<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/page/113/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x410;&#x433;&#x430;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x433;&#x435;&#x43B;: &#x41D;&#x430;&#x448;&#x435; &#x434;&#x443;&#x448;&#x430; &#x438; &#x441;&#x440;&#x446;&#x430; &#x441;&#x443; &#x43F;&#x443;&#x43D;&#x438; &#x441;&#x443;&#x437;&#x430; &#x437;&#x431;&#x43E;&#x433; &#x441;&#x442;&#x440;&#x430;&#x448;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x431;&#x440;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x443;&#x431;&#x438;&#x441;&#x442;&#x432;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D1%80%D1%86%D0%B0-%D1%81%D1%83-%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D1%83%D0%B7%D0%B0-%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-r3695/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/bfade68c9da1f0b4b68f3dd3ef9f6378.jpg.b868aee1f1bd8fb00979ebf857a6e186.jpg" /></p>
<p>«С дубоком тугом и у црнини приморани само да дочекамо нове дане светлог васкршњег времена. Наше душе и срца, који су тако радосно и искрено клицали речи поздрава васкрслом Спаситељу, сад су пуни суза и негодовања због страшног братоубиства, у којем се пролила крв на нашу мирољубиву земљу. Улице нашег богатог града, које обилато обасјава сунце и које су украшене пролећном свечаном одећом, данас су покривене гарежју и унакажене хаосом. Насилна смрт десетина погинулих и патње стотина рањених људи приморавају наша хришћанска срца да се стежу од бола и сажаљења. Уочи празника Жена-мироносица, које су на Христов гроб донеле своју љубав и драгоцено миро, ми уместо чисте радости, треба да принесемо Господу своје сузе и молитве за оне који су пали као жртве безумних сукоба. Божански дар живота је оно свето начело које све нас спаја у јединствену породицу деце Божје.</p>
<p>Небески Отац, који је сваког од нас благословио да будемо у овом свету, пред сваким је открио сву пуноћу Своје љубави и благодати, позивајући све на савршенство у добру и светости: «Будите савршени, као што је савршен Отац ваш Небески» (Мт. 5, 48). Љубав према Њему и према својој браћи и сестрама од увек је важила за највиши степен човековог развоја, док грехови према ближњем чине већи део десет библијских заповести: «Поштуј оца и мајку своју... Не убиј... Не укради... Не сведочи лажно... Не пожели туђе...» Ове заповести су урезане у свест сваког од нас од малих ногу и представљају наш оријентир на животном путу. Шта онда приморава човека, као носиоца божанског образа и подобија да преступа ове законе живота? Први грех непријатеља људског рода, противника Бога и деце Божије – ђавоља гордост, то је оно што уништава свети лик Оца Небског у људском роду. И изгубивши овај лик, човек престаје да буде човек претварајући се у страшно и светогрдно биће Прве странице књиге Постања говоре нам о страшној последици такве гордости: «И кад су били на пољу, устаде Каин на Авеља, брата свог, и уби га» (1 Мојс. 4, 8).</p>
<p>Међутим, ово убиство није донело радост и мир првом убици, напротив, проливена крв се је била проклетство и његова казна је било изгнање у земљи која га је раније обилато хранила. Данас, видећи да се у нашем светом граду Одеси десила страшна трагедија попут овог старог и првог убиства, пажљиво се загледајмо у дубину својих срца: да није уништен у нама образ Божји? Да се није у срцу уместо божанске љубви зацарила демонска гордост? И ако видимо макар и најмање изданке овог трулежног отрова, похитајмо скрушеног срца и са смирењем у загрљај Оца Небеског, омијмо сузама и покајањем почетак оног греха, чији завршетак је представљало страшно безакоње, које је преплавило мирне улице нашег вољеног града.</p>
<p>Делећи у срцу бол због ненадокнадивог губитка упућујем дубоко саучешће породицама, родбини и ближњима оних који су погинули у страшној трагедији. Молимо се за упокојење њихових душа. Нека им је вјечна памјат. Са свом пастирском одговорношћу позивам све вас, браћо и сестре, без разлике у погледима на свет и политичким убеђењима, да напором воље успоставимо мир и поредак у нашем заједничком дому. Не мржњом и осветом, већ љубављу и самилошћу излечимо страшну рану на телу нашег друштва. По мом благослову, у свим заједницама и храмовима Одесе и епархије већ се врши хитно прикупљање средстава за настрадале, за оне којима је потребно лечење, као и за помоћ породицама становника Одесе који су погинули 2. маја.</p>
<p>Све вас позивам на молитву за мир и једномисленост, за помирење непријатеља, за искорењивање гордости и злобе, за јачање у срцима свих нас љубави и слоге, јер је наша снага у јединству. Благодат и мир нека се умноже у нашим срцима.</p>
<p>С тугом.</p>
<p></p>
<div style="text-align:center;">
<p>+Агатангел</p>
<p>Митрополит одески и измаилски»</p>
</div>
<p></p>
<p></p>
<p>Извор: www.pravoslavie.ru</p>
<p>Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил дао је изјаву поводом новог заоштравања грађанских сукоба у Украјини. У Украјини се поново пролива крв. Сукоби у Доњецкој области и трагични догађаји у Одеси изазвали су погибију десетина људи и даљу дестабиизацију ситуације у земљи. Многи људи су очајни, плаше се за свој живот и за животе ближњих. У ово изузетно тешко време моје срце је с Украјином, са сваким њеним сином и кћери, који осећају бол, тугу, недоумицу, негодовање и очај. Молим се за упокојење свих жртава крвопролића, за спасење живота настрадалих, за што брже оздрављење рањених. Ватрене молитве узносим и за исцељење земље, за прекид непријатељства, за то да се више не пролива крв и да насиље заувек престане. За оно што се сад дешава пре свега су одговорни они који уместо дијалогу прибегавају насиљу. Изузетну забринутост изазива примена тешке војне технике у грађанским сукобима. Узрок примене силе често бива приврженост политичком радикализму и негирање права грађана да изражавају своја убеђења. У условима савремене Украјине не може се прогласити једино могућим и општеобавезним само један од политичких ставова. То је погубно по земљу. Уверен сам да се покушаја наметања своје тачке гледишта силом треба одрећи једном и заувек. Апелујем на све стране да се уздрже од примене оружја и да сва питања решавају путем преговора. У краткорочној перспективи Украјини је потребно макар примирје, а у дугорочној – чврст и непобитан мир. Украјина се може исцелити и може ићи путем грађења достојног живота својих грађана само ако буде заједнички дом за људе с различитим политичким убеђењима, који су у многоме међусобно разликују. Дијалог нема алтернативу. Потребно је да људи, док још увек постоји таква могућност, чују једни друге и да се потруде не само да реше постојеће противречности, већ и да обнове верност хришћанским духовним и моралним вредностима, које су формирале народ Украјине, које су га обогатиле мудрошћу и истинољубивошћу. Верујем: управо ове вредности ће помоћи да се данас пронађе пут ка миру и праведности без којих је незамислива достојна будућност земље. Боже, велики и једини! Чувај Русију-Украјину!</p>
<p>Source: <a href="http://www.pravoslavie.ru/srpska/70400.htm" rel="external nofollow">http://www.pravoslavie.ru/srpska/70400.htm</a></p>
<p>© Pravoslavie.Ru</p>
<p>Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил дао је изјаву поводом новог заоштравања грађанских сукоба у Украјини. У Украјини се поново пролива крв. Сукоби у Доњецкој области и трагични догађаји у Одеси изазвали су погибију десетина људи и даљу дестабиизацију ситуације у земљи. Многи људи су очајни, плаше се за свој живот и за животе ближњих. У ово изузетно тешко време моје срце је с Украјином, са сваким њеним сином и кћери, који осећају бол, тугу, недоумицу, негодовање и очај. Молим се за упокојење свих жртава крвопролића, за спасење живота настрадалих, за што брже оздрављење рањених. Ватрене молитве узносим и за исцељење земље, за прекид непријатељства, за то да се више не пролива крв и да насиље заувек престане. За оно што се сад дешава пре свега су одговорни они који уместо дијалогу прибегавају насиљу. Изузетну забринутост изазива примена тешке војне технике у грађанским сукобима. Узрок примене силе често бива приврженост политичком радикализму и негирање права грађана да изражавају своја убеђења. У условима савремене Украјине не може се прогласити једино могућим и општеобавезним само један од политичких ставова. То је погубно по земљу. Уверен сам да се покушаја наметања своје тачке гледишта силом треба одрећи једном и заувек. Апелујем на све стране да се уздрже од примене оружја и да сва питања решавају путем преговора. У краткорочној перспективи Украјини је потребно макар примирје, а у дугорочној – чврст и непобитан мир. Украјина се може исцелити и може ићи путем грађења достојног живота својих грађана само ако буде заједнички дом за људе с различитим политичким убеђењима, који су у многоме међусобно разликују. Дијалог нема алтернативу. Потребно је да људи, док још увек постоји таква могућност, чују једни друге и да се потруде не само да реше постојеће противречности, већ и да обнове верност хришћанским духовним и моралним вредностима, које су формирале народ Украјине, које су га обогатиле мудрошћу и истинољубивошћу. Верујем: управо ове вредности ће помоћи да се данас пронађе пут ка миру и праведности без којих је незамислива достојна будућност земље. Боже, велики и једини! Чувај Русију-Украјину!</p>
<p>Source: <a href="http://www.pravoslavie.ru/srpska/70400.htm" rel="external nofollow">http://www.pravoslavie.ru/srpska/70400.htm</a></p>
<p>© Pravoslavie.Ru</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3695</guid><pubDate>Sun, 04 May 2014 12:38:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B;: &#x423; &#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x438; &#x441;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x432;&#x430; &#x43A;&#x440;&#x432;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D1%83-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B2-r3694/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e2ed092579e067fa0eb8abdc8b006fcf.jpg.6e610b125063454162ad26f61e5133e8.jpg" /></p>
<p>У Украјини се поново пролива крв. Сукоби у Доњецкој области и трагични догађаји у Одеси изазвали су погибију десетина људи и даљу дестабиизацију ситуације у земљи. Многи људи су очајни, плаше се за свој живот и за животе ближњих. У ово изузетно тешко време моје срце је с Украјином, са сваким њеним сином и кћери, који осећају бол, тугу, недоумицу, негодовање и очај. Молим се за упокојење свих жртава крвопролића, за спасење живота настрадалих, за што брже оздрављење рањених. Ватрене молитве узносим и за исцељење земље, за прекид непријатељства, за то да се више не пролива крв и да насиље заувек престане.</p>
<p>За оно што се сад дешава пре свега су одговорни они који уместо дијалогу прибегавају насиљу. Изузетну забринутост изазива примена тешке војне технике у грађанским сукобима. Узрок примене силе често бива приврженост политичком радикализму и негирање права грађана да изражавају своја убеђења. У условима савремене Украјине не може се прогласити једино могућим и општеобавезним само један од политичких ставова. То је погубно по земљу. Уверен сам да се покушаја наметања своје тачке гледишта силом треба одрећи једном и заувек. Апелујем на све стране да се уздрже од примене оружја и да сва питања решавају путем преговора.</p>
<p>У краткорочној перспективи Украјини је потребно макар примирје, а у дугорочној – чврст и непобитан мир. Украјина се може исцелити и може ићи путем грађења достојног живота својих грађана само ако буде заједнички дом за људе с различитим политичким убеђењима, који су у многоме међусобно разликују. Дијалог нема алтернативу. Потребно је да људи, док још увек постоји таква могућност, чују једни друге и да се потруде не само да реше постојеће противречности, већ и да обнове верност хришћанским духовним и моралним вредностима, које су формирале народ Украјине, које су га обогатиле мудрошћу и истинољубивошћу. Верујем: управо ове вредности ће помоћи да се данас пронађе пут ка миру и праведности без којих је незамислива достојна будућност земље.</p>
<p>Боже, велики и једини! Чувај Русију-Украјину!</p>
<p>Извор: www.pravoslavie.ru</p>
<p>Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил дао је изјаву поводом новог заоштравања грађанских сукоба у Украјини. У Украјини се поново пролива крв. Сукоби у Доњецкој области и трагични догађаји у Одеси изазвали су погибију десетина људи и даљу дестабиизацију ситуације у земљи. Многи људи су очајни, плаше се за свој живот и за животе ближњих. У ово изузетно тешко време моје срце је с Украјином, са сваким њеним сином и кћери, који осећају бол, тугу, недоумицу, негодовање и очај. Молим се за упокојење свих жртава крвопролића, за спасење живота настрадалих, за што брже оздрављење рањених. Ватрене молитве узносим и за исцељење земље, за прекид непријатељства, за то да се више не пролива крв и да насиље заувек престане. За оно што се сад дешава пре свега су одговорни они који уместо дијалогу прибегавају насиљу. Изузетну забринутост изазива примена тешке војне технике у грађанским сукобима. Узрок примене силе често бива приврженост политичком радикализму и негирање права грађана да изражавају своја убеђења. У условима савремене Украјине не може се прогласити једино могућим и општеобавезним само један од политичких ставова. То је погубно по земљу. Уверен сам да се покушаја наметања своје тачке гледишта силом треба одрећи једном и заувек. Апелујем на све стране да се уздрже од примене оружја и да сва питања решавају путем преговора. У краткорочној перспективи Украјини је потребно макар примирје, а у дугорочној – чврст и непобитан мир. Украјина се може исцелити и може ићи путем грађења достојног живота својих грађана само ако буде заједнички дом за људе с различитим политичким убеђењима, који су у многоме међусобно разликују. Дијалог нема алтернативу. Потребно је да људи, док још увек постоји таква могућност, чују једни друге и да се потруде не само да реше постојеће противречности, већ и да обнове верност хришћанским духовним и моралним вредностима, које су формирале народ Украјине, које су га обогатиле мудрошћу и истинољубивошћу. Верујем: управо ове вредности ће помоћи да се данас пронађе пут ка миру и праведности без којих је незамислива достојна будућност земље. Боже, велики и једини! Чувај Русију-Украјину!</p>
<p>Source: <a href="http://www.pravoslavie.ru/srpska/70400.htm" rel="external nofollow">http://www.pravoslavie.ru/srpska/70400.htm</a></p>
<p>© Pravoslavie.Ru</p>
<p>Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил дао је изјаву поводом новог заоштравања грађанских сукоба у Украјини. У Украјини се поново пролива крв. Сукоби у Доњецкој области и трагични догађаји у Одеси изазвали су погибију десетина људи и даљу дестабиизацију ситуације у земљи. Многи људи су очајни, плаше се за свој живот и за животе ближњих. У ово изузетно тешко време моје срце је с Украјином, са сваким њеним сином и кћери, који осећају бол, тугу, недоумицу, негодовање и очај. Молим се за упокојење свих жртава крвопролића, за спасење живота настрадалих, за што брже оздрављење рањених. Ватрене молитве узносим и за исцељење земље, за прекид непријатељства, за то да се више не пролива крв и да насиље заувек престане. За оно што се сад дешава пре свега су одговорни они који уместо дијалогу прибегавају насиљу. Изузетну забринутост изазива примена тешке војне технике у грађанским сукобима. Узрок примене силе често бива приврженост политичком радикализму и негирање права грађана да изражавају своја убеђења. У условима савремене Украјине не може се прогласити једино могућим и општеобавезним само један од политичких ставова. То је погубно по земљу. Уверен сам да се покушаја наметања своје тачке гледишта силом треба одрећи једном и заувек. Апелујем на све стране да се уздрже од примене оружја и да сва питања решавају путем преговора. У краткорочној перспективи Украјини је потребно макар примирје, а у дугорочној – чврст и непобитан мир. Украјина се може исцелити и може ићи путем грађења достојног живота својих грађана само ако буде заједнички дом за људе с различитим политичким убеђењима, који су у многоме међусобно разликују. Дијалог нема алтернативу. Потребно је да људи, док још увек постоји таква могућност, чују једни друге и да се потруде не само да реше постојеће противречности, већ и да обнове верност хришћанским духовним и моралним вредностима, које су формирале народ Украјине, које су га обогатиле мудрошћу и истинољубивошћу. Верујем: управо ове вредности ће помоћи да се данас пронађе пут ка миру и праведности без којих је незамислива достојна будућност земље. Боже, велики и једини! Чувај Русију-Украјину!</p>
<p>Source: <a href="http://www.pravoslavie.ru/srpska/70400.htm" rel="external nofollow">http://www.pravoslavie.ru/srpska/70400.htm</a></p>
<p>© Pravoslavie.Ru</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3694</guid><pubDate>Sun, 04 May 2014 12:35:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x430;&#x437;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x440; &#x43C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x430; &#x432;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x43C;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x418;&#x43B;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43E;&#x43D;&#x430; &#x438; &#x458;&#x435;&#x440;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x430; &#x415;&#x437;&#x440;&#x430;&#x441;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0-%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%B5%D0%B7%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B0-r3686/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/0287b061a0f5bfe2a917411a65c6c7ea.jpg.a96409de5f0e07c4c4948fd9dec4187d.jpg" /></p>
<p>Разговор је прилагођен широком телевизијском аудиторијуму, а овдје га доносимо у незнатно скраћеној верзији. Контакти Православне са дохалкидонским црквама били су интензивни на иницијативу Васељенске патријаршије до средине 90-их година када су неуспјешно завршени, уз протесте Светогораца (о чему је својвремено писао часопис Свети Кнез Лазар) и уз неповољан одјек код неких православних теолога (видјети написе Жан Клод Ларшеа у Видослову). Интеркомунија између православних и дохалкидонаца успостављена је само у Сирији, без противљења осталих православних цркава. У међувремену, као и у доба раскола у византијско вријеме, политичке околности не иду на руку богословском дијалогу. Окружени агресивним исламом дохалкидонци се више надају помоћи западних хришћана, него ближих православаца. Руска црква наставила је дијалог са дохалкидонцима, прије свега Јерменима.</p>
<p><strong>Митрополит Иларион: Поздрав, драга браћо и сестре! Христос воскресе! Гледате емисију „Црква и свијет“. Данас говоримо о узајамним односима између Руске Цркве и Јерменске Цркве. Мој гост јесте архијереј Новонахичеванске епархије Јерменске Апостолске Цркве архиепископ Езрас (Нерсисјан), рођени брат Католикоса свих Јермена Гарегина II. Христос воскресе!</strong></p>
<p><strong>Архиепископ Езрас:</strong> Воистину воскресе! Прије него што претворим своје мисли у ријечи, желим да изразим безграничну благодарност за могућност да општим с Вама, и разговорамо о историји међусобних односа наших једновјерних народа и сестринских Цркава. Као што знате, Јерменска Црква јесте једна од најдревнијих Цркава хришћанског света.  301. године, с Божјом помоћу и трудом Светог равноапостолног Григорија Просветитеља, јерменски цар је примио хришћанство и прогласио га државном религијом. Наша Црква назива се Апостолском: још у I веку по Рождеству Христовом у Јерменију су дошла два апостола –Тадеј и Вартоломеј, – који су проповједали у нашој земљи спаситељну Ријеч Господњу и постали утемељивачи наше свете Цркве. На путу свог многовјековног, 1700-годишњег битија Јерменска Црква неодустајно се придржавала таквих хришћанских и општечовечанских вриједности, као што су мир међу људима, међу народима, међу државама, као и трпељивост у одношењу према другима. Она и данас иде тим путем.</p>
<p><strong>Митрополит Иларион: Владико, замолићу Вас да одговорите на нека питања, која често постављају наши гледаоци. На примјер: зашто Јерменску Цркву називају Григоријанском? Мислим, да се она назива тако по имену Светог Григорија Просветитеља, који је проповједао у почетку IV века и благодарећи коме је крштена Јерменија. Хришћанство је била државна религија Јерменије још 301. године, дакле 12 година прије Миланског едикта равноапостолног императора Константина. Григорије Просветитељ поштује се као свет и у Православној Цркви. И то, као и много друго, нас обједињује.</strong></p>
<p><strong>Архиепископ Езрас:</strong> Ви сте апсолутно у праву, владико. Интересовао сам се за питање откуда долази назив „Григоријанска Црква“, када је њено официјално име – „Јерменска Апостолска Православна Црква“. Историја јерменског народа била је сложена. 1828. године Источна Јерменија присајединила се Русији, што је, природно, помогло јерменском народу и Цркви да се у том делу државе препороди. А западни део Јерменије остао је под влашћу Турске. 1836. године, када је руска држава утврдила положај Јерменске Цркве, у њега је био укључен назив „Јермено-Григоријанска Црква“. До 1836. године такав назив никада није употребљаван. Ми њега никада не користимо.</p>
<p><strong>Митрополит Иларион: Ове године имали смо заједнички датум празновања Пасхе (Васкрса), што не бива увијек. То је повезано с тим што ми празнујемо Васкрс по јулијанском календару, а ви, као и католици – по григоријанском. Но овде ријеч „григоријански“ има потпуно други смисао, зато што указује на римског папу Григорија XIII, који је у Западној Цркви увео нови календар. Хтио бих да прозвучи јерменски језик. На јерменском Пасха звучи као „Сурб Затик“.</strong></p>
<p><strong>Архиепископ Езрас:</strong> Потпуно тачно.</p>
<p><strong>Митрополит Иларион: Чуо сам да то проистиче од ријечи „азат“, што означава „слободу“.</strong></p>
<p><strong>Архиепископ Езрас: </strong>Потпуно тачно. Хоћу да приметим, да Јерменска Црква живи по два календара: по новому стилу и по старом. Тако се наш Јерусалимски Патријархат руководи јулијанским календарем. Али Првопрестолни свети Ечмиадзин живи по григоријанском календару, чији назив, какао сте већ рекли, није повезан с именом Григорија Просветитеља. Пошто Васкрс представља покретни празник, често се  празновање по григоријанском календару поклапа с празновањем по календару јулијанском. Тако се десило и ове године, када смо сви једног дана , 20. априла, празновали Воскресеније Христово. Но и у годинама у којима се наше пасхалије не поклапају, то стање ниуколико не смета да заједно хвалимо Васкрслог Бога и молимо Његову милост и благодат за све наше вјерујуће. Као последица многих историјских узрока данас ми немамо могућност причешћивања из једне Чаше, но то никако не омета да осјећамо духовну блискост, духовно јединство, у којем живе наши народи, наше земље. То представља велики Божји дар нашим народима.</p>
<p><strong>Митрополит Иларион: Хтио бих да појасним гледаоцима, да наше Цркве немају евхаристијско општење од V века, то јест то представља једну веома-веома давну историју. То је повезано с Халкидонским Сабором, који ми поштујемо као IV Васељенски Сабор и који Јерменска Црква није признала. И не само Јерменска. Постоји још неколико цркава, које припадају породици древноисточних, или оријенталних, или, како их некада називамо дохалкидонских цркви, које признају само три прва Васељенска сабора и не признају каснија четири. Хтио бих веома кратко да појасним нашим гледаоцима суштину наших богословских размимоилажења. Ми говоримо да су у Исусу Христу двије природе — божаствена и људска, да је Христос једносуштан нама по човејштву, то јест Он је такав човјек, као ми, и Он је једносуштан Оцу по Божанству. Ви говорите да је у Исусу Христу једна природа. Но то није једна божанствена природа или једна људска природа, како често погријешно мисле наши вјерници, већ једна Богочовјечанска природа, односно једна природа, која се састоји из двије — божанске и човјечанске.</strong></p>
<p><strong>Архиепископ Езрас: </strong>Апсолутно тачно. Управо тако поима јединство Оваплоћене Ријечи у Исусу Христу наша Црква, сљедујући учење Светога Кирила Александријског. Ако би Јерменска Црква била монофизитска, она не би предала анатеми само Несторија, већ је то учинила и са оснивачем монофизитства Евтихијем.</p>
<p><strong>Митрополит Иларион: Поменули сте људе о којима наши гледаоци, могуће је, нијесу чули. Свети Кирил Александријски живио је у V вијеку. Он је био главно дјелајуће лице на III Васељенском Сабору. А поменути од Вас јеретици — Евтихије и Несторије — представљали су двије противничке крајности. Евтихије је говорио да је у Исусу Христу човјечанска природа била потпуно испуњена божанственом, и Он није био потпуни човјек. И ми, и ви осуђујемо то као јерес монофизитства. Но када термин „монофизити“ примјењују према Јерменској Цркви – или према Етиопској или Коптској, – то је неправилно, зато што у вашим Црквама нико не сумња у то да је Христос био пуновриједан Бог и пуновриједан човјек. Несторије је упадао у другу крајност. Он је говорио као да је у Исусу Христу било два субјекта – Бог Логос и човјек Исус. И Бог Ријеч се уселио у човјека као у дом. И ми, и ви оповргавамо ово као јерес, зато што ми говоримо како је Бог Логос и Исус Христос – једно исто лице.</strong></p>
<p><strong>Архиепископ Езрас: </strong>Ми признајемо: једна воља, једно лице, једно Божанство у Исусу Христу.</p>
<p><strong>Митрополит Иларион: Ви говорите – једна воља. Ми говоримо – двије воље. Говоримо – воља божанска и воља човјечанска, но одмах додајемо да то нијесу двије супротстављене воље, не двије воље које су у конфликту, јер се свагда у Христу Његова људска воља налазила у пуној хармонији и пуној сагласности с вољом божанственом.</strong></p>
<p><strong>Архиепископ Езрас:</strong> Јерменска Црква није монофизитска. Јерменска Црква јесте Апостолска и Православна Црква. Нажалост, многи вјерујући, не знајући учење Православне Цркве и Јерменске Цркве, обраћају пажњу на спољашње форме и говоре: ви се неправилно крстите – слијева надесно, а ми сдесна налијево. Крсно знамење – то је најкраћа форма изражавања наше хришћанске вјере, а хришћанска вјера, како је рекао још у V вијеку историк наше Цркве Свети Егише, представља боју коже јерменског народа.</p>
<p><strong>Митрополит Иларион: И управо је хришћанство током вијекова сачувало јерменски народ. Управо за вјеру у Христа страдали су Јермени: у вријеме геноцида, заспочетог 1915. године, погинуло их је више од милион. Уништавали су их, истребљивали, изгонили из своје земље ни за што друго, већ за хришћанску вјеру. Јерменска Црква је за своју вјеру пострадала. Данас немамо евхаристијско општење, немамо јединство Цркве, зато што постоје временом сакупљена разногласја, али ми водимо богословски дијалог. Разматрамо, оно што нас раздјељује. Објашњавамо једни другима наше позиције. А најважније – код нас постоји љубав. Јермени живе у Русији и осјећају се као код куће. Руси живе у Јерменији, и недавно је у Јеревану изграђен храм за руску заједницу. Ми осјећамо себе једновјерним народима, зато што ми вјерујемо у Христа. Та вјера прослављена је подвигом мученика.</strong></p>
<p><strong>Архиепископ Езрас:</strong> Молим се за то, да би Господ Бог укрјепио јединство, братство међу нашим народима, међу нашим сестринским Црквама, како би богоугодним дјелима свагда славили нашег Спаситеља.</p>
<p>Посрбио: <strong>А. Ж. </strong></p>
<p><strong>Напомена преводиоца: </strong>У тексту је поштован код нас присутан облик <em>Јерменија, јерменски</em>, који у нашем контексту нема погрдно значење, али би требало да језикословци, иначе доброхотни према разним новоторијама, у част 100. годишњице геноцида над нама братским народом, уведу исправан облик <em>Арменија, арменски</em>.</p>
<p><a href="http://stanjestvari.com/2014/05/02/%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0-%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3/" rel="external nofollow">http://stanjestvari.com/2014/05/02/%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0-%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3/</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3686</guid><pubDate>Fri, 02 May 2014 13:30:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x41F;&#x438;&#x440;&#x435;&#x458;&#x443; &#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x434;&#x440;&#x435;&#x432;&#x43D;&#x430; &#x41B;&#x438;&#x442;&#x443;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430; &#x421;&#x432;. &#x430;&#x43F;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x43B;&#x430; &#x438; &#x435;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x452;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x441;&#x442;&#x430; &#x41C;&#x430;&#x440;&#x43A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83-%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%B2-%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%B8-%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0-r3679/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/753f67ed953986d74d7870d6e3227e18.jpg.409891720ea2a36868f4d7c289597ae6.jpg" /></p>
<p>У току Литургије Митрополит Серафим се обратио верном народу пригодном беседом.</p>
<p>Извор Ромфеа.гр</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3679</guid><pubDate>Wed, 30 Apr 2014 19:38:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x438; &#x43D;&#x430; &#x43F;&#x430;&#x441;&#x445;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x438;&#x43C; &#x431;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x435;&#x45A;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x443;&#x447;&#x435;&#x441;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43B;&#x43E; &#x43E;&#x43A;&#x43E; 10 &#x43C;&#x438;&#x43B;&#x438;&#x43E;&#x43D;&#x430; &#x459;&#x443;&#x434;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%83%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%BE-%D0%BE%D0%BA%D0%BE-10-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8-r3656/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/27546829ccb088510f6e68724d5ca487.jpg.dc7255e1fd952b1c4127ff85a9bebbb8.jpg" /></p>
<p>Пасхалним богослужењима на територији Украјине присуствовало око 10 милиона Украјинаца и гостију са стране. Служено је у више од 15.000 богослужбених места, одн. храмова. Најпосећенији храмови били  су у Харковској, Дњепропетровској, Ивано-Франковској и Тернопољској области. Сматра се да је у овим областима у богослужењима учествовало скоро пет милиона људи. Истиче се и велико присуство текстова о Великој недељи и Васкрсу у средствима информисања и на друштвеним мрежама.</p>
<p>Извор: Правмир.ру (Р. Ракић)</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3656</guid><pubDate>Wed, 23 Apr 2014 11:02:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x424;&#x43E;&#x43D;&#x434; &#x413;&#x440;&#x438;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x430; &#x440;&#x430;&#x437;&#x434;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x45B;&#x435; 80.000 &#x41D;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x445; &#x437;&#x430;&#x432;&#x435;&#x442;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B4-%D0%B3%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5-80000-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-r3642/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/a7f697cf3e040628dcb71464e6031511.png.b3df50069438ca693106d3991eef9b8a.png" /></p>
<p>Фонд Григорија Богослова предао је бесплатно ради растурања тираж Новога завета Мисионарској комисији при Епархијском савету Москве.</p>
<p>На Велику суботу Мисионарска комисија при Епархијском савету Москве проводи акцију у циљу растурања Светога Писма – „Нови завет и Псалми“, што је издање Московске Патријаршије, а донација је Хуманитарног фонда Григорија Богослова. Поред тога што ће се ове свештене књиге раздељивати народу приликом освећења кулича, на сам Васкрсе ће добровољци обићи све станове у Гогољевском булевару  у времену од 14 до 16 ч. и делити Јеванђеље грађанима.</p>
<p>Део новога тиража доставиће се средњим образовним установама, школама са интернатом, а и у Московском кадетском корпусу. Такође ће и парохије и православне организације добити извесан тираж Новога завета с Псалмима ради уручивања људима који их немају.</p>
<p>Извор: <a href="http://www.spc.rs/sr/fond_grigorija_bogoslova_razdelitshe_80000_novih_zaveta" rel="external nofollow">Правмир.ру (Р.Ракић)</a></p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3642</guid><pubDate>Sat, 19 Apr 2014 12:11:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x422;&#x43E;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43B;&#x435; &#x441;&#x435;&#x434;&#x43C;&#x438;&#x446;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x435; &#x441;&#x435; &#x437;&#x432;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x438; &#x43D;&#x430; &#x43C;&#x435;&#x441;&#x442;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x440;&#x443;&#x448;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x445; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x430;&#x432;&#x430; &#x443; 20. &#x432;&#x435;&#x43A;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B5-%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5-%D1%81%D0%B5-%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%83-20-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D1%83-r3624/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/f02f0a241d4b4aac6ccb3cd752d41f4a.jpg.df5d6035515b0d347f330504c0c4ff41.jpg" /></p>
<p>Пешачке зоне, централни градски тргови и паркови постаће главна попришта свечаности, објавио је сајт Московске Патријаршије. Васкршњи фестивал биће отворен уочи Васкрса. Вашари ће се одржавати до 3 сата ујутру, а филмови посвећени Васкрсу приказиваће се на великим екранима.</p>
<p>Касније, током Светле недеље уредиће се радионице за фарбање васкршњих јаја и ткање корпи, с приходи ће се бити разделити ветеранима и сиромашним породицама у добротворне сврхе. Мали звоници ће  бити постављени у пешачким зонама, где ће Московљани моћи да науче како се звони.</p>
<p>Поред традиционалних догађања, ове године уређен је и специјалан програм у циљу да се овековечи сећање на изгубљене светиње. На местима где су некада постојале цркве и манастири, а који су разорени током совјетске владавине, биће постављени мобилни звоници са штандовима где ће се добити обавештења о црквама које су нестале са мапе Москве током 20. века. Очекује се да ће бити укупно седам спомен-локација.</p>
<p>Извор: <a href="http://www.spc.rs/sr/tokom_svetle_sedmice_postavitshe_se_zvonici_na_mestima_porushenih_crkava_u_20_veku" rel="external nofollow">Православие.ру</a></p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3624</guid><pubDate>Tue, 15 Apr 2014 11:13:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x444;&#x43E;&#x43D;&#x434;&#x430;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; &#x434;&#x43E;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x438; &#x411;&#x43B;&#x430;&#x433;&#x43E;&#x434;&#x430;&#x442;&#x43D;&#x438; &#x41E;&#x433;&#x430;&#x45A; &#x438;&#x437; &#x408;&#x435;&#x440;&#x443;&#x441;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x41A;&#x440;&#x438;&#x43C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8-%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%9A-%D0%B8%D0%B7-%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BC-r3606/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/65ee536a237286f01957d9be2641ac4f.jpg.ffc0780a23b525ccf1c43ec48cc0c7b1.jpg" /></p>
<p>„ На радосни васкршњи празник, Благодатни Огањ биће донесен у Симферопољ и Севастопољ где ће га дочекати представници локалне епархије, званичници Крима и Севастопоља, као и морнари Црноморске флоте,“ како је Задужбина пренела <em>Интерфаксу</em>.</p>
<p>Задужбини ће стићи 19. априла Благодатни Огањ специјалним летом поводом Васкршње патријаршијске службе у Саборној цркви Христа Спаситеља.</p>
<p>Делегација Задужбине коју  предводи председник одбора повериоца, генерални директор <em>Руске Железнице </em>Владимир Јакунин, и викар Патријарха московског и све Русије, Епископ воскресенски Сава, путоваће у Јерусалим да би преузели светињу.</p>
<p>У 2014. години светиња би требала да обиђе епархијска седишта Руске Цркве у Петрограду, Талину, Архангелску, Барнаулу, Белгороду, Волгограду, Воронежу, Владивостоку, Јекатеринбургу, Иркутску, Кемерову, Кострому, Краснојарску, Курску, Липетску, Магадану, Мурманску, Нижњем Новгороду,  Новосибирску, Орјолу, Перму, Рјазану, Пскову, Саратову, Ставропољу, Тамбову, Тули, Чебоксарију, Јарослављу, Петропавловск-Камчатскију, Ростову на Дону, Хабаровску, Јужно Сахалинску, Јакутску и другим.</p>
<p>Такође ће Андреј Прус, директор Руског центра „Н.И. Бородина“ у Милану, у Италији, однети Благодатни Огањ у Рим касније током ове године.</p>
<p>Благодатни огањ је чудо које се дешава у цркви Светог Гроба у Јерусалиму на Велику суботу. Овај догађај је први пут описао руски монах Данило који је отишао на поклоничко путовање у Свету Земљу у раном 12. веку.</p>
<p>Извор: <a href="http://www.spc.rs/sr/ruska_fondacija_donosi_blagodatni_oganj_iz_jerusalima_na_krim" rel="external nofollow">Правмир</a></p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3606</guid><pubDate>Fri, 11 Apr 2014 19:59:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x433;&#x43D;&#x443;&#x442; &#x43A;&#x440;&#x441;&#x442; &#x43D;&#x430; &#x421;&#x458;&#x435;&#x432;&#x435;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D1%83%D1%82-%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83-r3593/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/7885ddcc8652c648e4e1c8abe3107204.jpg.2d07ca249ffce36378e203151c315046.jpg" /></p>
<p>У групи су били и Епископ нарјанско-марски и мезенски Јаков, као и протојереј Всеволод Чаплин, директор Одељења за Цркву и односе с друштвом Московске Патријаршије.</p>
<p>Спомен-крст је постављен на Северном полу, а Епископ Јаков је узнео молитву.</p>
<p>Апел народима Хероја Русије и Совјетског Савеза прочитан је том приликом.</p>
<p>”Осудите ратове, све манифестације фашизма и тероризма, дрогу и убице Природе пре него што буде прекасно! Будите толерантни једни према другима, и опрезни, такође! Сачувајте свет и наш заједнички дом – Земљу, благословени дар Божији, посебно Артик и Антартик који су нежни као Мајка, крхки као лед, строги као Отац, али нису свепраштајући.  Неповратни природни процеси могли би да се покрену, и неконтролисане социјалне, политичке, међунационалне и међуверске противречности могу се јавити и довести нас до свеопште катастрофе. Боже, спаси нас све!”, речено је у апелу.</p>
<p>Гости су такође посетили међународну поларну станицу Борнео.</p>
<p></p>
<div style="text-align:right;">
<a href="http://www.mitropolija.com/podignut-krst-na-sjevernom-polu/" rel="external nofollow">Извор</a>: <em>СПЦ/Правмир</em>
</div>
<p></p>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3593</guid><pubDate>Tue, 08 Apr 2014 11:52:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x447;&#x438;&#x43D; &#x438;&#x437;&#x43D;&#x43E;&#x448;&#x435;&#x45A;&#x430; &#x41F;&#x43B;&#x430;&#x448;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x435; &#x443; &#x442;&#x443;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x434;&#x435;&#x43B;&#x443; &#x41A;&#x438;&#x43F;&#x440;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x432;&#x438; &#x43F;&#x443;&#x442; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x435; 57 &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%87%D0%B8%D0%BD-%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%BE%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%83-%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D1%83-%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D1%83%D1%82-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5-57-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-r3558/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/25012208e7eeff97f6d348d6fd4d0ad2.jpg.26a47fa4af8592eac95791aa5711671d.jpg" /></p>
<p>Поред тога, уз одобрење турских власти, овде ће сада једном месечно, недељом, бити служена Света Литургија, саопштава Romfea.</p>
<p>Службу Великог петка са изношењем Плаштанице обавиће Митрополит Константије и Фамагусте Василије.</p>
<p>Храм Светог Георгија, који потиче из 15. века, налази се унутар средњовековних градских зидина.</p>
<p>„Веома смо срећни због тога“ – рекао је Митрополит Василије у интервјуу Атинској информативној агенцији, говорећи о томе да су сад у току највеће „припреме храма за богослужење, које ће бити обављено након полувековне паузе“.</p>
<p>„И не само то – додао је митрополит – у току су и преговори о одржавању литије са Плаштаницом, која би прошла улицама унутар градских зидина“.</p>
<p>Извор: <a href="http://www.spc.rs/sr/sveti_chin_iznoshenja_plashtanice_u_turskom_delu_kipra_prvi_put_posle_57_godina" rel="external nofollow">pravoslavie.ru</a></p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3558</guid><pubDate>Thu, 03 Apr 2014 09:44:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x410;&#x43C;&#x435;&#x440;&#x438;&#x43A;&#x443; &#x438;&#x437; &#x420;&#x443;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435; &#x441;&#x442;&#x438;&#x433;&#x43B;&#x430; &#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x430; &#x41F;&#x440;&#x435;&#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x435; "&#x423;&#x43C;&#x435;&#x43A;&#x448;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x437;&#x43B;&#x438;&#x445; &#x441;&#x440;&#x446;&#x430;"</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%83-%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D0%B8%D0%B7-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B0-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5-quot%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BA%D1%88%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D1%85-%D1%81%D1%80%D1%86%D0%B0quot-r3538/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/7b23ef30c0c507923493d7b73042d430.jpg.f4087cad8195a9a53dca0e6092a1fed5.jpg" /></p>
<p>Први храм у који је света икона донесена био је храм Светих новомученика и исповедника руских у Бруклину, у држави Њујорк. Молебни канон са акатистом Пресветој Богородици „Умекшање злих срца“ предводио је отац Сергије, који је уједно и настојатељ храма, уз саслужење свештенства парохије и Њујоршког архијерејског намесништва.</p>
<p>Софринска икона почела је да мироточи 1998. године – истог дана када је прислоњена светим моштима новопрослављене блажене Матроне Московске. Од тог тренутка икона путује по читавом свету, пружајући утеху страдалницима, исцељујући болесне, помажући онима који траже опроштај, милост и помоћ од Христа Спаситеља и Пречисте Мајке Његове. Није први пут да мироточива икона долази у Америку.</p>
<p>Након певања акатиста, отац Сергије се обратио многобројним верницима који су се окупили у храму, подсећајући их на то да све нас свети лик учи, пре свега, како да не задржавамо злобу у својим срцима: „За нас је то тешко: људи нас нервирају и ми нервирамо њих. Тада задржавамо гнев у свом срцу и не можемо да опростимо брату или сестри. Царица Небеска поручује сваком од нас: ако желиш да Господ опрости теби, прво опрости ти свом ближњем. То није лако: потребно је прогутати своје ја и постићи смирење. Захваљујући смирењу Господ нам и даје опроштај, тј. кроз смирење се ми надамо да ћемо ући у Царство Небеско.“</p>
<p>Пратилац и чувар иконе Сергеј Фомин испричао је да у току Великог поста икона, по правилу, мало мироточи или сасвим престаје да точи миро. Међутим, ова година представља изузетак: стакло које покрива мироточиви лик у потпуности је прекривено капљицама миомирисног мира. То се дешава већ други пут од почетка мироточења иконе.</p>
<p>Касно увече икона је из Бруклина наставила свој пут до Покровског храма у граду Глен Коув (држ. Њујорк). Из државе Њујорк икона даље лети на Флориду, а затим ће посетити парохије и манастире држава Џорџије, Западне Вирџиније и Охаја. На велики Богородични празник Благовести верници ће моћи да се помоле и целивају мироточиву икону „Умекшање злих срца“ у саборном храму Светог Јована Крститеља у граду Вашингтону (округ Колумбија), а Светло Христово Васкрсење икона ће ове године по трећи пут дочекати у манастиру Свете Тројице у Џорданвилу.</p>
<p>Извор: <a href="http://www.spc.rs/sr/u_ameriku_iz_rusije_stigla_ikona_presvete_bogorodice_umekshanje_zlih_srca" rel="external nofollow">Pravoslavie.ru</a></p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3538</guid><pubDate>Thu, 27 Mar 2014 10:05:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x442;&#x430;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435; &#x433;&#x435;&#x43D;&#x435;&#x440;&#x430;&#x446;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43E;&#x434;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x435; &#x437;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x43A;&#x435; &#x43C;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x445;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B5-%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%85-r3527/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/3b43c707e694865e84e797323f22b782.jpg.0ecfa0cb03b5615696de177046f4ba0a.jpg" /></p>
<p></p>
<ul><li>
<strong>Чудимо се што млади користе дрогу и одлазе с овог света. Зашто се не чудимо што цео виртуелни свет, који су створили одрасли, погодује томе да млади прекидају везу с реалношћу и одлазе с овог света?! - упитао је патријарх Кирил</strong><br>
</li></ul>
<p></p>
<p><span style="color:rgb(67,67,67)"><span style="font-family:Georgia">ПАТРИЈАРХ московски и целе Руси Кирил позвао је руско друштво на посвећивање веће пажње васпитавању омладине.</span></span></p>
<p><span style="color:rgb(67,67,67)"><span style="font-family:Georgia">„Данас се често старије генерације, укључујући наставнике у основним школама, професоре у средњим школама и на факултетима, жале да, ето, имамо такву ужасну омладину. Па, зар они не сносе одговорност за млађе нараштаје? Зар старије генерације нису узор млађим?“ - отворио је питање руски патријарх.</span></span></p>
<p><span style="color:rgb(67,67,67)"><span style="font-family:Georgia">„Зар, угледајући се на старије, који крше закон, уништавају породице, моралне основе личног, породичног и друштвеног живота, омладина може бити другачија? Зар, гледајући филмове и телевизијске емисије које праве те исте старије генерације, рушећи моралну основу омладине, она може да буде другачија? Омладина ће бити као најгори јунаци тих филмова. Ето, тако се то догађа“ - констатовао је он.</span></span></p>
<p><span style="color:rgb(67,67,67)"><span style="font-family:Georgia">По речима поглавара РПЦ, све старије генерације, у првом реду родитељи и они који утичу на умове - педагози, новинари, писци, продуценти филмова - „сносе одговорност за формирање млађих нараштаја“.</span></span></p>
<p><span style="color:rgb(67,67,67)"><span style="font-family:Georgia">„Ми се чудимо насиљу међу младима. Па, како да не буду насилни, кад главни херој данас чини насиље? Ми се чудимо што млади користе дрогу и одлазе с овог света? Зашто се не чудимо што цео виртуелни свет, који су створили одрасли, погодује томе да млади прекидају своју везу с реалношћу и одлазе с овог света!“ - истакао је патријарх Кирил.</span></span></p>
<p><a href="http://fakti.org/" rel="external nofollow"><span style="color:rgb(67,67,67)"><span style="font-family:Georgia">http://fakti.org/</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3527</guid><pubDate>Mon, 24 Mar 2014 00:03:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x437;&#x458;&#x430;&#x432;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x421;&#x438;&#x43D;&#x43E;&#x434;&#x430; &#x420;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B8%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-r3517/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e7d53dc46f24ec49e5553b4b27c52652.jpg.cd1da4bc11ba12b517b0f8327eed36bb.jpg" /></p>
<p>Пажња целог православног света фокусирана је на трагичнe догађајe у Украјини. У Кијеву је проливена крв. Нереди су у целој земљи. Као одговор на ову критичну ситуацију и најаве насилног заузимања светих храмова и манастира Украјинске Православне Цркве, предстојатељи помесних Православних Цркава, који су од 6. до 9. марта били сабрани у Истанбулу, упутили су заједнички позив на мирно превазилажење грађанског сукоба и немешање политичких сила у црквене послове. Предстојатељи су такође потвдили и да се моле за обраћење оних који се данас налазе изван заједнице са светом Црквом.</p>
<p>Сабравши се данас на седници Светог Синода, ми се изнова обраћамо нама драгој Украјини и сведочимо да је Украјинска Православна Црква доследно позивала и позива на мир и молитву, не поистовећујући се (за разлику од низа других верских организација) ни са једном, ни са другом страном политичког сукоба. Њена верна чеда живе у свим областима Украјине, која представља највећу верску заједницу у земљи и живи један живот са својим народом, налазећи се уз њега у тешким тренуцима и болу. У томе се и огледа специфичност њеног јавног служења, јер у Украјини живе људи који припадају различитим етничким, језичким и културним заједницама, различитих политичких опредељења. Неки се брину о максималној интеграцији у политичке структуре, које су створиле западноевропске земље. Други, супротно, настоје да развију односе са народима историјске Русије и да сачувају своју изворну културу.</p>
<p>Супротстављене друштвене тенденције, које наизменично односе превагу једна над другом, поларизују украјинско друштво. Црква, која се издиже изнад тих несугласица, не може себе да поистовећује само са једним од поменутих гледишта. Напротив, канонска Православна Црква, која чува заједништво са целим Православљем, представља јединствену силу која може у циљу очувања грађанског мира да помири и обједини људе дијаметрално супротних ставова.</p>
<p>Мисија Цркве и света дужност свих њених чеда јесте да теже ка миру у земљи народа Свете Русије и да позивају на одрицање од говора мржње и непријатељства. Шта год се дешавало у области међудржавних односа и без обзира на то како се развијао политички сукоб – јединство вере и братство међу људима који су изашли из једне крстионице не сме да се избрише из заједничке прошлости. Верујемо да га неће избрисати ни из наше заједничке будућности у којој братски белоруски, руски, украјински и други народи треба да живе у миру, љубави и солидарности.</p>
<p>Руска Православна Црква је у више наврата апеловала да се избегну насиље, крвопролиће и братоубилачки сукоб у украјинској земљи. Нажалост, није могло да прође без трагичних догађаја: изгинули су људи, а многи су повређени. Због тога данас опет и опет апелујемо на све оне којима су украјински народ и мир у Украјини свети: насиље не сме да се понови.</p>
<p>Границе Цркве се не одређују политичким опредељењима, етничким разликама, па чак ни државним границама. Црква чува своје јединство упркос свим променљивим околностима. При томе, за њу је принципијелно важно да ли ће народи историјске Русије моћи да заштите оне вредности на којима почива хришћанска цивилизација и које су нам омогућиле да изградимо славну прошлост а, верујемо, да ће нам омогућити и пристојну будућност.</p>
<p>Важно је остати веран темељу вредности, положеном у Христовом Јеванђељу, и остварити вечни Божији закон не само у свом приватном животу него и у животима наших народа, као и у њиховим односима који би требало да остану братски чак и у временима тешких искушења. Нека би суд Божији, који не мимоилази ниједног човека ни народ у историји, учинио сваког од нас достојним послеником винограда Христовог, верним Његовој истини и чињењу дела Његове љубави.</p>
<p>Узносећи једним устима молитве Господу, призвани смо да поступамо по речима апостола Павла: „са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави, старајући се да чувате јединство Духа свезом мира“ (Еф. 4,1-3).</p>
<p></p>
<div style="text-align:right;"><p>Са руског Наташа Јефтић</p></div>
<p></p>
<p></p>
<p>Извор: <a href="http://www.spc.rs/sr/izjava_svetog_sinoda_ruske_pravoslavne_crkve" rel="external nofollow">pravoslaie.ru</a></p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3517</guid><pubDate>Thu, 20 Mar 2014 09:50:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x417;&#x430;&#x458;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x43E; &#x43A;&#x440;&#x43E;&#x437; &#x438;&#x441;&#x43A;&#x443;&#x448;&#x435;&#x45A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B7-%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B0-r3507/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/8d60f35f746736f9df85275bdd8ab7bd.jpg.c7f9f53b014af03892786c9a1f1a7d7f.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:14px;">Чинило се да Света Литургија траје дуже него иначе. У ваздуху се осећала посебна молитва; иста је као што смо је толико пута чули, знамо је напамет, а чини нам се да је данас нешто посебна.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Српски народ је прошао тешко страдање на Косову и Метохију. 17. марта се навршава десет година од страшног погрома и уништавања српских светиња и убиства људи; међутим, на томе се није стало. Отварају се нова поља из Пандорине кутије. Данас руски народ на Криму, делу територије који је кроз историју припадао Русији, доживљава сличну судбину...</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Три су се путира за Свето Причешће у свештеничким рукама налазила пред олтаром. Причестили су се готово сви који су присуствовали литургијском сабрању. Деца, у неколико редова, мушкарци за њима и жене - промицало се у реду и поретку, у тишини, уз молитвене песме хора ове цркве.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">И ових дана се много говори о два братска народа, две сестринске Цркве, Руској и Српској, а молитве се узајамно преплићу и уздижу пут божанског трона.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">По благослову старешине руске цркве протојереја Виталија Тарасјева, духовну беседу о јеванђељском догађају и потреби за појачаном молитвом казивао је архимандрит манастира Јовање (Епархија ваљевска) игуман Михаило:</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">"...Из данашње јеванђељске приче о четворици пријатеља која помажу духовно одузетом човеку јасно је шта се дешава! Пријатељи поред нас, када више ништа не можемо да учинимо, одвуку нас до Господа. Не престају и не посустају пред препрекама, и ако не могу редовним путем, наћи ће споредни пут: склониће цреп са крова, приближиће нас Господу. Благодарећи вери ових пријатеља, четворици пријатеља, Господ се удивио њиховој вери и делу ... Ова четири пријатеља која помажу одузетом, могу бити и четири врлине ... Највеће три врлине су: Вера, Нада и Љубав и мати им Софија - Премудурост. Ово су четири врлине директно воде до Господа, и ако има препрека, са овим врлинама се препреке заобилазе...</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">У овом контексту помињемо данашњег светитеља кога прослављамо, Григорија Паламу, који се борио и изборио за обновљење подвига Исусове молитве. И пре и после светог Григорија Паламе писали су свети Оци о потреби ове молитве: овом молитвом бруји Света Гора, бруји Света Земља ... тако данас Света Русија одише молитвом </span><span style="font-size:14px;"><em>Господе Исусе Христе</em></span><span style="font-size:14px;"><em>, Сине Божји, помилуј ме грешнога</em></span><span style="font-size:14px;">!"</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Обраћање игумана Михаила је измамило сузе, јер где год је православни хришћанин и православна душа, срце његово препознаће истинску веру и снагу молитве. Зато је игуман Михаило и позвао све вернике да се усрдно моле да руски народ не страда у Украјини.</span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><span style="font-size:14px;">* * *</span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Да подсетимо: поводом храмовне славе (Духовски понедељак, 24. јун 2013) руске цркве Свете Тројице, руски монаси са Свете Горе послали су икону </span><span style="font-size:14px;"><em>Достојно јест</em></span><span style="font-size:14px;"> да буде Србима заштитница у невољи.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Док се ми Срби молимо у својим манастирима, дотле се Руси моле за све нас. Тако то чини и архимандрит Сретењског манастира у Москви Тихон (Шевкунов), који се у јануару ове године обратио својим парохијанима за помоћ Србима (извор </span><span style="font-size:14px;"><em>Православље.ру</em></span><span style="font-size:14px;">):</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">"По благослову Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, хтео бих да вам се обратим посебним словом. Сви ви знате да се, ево, већ две деценије на српској земљи дешава трагедија. Православне житеље Косова и Метохије протерали су са њихове рођене земље. Многи су убијени, да не говоримо о имовини. Храмови су разрушени, многи манастири попаљени. Све се то дешава не само уз допуштање, него и уз хушкање многих страних лидера. То безакоње се наставља и данас...</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">У неколико манастира и храмова на Косову и Метохији и даље се служи. Монаси који живе у тим древним манастирима, не могу чак изаћи ван зидова своје обитељи. Прети им смрт и насиље. Да би купили оно што им је буквално најнужније за живот, да би испекли хлеб, они морају под конвојем међународних војних снага да путују у Србију. Међутим, они настављају да живе тамо ... Они остају тамо где их је Господ поставио. Многа њихова браћа монаси и сестре монахиње живе бољи живот. А они су новомученици, исти као они новомученици чији спомен ми данас празнујемо.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">На Космету је недавно отворена богословија. То је прави подвиг српскога народа. Послали су оно најдраже што имају, своју децу, дечаке од петнаест-шеснаест година, у мало утврђење, богословију, која се налази унутар муслиманског света ... Они цео семестар живе на том простору. Све неопходно доносе им, али они одважно остају тамо. То су деца. Њихова Богословија и остале зграде - све је запаљено. Успели су да обнове само једну просторију у којој бораве и уче, и у којој се одвија наставни процес.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Све то нам је врло блиско. Ми смо овде својим рукама препорађали разрушене храмове и манастире Руске цркве. Нама је то добро познато. Како смо, по благослову нашег Патријарха, пре неколико година сакупљали помоћ за Чеченију, за нашу браће и сестре у Грозном, тако да кренемо сакупљати помоћ за Богословију у Призрену и за манастире и храмове на Косову.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Братија Сретењског манастира ће приложити део манастирских средстава, наше издавачке куће, нашег домаћинства, и вас такође позивамо да учествујете у овом делу, да помогнемо овим православним хришћанима који храбро чувају Православље у својој земљи. Средства ће отићи на обнову здања Богословије на Косову и за помоћ предавачима и самим ученицима.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Уз Божју помоћ, треба да помогнемо и манастирима на Косову, који су такође у тешкој ситуацији, обичним људима који живе на Косову, Србима који не напуштају своју земљу, иако је велики део Срба, њих 250 хиљада, већ напустио Косово. Људи који тамо остају православни су, верујући и, на првом месту, знају да су они дужни да тамо сачувају Православље, у крајње непријатељском окружењу. А шта су они молили од нас? Да отворимо за њих неколико народних кухиња где се могу хранити, јер они немају никакве друге могућности да добију храну.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Ми ћемо сабирати средства преко манастира. Пружићемо сву помоћ коју могу да дају наши парохијани. У храму смо поставили кутију са натписом „За прилоге манастирима и храмовима на Косову и Метохији“.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">И после Великог поста, даће Бог, наша братија и богословци отићи ћемо на Косово, по благослову Његове Светости Патријарха Кирила, да приложимо све што смо сабрали, не само да би они тамо нешто обновили, него да осете да се и ми у Русији, који смо такође преживели прогоне, не само молимо за њих, него да им заиста помажемо.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Да би Господ дао, да и ми својом малом лептом духовно подржимо нашу браћу и сестре и не дозволимо да се угаси свећа Православља на косовској земљи."</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Зорица Зец</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3507</guid><pubDate>Mon, 17 Mar 2014 13:34:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
