Повод ове посете је сусрет свих поглавара канонских помесних Православних Цркава ради саборног саветовања по питању актуелних тема у Цркви и друштву. У пратњи Патријарха српског биће Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећени Епископ бачки г. Иринеј, као и протојереј Гајо Гајић.

• Вести из сестринских цркава
  

До сада је братство српског манастира на Светој Гори обновило нешто више од половине изгорелих објеката а у обнову је уложено више од 12 милиона евра, реч је, већим делом, о средствима Републике Србије, као и о прилозима грађана, односно верника Српске Православне Цркве. Један сат после поноћи 3. на 4. март 2004. ватра је планула у једном од димњака северозападног конака, односно Игуменарије, и убрзо је захватила и потпуно уништила читав северни део манастирског комплекса.

Пожар је уништио три конака, од којих је један грађен 1640. године, а друга два крајем двадесетих година 19. века. Потпуно су изгорели и монументална улазна капија с предворјем и Стари и Бели конак на североисточном делу, с параклисом, грађеним 1598. године, чија је обнова била управо завршена.

Нетакнуте су остале манастирска ризница, библиотека и архив и манастирска црква Ваведења Богородице коју су у 12. веку зидали светитељи Сава и Симеон Мироточиви, а надградили краљ Милутин и касније српски кнез Лазар, чије је дело и припрата цркве.

Обнова је почела 2006. године, до када су рашчишћени изгорели објекти и припремљена потребна пројектна документација.

Најпре је обновљен конак из 1814. године, а после тога почела је обнова највећег од свих изгорелих конака, из 1821. године.

У програму обнове Хиландара до прошле године је утрошено око 11, 5 милиона евра, а у зависности од добијених средстава, биће потребно још најмање пет година да се обнове сви објекти манастирског комплекса.

Од 2004. године Република Србија је просечно годишње улагала око милион евра, што је и највећи извор прихода. Од грађана је сакупљено, преко Српске православне цркве, око два милиона евра, а преко Задужбине Хиландар око 700.000 евра.

Пре четири године у Галерији САНУ у Београду приређена је изложба посвећена обнови Хиландара. На њој су били изложени и предмети који су оштећени у пожару или су спашени у последњем тренутку. Међу њима су биле изложене и иконе из 17. века, царске двери, као и део улазне капије.

Извор: Танјуг

• Вести из сестринских цркава
  

„Данас у земљи има много проблема економског карактера, финансијског карактера и верског карактера. Али, ако не завлада мир међу људима, ако се људи не смире, ниједан проблем се неће решити.

Само бих желео да Вас замолим као председника Врховне раде, као вршиоца дужности председника државе, да помогнете да престану гласине и изјаве које се чују. Не знам које су од њих истините, а које нису, али гласине се шире. Данас су неки људи звали у наше храмове у Кијеву и питали: „Којој патријаршији припадате?“ То се не сме радити. То су већ извесне репресије. Ако политички рат постане верски, то ће бити много страшније за нашу државу и то може довести једноставно до краха Украјине.

„Не дај Боже да се то деси, то ће бити почетак краја, а ове провокације могу да изазову таква дејства. Зато Вас веома молим да учините све што је могуће да не дође до верског насиља,“ истакао је местобљуститељ.

Што се тиче онога што се десило у нашој држави, став наше Цркве је следећи: осуђујемо убиство и грех, посебно ако се убијају невини људи. Али, не можемо да дамо било какву оцену, јер није у нашој надлежности да откривамо ко је то радио. За то су надлежни судови, сад постоје друштвени судови. Али, знамо да човек који је убијао невине људе неће избећи суд Божији, чак и ако му пође за руком да избегне друштвени суд. То је наш став о тренутној ситуацији.

Упућујемо саучешће настрадалим породицама и молимо се за оне који су погинули на тргу. Нека нас све Господ чува!“

Извор: pravoslavie.ru

По завршетку богослужења од Свето-Владимирског храма кренуо је аутобус са свештенством и мирјанима. Дуж читавог пута читали су се акатисти Пресветој Богородици и приносиле молитве за измирење завађених и даровање мира.

На сваком контролном пункту, који су постављени на улазу у град, служени су молебани и читано је Јеванђеље. Свештенослужитељи су дежурне на пункту покропили светом водом и благословили иконом Анђела Чувара. Свим заинтересованим подељене су мале пластифициране иконе.

„Молимо све неравнодушне да подрже ову литију са Ченстоховском иконом Богородице, која има за циљ духовну заштиту Севастопоља. Литија аутомобилима се организује са благословом архијерејског намесника Севастопољског округа протојереја Сергеја Хаљуте. Потребна су нам превозна средства, бензин, ваше лично учешће и молитва.“ - наводи се у саопштењу .

Извор: pravoslavie.ru

• Вести из сестринских цркава
  

У последњих неколико дана били смо сведоци нескривених претњи светињама Украјине, које поштују православни верници широм света и које су под законском јурисдикцијом канонске Православне Цркве. Кијево-печерска и Почајевска лавра постале су предмет провокација радикала. Претњама силом било је изложено и Сумско епархијско надлештво.

Апелујемо на све православне хришћане у Украјини, без обзира на њихова политичка опредељења, да не допусте нападе на светиње. Изражавамо захвалност онима који су стали у заштиту храмова и манастира, не дозволивши да буду изложени порузи и изопштени из окриља истинске Цркве.

Узносећи молитве за престанак сукоба међу братским украјинским народом, подсећамо вас да пут ка грађанском миру у Украјини искључује сукобе на религиозној основи и уношење раздора унутар храмова и манастира.

Синодско информативно одељење Московске патријаршије

Извор: pravoslaie.ru, http://www.spc.rs/sr/iz_sinodskog_informativnog_odeljenja_moskovske_patrijarshije

Имајући у виду медицински оправдану спреченост Високопреосвећеног Митрополита кијевског и све Украјине да обавља дужности Поглавара Украјинске Православне Цркве, у шта су се чланови Синода и лично уверили посетивши Његово Високопреосвештенство у болници, Синод је донео одлуку да је неопходно изабрати мјестобљуститеља кијевског митрополитског трона. У складу са прописима Статута Украјинске Православне Цркве, тајним гласањем на дужност мјестобљуститеља изабран је Митрополит черновицки и буковински Онуфрије.

Биографија Митрополита черновицког и буковинског Онуфрија

Стални члан Светог Синода УПЦ, Митрополит черновицки и буковински Онуфрије (Березовски Орест Владимирович) рођен је 5. новембра 1944. г. у селу Коритном Вашковског рејона Черновицке области Украјине у свештеничкој породици.

Године 1964. завршио је черновицку Техничку школу, радио у грађевинској организацији, а 1966. г. уписао Општетехнички факултет на Черновицком државном универзитету. Године 1969. напустио је универзитет и уписао Московску духовну академију.

Године 1970. је примљен у братство Тројице-Сергијеве лавре, 18. марта 1971. г. замонашен, 20. јуна рукоположен у јерођакона, а 29. маја 1972. г. у чин јеромонаха. Године 1980. произведен је у чин игумана, а 28. августа 1984. г. постављен на место настојатеља Преображенског храма Светогорског подворја у селу Лукино Московске области. 28. јуна 1985. г. постао је благочини Тројице-Сергијеве лавре, а 15. децембра 1986. рукопроизведен је у чин архимандрита. Године 1988. је завршио МДА са звањем доктора богословских наука. 20. јула 1988. именован је за намесника Успенско-Почајевске лавре.

9. децембра 1990. г. у Владимирској саборној цркви у Кијеву хиротонисан је у чин Епископа черновицког и буковинског.

22. јануара 1992. одбио је да потпише обраћање архијерејског сабора УПЦ Његовој Светости Патријарху Алексију II о давању аутокефалности Цркви у Украјини, након чега га је митрополит Филарет (Денисенко, касније анатемисани) пребацио на Иваново-Франковски трон. 7. априла 1992. је рехабилитован на Черновицки трон. 28. јула 1994. г. произведен је у чин архиепископа и именован за сталног члана Светог Синода УПЦ. 22. новембра 2000. г. унапређен је у чин митрополита, а 23. новембра 2013. г. од стране

Високопреосвећеног Митрополита кијевског и све Украјине Владимира удостојен права ношења друге панагије.

24. фебруара 2014. г. на заседању Светог Синода УПЦ изабран је за мјестобљуститеља кијевског митрополитског трона.

Извор: pravoslavie.ru, http://www.spc.rs/sr/mitropolit_chernovicki_bukovinski_onufrije_mjestobljustitelja_kijevskog_mitropolitskog_trona

Свечасни архипастири и пастири, драга браћо и сестре – децо Цркве! Са болом, узнемиреношћу и забринутошћу пратио сам и пратим догађаје у Кијеву и у другим градовима Украјине. Кијев је родно место велике православне цивилизације, која обједињује народе Свете Русије. Кијев је место заједничке крстионице, чију смо 1025-годишњицу недавно прославили заједно са свим помесним Православним Црквама. За мене је Кијев посебан и мио град, град који волим, добро познајем и чији сам чест гост. Неподношљиво ми је болно да слушам вести о бројним жртвама у овом светом месту, о стотинама рањених и немирима у различитим деловима Украјине.Сва наша вишенационална Црква узноси непрестане молитве за мир у Украјини и престанак грађанског сукоба. Наша браћа и сестре у Украјини суочавају се сада са једним од најдраматичнијих тренутака у својој историји. Од онога што ће се десити зависи даља судбина украјинског народа. Засада је, хвала Богу, сценарио грађанског рата заустављен. Међутим, такав сценарио још увек има простора да буде реализован. До тога ће доћи уколико Господ допусти људима да одступе од моралних заповести које нам је Бог оставио и од хришћанског наслеђа Украјине, односно ако се житељи Украјине одрекну поштовања према себи, једних према другима и закона.

Желео бих да се захвалим члановима украјинског епископства и свештенства, који су – у мору прозивања и слогана најразличитије врсте – смогли снаге да доследно позивају зараћене стране на мир и братску љубав. Такође желим да се захвалим и онима који се чврсто боре за права Украјинаца да живе у складу са својом вером и побожношћу и за очување традиционалних, моралних и верских вредности Украјине, чији извор представља Кијевска крстионица која је одредила цивилизацијски развој народа Свете Русије.

Горко оплакујући пострадале, састрадавајући са њиховим ближњима и сапатећи са рањенима, молим пастире и духовну децу Руске Православне Цркве да узносе за њих молитве Господу Исусу Христу и Његовој Пречистој Мајци. Помолимо се за упокојење пострадале браће и сестара, за исцељење рањених и болесних, за смирење раздражених срдаца, за престанак раздора и нереда у Украјини, и за то да Господ свима нама ниспошље дух љубави, мира, праштања и братске љубави у Христу!

+ Кирил

Патријарх московски и све Русије

У свим храмовима Руске Цркве биће узношене молитве за мир у Украјини и упокојење пострадалих

По благослову Његове Светости Патријарха Кирила у свим храмовима Руске Православне Цркве биће узношене молитве за мир у Украјини и упокојење пострадалих. Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Г. Кирил објавио је посланицу коју је упутио архипастирима, клиру, монасима и мирјанима Руске Православне Цркви поводом догађаја у Украјини.

Посланица Његове Светости биће прочитана на Светој Литургији 23. фебруара 2014. г. у свим храмовима Руске Православне Цркве.

Такође ће по благослову Његове Светости на Литургији 23. фебруара, у оквиру сугубе јектеније, бити узношене посебне молитве за мир, а биће убачена и заупокојена јектенија са молитвом за упокојење пострадалих у сукобима у Украјини.

Током ноћи, 20. фебруара, на дан када је у целој Украјини објављен Дан жалости због настрадалих у демонстрацијама на Мајдану, у Спасо-Преображенском катедралном храму одлужена је Литургија.

Архијереји, свештенство и верни народ Православне Цркве молили су се за оне који су настрадали у овим бурним данима.

„Молили смо се такође да Господ умири нашу земљу и да подари братску љубав нашем народу“ – рекао је Епископ обуховски Јона.

„На Литургији су поименце поменути они који су настрадали у овим трагичним данима. Молили смо се и за оне који су били на Мајдану, и за оне који су били на супротној страни. Сви погинули су наша браћа и сестре, односно наши ближњи. Света Православна Црква људе не дели по политичком принципу и њена је дужност да се моли за њих.

Наша Црква се са великом тугом моли за све, и за хришћане наше земље и за оне људе који су сада у жалости, обузети узнемиреношћу, душевним болом и гневом.

Молимо се Господу да умири нашу земљу и да се у нашој богоспасаваној држави поново зацаре мир и љубав“ – прокоментарисао је ситуацију за портал „Православие в Украине“ владика Јона ујутру 20. фебруара, након парастоса у Успенском сабору Кијево- печерске лавре.

Извор: pravoslavie.ru

Вести из сестринских цркавa

Уочи поласка, у штабу Руског географског друштва, Епископ нарјан-марски и мезенски Јаков служио је за учеснике експедиције молебан пред пут. 2011. године он је освештао Сјеверни пол, а у септембру прошле године Сјеверни поморски пут. Сада јерерху предстоји да освешта храм на шестом континенту. Црква свете Тројице подигнута је на острву Кинг-Џорџ (група Јужних шатландских острва)поред антарктичке станице Белингхаузен 15. фебруара 2014. То је једини стално активни храм на шестом континенту. Овдје долазе сарадници не само из руских, него и из других антарктичких станица. Управо овдје се помињу 64 руска поларника, који су погинули приликом изучавања Антарктика, саопштава се на сајту Друштва.

„Окупили смо се овдје да измолимо од Бога помоћ за ово значајно дјело у историји Русије, Руске православне цркве и Руског географског друштва које повезује двије епохе: откриће Антарктика од стране руских морепловаца 19. јануара 1820. године и подизање руског православног храма на шестом континенту за сва времена“, рекао је владика у свом слову. Молебану су присуствовали учесници експедиције, члан енергетског холдинга „РусГидро“ Михаил Мантров, извршни директор Руског географског друштва Генадије Олејник, руководилац експедиционог центра Друштва Александар Орлов и други. „Тадеј Белингхаузен који је открио Анктарктик зједно са Михаилом Лазаревим један је од оснивача Руског географског друштва“, истакао је Генадиј Олејник, „а Руска Православна Црква је благословила многе експедиције, које је спровело друштво“. Навече су путници одлетјели у један од најјужијих градова на Земљи – чилеански Пунта-Аренас и одатле кренули за Антарктик.

Извор: pravoslaive.ru

• Вести из сестринских цркава
  

Када сам први пут срео Његово Високопреосвештенство Господина Амфилохија на мом острву Вануа Леву у граду Савусаву, било је то недјељног јутра 18. јуна 2010. године. Посјетио ме у мојој радњи, стајавши близу врата. Мислио сам да се ради о обичном човјеку, али сам убрзо спазио да је на грудима носио крст са нашим Господом Исусом Христом. Увео сам га у радњу. Био сам изузетно сретан и сузе су се почеле слијевати низ моје лице док сам се руковао са њим. Са осмијехом на лицу позвао ме да изађемо ван и водили смо пријатан разговор.

Успио сам опет да га сретнем и наредне недјеље. Био је то једини пут када сам се молио са светим човјеком, ја, који сам до тада био изузетно одлучан Хиндус и који нисам желио постати Хришћанином. Једне вечери сам га позвао у мој дом на вечеру и да упозна моју фамилију. Кроз свој живот Хиндуса нико никад није посјетио моју фамилију. Али оно што је Његово Високопреосвештенство учинило својом посјетом, и поред тога што нисам био Хришћанин, за мене је био јако емотиван моменат који ме оставио без ријечи. Нешто смо разговарали и он ме послије упитао да ли желим да промијеним своју вјеру и постанем православни Хришћанин. Оно што је било лако за запазити јесте да је то био човјек препун љубави и истинске вјере.

Након тога одвео је мене и моју породицу у Грчку, гдје сам рукоположен за ђакона у манастиру Пресвете Богородице на Родосу. Упознали смо шта је Православље. То је истинита вјера и данас сам поносан што сам православни Хришћанин. Када видим цркве и манастире, крену ми сузе на очи и захваљујем нашем Господу и Спаситељу, Исусу Христу, који је преокренуо наше животе у Православље.

Седмицу дана након тога рукоположен сам у свештеника у цркви св. Григорија Паламе у Солуну. Био је то велики дан за моју породицу као и за становнике мог острва Вануа Леву. Никада у свом животу нисам ни помислио да бих могао постати православни свештеник, али сам тако поносан и желим да на томе стално захваљујем нашем Господу Исусу Христу.

Увјеравам вас да ћу уз Божију помоћ и благослов Његовог Високопреосвештенства Амфилохија многе на мом острву привести православном Хришћанству, у цркви св. Атанасија и св. Николе на Вануа Леви. Нека благослов нашега Бога и Његова безгранична милост буду са свима вама.

Желим да се захвалим Његовом Високопреосвештенству Архиепископу Амфилохију што ме рукоположио у ђакона, и захваљујем се монахињама и оцима манастира на Родосу. Поред тога желим да се од срца захвалим становницима Родоса за бригу и љубав коју су показали током нашег боравка на овом острву.

Коначно, желим да се захвалим свим људима православне заједнице у Солуну на њиховој несебичној подршци током мог рукоположења и мог цјелокупног боравка.

Написао о. Варнава Наир

http://www.johnsanidopoulos.com/2013/06/how-hindu-from-fiji-became-orthodox.html ;

– Ваше Високопреосвештенство, крајем прошле године Атинска новинска агенција објавила је интервју са јерархом Цариградске патријаршије и Митрополитом халкидонским Атанасијем, у којем он, између осталог, оптужује Московску патријаршију да саботира Свеправославни сабор. Други јерарх исте цркве, Митрополит пруски Елпидофор, у недавно објављеном чланку „Први без једнаких“, тврди да је Руска Црква „по ко зна који пут изабрала изолацију... од општења Православних Цркава“. Како коментаришете ове оптужбе?

– Готово да нема помесне Православне Цркве која одржава толико интензивну комуникацију са другим помесним Црквама, као Руска. Патријарх московски и све Русије Г. Кирил је само прошле године богослужио и водио братске дијалоге са предстојатељима 13 помесних Православних Цркава (тј. са свима, осим са једним), а са некима од њих и у више наврата. Долази до врло активне размене делегација на нивоу јерараха, теолога, свештенства и мирјана.

Ако, пак, говоримо о општеправославним контактима, онда се Свеправославни Сабор припрема већ више од 50 година, а Руска Православна Црква од самог почетка па до данас узима активно учешће у припремним радњама. Штавише, Московска патријаршија управо придајући предстојећем Сабору велики значај, темељно проучава све теме које ће бити изнесене на њему. Друга је ствар што су се припремне методе које су коришћене на свеправославном нивоу досад показале као недовољно ефектне, због чега се то толико и одужило. Мишљења сам да је за активацију предсаборног процеса, пре свега, потребно основати један ефикасан свеправославни орган, који ће бити у стању да ову иницијативу доведе до краја. Ако имамо пред собом такав важан циљ, онда је неопходно окупљати се због припремних радњи не једном у неколико година већ, рецимо, на месечном нивоу.

– Разматра ли се тема Свеправославног Сабора међу највишим црквеним великодостојницима?

– Тема Сабора се редовно налази међу питањима којих се Његова Светост Патријарх Кирил дотиче у својим дијалозима са предстојатељима Православних Цркава свих ових година. О њој се нарочито расправљало на сусретима Предстојатеља током прославе 1025-годишњице Крштења Русије крајем јула 2013. године. У разговорима Његове Светости Патријарха васељенског Г. Вартоломеја и Његове Светости Патријарха московског и све Русије Г. Кирила, који су одржани у Црној Гори почетком октобра, било је такође посвећено доста пажње питању припрема за Свеправославни Сабор. Иначе, та тема је била једна од централних у разговорима Предстојатеља Руске Православне Цркве са Његовим блаженством Патријархом антиохијским Г. Јованом приликом његове друге посете Московској патријаршији.

Недавно је Предстојатељима помесних Православних Цркава био послат позив Његове Светости Патријарха Вартоломеја на сабрање (синаксис) Предстојатеља, чија је једна од главних тема требало да буде припрема Свеправославног Сабора.

– Како коментаришете оптужбе Митрополита Атанасија на рачун Московске патријаршије за њене „хегемонистичке тенденције уз подршку државних власти и подаништво (Чешке, Пољске итд.)“?

– Ову изјаву је тешко коментарисати, јер није поткрепљена никаквим аргументима. Односи Руске Православне Цркве са државним структурама Русије, Украјине, Белорусије и других земаља чија је она духовна хранитељка, остварују се у областима друштвеног, културног и религиозног васпитања младих нараштаја, пастирској бризи о војницима и затвореницима, очувању историјских споменика и сл. Ми смо традиционалну сарадњу између Цркве и државе, тј. тежњу за симфонијом између црквених и државних власти, наследили од Византије.

Што се тиче односа са братским помесним Православним Цркавама, Руска Црква у потпуности подржава њихову самосталност, доследно бранећи право сваке аутокефалне цркве, без обзира на њену величину, на потпуно самостално унутрашње управљање.

Овоме треба још додати и то, да терминологија при оцени међуправославних односа коју владика Атанасије неосновано употребљава, у потпуности припада политичком речнику епохе „хладног рата“. Међутим, и у политичком свету је дошло до озбиљних промена: унија Варшавског пакта, као и расцепљеност Европе на два супротстављена табора, увелико више не постоје.

– Колико је правична митрополитова оцена православног административног система као „склоног протестантизму“?

– Зашто морамо да размишљамо искључиво у оквирима бинарне опозиције „римокатолицизам-протестантизам“? Постојећи систем административног управљања Православне Цркве одговара православној еклисиологији и пружа могућност да се избегну крајности како римокатоличког (папизам), тако и протестантског система.

По мом мишљењу, не би требало да размишљамо о систему управљања у световним аспектима Православља, већ о томе шта би требало да буде наш заједнички одговор на насушне проблеме: у првом реду, на претњу хришћанском присуству у Сирији и у Блискоисточном региону и на потребу да се консолидују напори у борби за јеванђелске моралне норме. Аутономија у управљању Аутокефалних Цркава томе не представља ни најмању препреку.

– Како коментаришете закључак Митрополита Елпидофора у истом чланку, да први међу Предстојатељима помесних Цркава има искључиву моћ која га чини „првим без једнаких“ (primus sine paribus), да се Црква увек „ипостазира у личности“ и да првојерарх своје првенство не добија од неког, већ се сам јавља његовим извориштем?

– Овај став, по мом мишљењу, представља одступање од многовековне православне традиције, јер пренебрегава резултате готово хиљадугодишње полемике с латинским Западом и максимално се приближава папском еклисиолошком моделу.

Без помињања великих проблема који могу довести до сличних закључака у међуправославним односима, истакао бих да такве изјаве стварају озбиљне препреке за даљи развој православно-римокатоличког дијалога: јер на тај начин изнети став православне стране Митрополита пруског, ствара утисак као да међу православним и римокатоличким учењем готово и нема разлике. Надам се да је ово само лично мишљење Преосвећеног Елпидофора, а не општи став свештеноначалништва Цариградске Цркве.

Са руског Наташа Јефтић

Извор: Православие.ру

Патријарх московски и све Русије Кирил стигао је 3. фебруара 2014. године у Волгоград. Поглавар Руске Цркве је донео ковчег са даровима Мудраца за духовни подршку и благослов становницима града који је преживео низ терористичких напада.

На аеродром Гумрак Његову Светост су дочекали гувернер Волгоградске области С.А. Бозхенов и Митрополит волгоградски и камишински г. Герман, одакле су отишли у Казанску катедралну цркву.

На капијама Саборног храма госте је дочекао протојереј Вјаћеслав Зебелев и свештенство. Његова Светост Патријарх положили су ковчег са даровима Маудраца у средишњи део Саборног храма.

Затим је Његова Светост служио молебен са посебним додатком за умножавање љубави и искорењивање мржње и злобе, као и успешно лечење жртава терористичких напада.

Током службе певао је хор Казанске катедрала, под диригентском палицом Н.И. Фоменка.

Међу верницима су били и поврећени у терористичким нападима и чланови породица жртава. После службе Патријарха је поздравио митрополит Херман.

у својој беседи Патријарх је нагласио да руски грађани треба да покажу солидарност у доба велике опасности од међународног тероризма и похвалио храброст и жртву спасилиачких јединица. Овом прилико Патријарх је уручио црквене награде рођацима полицајаца и железничара погинулух док су покушавали да спрече терористички напад на станицу Волгоград.

Полицијски наредник Д.А. Маковкин постхумно је одликован орденом Светог кнеза Димитрија Донског (награда уручена његовј мајци Маковкин Т.В. ). Инспектор за праћење протока путника станице Волгоград С.В. Наливајко постхумно је одликован орденом Светог кнеза Димитрија Донског (награда је дата његовој Ј.У. Наливјико). Инспектор за праћење протока путника станице Волгоград Д.И. Андрејев постхумно је одликован орденом Светог кнеза Димитрија Донског (награда уручена његовој супрузи О. Андрејева).

Рођацима пострадалиј уручене су иконе Светог Николе са Патријарховим благословом, а сви сабрани икона Мајке Божје Казанске.

Извор: Московска Патријаршија

• Вести из сестринских цркава
  

У пратњи почасног потпредседник Руског олимпијског комитета В.А. Васина, Патријарх је посетио Центар "Санке", где је посматрао тренинг спортиста који се припремају за наступ на Олимпијским играма. Патријарх Кирил је посетио и комплекс "Руске горе" и стадион.

На једном од спортских објеката у интервјуу за РИА "Новости" патријарх Кирил је рекао: "Верујем да спорт донеси велику корист човеку. Вежба и, што је најважније, психолошки тренинг који прати особу која се бави спортом, има веома позитиван утицај на формирање карактера. Стичу се изузетни квалитети: храбарост и способност да се преузме ризик. А када су у питању тимски спортови, најважнија је узајамна подршка, тимски дух, солидарност и поверење.

Према Његовој Светости, спортом треба да се баве сви, без обзира на професију. - Спорт ствара дивне људске квалитете који су потребни у животу свих људи који се њиме баве, без обзира да ли је у питању лекар, инжењер, бизнисмен, политичар или свештеник, рекао је Патријарх .

Одговарајући на питања ТВ канала "Русија-24", поглавар Руске Цркве је похвалио квалитет олимпијских објеката, рад њихових дизајнера и градитеља, али и напоменуо да ће присуство такве инфраструктуре много значити за напредак спорта у будућности. - Желим успех спортистима на Олипијади, као и да Олимпијада буде успешна за нас, рекао је Патријарх.

За данас је планирано да Патријарх московски и све Русије г. Кирил разгледа спортске објекате у приобалном делу Олимпијског парка и служи молитву у храму Светог Нерукотворног Лика Спаситеља у Сочију, којој ће присуствовали представници Олимпијских тимова Белорусије, Молдавије, Русије, Украјине и других православних земаља.

Данас ће се Његова Светост састати са волонтерима, коју су упућени на Олимпијаду од стране црквених организација.

Свечано отварање Зимских олимпијских игара у Сочију заказано је за 7. фебруар 2014. године.

Извор: Московска патријаршија

• Вести из сестринских цркава
  

Наиме, године 2011. установљен је овај спомен као Дан сећања на жртве комунистичког терора, и то на предлог двојице тадашњих потпредседника бугарске владе. Ове године се навршава 69 година од погубљења, на основу пресуде „Народног суда“ по хитном поступку, регента, 17 министара, депутата, свештеника, интелектуалаца.

Са благослову Његове Светости Патријарха Неофита, парастос је служио митрополит тивериопољски Тихон у митрополитској катедрали Свете Недеље свима жртвама погубљеним после 9. септембра 1944. године.

У ноћи између 1. и 2. фебруара 1945. године изведена је смртна пресуда „Народног фронта“ над принцом регентом Кирилом Преславским Сакскобургготским, Богданом Филовим, председником владе, као и над још 17 министара. На смрт је осуђено и 2.618 душа. Сматра се да је убијено још 12.000 људи. Од комунистичког режима је страдало више од 250 православних свештеника, од којих су многи убијени и без суђења.

Извор: Бугарска Патријаршија

• Вести из сестринских цркава
  

Многонапаћена Епархија далматинска смогла је снаге да светлост дана поново угледа књига која је од велике користи ученицима наших Богословија и студентима Богословских факултета Српске Православне Цркве, желећи тиме да пружи свој скромни допринос настојањима свих добронамерних људи да се са делом протојереја Александра Шмемана упознају и савремени читаоци. Господин Слободан Продић, посведочени трудољубац који је својим преводима и ауторским радовима у многоме приближио литургичко богословље и историју Цркве обичном верујућем човеку, превео је ово дело оца Александра Шмемана управо у нади да ће информације које су садржане у њему пружити прилику читаоцима да заиста стекну она основна знања која су нужна у процесу нашег упознавања са лепотом православног богослужења.

Као и сва претходна, тако је и овај наслов објављен у оквиру издавачке делатности Епархије далматинске, на сваки начин приступачан онима којима је и намењен. Оно што остаје на нама, обичним читаоцима, јесте да се упознамо са садржајем ове књиге и да нам то буде својеврсни иницијатор узрастања у пријатном процесу упознавања са литургиком као науком.

• Нове књиге