<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/page/115/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x418;&#x43B;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43E;&#x43D;: &#x41F;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x43A;&#x435; &#x437;&#x430;&#x431;&#x440;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x442;&#x438; &#x438; &#x43D;&#x430; &#x458;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438;&#x43C; &#x43C;&#x435;&#x441;&#x442;&#x438;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BA%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0-r3743/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/a6f32bd48c6cead0ab233c7b6f354c46.jpg.5f1baa61fa56068b8f597c34a2b33c48.jpg" /></p>
<p><strong>Владико, да ли Ви сматрате да је усвајање овог закона благовремено?</strong></p>
<p>Сматрам да јесте. Језик је огледало културе народа. У њему се огледа стање савременог друштва. Коришћење псовки у свакодневном говору постало је практично опште место, и то у свим слојевима друштва – међу мушкарцима и женама, младима и старима.</p>
<p><strong>Неко се и шали на тај рачун: „Ми не псујемо, ми псовкама разговарамо“...</strong></p>
<p>Тешко да се тај феномен може назвати разлогом за шалу, јер се у већини култура постојеће забране и ограничења, које су позване да заштите интимну сферу људског живота од срамоћења, не изричу тек тако, и губљење преставе о томе шта се сме а шта не сме, сведочи о болести друштва.</p>
<p>Важно је да се псовање не може чути не само на радију, сцени или са биоскопског платна, већ и на јавним местима. Такође, исправно би било примењивати новчане санкције и над онима, који себи дозвољавају непристојно изражавање у ресторанима, на улици, а посебно у присуству деце.</p>
<p><strong>Често говоре да је псовка саставни део руског језика...</strong></p>
<p>Увођење непристојних израза у разговорни стил квари језик, тј. својину читавог нашег народа и хиљадугодишњу ризницу коју су нам оставили наши преци. Али, што је најважније, стално претресање интимних тема, још тако гадних израза, негативно утиче на човекову душу.</p>
<p>Наш говор је у директној вези са нашим унутрашњим душевним миром и духовним устројством: онај који живи духовним животом себи неће дозволити употребу псовки. Ето зашто је псовање посебно непристојно ако долази из уста људи „светих професија“, као и од оних који се баве васпитавањем будућих генерација, били то свештенослужитељи, универзитетски професори, школски наставници или васпитачи у обданишту. Богохулно је кад одрасли псују пред децом.</p>
<p>Непристојне речи чине да се чак и леп човек у очима околине приказује као ружан. Зар је ико у стању да види унутрашњу, духовну лепоту, на пример, неке девојке која на улици испија пиво и псује на сав глас?</p>
<p><strong>Дешава се да употребу непристојних речи оправдавају чињеницом, да тако друштво налаже. Али шта нас онда спречава да се томе супротставимо и покажемо другима добар пример?</strong></p>
<p>Ја сам 80-их година служио у совјетској армији, где је псовање било свакодневица. За две године службе нисам изговорио ни једну једину псовку. У почетку су ме исмевали због тога, а затим су почели да ме уважавају. Пред крај служења моји другови су се сами трудили да у мом присуству не користе непристојне изразе.</p>
<p>Извор: pravoslaie.ru</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3743</guid><pubDate>Wed, 14 May 2014 08:47:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x438; &#x443;&#x431;&#x438;&#x458;&#x435;&#x43D; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x458; &#x41F;&#x430;&#x432;&#x43B;&#x435; &#x416;&#x443;&#x447;&#x435;&#x43D;&#x43A;&#x43E;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98-%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5-%D0%B6%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE-r3730/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/cd60f09209441fa58fff46fb50e3ea2d.jpg.32c95e88ff55690537adc1b7f6e21c40.jpg" /></p>
<p>У ноћи 9. маја надомак Славјанска убијен је свештеник Украјинске православне цркве (Московске патријаршије), протојереј Павле Жученко, који је служио у цркви светог Димитрија Донског у граду Дружовка у Доњецкој области. Оконости његове смрти су још увијек непознате.</p>
<p><a href="http://www.mitropolija.com/u-ukrajini-ubijen-svestenik/" rel="external nofollow">http://www.mitropolija.com/u-ukrajini-ubijen-svestenik/</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3730</guid><pubDate>Sat, 10 May 2014 20:05:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x43A;&#x435; &#x442;&#x440;&#x435;&#x431;&#x430; &#x437;&#x430;&#x431;&#x440;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x442;&#x438; &#x43D;&#x435; &#x441;&#x430;&#x43C;&#x43E; &#x443; &#x43C;&#x435;&#x434;&#x438;&#x458;&#x438;&#x43C;&#x430;, &#x444;&#x438;&#x43B;&#x43C;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x438; &#x43A;&#x45A;&#x438;&#x436;&#x435;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438; &#x432;&#x435;&#x45B; &#x438; &#x43D;&#x430; &#x458;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438;&#x43C; &#x43C;&#x435;&#x441;&#x442;&#x438;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BA%D0%B5-%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D1%83-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B8-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D1%9B-%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0-r3728/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/c1c46be8eae525d8661d427665dc1838.jpg.7dd82fedcaf611de5731d39e31755293.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(0,0,0)"><strong>— Владико, да ли Ви сматрате да је усвајање овог закона благовремено? — </strong></span></span></span><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(0,0,0)">Сматрам да јесте. Језик је огледало културе народа. У њему се огледа стање савременог друштва. Коришћење псовки у свакодневном говору постало је практично опште место, и то у свим слојевима друштва – међу мушкарцима и женама, младима и старима. — Неко се и шали на тај рачун: „Ми не псујемо, ми псовкама разговарамо“... — Тешко да се тај феномен може назвати разлогом за шалу, јер се у већини култура постојеће забране и ограничења, које су позване да заштите интимну сферу људског живота од срамоћења, не изричу тек тако, и губљење преставе о томе шта се сме а шта не сме, сведочи о болести друштва. Важно је да се псовање не може чути не само на радију, сцени или са биоскопског платна, већ и на јавним местима. Такође, исправно би било примењивати новчане санкције и над онима, који себи дозвољавају непристојно изражавање у ресторанима, на улици, а посебно у присуству деце</span></span></span></p>
<p><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(0,0,0)">.</span></span></span><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(0,0,0)"><strong> — Често говоре да је псовка саставни део руског језика... — </strong></span></span></span><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(0,0,0)">Увођење непристојних израза у разговорни стил квари језик, тј. својину читавог нашег народа и хиљадугодишњу ризницу коју су нам оставили наши преци. Али, што је најважније, стално претресање интимних тема, још тако гадних израза, негативно утиче на човекову душу. Наш говор је у директној вези са нашим унутрашњим душевним миром и духовним устројством: онај који живи духовним животом себи неће дозволити употребу псовки. Ето зашто је псовање посебно непристојно ако долази из уста људи „светих професија“, као и од оних који се баве васпитавањем будућих генерација, били то свештенослужитељи, универзитетски професори, школски наставници или васпитачи у обданишту. Богохулно је кад одрасли псују пред децом. Непристојне речи чине да се чак и леп човек у очима околине приказује као ружан. Зар је ико у стању да види унутрашњу, духовну лепоту, на пример, неке девојке која на улици испија пиво и псује на сав глас?</span></span></span></p>
<p><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(0,0,0)"><strong>— Дешава се да употребу непристојних речи оправдавају чињеницом, да тако друштво налаже. Али шта нас онда спречава да се томе супротставимо и покажемо другима добар пример? — </strong></span></span></span><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(0,0,0)">Ја сам 80-их година служио у совјетској армији, где је псовање било свакодневица. За две године службе нисам изговорио ни једну једину псовку. У почетку су ме исмевали због тога, а затим су почели да ме уважавају. Пред крај служења моји другови су се сами трудили да у мом присуству не користе непристојне изразе. Са руског Наташа Јефтић Митрополит Волоколамски Иларион (Алфејев) Патриархия.ru 08 / 05 / 2014</span></span></span></p>
<p><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(0,0,0)">Source: </span></span></span><a href="http://www.pravoslavie.ru/srpska/70545.htm" rel="external nofollow"><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial">http://www.pravoslavie.ru/srpska/70545.htm</span></span></a></p>
<p><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(0,0,0)">© Pravoslavie.Ru</span></span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3728</guid><pubDate>Sat, 10 May 2014 17:22:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x440;&#x43E; &#x45B;&#x435; &#x431;&#x438;&#x442;&#x438; &#x43A;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x437;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x438; &#x447;&#x435;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x446;&#x430; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x430;&#x446;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BE-%D1%9B%D0%B5-%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0-r3722/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/5360e8c9f480093f10dc2d07c804f753.jpg.7033e4dd4fd154574a404608fcdc259b.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:14px;">Према ријечима неименованог јерарха Константинопољске патријаршије, који је дао интервју грчком порталу Аgioritikovima.gr, присталица канонизација јесте и васељенски Патријарх Вартоломеј. Такође је неименовани архијереј оповргао претпоставке које циркулишу у грчким медијима, сагласно којима је одложена канонизација старца Пајсија из разлога његовог оштрог става „поводом турског питања“.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">„Проширене гласине немају никакве везе са истином, којој служи наша Православна црква.“ Према подацима грчких медија, Константинопољска патријаршија ће прибројати лику светих старца Пајсија у предстојећим мјесецима.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Извор:</span><span style="font-size:14px;"><em> Православие.Ру</em></span></p>
<p><a href="http://www.mitropolija.com/uskoro-ce-biti-kanonizovani-cetvorica-svetogoraca/" rel="external nofollow"><span style="font-size:14px;">http://www.mitropolija.com/uskoro-ce-biti-kanonizovani-cetvorica-svetogoraca/</span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3722</guid><pubDate>Fri, 09 May 2014 09:32:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x43E;&#x458;&#x43D;&#x438; &#x441;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x431;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x438;&#x43E; &#x442;&#x43E;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x432;&#x435;&#x436;&#x431;&#x438; &#x432;&#x430;&#x437;&#x434;&#x443;&#x448;&#x43D;&#x43E;-&#x434;&#x435;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x442;&#x43D;&#x435; &#x432;&#x43E;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43D;&#x430; &#x421;&#x435;&#x432;&#x435;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BE-%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D0%B1%D0%B8-%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%B5-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83-r3714/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/61e63a5c3dbdffe584608a97e0cd870c.jpg.220804e39c0434992173a63287890778.jpg" /></p>
<p>Заједно са одредом Ваздушно-десантне војске, из Иљушина ИЛ-76, падобраном је скочио и протојереј Сава Шербина – саопштава «Гласник војног и поморског свештенства».</p>
<p>Након слетања на лед, одред је спровео километарски марш преко «брежуљака» – нагомиланих комада леда. Потом су војници савладали «реку» - замрзнуту воду у пукотини између санти, да би марш довршили у псећим запрегама и моторним санкама. Стигавши на циљ, поставили су шаторе.</p>
<p>Одмах по приземљењу свештеник је савршио молебан благодарења и камп покропио освећеном водом. Следеће јутро, за време Божанствене Литургије, падобранци су се исповедили и причестили Светим Даровима. Један од војника примио је Свету Тајну Крштења.</p>
<p>Извор: Православие.ру</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3714</guid><pubDate>Wed, 07 May 2014 11:06:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x430; &#x43A;&#x43B;&#x438;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x201E;&#x411;&#x43B;&#x430;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x435;&#x441;&#x442;&#x438;&#x201C; &#x443; &#x410;&#x43B;&#x431;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x443;&#x436;&#x430;&#x45B;&#x435; &#x432;&#x440;&#x445;&#x443;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43E;&#x444;&#x442;&#x430;&#x43B;&#x43C;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x448;&#x43A;&#x435; &#x443;&#x441;&#x43B;&#x443;&#x433;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%E2%80%9E%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%E2%80%9C-%D1%83-%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B0%D1%9B%D0%B5-%D0%B2%D1%80%D1%85%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BE%D1%84%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B5-%D1%83%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B3%D0%B5-r3713/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/eb502cf93fa488dca4943d17fc970fa7.jpg.3d30946588738ec8058a922a225e9d3d.jpg" /></p>
<p>Савремена опрема високог квалитета, као и стручно и предано медицинско особље јесу гарант за успех хируршких подухвата.</p>
<p>Извор: Orthodox Cognate Page</p>
<p></p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p>|</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3713</guid><pubDate>Wed, 07 May 2014 11:05:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x410;&#x433;&#x430;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x433;&#x435;&#x43B;: &#x41D;&#x430;&#x448;&#x435; &#x434;&#x443;&#x448;&#x430; &#x438; &#x441;&#x440;&#x446;&#x430; &#x441;&#x443; &#x43F;&#x443;&#x43D;&#x438; &#x441;&#x443;&#x437;&#x430; &#x437;&#x431;&#x43E;&#x433; &#x441;&#x442;&#x440;&#x430;&#x448;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x431;&#x440;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x443;&#x431;&#x438;&#x441;&#x442;&#x432;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D1%80%D1%86%D0%B0-%D1%81%D1%83-%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D1%83%D0%B7%D0%B0-%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-r3695/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/bfade68c9da1f0b4b68f3dd3ef9f6378.jpg.b868aee1f1bd8fb00979ebf857a6e186.jpg" /></p>
<p>«С дубоком тугом и у црнини приморани само да дочекамо нове дане светлог васкршњег времена. Наше душе и срца, који су тако радосно и искрено клицали речи поздрава васкрслом Спаситељу, сад су пуни суза и негодовања због страшног братоубиства, у којем се пролила крв на нашу мирољубиву земљу. Улице нашег богатог града, које обилато обасјава сунце и које су украшене пролећном свечаном одећом, данас су покривене гарежју и унакажене хаосом. Насилна смрт десетина погинулих и патње стотина рањених људи приморавају наша хришћанска срца да се стежу од бола и сажаљења. Уочи празника Жена-мироносица, које су на Христов гроб донеле своју љубав и драгоцено миро, ми уместо чисте радости, треба да принесемо Господу своје сузе и молитве за оне који су пали као жртве безумних сукоба. Божански дар живота је оно свето начело које све нас спаја у јединствену породицу деце Божје.</p>
<p>Небески Отац, који је сваког од нас благословио да будемо у овом свету, пред сваким је открио сву пуноћу Своје љубави и благодати, позивајући све на савршенство у добру и светости: «Будите савршени, као што је савршен Отац ваш Небески» (Мт. 5, 48). Љубав према Њему и према својој браћи и сестрама од увек је важила за највиши степен човековог развоја, док грехови према ближњем чине већи део десет библијских заповести: «Поштуј оца и мајку своју... Не убиј... Не укради... Не сведочи лажно... Не пожели туђе...» Ове заповести су урезане у свест сваког од нас од малих ногу и представљају наш оријентир на животном путу. Шта онда приморава човека, као носиоца божанског образа и подобија да преступа ове законе живота? Први грех непријатеља људског рода, противника Бога и деце Божије – ђавоља гордост, то је оно што уништава свети лик Оца Небског у људском роду. И изгубивши овај лик, човек престаје да буде човек претварајући се у страшно и светогрдно биће Прве странице књиге Постања говоре нам о страшној последици такве гордости: «И кад су били на пољу, устаде Каин на Авеља, брата свог, и уби га» (1 Мојс. 4, 8).</p>
<p>Међутим, ово убиство није донело радост и мир првом убици, напротив, проливена крв се је била проклетство и његова казна је било изгнање у земљи која га је раније обилато хранила. Данас, видећи да се у нашем светом граду Одеси десила страшна трагедија попут овог старог и првог убиства, пажљиво се загледајмо у дубину својих срца: да није уништен у нама образ Божји? Да се није у срцу уместо божанске љубви зацарила демонска гордост? И ако видимо макар и најмање изданке овог трулежног отрова, похитајмо скрушеног срца и са смирењем у загрљај Оца Небеског, омијмо сузама и покајањем почетак оног греха, чији завршетак је представљало страшно безакоње, које је преплавило мирне улице нашег вољеног града.</p>
<p>Делећи у срцу бол због ненадокнадивог губитка упућујем дубоко саучешће породицама, родбини и ближњима оних који су погинули у страшној трагедији. Молимо се за упокојење њихових душа. Нека им је вјечна памјат. Са свом пастирском одговорношћу позивам све вас, браћо и сестре, без разлике у погледима на свет и политичким убеђењима, да напором воље успоставимо мир и поредак у нашем заједничком дому. Не мржњом и осветом, већ љубављу и самилошћу излечимо страшну рану на телу нашег друштва. По мом благослову, у свим заједницама и храмовима Одесе и епархије већ се врши хитно прикупљање средстава за настрадале, за оне којима је потребно лечење, као и за помоћ породицама становника Одесе који су погинули 2. маја.</p>
<p>Све вас позивам на молитву за мир и једномисленост, за помирење непријатеља, за искорењивање гордости и злобе, за јачање у срцима свих нас љубави и слоге, јер је наша снага у јединству. Благодат и мир нека се умноже у нашим срцима.</p>
<p>С тугом.</p>
<p></p>
<div style="text-align:center;">
<p>+Агатангел</p>
<p>Митрополит одески и измаилски»</p>
</div>
<p></p>
<p></p>
<p>Извор: www.pravoslavie.ru</p>
<p>Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил дао је изјаву поводом новог заоштравања грађанских сукоба у Украјини. У Украјини се поново пролива крв. Сукоби у Доњецкој области и трагични догађаји у Одеси изазвали су погибију десетина људи и даљу дестабиизацију ситуације у земљи. Многи људи су очајни, плаше се за свој живот и за животе ближњих. У ово изузетно тешко време моје срце је с Украјином, са сваким њеним сином и кћери, који осећају бол, тугу, недоумицу, негодовање и очај. Молим се за упокојење свих жртава крвопролића, за спасење живота настрадалих, за што брже оздрављење рањених. Ватрене молитве узносим и за исцељење земље, за прекид непријатељства, за то да се више не пролива крв и да насиље заувек престане. За оно што се сад дешава пре свега су одговорни они који уместо дијалогу прибегавају насиљу. Изузетну забринутост изазива примена тешке војне технике у грађанским сукобима. Узрок примене силе често бива приврженост политичком радикализму и негирање права грађана да изражавају своја убеђења. У условима савремене Украјине не може се прогласити једино могућим и општеобавезним само један од политичких ставова. То је погубно по земљу. Уверен сам да се покушаја наметања своје тачке гледишта силом треба одрећи једном и заувек. Апелујем на све стране да се уздрже од примене оружја и да сва питања решавају путем преговора. У краткорочној перспективи Украјини је потребно макар примирје, а у дугорочној – чврст и непобитан мир. Украјина се може исцелити и може ићи путем грађења достојног живота својих грађана само ако буде заједнички дом за људе с различитим политичким убеђењима, који су у многоме међусобно разликују. Дијалог нема алтернативу. Потребно је да људи, док још увек постоји таква могућност, чују једни друге и да се потруде не само да реше постојеће противречности, већ и да обнове верност хришћанским духовним и моралним вредностима, које су формирале народ Украјине, које су га обогатиле мудрошћу и истинољубивошћу. Верујем: управо ове вредности ће помоћи да се данас пронађе пут ка миру и праведности без којих је незамислива достојна будућност земље. Боже, велики и једини! Чувај Русију-Украјину!</p>
<p>Source: <a href="http://www.pravoslavie.ru/srpska/70400.htm" rel="external nofollow">http://www.pravoslavie.ru/srpska/70400.htm</a></p>
<p>© Pravoslavie.Ru</p>
<p>Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил дао је изјаву поводом новог заоштравања грађанских сукоба у Украјини. У Украјини се поново пролива крв. Сукоби у Доњецкој области и трагични догађаји у Одеси изазвали су погибију десетина људи и даљу дестабиизацију ситуације у земљи. Многи људи су очајни, плаше се за свој живот и за животе ближњих. У ово изузетно тешко време моје срце је с Украјином, са сваким њеним сином и кћери, који осећају бол, тугу, недоумицу, негодовање и очај. Молим се за упокојење свих жртава крвопролића, за спасење живота настрадалих, за што брже оздрављење рањених. Ватрене молитве узносим и за исцељење земље, за прекид непријатељства, за то да се више не пролива крв и да насиље заувек престане. За оно што се сад дешава пре свега су одговорни они који уместо дијалогу прибегавају насиљу. Изузетну забринутост изазива примена тешке војне технике у грађанским сукобима. Узрок примене силе често бива приврженост политичком радикализму и негирање права грађана да изражавају своја убеђења. У условима савремене Украјине не може се прогласити једино могућим и општеобавезним само један од политичких ставова. То је погубно по земљу. Уверен сам да се покушаја наметања своје тачке гледишта силом треба одрећи једном и заувек. Апелујем на све стране да се уздрже од примене оружја и да сва питања решавају путем преговора. У краткорочној перспективи Украјини је потребно макар примирје, а у дугорочној – чврст и непобитан мир. Украјина се може исцелити и може ићи путем грађења достојног живота својих грађана само ако буде заједнички дом за људе с различитим политичким убеђењима, који су у многоме међусобно разликују. Дијалог нема алтернативу. Потребно је да људи, док још увек постоји таква могућност, чују једни друге и да се потруде не само да реше постојеће противречности, већ и да обнове верност хришћанским духовним и моралним вредностима, које су формирале народ Украјине, које су га обогатиле мудрошћу и истинољубивошћу. Верујем: управо ове вредности ће помоћи да се данас пронађе пут ка миру и праведности без којих је незамислива достојна будућност земље. Боже, велики и једини! Чувај Русију-Украјину!</p>
<p>Source: <a href="http://www.pravoslavie.ru/srpska/70400.htm" rel="external nofollow">http://www.pravoslavie.ru/srpska/70400.htm</a></p>
<p>© Pravoslavie.Ru</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3695</guid><pubDate>Sun, 04 May 2014 12:38:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B;: &#x423; &#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x438; &#x441;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x432;&#x430; &#x43A;&#x440;&#x432;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D1%83-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B2-r3694/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e2ed092579e067fa0eb8abdc8b006fcf.jpg.6e610b125063454162ad26f61e5133e8.jpg" /></p>
<p>У Украјини се поново пролива крв. Сукоби у Доњецкој области и трагични догађаји у Одеси изазвали су погибију десетина људи и даљу дестабиизацију ситуације у земљи. Многи људи су очајни, плаше се за свој живот и за животе ближњих. У ово изузетно тешко време моје срце је с Украјином, са сваким њеним сином и кћери, који осећају бол, тугу, недоумицу, негодовање и очај. Молим се за упокојење свих жртава крвопролића, за спасење живота настрадалих, за што брже оздрављење рањених. Ватрене молитве узносим и за исцељење земље, за прекид непријатељства, за то да се више не пролива крв и да насиље заувек престане.</p>
<p>За оно што се сад дешава пре свега су одговорни они који уместо дијалогу прибегавају насиљу. Изузетну забринутост изазива примена тешке војне технике у грађанским сукобима. Узрок примене силе често бива приврженост политичком радикализму и негирање права грађана да изражавају своја убеђења. У условима савремене Украјине не може се прогласити једино могућим и општеобавезним само један од политичких ставова. То је погубно по земљу. Уверен сам да се покушаја наметања своје тачке гледишта силом треба одрећи једном и заувек. Апелујем на све стране да се уздрже од примене оружја и да сва питања решавају путем преговора.</p>
<p>У краткорочној перспективи Украјини је потребно макар примирје, а у дугорочној – чврст и непобитан мир. Украјина се може исцелити и може ићи путем грађења достојног живота својих грађана само ако буде заједнички дом за људе с различитим политичким убеђењима, који су у многоме међусобно разликују. Дијалог нема алтернативу. Потребно је да људи, док још увек постоји таква могућност, чују једни друге и да се потруде не само да реше постојеће противречности, већ и да обнове верност хришћанским духовним и моралним вредностима, које су формирале народ Украјине, које су га обогатиле мудрошћу и истинољубивошћу. Верујем: управо ове вредности ће помоћи да се данас пронађе пут ка миру и праведности без којих је незамислива достојна будућност земље.</p>
<p>Боже, велики и једини! Чувај Русију-Украјину!</p>
<p>Извор: www.pravoslavie.ru</p>
<p>Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил дао је изјаву поводом новог заоштравања грађанских сукоба у Украјини. У Украјини се поново пролива крв. Сукоби у Доњецкој области и трагични догађаји у Одеси изазвали су погибију десетина људи и даљу дестабиизацију ситуације у земљи. Многи људи су очајни, плаше се за свој живот и за животе ближњих. У ово изузетно тешко време моје срце је с Украјином, са сваким њеним сином и кћери, који осећају бол, тугу, недоумицу, негодовање и очај. Молим се за упокојење свих жртава крвопролића, за спасење живота настрадалих, за што брже оздрављење рањених. Ватрене молитве узносим и за исцељење земље, за прекид непријатељства, за то да се више не пролива крв и да насиље заувек престане. За оно што се сад дешава пре свега су одговорни они који уместо дијалогу прибегавају насиљу. Изузетну забринутост изазива примена тешке војне технике у грађанским сукобима. Узрок примене силе често бива приврженост политичком радикализму и негирање права грађана да изражавају своја убеђења. У условима савремене Украјине не може се прогласити једино могућим и општеобавезним само један од политичких ставова. То је погубно по земљу. Уверен сам да се покушаја наметања своје тачке гледишта силом треба одрећи једном и заувек. Апелујем на све стране да се уздрже од примене оружја и да сва питања решавају путем преговора. У краткорочној перспективи Украјини је потребно макар примирје, а у дугорочној – чврст и непобитан мир. Украјина се може исцелити и може ићи путем грађења достојног живота својих грађана само ако буде заједнички дом за људе с различитим политичким убеђењима, који су у многоме међусобно разликују. Дијалог нема алтернативу. Потребно је да људи, док још увек постоји таква могућност, чују једни друге и да се потруде не само да реше постојеће противречности, већ и да обнове верност хришћанским духовним и моралним вредностима, које су формирале народ Украјине, које су га обогатиле мудрошћу и истинољубивошћу. Верујем: управо ове вредности ће помоћи да се данас пронађе пут ка миру и праведности без којих је незамислива достојна будућност земље. Боже, велики и једини! Чувај Русију-Украјину!</p>
<p>Source: <a href="http://www.pravoslavie.ru/srpska/70400.htm" rel="external nofollow">http://www.pravoslavie.ru/srpska/70400.htm</a></p>
<p>© Pravoslavie.Ru</p>
<p>Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил дао је изјаву поводом новог заоштравања грађанских сукоба у Украјини. У Украјини се поново пролива крв. Сукоби у Доњецкој области и трагични догађаји у Одеси изазвали су погибију десетина људи и даљу дестабиизацију ситуације у земљи. Многи људи су очајни, плаше се за свој живот и за животе ближњих. У ово изузетно тешко време моје срце је с Украјином, са сваким њеним сином и кћери, који осећају бол, тугу, недоумицу, негодовање и очај. Молим се за упокојење свих жртава крвопролића, за спасење живота настрадалих, за што брже оздрављење рањених. Ватрене молитве узносим и за исцељење земље, за прекид непријатељства, за то да се више не пролива крв и да насиље заувек престане. За оно што се сад дешава пре свега су одговорни они који уместо дијалогу прибегавају насиљу. Изузетну забринутост изазива примена тешке војне технике у грађанским сукобима. Узрок примене силе често бива приврженост политичком радикализму и негирање права грађана да изражавају своја убеђења. У условима савремене Украјине не може се прогласити једино могућим и општеобавезним само један од политичких ставова. То је погубно по земљу. Уверен сам да се покушаја наметања своје тачке гледишта силом треба одрећи једном и заувек. Апелујем на све стране да се уздрже од примене оружја и да сва питања решавају путем преговора. У краткорочној перспективи Украјини је потребно макар примирје, а у дугорочној – чврст и непобитан мир. Украјина се може исцелити и може ићи путем грађења достојног живота својих грађана само ако буде заједнички дом за људе с различитим политичким убеђењима, који су у многоме међусобно разликују. Дијалог нема алтернативу. Потребно је да људи, док још увек постоји таква могућност, чују једни друге и да се потруде не само да реше постојеће противречности, већ и да обнове верност хришћанским духовним и моралним вредностима, које су формирале народ Украјине, које су га обогатиле мудрошћу и истинољубивошћу. Верујем: управо ове вредности ће помоћи да се данас пронађе пут ка миру и праведности без којих је незамислива достојна будућност земље. Боже, велики и једини! Чувај Русију-Украјину!</p>
<p>Source: <a href="http://www.pravoslavie.ru/srpska/70400.htm" rel="external nofollow">http://www.pravoslavie.ru/srpska/70400.htm</a></p>
<p>© Pravoslavie.Ru</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3694</guid><pubDate>Sun, 04 May 2014 12:35:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x430;&#x437;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x440; &#x43C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x430; &#x432;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x43C;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x418;&#x43B;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43E;&#x43D;&#x430; &#x438; &#x458;&#x435;&#x440;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x430; &#x415;&#x437;&#x440;&#x430;&#x441;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0-%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%B5%D0%B7%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B0-r3686/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/0287b061a0f5bfe2a917411a65c6c7ea.jpg.a96409de5f0e07c4c4948fd9dec4187d.jpg" /></p>
<p>Разговор је прилагођен широком телевизијском аудиторијуму, а овдје га доносимо у незнатно скраћеној верзији. Контакти Православне са дохалкидонским црквама били су интензивни на иницијативу Васељенске патријаршије до средине 90-их година када су неуспјешно завршени, уз протесте Светогораца (о чему је својвремено писао часопис Свети Кнез Лазар) и уз неповољан одјек код неких православних теолога (видјети написе Жан Клод Ларшеа у Видослову). Интеркомунија између православних и дохалкидонаца успостављена је само у Сирији, без противљења осталих православних цркава. У међувремену, као и у доба раскола у византијско вријеме, политичке околности не иду на руку богословском дијалогу. Окружени агресивним исламом дохалкидонци се више надају помоћи западних хришћана, него ближих православаца. Руска црква наставила је дијалог са дохалкидонцима, прије свега Јерменима.</p>
<p><strong>Митрополит Иларион: Поздрав, драга браћо и сестре! Христос воскресе! Гледате емисију „Црква и свијет“. Данас говоримо о узајамним односима између Руске Цркве и Јерменске Цркве. Мој гост јесте архијереј Новонахичеванске епархије Јерменске Апостолске Цркве архиепископ Езрас (Нерсисјан), рођени брат Католикоса свих Јермена Гарегина II. Христос воскресе!</strong></p>
<p><strong>Архиепископ Езрас:</strong> Воистину воскресе! Прије него што претворим своје мисли у ријечи, желим да изразим безграничну благодарност за могућност да општим с Вама, и разговорамо о историји међусобних односа наших једновјерних народа и сестринских Цркава. Као што знате, Јерменска Црква јесте једна од најдревнијих Цркава хришћанског света.  301. године, с Божјом помоћу и трудом Светог равноапостолног Григорија Просветитеља, јерменски цар је примио хришћанство и прогласио га државном религијом. Наша Црква назива се Апостолском: још у I веку по Рождеству Христовом у Јерменију су дошла два апостола –Тадеј и Вартоломеј, – који су проповједали у нашој земљи спаситељну Ријеч Господњу и постали утемељивачи наше свете Цркве. На путу свог многовјековног, 1700-годишњег битија Јерменска Црква неодустајно се придржавала таквих хришћанских и општечовечанских вриједности, као што су мир међу људима, међу народима, међу државама, као и трпељивост у одношењу према другима. Она и данас иде тим путем.</p>
<p><strong>Митрополит Иларион: Владико, замолићу Вас да одговорите на нека питања, која често постављају наши гледаоци. На примјер: зашто Јерменску Цркву називају Григоријанском? Мислим, да се она назива тако по имену Светог Григорија Просветитеља, који је проповједао у почетку IV века и благодарећи коме је крштена Јерменија. Хришћанство је била државна религија Јерменије још 301. године, дакле 12 година прије Миланског едикта равноапостолног императора Константина. Григорије Просветитељ поштује се као свет и у Православној Цркви. И то, као и много друго, нас обједињује.</strong></p>
<p><strong>Архиепископ Езрас:</strong> Ви сте апсолутно у праву, владико. Интересовао сам се за питање откуда долази назив „Григоријанска Црква“, када је њено официјално име – „Јерменска Апостолска Православна Црква“. Историја јерменског народа била је сложена. 1828. године Источна Јерменија присајединила се Русији, што је, природно, помогло јерменском народу и Цркви да се у том делу државе препороди. А западни део Јерменије остао је под влашћу Турске. 1836. године, када је руска држава утврдила положај Јерменске Цркве, у њега је био укључен назив „Јермено-Григоријанска Црква“. До 1836. године такав назив никада није употребљаван. Ми њега никада не користимо.</p>
<p><strong>Митрополит Иларион: Ове године имали смо заједнички датум празновања Пасхе (Васкрса), што не бива увијек. То је повезано с тим што ми празнујемо Васкрс по јулијанском календару, а ви, као и католици – по григоријанском. Но овде ријеч „григоријански“ има потпуно други смисао, зато што указује на римског папу Григорија XIII, који је у Западној Цркви увео нови календар. Хтио бих да прозвучи јерменски језик. На јерменском Пасха звучи као „Сурб Затик“.</strong></p>
<p><strong>Архиепископ Езрас:</strong> Потпуно тачно.</p>
<p><strong>Митрополит Иларион: Чуо сам да то проистиче од ријечи „азат“, што означава „слободу“.</strong></p>
<p><strong>Архиепископ Езрас: </strong>Потпуно тачно. Хоћу да приметим, да Јерменска Црква живи по два календара: по новому стилу и по старом. Тако се наш Јерусалимски Патријархат руководи јулијанским календарем. Али Првопрестолни свети Ечмиадзин живи по григоријанском календару, чији назив, какао сте већ рекли, није повезан с именом Григорија Просветитеља. Пошто Васкрс представља покретни празник, често се  празновање по григоријанском календару поклапа с празновањем по календару јулијанском. Тако се десило и ове године, када смо сви једног дана , 20. априла, празновали Воскресеније Христово. Но и у годинама у којима се наше пасхалије не поклапају, то стање ниуколико не смета да заједно хвалимо Васкрслог Бога и молимо Његову милост и благодат за све наше вјерујуће. Као последица многих историјских узрока данас ми немамо могућност причешћивања из једне Чаше, но то никако не омета да осјећамо духовну блискост, духовно јединство, у којем живе наши народи, наше земље. То представља велики Божји дар нашим народима.</p>
<p><strong>Митрополит Иларион: Хтио бих да појасним гледаоцима, да наше Цркве немају евхаристијско општење од V века, то јест то представља једну веома-веома давну историју. То је повезано с Халкидонским Сабором, који ми поштујемо као IV Васељенски Сабор и који Јерменска Црква није признала. И не само Јерменска. Постоји још неколико цркава, које припадају породици древноисточних, или оријенталних, или, како их некада називамо дохалкидонских цркви, које признају само три прва Васељенска сабора и не признају каснија четири. Хтио бих веома кратко да појасним нашим гледаоцима суштину наших богословских размимоилажења. Ми говоримо да су у Исусу Христу двије природе — божаствена и људска, да је Христос једносуштан нама по човејштву, то јест Он је такав човјек, као ми, и Он је једносуштан Оцу по Божанству. Ви говорите да је у Исусу Христу једна природа. Но то није једна божанствена природа или једна људска природа, како често погријешно мисле наши вјерници, већ једна Богочовјечанска природа, односно једна природа, која се састоји из двије — божанске и човјечанске.</strong></p>
<p><strong>Архиепископ Езрас: </strong>Апсолутно тачно. Управо тако поима јединство Оваплоћене Ријечи у Исусу Христу наша Црква, сљедујући учење Светога Кирила Александријског. Ако би Јерменска Црква била монофизитска, она не би предала анатеми само Несторија, већ је то учинила и са оснивачем монофизитства Евтихијем.</p>
<p><strong>Митрополит Иларион: Поменули сте људе о којима наши гледаоци, могуће је, нијесу чули. Свети Кирил Александријски живио је у V вијеку. Он је био главно дјелајуће лице на III Васељенском Сабору. А поменути од Вас јеретици — Евтихије и Несторије — представљали су двије противничке крајности. Евтихије је говорио да је у Исусу Христу човјечанска природа била потпуно испуњена божанственом, и Он није био потпуни човјек. И ми, и ви осуђујемо то као јерес монофизитства. Но када термин „монофизити“ примјењују према Јерменској Цркви – или према Етиопској или Коптској, – то је неправилно, зато што у вашим Црквама нико не сумња у то да је Христос био пуновриједан Бог и пуновриједан човјек. Несторије је упадао у другу крајност. Он је говорио као да је у Исусу Христу било два субјекта – Бог Логос и човјек Исус. И Бог Ријеч се уселио у човјека као у дом. И ми, и ви оповргавамо ово као јерес, зато што ми говоримо како је Бог Логос и Исус Христос – једно исто лице.</strong></p>
<p><strong>Архиепископ Езрас: </strong>Ми признајемо: једна воља, једно лице, једно Божанство у Исусу Христу.</p>
<p><strong>Митрополит Иларион: Ви говорите – једна воља. Ми говоримо – двије воље. Говоримо – воља божанска и воља човјечанска, но одмах додајемо да то нијесу двије супротстављене воље, не двије воље које су у конфликту, јер се свагда у Христу Његова људска воља налазила у пуној хармонији и пуној сагласности с вољом божанственом.</strong></p>
<p><strong>Архиепископ Езрас:</strong> Јерменска Црква није монофизитска. Јерменска Црква јесте Апостолска и Православна Црква. Нажалост, многи вјерујући, не знајући учење Православне Цркве и Јерменске Цркве, обраћају пажњу на спољашње форме и говоре: ви се неправилно крстите – слијева надесно, а ми сдесна налијево. Крсно знамење – то је најкраћа форма изражавања наше хришћанске вјере, а хришћанска вјера, како је рекао још у V вијеку историк наше Цркве Свети Егише, представља боју коже јерменског народа.</p>
<p><strong>Митрополит Иларион: И управо је хришћанство током вијекова сачувало јерменски народ. Управо за вјеру у Христа страдали су Јермени: у вријеме геноцида, заспочетог 1915. године, погинуло их је више од милион. Уништавали су их, истребљивали, изгонили из своје земље ни за што друго, већ за хришћанску вјеру. Јерменска Црква је за своју вјеру пострадала. Данас немамо евхаристијско општење, немамо јединство Цркве, зато што постоје временом сакупљена разногласја, али ми водимо богословски дијалог. Разматрамо, оно што нас раздјељује. Објашњавамо једни другима наше позиције. А најважније – код нас постоји љубав. Јермени живе у Русији и осјећају се као код куће. Руси живе у Јерменији, и недавно је у Јеревану изграђен храм за руску заједницу. Ми осјећамо себе једновјерним народима, зато што ми вјерујемо у Христа. Та вјера прослављена је подвигом мученика.</strong></p>
<p><strong>Архиепископ Езрас:</strong> Молим се за то, да би Господ Бог укрјепио јединство, братство међу нашим народима, међу нашим сестринским Црквама, како би богоугодним дјелима свагда славили нашег Спаситеља.</p>
<p>Посрбио: <strong>А. Ж. </strong></p>
<p><strong>Напомена преводиоца: </strong>У тексту је поштован код нас присутан облик <em>Јерменија, јерменски</em>, који у нашем контексту нема погрдно значење, али би требало да језикословци, иначе доброхотни према разним новоторијама, у част 100. годишњице геноцида над нама братским народом, уведу исправан облик <em>Арменија, арменски</em>.</p>
<p><a href="http://stanjestvari.com/2014/05/02/%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0-%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3/" rel="external nofollow">http://stanjestvari.com/2014/05/02/%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0-%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3/</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3686</guid><pubDate>Fri, 02 May 2014 13:30:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x41F;&#x438;&#x440;&#x435;&#x458;&#x443; &#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x434;&#x440;&#x435;&#x432;&#x43D;&#x430; &#x41B;&#x438;&#x442;&#x443;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430; &#x421;&#x432;. &#x430;&#x43F;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x43B;&#x430; &#x438; &#x435;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x452;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x441;&#x442;&#x430; &#x41C;&#x430;&#x440;&#x43A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83-%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%B2-%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%B8-%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0-r3679/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/753f67ed953986d74d7870d6e3227e18.jpg.409891720ea2a36868f4d7c289597ae6.jpg" /></p>
<p>У току Литургије Митрополит Серафим се обратио верном народу пригодном беседом.</p>
<p>Извор Ромфеа.гр</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3679</guid><pubDate>Wed, 30 Apr 2014 19:38:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x438; &#x43D;&#x430; &#x43F;&#x430;&#x441;&#x445;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x438;&#x43C; &#x431;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x435;&#x45A;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x443;&#x447;&#x435;&#x441;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43B;&#x43E; &#x43E;&#x43A;&#x43E; 10 &#x43C;&#x438;&#x43B;&#x438;&#x43E;&#x43D;&#x430; &#x459;&#x443;&#x434;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%83%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%BE-%D0%BE%D0%BA%D0%BE-10-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8-r3656/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/27546829ccb088510f6e68724d5ca487.jpg.dc7255e1fd952b1c4127ff85a9bebbb8.jpg" /></p>
<p>Пасхалним богослужењима на територији Украјине присуствовало око 10 милиона Украјинаца и гостију са стране. Служено је у више од 15.000 богослужбених места, одн. храмова. Најпосећенији храмови били  су у Харковској, Дњепропетровској, Ивано-Франковској и Тернопољској области. Сматра се да је у овим областима у богослужењима учествовало скоро пет милиона људи. Истиче се и велико присуство текстова о Великој недељи и Васкрсу у средствима информисања и на друштвеним мрежама.</p>
<p>Извор: Правмир.ру (Р. Ракић)</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3656</guid><pubDate>Wed, 23 Apr 2014 11:02:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x424;&#x43E;&#x43D;&#x434; &#x413;&#x440;&#x438;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x430; &#x440;&#x430;&#x437;&#x434;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x45B;&#x435; 80.000 &#x41D;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x445; &#x437;&#x430;&#x432;&#x435;&#x442;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B4-%D0%B3%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5-80000-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-r3642/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/a7f697cf3e040628dcb71464e6031511.png.b3df50069438ca693106d3991eef9b8a.png" /></p>
<p>Фонд Григорија Богослова предао је бесплатно ради растурања тираж Новога завета Мисионарској комисији при Епархијском савету Москве.</p>
<p>На Велику суботу Мисионарска комисија при Епархијском савету Москве проводи акцију у циљу растурања Светога Писма – „Нови завет и Псалми“, што је издање Московске Патријаршије, а донација је Хуманитарног фонда Григорија Богослова. Поред тога што ће се ове свештене књиге раздељивати народу приликом освећења кулича, на сам Васкрсе ће добровољци обићи све станове у Гогољевском булевару  у времену од 14 до 16 ч. и делити Јеванђеље грађанима.</p>
<p>Део новога тиража доставиће се средњим образовним установама, школама са интернатом, а и у Московском кадетском корпусу. Такође ће и парохије и православне организације добити извесан тираж Новога завета с Псалмима ради уручивања људима који их немају.</p>
<p>Извор: <a href="http://www.spc.rs/sr/fond_grigorija_bogoslova_razdelitshe_80000_novih_zaveta" rel="external nofollow">Правмир.ру (Р.Ракић)</a></p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3642</guid><pubDate>Sat, 19 Apr 2014 12:11:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x422;&#x43E;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43B;&#x435; &#x441;&#x435;&#x434;&#x43C;&#x438;&#x446;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x435; &#x441;&#x435; &#x437;&#x432;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x438; &#x43D;&#x430; &#x43C;&#x435;&#x441;&#x442;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x440;&#x443;&#x448;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x445; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x430;&#x432;&#x430; &#x443; 20. &#x432;&#x435;&#x43A;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B5-%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5-%D1%81%D0%B5-%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%83-20-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D1%83-r3624/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/f02f0a241d4b4aac6ccb3cd752d41f4a.jpg.df5d6035515b0d347f330504c0c4ff41.jpg" /></p>
<p>Пешачке зоне, централни градски тргови и паркови постаће главна попришта свечаности, објавио је сајт Московске Патријаршије. Васкршњи фестивал биће отворен уочи Васкрса. Вашари ће се одржавати до 3 сата ујутру, а филмови посвећени Васкрсу приказиваће се на великим екранима.</p>
<p>Касније, током Светле недеље уредиће се радионице за фарбање васкршњих јаја и ткање корпи, с приходи ће се бити разделити ветеранима и сиромашним породицама у добротворне сврхе. Мали звоници ће  бити постављени у пешачким зонама, где ће Московљани моћи да науче како се звони.</p>
<p>Поред традиционалних догађања, ове године уређен је и специјалан програм у циљу да се овековечи сећање на изгубљене светиње. На местима где су некада постојале цркве и манастири, а који су разорени током совјетске владавине, биће постављени мобилни звоници са штандовима где ће се добити обавештења о црквама које су нестале са мапе Москве током 20. века. Очекује се да ће бити укупно седам спомен-локација.</p>
<p>Извор: <a href="http://www.spc.rs/sr/tokom_svetle_sedmice_postavitshe_se_zvonici_na_mestima_porushenih_crkava_u_20_veku" rel="external nofollow">Православие.ру</a></p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3624</guid><pubDate>Tue, 15 Apr 2014 11:13:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x444;&#x43E;&#x43D;&#x434;&#x430;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; &#x434;&#x43E;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x438; &#x411;&#x43B;&#x430;&#x433;&#x43E;&#x434;&#x430;&#x442;&#x43D;&#x438; &#x41E;&#x433;&#x430;&#x45A; &#x438;&#x437; &#x408;&#x435;&#x440;&#x443;&#x441;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x41A;&#x440;&#x438;&#x43C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8-%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%9A-%D0%B8%D0%B7-%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BC-r3606/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/65ee536a237286f01957d9be2641ac4f.jpg.ffc0780a23b525ccf1c43ec48cc0c7b1.jpg" /></p>
<p>„ На радосни васкршњи празник, Благодатни Огањ биће донесен у Симферопољ и Севастопољ где ће га дочекати представници локалне епархије, званичници Крима и Севастопоља, као и морнари Црноморске флоте,“ како је Задужбина пренела <em>Интерфаксу</em>.</p>
<p>Задужбини ће стићи 19. априла Благодатни Огањ специјалним летом поводом Васкршње патријаршијске службе у Саборној цркви Христа Спаситеља.</p>
<p>Делегација Задужбине коју  предводи председник одбора повериоца, генерални директор <em>Руске Железнице </em>Владимир Јакунин, и викар Патријарха московског и све Русије, Епископ воскресенски Сава, путоваће у Јерусалим да би преузели светињу.</p>
<p>У 2014. години светиња би требала да обиђе епархијска седишта Руске Цркве у Петрограду, Талину, Архангелску, Барнаулу, Белгороду, Волгограду, Воронежу, Владивостоку, Јекатеринбургу, Иркутску, Кемерову, Кострому, Краснојарску, Курску, Липетску, Магадану, Мурманску, Нижњем Новгороду,  Новосибирску, Орјолу, Перму, Рјазану, Пскову, Саратову, Ставропољу, Тамбову, Тули, Чебоксарију, Јарослављу, Петропавловск-Камчатскију, Ростову на Дону, Хабаровску, Јужно Сахалинску, Јакутску и другим.</p>
<p>Такође ће Андреј Прус, директор Руског центра „Н.И. Бородина“ у Милану, у Италији, однети Благодатни Огањ у Рим касније током ове године.</p>
<p>Благодатни огањ је чудо које се дешава у цркви Светог Гроба у Јерусалиму на Велику суботу. Овај догађај је први пут описао руски монах Данило који је отишао на поклоничко путовање у Свету Земљу у раном 12. веку.</p>
<p>Извор: <a href="http://www.spc.rs/sr/ruska_fondacija_donosi_blagodatni_oganj_iz_jerusalima_na_krim" rel="external nofollow">Правмир</a></p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3606</guid><pubDate>Fri, 11 Apr 2014 19:59:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
