контакти организатора објављени су на сајту Сретенске богословске академије.

https://mitropolija.com/2022/11/17/poziv-za-ucesce-na-medjunarodnu-naucno-bogoslovsku-konferenciju-bog-covek-svet/

Јуче ујутру рано се упокојио у Господу старац Данило Катунакијски, један од најпоштованијих светогорских стараца нашег времена.

Старац је био духовни унук и имењак Светог Данила Катунакијског, кога је Цариградска Патријаршија прогласила светим у марту 2020. године.

Старац Данило је рођен у Палеохорију, Кавала, Грчка, 1931. године. Придружио се Атонском братству Светог Данила, у малом скиту  Свете Ане 1949. године, а замонашио се 1952. Учио је византијско појање од своје сабраће стараца  и често су певали на великим славама широм Свете Горе и шире. Био је и врсни иконописац и лекар.

Нека му је вечан спомен!

https://mitropolija.com/2022/10/22/starac-danilo-katunakijski-se-upokojio-u-gospodu/

Џвари је грузијски манастир са почетка VII века, смештен на врху планине изнад ушћа реке Арагви у Мтквари, највећу реку у Закавказју.

Име манастира у преводу значи Крст. По предању, спасавајући се од Диоклецијановог прогона, Света Нина Кападокијска је дошла у Иверију из Јерменије, где су мученички пострадали њени хришћански сапутници. По вољи Божјој оставши неповређена, равноапостолна Нина је донела хришћанство у Иверију. Након неког времена она је уз подршку цара Миријана подигла три велика крста, од којих је један био подигнут управо на месту на коме је касније подигунт манастир Џвари. Крст је творио је права чуда, привлачећи верујуће са целог Кавказа. Отад се хришћанство у Грузији узвисило над многобоштвом, а Блага вест почела да се шири по целој земљи.

Џвари је по савршенству форме једно од ремек-дела архитектуре и први споменик светског наслеђа у Грузији. Велики утисак на посетиоца оставља чињеница да улази у цркву којој је готово 1500 година. Изградили су је да траје не један век, већ миленијумима: коришћена техника градње специфична је по томе што изгледа као да један камен „седи” на другом, а што више пролази време тим постаје чвршћа сама конструкција. Оно што је интересантно, у цркви нема стубова и додатних конструкција.

У Х веку цркву су више пута спаљивали Арапи. Тада су пострадали купола и сводови који су вишекратно обнављани у последња времена. Поред цркве Џвари данас се налазе остаци зидова и кула који су подизани ради заштите од непријатеља. Фортификационе грађевине позног периода није поштедело време.

Ка главном храму и хришћанском символу Грузије непрекидно тече река људи. О градитељу овог архитектонског чуда нису сачувани никакви подаци, међутим, током многих векова у срцима хришћана живи благодарност древном неимару због његове оваплоћене љубави према Творцу. Џвари без преувеличавања можемо назвати црквеном поезијом у камену, која се налази у хармонији са природом која га окружује. Црква се савршено уклапа у крајолик и приморава посетиоца да ода признање мудрости и укусу архитекте: висина цркве (25 метара) и висина целе стене у прецизној су размери један према седам.

До данас се сачувала стара стаза, којом се народ вековима успињао на планину ка цркви Џвари. Приближно на средини стазе налазе се невелики шумарак и извор. Сматра се да се тај извор појавио по молитвама Свете Нине и да његова вода има исцелитељска својства.

Унутар цркве нема фресака, знамо да се оне историјски не појављују пре XI века, а Џвари после изградње није мењао свој изглед. Храм нема датиране натписе, али по ликовима изображеним на спољашњим зидовима и према подацима других историјских докумената утврђено је да датум изградње храма мора бити између 584. до 604. године. Црква је украшена барељефима изнад улаза и на спољашњим зидовима у виду анђела, Христа који благосиља градитеља храма, са натписима на древном грузијском језику.

Древни крст је током бурних догађаја протеклих векова украден, али је сачувано постоље на којем је вековима стајао. Данас је на одговарајућем месту постављен нови велики крст од кипариса са изображењем тринаест сцена из Јеванђеља.

Најпознатији и најпрепознатљивији кадар у Грузији јесте слика Мцхете са осматрачнице поред цркве Џвари. Заиста, одатле се добро види и сам град, и кланац реке Мтквари, и долина Арагви, и планина Багинети. Вековима, тамо где се стапају и грле, као да су две сестре, реке Арагви и Кури, стоји манастир – стихови су којима је прелепу панораму опевао песник Михаил Јурјевич Љермонтов, чији споменик такође стоји недалеко од светиње и опеваних река.

Историја бележи занимљиве догађаје, па тако и да је престоница древне државе, која се појавила пре хиљаду година, временом постала сеоце. Таква је Мцхета – најстарија престоница царства Картли. Слава Богу што град није избрисан са лица земље и то, пре свега, благодарећи двема великим хришћанским светињама, Светицховели и Самтавро. Данас је то невелики живописни градић.

Стара легенда, која вернима шаље велику поуку о покајању, каже да су између светиња Џвари и Светицховели (катедрална црква у Мцхети у којој се чува Хитон Господњи) биле направљене веома стрме лествице. По њима су се пели и силазили поклоници и монаси. Проћи тај пут могао је само човек који је принео покајање за грехе и који је творио молитву, док су се други сурвавали и падали са огромне висине. Сваком годином лествицама је могло да прође све мање људи и, на крају, под тежином људских грехова тај мостић се обрушио.

Џвари се налази на врху са којег се отварају видици и путеви који воде на разне стране Грузије. Ако погледате на исток, пред вама су древне светиње долине Кахетије. Ако гледате на север по лепом времену можете угледати планину Казбек и богату храмовима и манастирима област Хеви, а ако окренете поглед на запад, тамо ћете наћи древну Имеретију пуну светиња. Јужније су пећински храмовни комплекси Џавахетије.

https://mitropolija.com/2022/09/08/manastir-dzvari-simbol-gruzije/

Дана 25. августа 2022. године, на заседању Свештеног Синода Руске Православне Цркве, размотрено је саопштење Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила да је Српска Православна Црква даровала аутокефалију Македонској Православној Цркви ̵ Охридској Архиепископији.

Синод је донео одлуку да заблагодари Господу Богу што је питање статуса Православне Цркве у Северној Македонији решено на основу канонских начела и да Македонску Православну Цркву ̵ Охридску Архиепископију призна као аутокефалну сестринску Цркву, а да име њеног предстојатеља, Архиепископа охридског и македонског Стефана, упише у свештене диптихе.

Чланови Синода су изразили наду да ће Македонска Православна Црква  ̵  Охридска Архиепископија, најмлађа у породици аутокефалних Православних Цркава, тврдо чувати свету православну веру чистом и неисквареном и верно се држати православне канонске традиције.

Учесници заседања су такође одлучили да о донетој одлуци Свештеног Синода известе Његову Светост Патријарха српског Порфирија и Његово Блаженство Архиепископа охридског и македонског Стефана.

Извор: Информативна служба СПЦ

Једна од најзначајнијих кипарских цркава, за коју се верује да су је изградили анђели, предложена је за Унескову светску баштину.

Црква Панагиа Ангелоктисти („Изграђена од анђела“) у селу Кити, око 12 км југозападно од Ларнаке, дом је мозаика посвећеног Богородици-Панагиа тис Ангелоктисти  и Христа-Детета, окруженог арханђелима Михаилом и Гаврилом, једним од најбоље очуваних ранохришћанских мозаика на Кипру. Највероватније датира из касног 6. века, под византијским царем Јустином II.

Црква је од 2015. године на листи пробних Унескових локација.

Према народној традицији, становници Китиja су се тамо преселили да би избегли арапске нападе и одлучили да изграде цркву у част Богородице, преноси Cyprus-mal.com.

Садашња црква подигнута је у 11. веку на рушевинама базилике из 5. века. Према предању, људи су приметили да се темељ цркве током ноћи померао и да је преко ноћи долазила војска анђела да гради цркву. Отуда и наслов „Панагиа Ангелоктисти“ .

https://mitropolija.com/2022/08/22/kiparska-crkva-koju-su-sagradili-andjeli-predlozena-za-uneskovu-listu-svetske-kulturne-bastine/

Православни верници се сваког августа окупљају на Крфу да прославе великог Светог Спиридона Тримитунтског, једног од најомиљенијих светитеља не само Цркве у Грчкој, већ и целе Православне Цркве.

„Данас је велики дан не само за Крф него и за нашу Цркву уопште, која слави успомену на натприродно чудо Светог Спиридона, које се догодило 1716. године, када су Крф опседали Турци, а Свети Спиридон спасао острво“, пише новинска агенција Ортодоксиа.

Манифестације у славу Светог Спиридона отпочеле су синоћ уз учешће митрополита Веријског Пантелејмона, Солунског Тимотеја, Калавритског Јеронима и локалног јерарха Крфског Нектарија, а трајаће још неколико дана.

У храму Светог Спиридона синоћ је служено Архијерејско Велико Вечерње којим је началствовао мит. Тимотеј. У свом кратком обраћању мит. Нектарије је нагласио да је, спасавајући Крф, Свети Спиридон зауставио турско напредовање ка целој Европи.

И данас нашој отаџбини поново прети исти непријатељ “, додао је Његово Преосвештенство, који је стога позвао, „и архијереје и народ Божији да поново измоле Светог Спиридона да се залаже пред Тројичним Богом за целовитост Грчке земље.”

У својој беседи, мит. Тимотеј је говорио о празнику Преображења и нествореним енергијама Божијим, које су осветљавале Светог Спиридона за живота, а и после.

„Ми православни хришћани, имајући Светог Спиридона за заштитника у свом животу, можемо да предвидимо и доживимо духовна добра којима је он обдарен благодаћу Тројичног Бога“, проповедао је Митрополит.

У 5.00 часова служена је Света Архијерејска Литургија у храму Светог Спиридона. Традиционална литија са моштима Светог Архијереја Божијег почела је потом у 9.00 часова, уз учешће архијереја, свештенства, монаштва, лаика, филхармоније, локалних студентских и извиђачких и других удружења и локалне власти.

За време молебана, мит. Нектарије је поново позвао народ да моли Светог Спиридона за помоћ да се превазиђу све борбе са којима се данас суочавају православни верници и да „пробуди савест свих нас модерних Грка“.

Све службе у част Светог Спиридона до суботе биће емитоване на ју тјуб страници Крфске митрополије.

***

Литије са моштима Светог Спиридона се одржавају четири пута годишње. Први је на Цветну недељу, у знак сећања на то када је Свети Спиридон 1630. године спасао Крф од куге; други је на Велику суботу ујутру, у спомен када је 1550. спасао Крф од глади; трећи је прве недеље новембра, у знак сећања на то када је 1673. спасао Крф од куге; а четврти је 11. августа у спомен када је 1716. спасао Крф од Турака.

Четрдесетодневни обрачун са турском војском истрошио је снагу локалног становништва. Надајући се Божијем заступништву, немоћни народ се сабрао у цркви Светог Спиридона и са сузама узносио молитве светитељу. Изненада, у ноћи 10. августа, избила је страшна олуја на мору. Спремајући се за одлучујућу битку, становници острва су сазнали за велико чудо које се догодило у ноћи: очевици су причали да је свети Сипридон са небројеним мноштвом анђела и пламеним мачем протерао многобројну турску војску са острва.

Извор:  https://orthochristian.com/147689.html

https://mitropolija.com/2022/08/15/414317/

У Тбилисију, Грузија, 22. јула 2020. године освећена је прва парохијска црква на свету посвећена великом светогорском старцу Светом Јосифу Исихасти.

Црква се налази у оквиру комплекса цркве Воздвижења Часног Крста у делу Сабурало грузијске престонице. Ректор, протојереј Теодор Гињадзе, познат је по својим надахнутим проповедима које подстичу људе да практикују Исусову молитву у свакодневном животу, па није изненађење што је његова парохија посветила цркву Светом Јосифу.

Недавно је парохија добила део моштију свог заштитника, који им је поклонио игуман манастира Ватопед Јефрем, духовни унук Светог Јосифа.

https://orthochristian.com/147660.html

Манастир Панагија Сумела (Сумелски манастир) изграђен крајем IV или почетком V века на територији данашњег турског града Трабзона, на обали Црног мора, и сматра се не само једним од најстаријих православних манастира у свету, него и најнеприступачнијим.

Упркос томе, манастир изграђен у кречној стени сваке године посећује мноштво православних поклоника, али и туриста који исповедају католицизам, ислам и будизам. Нема ничег чудног што је ово свето место привлачи толику пажњу, јер се од тренутка оснивања до 1923. године унутар његових зидина чувала једна од најзначајнијих и највреднијих светиња – икона Богородице Сумелске.

Постоји старо предање да је чудотворну икону, на којој је изображена Мати Спаситеља целог човечанства, насликао Свети апостол Лука. За оне који нису упознати са православном вером треба појаснити да је Свети Лука аутор једног од четири Јеванђеља, а такође се сматра и првим иконописцем. Осим тога, Свети Лука је признат у православној вери као покровитељ живописаца и лекара. Свети Лука је подарио нашем свету неколико чудотвороних икона са изображењем Богородице, које се поштују не само међу православним верницима, него и међу католицима. Све горе набројано истовремено објашњава због чега манастир Панагија Сумела у Турској ужива тако велико поштовање.

На велику жалост, у наше време манастир више не може да задиви поклонике богатим унутрашњим инвентаром, фрескама и орнаментима. Много тога је уништено због неумољивог тока времена, а нешто је и намерно разрушено и избрисано од стране вандала и фанатичних исламиста. Такав однос према Сумелском манастиру почео је тек крајем ХIХ века. До тог времена је православни храм, у којем су монаси узносили своје молитве Богу, Дјеви Марији и светима, имао не само огроман утицај, него чак није био дирнут од војника Османске империје, када су успели да освоје територију савременог Трабзона. Међутим, историја уздизања и процвата манастира, исто као и његов значај за савремени свет, заслужују да се на њима подробније зауставимо.

Знамо да је изградња манастира почела већ након 386. године од доласка Спаситеља у наш свет. Према летописима сачуваним до наших дана можемо начинити одређени закључак – манастир Панагија Сумела је био основан од стране двојице монаха, Варнаве и Софронија. Управо се њима јавила Мајка Божја, која је рекла да им предстоји набавити икону са Њеним ликом, коју је насликао Свети Лука, и пренети је у тешко доступно место на планини Мела и тамо започети изградњу манастира. Овде треба рећи да је манастир смештен на висини нешто већој од триста метара од нивоа мора и уклесан у кречној стени. Икона Панагија Сумела, коју је насликао Свети Лука, у она далека времена је чувана у Тиви. После сведочења монаха о јављању Пресвете Богородице, свештеници су предали велику светињу Варнави и Софронију, који су се 386. године са великим тешкоћама попели на планинске литице и тамо основали манастир. У то време Трапезунтом (сада Трабзоном) је владао Августалије Кортикије. Природно, два човека, без обзира на њихову безграничну љубав према Богу, нису могла да исклешу сопственим снагама у стени огроман манастир. Сагласно предањима, непроцењиву помоћ су им указали монаси из манастира Светог Јована Претече на планини Завулон. Тај свештени храм, изграђен у част светитеља који је крстио самог Исуса Христа и који је примио страшну смрт, имао је велики утицај и, што не чуди, поседовао је огромна средства. Благодарећи његовој помоћи започиње подизање манастира на стени планине Мела. Узгред, као потврда томе да је изградња Сумелског манастира била започета средствима и радном снагом из манастира Светог Јована Претече служе документи сагласно којима се до 1800. године из православне светиње, где се чувала икона коју је насликао Свети Лука, на планину Завулон у знак благодарности сваких седам година слала мула стара седам година, а сваке године по педесет огромних сасуда напуњених јелејем и воском. У садашње време постоје неоспорне чињенице које говоре о томе да су Варнава и Софроније на почетку изградили цркву Светог архистратига Михаила. На територији Сумелског манастира налазе се још две цркве, једна изграђена у част Мајке Божје, док је трећа посвећена Светим равноапостолним цару Константину и царици Јелени.

Глас о новом Сумелском манастиру, у којем се чува непроцењива хришћанска светиња, брзо се проширила широм хришћанског света. Хиљаде поклоника устремило се ка овом светом месту да би се поклонило икони под називом Панагија Сумела. Велики прилив православних хришћана приморао је монахе да још за време изградње последње цркве почну подизање гостопримнице у којој би се могли сместити верници. То је било само прво здање за поклонике; касније су служитељи Сумелског манастира издавали наређења о изградњи нових гостинских домова. Треба нагласити да су све просторије без изузетка исклесане непосредно у стени и, без обзира на то што се она састојала првенствено од кречњака, градитељи су улагали дивовске напоре за проширење манастира.

Манастир на планини Мела је још пре довршетка изградње постао место поклоњења православних хришћана. Међутим, историја показује да су монаси преживљавали и нападе варвара и вандала. Захваљујући томе што су три цркве, службене просторије и гостопримнице смештене на тешко приступачном месту, пљачке су се ретко дешавале. До наших дана доспело је сведочанство о разбојничком нападу на Сумелски манастир крајем VI века. Тада су практично све драгоцености из манастира однели вандали, чудом је остала нетакнута само икона коју је насликао Свети Лука и неки други предмети. Чудом, а како другачије, ако је реч о чудотворној икони? Већ 644. године у манастир долазе нови монаси који су га за рекордно кратко време обновили и учинили погодним за посете поклоника.

Највећи процват манастир исклесан у стени планине Мела достиже за време владавине династије Комнина. Они су имали безграничну власт не само над Трапезунтом, него и у одређеним интервалима над целом византијском империјом. Сваки владар из ове династије сматрао је својом дужношћу да буде покровитељ манастира у којем се чувала света реликвија коју је насликао сведок земаљског живота Исуса Христа и који су свакодневно посећивали многобројни поклоници из далеких земаља. Огроман допринос у развоју и процвату Сумелског манастира дали су цар Јован II, његов син, унук и праунук. По царевом указу, манастиру су дарована 24 села и око 40 невеликих насеобина, од којих су приходи одлазили моансима за подизање зидова тврђаве, монашких келија и других грађевина. Осим тога, манастир је примио од праунука Јована II, који је владао од 1349. до 1390. године, готово 1370 (!) привилегија. Монаси нису заборавили ово милосрђе и непосредно над улазом у главну цркву поставили су натпис у стиховима којима се прослављају дела Алексеја III и његов непроцењиви допринос у ширењу православне вере по свету. Ову песму је било могуће прочитати до XVII века, потом ју је време заувек избрисало са кречне стене.

Задивљујуће је да чак и након што су Трапезунт и њему припадајуће земље прешле у састав Османске империје, православни манастир је наставио да цвета. Један од султана потписао је указ у коме се говорило да монаси Сумелског манастира, у којем се чувала светиња православног света Панагија Сумела, имају право на пуну слободу и привилегије, остављене им још у време династије Комнина. Још више, султан Селим I и сви његови потомци, који су – природно – исповедали ислам, непрестано су даривали манастир и чак покрили бакром куполу главне цркве. Унук Селима I одлучује да је бакар недовољно племенит метал за такво свето место и наређује да га промене чистим сребром. Не може се дати просто објашњење чиме су се руководили владари Османске империје када су показивали такву бригу о манастиру који није имао никакве везе са њиховом вером. Истина, монаси су замолили султана да одустане од покривања крова сребром. Напросто су се бојали да ће такво огромно богатство пре или касније довести до напада разбојника.

Процват Сумелског манастира, који се налази на територији данашње Турске, трајао је до краја ХIХ века! Током Првог светског рата војници су принудили монахе да напусте зидине некада моћног и утицајног православног манастира. Избезумљени од гнева, Турци су продрли у манастир. Заборавивши на то да је чак и у временима Османске империје манастир задржао поштовање владара, стали да разбијају све што је било пред њима. Практично су у потпуности уништили фреске, а на изображењима која нису успели да избришу светима су вадили очи. Међутим, без обзира на то што су Турци практично опљачкали и уништили унутрашњи инвентар манастира, нису успели да присвоје икону Богородице Сумелске. Док су Турци јуришали на утврђене зидине, монаси су закопали свету реликвију. Тек се 1923. године један монах одлучио на подвиг, ископао је икону и пренео је на Свету Гору Атонску.

https://mitropolija.com/2022/08/05/manastir-bogorodice-sumelske/

Фреске из 19. века у олтару главне цркве у познатом бугарском манастиру Светог Јована Рилског тренутно су у фази рестаурације, а радове изводи екипа Академије уметности, преноси бнр.бг .

Радови на рестаурацији не ометају богослужења, као ни ходочаснички приступ моштима Светог Јована.

Двогодишња рестаурација живописа левог клироса Саборне цркве Рођења Богородице завршена је прошлог лета, а у току су радови на десном клиросу. Рестаураторски радови на фрескама вршени су и осамдесетих година 20. века.

Рилски манастир је дом моштију бугарског небеског заштитника Светог Јована Рилског, великог подвижника и светилника Цркве православне из 9-10. века.

https://mitropolija.com/2022/07/20/oltarske-freske-u-rilskom-manastiru-u-fazi-restauracije/

Посланство Епархије лубелско-хелмске, на челу са Његовим Високопреосвештенством Архиепископом г. Авељем, посетила је 21. јуна 2022. године манастир Чудотоворне иконе Богородице Леснинске у Провемонту у Француској. Главни циљ посете била је молитва пред оригиналном каменом иконом Богородице и њеном верном копијом која је, добротом донатора г. Константина Шавела, направљена у Солуну у Грчкој. По завршетку акатиста, архиепископ Авељ је благословио икону и на њу поставио оригиналну чудотворну икону коју су донеле сестера из Лесне Подласке. Историјски догађај који се догодио у Провемонту код Париза је увод у низ овогодишњих свечаности током којих ће икона Богородице Леснијске посетити одабрана места у Пољској.

Икона ће прво стићи у манастир Светог Онуфрија Великог у Јаблецни, где ће бити изложена на поклоњење верном народу приликом прославе патрона манастира, а круна свечаности биће њено свечано увођење у православну цркву у Носову код Лесне Подласке, 2. октобра 2022. године, на дан иконе Богородице Леснинске.

Архиепископу су, том приликом, саслуживали свештеници Јосиф Фејсак из Православне Цркве Чешке и Словачке, Павле Самолук из Ликостому у Грчкој, Корнелије Вилкил из Јерзе у Билгорају и Димитије Покчилук. Након богослужења, беседио реч је архиепископ Авељ, који је изразио захвалност игуманији Ефросинији на топлој добродошлици и прилици да се помоле пред иконом Богородице Леснинске која је велика светиња за хелмски и подлашки регион. На дар манастиру архијереј је предао икону Светог Серафима Заборовског са честицом његових моштију.

Икона Богородице Леснинске чудесно се појавила на празник Воздвижења Часног крста Господњег 14/27. септембра 1683. године. У подне тог дана чобанин Александар Стелмачук, становник села Буковице, приликом уласка у густу шумицу зачудио се када је приметио камену икону како сија чудном светлошћу између грана крушке која расте у њој. Отрчао је до свог рођака Мирона Макарука са којим је такође поново дошао до иконе. Када се испоставило да се из камене иконе и даље шири чудесна светлост, отишли су заједно код локалног православног свештеника и испричали му о чуду. Камена икона у облику барељефа приказује лик Богородице која држи Христа на левој руци. У почетку је камена икона постављена у кућу Мирона Макарука. Убрзо ју је насилно преузео племић који је живео у близини и желео је у својој кући. Међутим, ни њему ни његовим најмилијима то није донело никакав благослов. Услед недаћа које су задесиле његову породицу, племић је схватио да није Божја воља да поседује ту икону и предао је цркви у Буковицама. Православни верници су, захваљујући каменој икони Богородице са Христом, доживели многе благодати. Молитва пред овом чудотворном иконом уродила је многим исцељењима, од којих је више од пет стотина забележено средином 18. века. Појава чудотворне иконе Мајке Божје догодила се у тешком тренутку за православне хришћане који су били принуђени да прихвате одредбе Брестовске уније. Прогон је оставио болан траг и изазвао отпор, посебно монаха и верника. Познат је пример Светог мученика Атанасија Брестовског. Православни становници Јужног Подлаша и Хелмске области нису имали свог архијереја, јер је епископ Дионисије прешао у унијатство. Краљ, међутим, није пристао на хиротонију новог православног јерарха за њих. Православни манастири и братства постали су посебни центри отпора унији. Манастир Светог Онуфрија Великог у Јаблецни непрекидно је сведочио православну веру. Велики губитак за православне становнике Хелмске области и Јужног Подлаша било је преузимање чудотворне иконе 1752. године и њено постављање у цркву у Лесни Подлаској. Тријумфални повратак чудотворне иконе Богородице у православну цркву догодио се тек у другој половини 19. века. Тада су се многи унијати 1875. године вратили вери својих предака. Десет година касније у Лесни Подлаској је основана женска православна монашка заједница Светог Јована Кронштатског, а 26. августа 1889. године подигнут је православни женски манастир.

manastirvavedenje.org/новости/povest-o-cudotvornij-ikoni-bogorodice-lesninske/

У Румунској православној цркви установљен је нови празник у част једног од најомиљенијих светитеља Румуније.

Свети синод Румунске цркве одлучио је да установи празник Преноса моштију Светог Димитрија Новог у Букурешт, који ће се обележавати 13. јула почев од 2024. године, преноси новинска агенција Басилика .

Свети Димитрије Нови је небески заштитник румунске престонице, а његов октобарски празник је једна од најважнијих прослава за Румунску цркву, када хиљаде побожних православних хришћана учествује у литији са моштима свеца улицама Букурешта.

Традиција литије са моштима Светог Димитрија (Басарабовског) потиче из 19. века.

Свети Димитрије Нови 1792. године постао је покровитељ Букурешта, гдје се његове мошти чувају од 13. јула 1774. године.

https://mitropolija.com/2022/07/11/novi-praznik-u-rumunskoj-crkvi-prenos-mostiju-svetog-dimitrija-novog-u-bukurest/

У Јекатеринбуршкој митрополији од 12. до 20. јула 2022. године, одржаће се Царски дани – низ свечаних догађаја посвећених сећању на Царске страстотерпце, преноси Патријаршија.ру.

Централни догађаји ће бити Света литургија у ноћи 16-17. јула на тргу испред Спомен-храма на Крви, где је у јулу 1918. године трагично окончан живот цара Николаја Другог, његове породице и верних слугу, као и царска литија до манастира Светих царских мученика у Гањиној јами.

На празник Св. апостола Петра и Павла,12. јула, биће отворен XХI Међународни фестивал православне културе „Царски дани“, у оквиру којег ће бити одржани музички концерти, креативни сусрети и предавања.

Програмом Царских дана предвиђено је више изложби у Храму на Крви, Културно-образовном центру „Царски“, историјском парку „Русија – моја историја. Свердловска област“, Јекатеринбуршком музеју уметности и Палати спортова “Динамо”. Такође, у оквиру Царских дана биће одржана IV Дечја једриличарска регата у знак сећања на Светог царевића Алексија и фестивал звона „Благослови Урал!“.

https://mitropolija.com/2022/07/08/carski-dani-u-jekaterinburskoj-mitropoliji/

Посланство Епархије лубелско-хелмске, на челу са Његовим Високопреосвештенством Архиепископом г. Авељем, посетила је 21. јуна 2022. године манастир Чудотоворне иконе Богородице Леснинске у Провемонту у Француској. Главни циљ посете била је молитва пред оригиналном каменом иконом Богородице и њеном верном копијом која је, добротом донатора г. Константина Шавела, направљена у Солуну у Грчкој. По завршетку акатиста, архиепископ Авељ је благословио икону и на њу поставио оригиналну чудотворну икону коју су донеле сестера из Лесне Подласке. Историјски догађај који се догодио у Провемонту код Париза је увод у низ овогодишњих свечаности током којих ће икона Богородице Леснијске посетити одабрана места у
Пољској.

Икона ће прво стићи у манастир Светог Онуфрија Великог у Јаблецни, где ће бити изложена на поклоњење верном народу приликом прославе патрона манастира, а круна свечаности биће њено свечано увођење у православну цркву у Носову код Лесне Подласке, 2. октобра 2022. године, на дан иконе Богородице Леснинске.

Архиепископу су, том приликом, саслуживали свештеници Јосиф Фејсак из Православне Цркве Чешке и Словачке, Павле Самолук из Ликостому у Грчкој, Корнелије Вилкил из Јерзе у Билгорају и Димитије Покчилук. Након богослужења, беседио реч је архиепископ Авељ, који је изразио захвалност игуманији Ефросинији на топлој добродошлици и прилици да се помоле пред иконом Богородице Леснинске која је велика светиња за хелмски и подлашки регион. На дар манастиру архијереј је предао икону Светог Серафима Заборовског са честицом његових моштију.

Икона Богородице Леснинске чудесно се појавила на празник Воздвижења Часног крста Господњег 14/27. септембра 1683. године. У подне тог дана чобанин Александар Стелмачук, становник села Буковице, приликом уласка у густу шумицу зачудио се када је приметио камену икону како сија чудном светлошћу између грана крушке која расте у њој. Отрчао је до свог рођака Мирона Макарука са којим је такође поново дошао до иконе. Када се испоставило да се из камене иконе и даље шири чудесна светлост, отишли су заједно код локалног православног свештеника и испричали му о чуду. Камена икона у облику барељефа приказује лик Богородице која држи Христа на левој руци. У почетку је камена икона постављена у кућу Мирона Макарука. Убрзо ју је насилно преузео племић који је живео у близини и желео је у својој кући. Међутим, ни њему ни његовим најмилијима то није донело никакав благослов. Услед недаћа које су задесиле његову породицу, племић је схватио да није Божја воља да поседује ту икону и предао је цркви у Буковицама. Православни верници су, захваљујући каменој икони Богородице са Христом, доживели многе благодати. Молитва пред овом чудотворном иконом уродила је многим исцељењима, од којих је више од пет стотина забележено средином 18. века. Појава чудотворне иконе Мајке Божје догодила се у тешком тренутку за православне хришћане који су били
принуђени да прихвате одредбе Брестовске уније. Прогон је оставио болан траг и изазвао отпор, посебно монаха и верника. Познат је пример Светог мученика Атанасија Брестовског. Православни становници Јужног Подлаша и Хелмске области нису имали свог архијереја, јер је епископ Дионисије прешао у унијатство. Краљ, међутим, није пристао на хиротонију новог православног јерарха за њих. Православни манастири и братства постали су посебни центри отпора унији. Манастир Светог Онуфрија Великог у Јаблецни непрекидно је сведочио православну веру. Велики губитак за православне становнике Хелмске области и Јужног Подлаша било је преузимање чудотворне иконе 1752. године и њено постављање у цркву у Лесни Подлаској. Тријумфални
повратак чудотворне иконе Богородице у православну цркву догодио се тек у другој половини 19. века. Тада су се многи унијати 1875. године вратили вери својих предака. Десет година касније у Лесни Подлаској је основана женска православна монашка заједница Светог Јована Кронштатског, а 26. августа 1889. године подигнут је православни женски манастир.

Извор: Пољска Православна Црква, СПЦ